Tajpeh
Gubitnici
Posle
50 godina neprikosnovene vladavine, tajvanska Nacionalisti�ka partija
(Kuomintang) izgubila je na izborima. Samo dan nakon poraza bes pristalica
gubitni�ke partije razbuktao je nemire na ulicama i prisilio predsednika
Li Teng Huia da se zabarikadira u sedi�tu svoje partije, dok su se
hiljade njegovih razo�aranih pristalica tukle sa policijom. Ozna�iv�i
predsednika Lia kao glavnog krivca za gubitak vlasti demonstranti su
uzvikivali "Li Teng Hui je izdajica!" i zasuli sedi�te partije
jajima i kamenicama. Jedan od predsednikovih savetnika je izvu�en iz
automobila i prebijen; drugi je pobegao u panici. Novoizabrani predsednik
�en �ueibien, lider Demokratske progresivne partije, poku�ao je da
smiri strasti. "Sa zavr�etkom ovih izbora trebalo bi da svi sukobi
postanu pro�lost. Nadamo se da �e se svi smiriti kako bi se situacija
vratila u normalu." Vlasti u Pekingu na �enov uspeh gledaju sa
podozrenjem jer je on u pro�losti zastupao nezavisnost Tajvana. Do sada,
zvani�na reakcija Pekinga nije sadr�ala odre�enije pretnje, ali da je
Va�ington zabrinut pokazao je i tako �to je poslao nekoliko vi�ih slu�benika
u Kinu sa nadom da �e spre�iti dalju eskalaciju sukoba.
Kampala
Samospaljivanje
Prema
zvani�nim procenama, oko 500 ljudi stradalo je pro�log petka u plamenu
koji je zahvatio �tab sekte Obnavljanje
deset bo�jih zapovesti. Gomila ugljenisanih tela tu�an je
ostatak improvizovane crkve u malom trgova�kom centru Kanungu, oko 320
kilometara jugozapadno od glavnog grada Kampale. Me�u nastradalima u ovom
masovnom samoubistvu identifikovana su i �etiri policajca. "Oni su
upravo ljudi koji bi trebalo da nas upozoravaju na ovakve opasnosti",
rekao je ministar unutra�njih poslova Ugande Edvard Rugumajo.
Predsednik
Museveni je izjavio da iako njegova vlada veruje u slobodu veroispovesti,
on ima du�nost da za�titi narod od "opasnih" religioznih
lidera. On je tako�e "kritikovao lidere pojedinih religijskih sekti
koje sve �e��e zavode bezazlene ljude, uzimaju im svu imovinu i navode
ih da poveruju u stvari koje im ugro�avaju �ivote".
"Predsednik je bio veoma ljut zbog saznanja da su odrasle osobe koje
su prihvatile ovo varvarstvo sa sobom u okrutnu smrt povele i decu",
izjavila je Musevenijeva predstavnica za �tampu. Policija je saop�tila
da �e se smrt odraslih osoba tretirati kao samoubistvo, ali da �e se svi
maloletnici smatrati �rtvama ubistva. Inspektor-general D�on Kisembo
rekao je da svi dokazi ukazuju na masovno samoubistvo i dodao: "Mi
znamo da su lideri sekte ovo planirali." Svedoci su potvrdili da je
vo�a sekte, harizmati�ni D�ozef Kibuitir, biv�i opozicioni politi�ar,
naredio svojim sledbenicima da prodaju svu svoju imovinu jer je vreme da
se pripreme za odlazak u raj. Ve�inu izgorelih nije mogu�e prepoznati,
pa �e identifikacija biti gotovo neizvodljiva, kao i utvr�ivanje
preciznog broja nastradalih. Nije poznato da li je Kibuitir sa svojim
bliskim saradnicima, me�u kojima je i nekoliko ekskomuniciranih katoli�kih
sve�tenika i sestara, izgoreo zajedno sa svojim sledbenicima. Na mestu
zlo�ina ostalo je samo nekoliko figurica koje svedo�e o katoli�kim
korenima ove sekte � tri statue Isusa i veliko raspe�e.
Prag
Slu�aj
groblja
Otkri�e
da se u centru Praga nalaze ostaci srednjovekovnog jevrejskog groblja
pretvorilo se u pravi politi�ki i moralni vilajet za �e�ku vladu i u
izvor sramote za malu jevrejsku zajednicu u �e�koj . Kada je �e�ka
osiguravaju�a kompanija "�e�ka Pojistovna" po�ela da gradi
novu zgradu u centru grada u Vladislavovoj ulici, najve�a briga bila joj
je kako da o�uva i restaurira fasade okolnih zgrada iz XIX veka dok se
bude kopala podzemna gara�a za zaposlene. Prema novim propisima u Pragu,
izgradnja ovakve gara�e je obavezna. Ali tokom radova iskopane su i
kosti, prvi dokazi da se tu nalazi jevrejsko groblje iz XIII veka, jedno
od najstarijih grobalja u Evropi. Ovo groblje je nastalo izvan gradskih
zidina, ali kako se u XV veku Prag pro�irio kralj Vladislav Jagielo
(poznat kao neblagonaklon prema Jevrejima) naredio je da se groblje ukloni
a delovi spomenika upotrebe kao materijal za temelje novih zgrada. Prostor
koji je trebalo da pripadne osiguravaju�oj kompaniji zauzima svega 5
odsto od ukupne povr�ine ovog groblja za koje se veruje da se prote�e
ispod dva gradska bloka. Kompanija se ose�a kao u zamci, izjavio je Ludek
Kozusko, �ef odeljenja za izgradnju koje je dobrovoljno obustavilo radove
pre deset meseci kada se u nastali problem ume�alo Ministarstvo kulture.
"�ekamo na odluku ve� deset meseci", ka�e on.
"Zaglavljeni smo tu gde smo, samo zato �to smo se pona�ali
pristojno." Problem je poku�ao da re�i pra�ki rabin Karol Sidon,
biv�i disident, �ovek veoma blizak sa predsednikom Havelom. Prema
jevrejskom pravu i tradiciji posmrtni ostaci ne smeju biti uznemiravani. U
skladu s tim, on je pro�log novembra napravio sporazum sa vladom i
kompanijom da se lagano izdvoji zemlja koja sadr�i ostatke, da se ona
zatim zakopa dublje, prekrije betonskim sarkofagom, pa da se gradi iznad
toga. "Ni ja nisam bio odu�evljen ovim re�enjem", ka�e rabin
Sidon, na�av�i se veoma brzo pod pritiskom inostranih rabina koji su
tvrdili da on nema pravo da zaklju�uje takve sporazume i da se grobovi
uop�te ne smeju pomerati. Kako je jevrejska zajednica u �e�koj mala
(svega oko 1500 ljudi) i kako je sve vreme komunizma bila izolovana od
stranih organizacija, rabin nije �eleo da se ponovo dovede u istu
situaciju. Zato je kontaktirao a�kena�kog izraelskog rabina, koji je
poslao svog eksperta da presudi. Rezultat je bio da otkriveni grobovi ne
smeju biti dalje uznemiravani i sporazum je otkazan. U me�uvremenu je
kompanija zasuta ljutitim pismima u kojima su optu�be za antisemitizam.
Me�utim, u ve�ini ovih pisama pogre�no se pretpostavlja da se radi o �uvenom
starom jevrejskom groblju iz XV veka koje se nalazi u biv�oj jevrejskoj
�etvrti i predstavlja jednu od pra�kih turisti�kih atrakcija. Nova
varnica se razbuktala prilikom poku�aja da se oko 130 posmrtnih ostataka,
koje su arheolozi iskopali radi testiranja, sahrane na dana�njem
jevrejskom groblju. Strani rabini �estoko su se pobunili i insistirali da
se oni vrate na staro groblje. Ameri�ka ambasada je pomogla da se
organizuje ponovna sahrana, ali je kompanija izjavila da bi to ugro�avalo
sigurnost i odbila da pusti ceremoniju na nalazi�te, kao i da spusti kov�ege
sa ostacima u zemlju prekrivenu hemikalijama. "Sve to se pretvorilo u
demonstracije", ka�e rabin Ginsberg, "seli smo na zemlju,
molili se i plakali." Ministar kulture Pavel Dostal treba da razre�i
ceo slu�aj. Najverovatnije je da �e predlo�iti da se cela oblast
proglasi kulturnim spomenikom a da se kompaniji isplate tro�kovi i
nadoknadi �teta, �to mo�e iznositi i do 17 miliona dolara.
Priredila
Dragana Stanojevi�
