Slava,
slava, slava Srbinu...
Iako
ne kupujem novine �uo sam da �emo i mi penzioneri dobiti krsnu slavu.
Kad sam odlazio u penziju, nisam mislio da �e mi opet trebati sindikat,
ispalo je da ho�e, i zaista, umesto odvratnih polutki i pili�a sada sam
preko sindikata dobio slavu!
Sindikalni
prvaci godinama su �inili sve �to su mogli da ubla�e gor�inu na�ih
poslednjih dana, organizovali su proteste, pisali peticije, poku�avali da
uteraju novac koji nam dr�ava duguje... Nije i�lo. Umesto dvanaest
penzijica (mrzim deminutive, ali ne mogu da ka�em penzija; augmentativ
"penzijetina" ni ne postoji!) ove godine dobi�emo svega osam,
mi ili na�i zakoniti naslednici, ali to sada odlazi u drugi plan: dr�ava
nema ni�ta protiv, a ne�e imati ni sveta crkva, da dobijemo slavu.
Zalaganje
sindikalnog rukovodstva da se ustanovi penzionerska krsna slava i simboli�ki
i prakti�no predstavlja na�e odustajanje od tro�nih i varljivih
vrednosti ovog �ivota, primanje krsne slave znak je na�eg potpunog
okretanja veri i onome �to jeste jedina na�a budu�nost - nismo li
jednom nogom ve� kro�ili tamo gde �e nje boljezanj, ni pe�al, ni
vozdihanije?
U
vreme zloglasnog Tita sindikat je bio vazda uz dr�avu, sa crkvom nije
imao nikakve veze, a gle danas, upravo sindikat zabludele ov�ice vra�a
veri! Toliko puta sam gledao kako politi�ke partije slave slavu, upalim
televizor, �uje se neki antifon, �ta li, osve�tane su prostorije te i
te partije, taj i taj crkveni velikodostojnik blagoslovio faks,
kancelarije i rukovodstvo partije, lideri stranaka se revnosno krste,
celivaju ruke bo�ijim izaslanicima, re�u kola� pred kamerama,
televizija BK ima slavu, Beograd je ne samo grad heroj nego i grad sve�ar,
ima svoju slavu, ne znam sad ta�no koju, op�tine slave, srezovi, jedino
mi penzioneri nismo imali �ta da proslavimo. E sad, onaj ko zakasni ne mo�e
ba� da bira, vi�eniji sveci uveliko su rasprodati, da sa nekim drugim
stale�om ili ustanovom delimo slavu, ne bi i�lo, tako je izbor pao na
Svete velikomu�enike. �to nije tako ni r�avo: da smo listali Bibliju
izbor bi verovatno pao na Jova - s �ijim je �ivotom ako ne sa njegovim
uporediv �ivot srpskog penzionera u osvit novog stole�a? - ali Jov nije
u katalogu svetaca, a drugo, koliko god da se u svoje vreme mu�io, mu�io
se kao pojedinac, a nama je za na�u slavu bio potreban kolektiv. Tako se
do�lo do Svetih velikomu�enika. I zaista, ako napravite anketu, ako
prolaznike saletite pitanjem �ija su krsna slava Sveti velikomu�enici,
devedeset osam procenata da�e ta�an odgovor - pa valjda penzionerska...
Ne
znam kad padaju Velikomu�enici, ali se nadam da ne�u baciti ka�iku pre
slave. Mislim da nisam jedini kome �e pomisao na slavu uliti dodatnu
volju za �ivotom. Ako proslava bude uspela to �e mnogima biti podstrek
da �ekaju narednu, makar dr�ava idu�e godine isplatila tri penzije
umesto sada�njih osam, i tako iz godine u godinu, ljudi �e �eleti da do�ekaju
jo� jednu slavu, pa jo� jednu - eto motiva za produ�etak �ivota i �ivotnog
veka.
Nisam
u stanju da idem na Centralnu proslavu, ako je bude, ali vid me jo�
donekle slu�i, a verujem da �e i na�a slava biti na televiziji: sve�ano
odeveni sindikalci pobo�no otvaraju dveri prostorija koje je Udru�enje
uzelo pod kiriju, nedelju dana pre slave dolaze sve�tenici da svete
vodicu, bi�e sigurno konferenciji za �tampu... Slava �e, dakle, sigurno
uneti �ivost u svaki penzionerski stan, u svaki stara�ki dom, ali �e
najuzbudljivije ipak biti u samom Udru�enju: ko �e gde stajati prilikom
rezanja slavskog kola�a, da li napraviti proslavu na Trgu slobode, gde bi
prolaznici i sirotinja (a to je uglavnom jedno isto) mogli sve�arima da
�estitaju, da se poslu�e �itom i da ne�to s nogu zameze... Ho�e li se
pozivu odazvati patrijarh Pavle? Koji je umalo ne rekoh zreo za penziju!
Napokon, za�to bi to bilo uvredljivo?... Biti za penziju, biti
penzionisan... Ne bi li trebalo da to, kao nekada odlazak u JNA bude
pravo, du�nost i �ast? Trebalo bi, ama nije: to se vidi po tome �to
nijedan jedini dr�avni funkcioner nije oti�ao u penziju, barem ja ne
znam za takav slu�aj, politi�ari nikad ne idu u penziju, u toj
populaciji prirodne smrtnosti takore�i nema, niko ne daje ni ostavku... I
niko nema srca, za razliku od mnogih penzionera, da digne ruku na sebe.
Unucima
sam se bio popeo na glavu govore�i im kako mi se to i to de�ava
poslednji put, deco moja, ne�e vam deka do�ekati Peti kongres, danas
poslednji put gledam predsednikovo lice i slu�am njegove mudre re�i i
njegov glas... Ali to je bilo dok nisam imao slavu, i dok sam vreme merio
mr�avim, zakasnelim ili zakinutim penzijama. Sada imam da ra�unam koliko
je do Svetih velikomu�enika, posle imam da blagujem uspomene, da se se�am
onoga �to je proslavljeno i da se nadam narednoj slavi, naravno, ako mi
se zdravstveno stanje ne pogor�a...
Slava
�e, razume se, doneti i neke probleme: da li �e penzioneri okupljeni oko
doktora Krkobabi�a imati pravo da slave Svete velikomu�enike (na
naslovnim stranama "Raskol me�u penzosima"), novine pune vesti
iz �ivota i rada i penzionera - krkobabi�evci napali �uri�evce na
paterice Svetih velikomu�enika, policija mirno posmatrala sukob u kojem
izgleda ima i polumrtvih...
Ono �to
je sigurno, crkva nam ne�e praviti nikakve probleme. Mi imamo pravo i da
se pri�e��ujemo, i da slavimo slavu, i da re�emo kola�, lekarima i ni�em
medicinskom osoblju koje zagovara pravo na nasilni prekid trudno�e uputi�emo
telegram osude, mada se nas li�no to takore�i i ne ti�e... Uvek smo
bili dobri gra�ani, dobri radnici (�to nas dodu�e nije spaslo bede),
odsad �emo biti odli�ni vernici. �ta nam drugo preostaje?
Ljubomir
�ivkov
