Meridijani

Vreme broj 481, 25. mart 2000.

Tajpeh

Gubitnici

Posle 50 godina neprikosnovene vladavine, tajvanska Nacionalistička partija (Kuomintang) izgubila je na izborima. Samo dan nakon poraza bes pristalica gubitničke partije razbuktao je nemire na ulicama i prisilio predsednika Li Teng Huia da se zabarikadira u sedištu svoje partije, dok su se hiljade njegovih razočaranih pristalica tukle sa policijom. Označivši predsednika Lia kao glavnog krivca za gubitak vlasti demonstranti su uzvikivali "Li Teng Hui je izdajica!" i zasuli sedište partije jajima i kamenicama. Jedan od predsednikovih savetnika je izvučen iz automobila i prebijen; drugi je pobegao u panici. Novoizabrani predsednik Čen Šueibien, lider Demokratske progresivne partije, pokušao je da smiri strasti. "Sa završetkom ovih izbora trebalo bi da svi sukobi postanu prošlost. Nadamo se da će se svi smiriti kako bi se situacija vratila u normalu." Vlasti u Pekingu na Čenov uspeh gledaju sa podozrenjem jer je on u prošlosti zastupao nezavisnost Tajvana. Do sada, zvanična reakcija Pekinga nije sadržala određenije pretnje, ali da je Vašington zabrinut pokazao je i tako što je poslao nekoliko viših službenika u Kinu sa nadom da će sprečiti dalju eskalaciju sukoba.

Kampala

Samospaljivanje

Prema zvaničnim procenama, oko 500 ljudi stradalo je prošlog petka u plamenu koji je zahvatio štab sekte Obnavljanje deset božjih zapovesti. Gomila ugljenisanih tela tužan je ostatak improvizovane crkve u malom trgovačkom centru Kanungu, oko 320 kilometara jugozapadno od glavnog grada Kampale. Među nastradalima u ovom masovnom samoubistvu identifikovana su i četiri policajca. "Oni su upravo ljudi koji bi trebalo da nas upozoravaju na ovakve opasnosti", rekao je ministar unutrašnjih poslova Ugande Edvard Rugumajo.

Predsednik Museveni je izjavio da iako njegova vlada veruje u slobodu veroispovesti, on ima dužnost da zaštiti narod od "opasnih" religioznih lidera. On je takođe "kritikovao lidere pojedinih religijskih sekti koje sve češće zavode bezazlene ljude, uzimaju im svu imovinu i navode ih da poveruju u stvari koje im ugrožavaju živote". "Predsednik je bio veoma ljut zbog saznanja da su odrasle osobe koje su prihvatile ovo varvarstvo sa sobom u okrutnu smrt povele i decu", izjavila je Musevenijeva predstavnica za štampu. Policija je saopštila da će se smrt odraslih osoba tretirati kao samoubistvo, ali da će se svi maloletnici smatrati žrtvama ubistva. Inspektor-general Džon Kisembo rekao je da svi dokazi ukazuju na masovno samoubistvo i dodao: "Mi znamo da su lideri sekte ovo planirali." Svedoci su potvrdili da je vođa sekte, harizmatični Džozef Kibuitir, bivši opozicioni političar, naredio svojim sledbenicima da prodaju svu svoju imovinu jer je vreme da se pripreme za odlazak u raj. Većinu izgorelih nije moguće prepoznati, pa će identifikacija biti gotovo neizvodljiva, kao i utvrđivanje preciznog broja nastradalih. Nije poznato da li je Kibuitir sa svojim bliskim saradnicima, među kojima je i nekoliko ekskomuniciranih katoličkih sveštenika i sestara, izgoreo zajedno sa svojim sledbenicima. Na mestu zločina ostalo je samo nekoliko figurica koje svedoče o katoličkim korenima ove sekte – tri statue Isusa i veliko raspeće.

Prag

Slučaj groblja  

Otkriće da se u centru Praga nalaze ostaci srednjovekovnog jevrejskog groblja pretvorilo se u pravi politički i moralni vilajet za češku vladu i u izvor sramote za malu jevrejsku zajednicu u Češkoj . Kada je češka osiguravajuća kompanija "Češka Pojistovna" počela da gradi novu zgradu u centru grada u Vladislavovoj ulici, najveća briga bila joj je kako da očuva i restaurira fasade okolnih zgrada iz XIX veka dok se bude kopala podzemna garaža za zaposlene. Prema novim propisima u Pragu, izgradnja ovakve garaže je obavezna. Ali tokom radova iskopane su i kosti, prvi dokazi da se tu nalazi jevrejsko groblje iz XIII veka, jedno od najstarijih grobalja u Evropi. Ovo groblje je nastalo izvan gradskih zidina, ali kako se u XV veku Prag proširio kralj Vladislav Jagielo (poznat kao neblagonaklon prema Jevrejima) naredio je da se groblje ukloni a delovi spomenika upotrebe kao materijal za temelje novih zgrada. Prostor koji je trebalo da pripadne osiguravajućoj kompaniji zauzima svega 5 odsto od ukupne površine ovog groblja za koje se veruje da se proteže ispod dva gradska bloka. Kompanija se oseća kao u zamci, izjavio je Ludek Kozusko, šef odeljenja za izgradnju koje je dobrovoljno obustavilo radove pre deset meseci kada se u nastali problem umešalo Ministarstvo kulture. "Čekamo na odluku već deset meseci", kaže on. "Zaglavljeni smo tu gde smo, samo zato što smo se ponašali pristojno." Problem je pokušao da reši praški rabin Karol Sidon, bivši disident, čovek veoma blizak sa predsednikom Havelom. Prema jevrejskom pravu i tradiciji posmrtni ostaci ne smeju biti uznemiravani. U skladu s tim, on je prošlog novembra napravio sporazum sa vladom i kompanijom da se lagano izdvoji zemlja koja sadrži ostatke, da se ona zatim zakopa dublje, prekrije betonskim sarkofagom, pa da se gradi iznad toga. "Ni ja nisam bio oduševljen ovim rešenjem", kaže rabin Sidon, našavši se veoma brzo pod pritiskom inostranih rabina koji su tvrdili da on nema pravo da zaključuje takve sporazume i da se grobovi uopšte ne smeju pomerati. Kako je jevrejska zajednica u Češkoj mala (svega oko 1500 ljudi) i kako je sve vreme komunizma bila izolovana od stranih organizacija, rabin nije želeo da se ponovo dovede u istu situaciju. Zato je kontaktirao aškenaškog izraelskog rabina, koji je poslao svog eksperta da presudi. Rezultat je bio da otkriveni grobovi ne smeju biti dalje uznemiravani i sporazum je otkazan. U međuvremenu je kompanija zasuta ljutitim pismima u kojima su optužbe za antisemitizam. Međutim, u većini ovih pisama pogrešno se pretpostavlja da se radi o čuvenom starom jevrejskom groblju iz XV veka koje se nalazi u bivšoj jevrejskoj četvrti i predstavlja jednu od praških turističkih atrakcija. Nova varnica se razbuktala prilikom pokušaja da se oko 130 posmrtnih ostataka, koje su arheolozi iskopali radi testiranja, sahrane na današnjem jevrejskom groblju. Strani rabini žestoko su se pobunili i insistirali da se oni vrate na staro groblje. Američka ambasada je pomogla da se organizuje ponovna sahrana, ali je kompanija izjavila da bi to ugrožavalo sigurnost i odbila da pusti ceremoniju na nalazište, kao i da spusti kovčege sa ostacima u zemlju prekrivenu hemikalijama. "Sve to se pretvorilo u demonstracije", kaže rabin Ginsberg, "seli smo na zemlju, molili se i plakali." Ministar kulture Pavel Dostal treba da razreši ceo slučaj. Najverovatnije je da će predložiti da se cela oblast proglasi kulturnim spomenikom a da se kompaniji isplate troškovi i nadoknadi šteta, što može iznositi i do 17 miliona dolara.

Priredila Dragana Stanojević

prethodni sadržaj naredni

vrh