Bratska pomo�
Kako su Kinezi �isprovocirali� srpski hajderizam
Imitacija politi�kog �ivota
u Srbiji u�la je, izgleda, u onu fazu degeneracije u kojoj se i poslednji
ostaci kostimiranog privida �ozbiljnosti� veselo odbacuju u ime �istog,
samosvrhovitog, larpurlartisti�kog hedonizma besmislice. Neko �e, dodu�e, re�i
da u takvom stanju (be)svesti odavno �ivimo, �to je u na�elu ta�no, ali (mi)
se �ini da se u poslednjih godinu-dve i na tom planu znatno uznapredovalo.
�Kvalitet vi�e� ovoj neobi�noj disciplini duha dali su, naime, deklarisani
protivnici re�ima: ako je nare�eni hedonizam besmislice godinama oblaporno
proizvo�en i u�ivan gotovo ekskluzivno u (para)re�imskim politi�kim i
paramedijsko-paraintelektualnim strukturama, s godinama kontinuiranih neuspeha i
nagomilanih frustracija lokalnih opozicionara bre�a je provalila i kod njih, i
u javnost su pokuljali najneverovatniji egzemplari egzoti�nog toka svesti (ve�itog)
rezervnog odseka doma�e �politi�ke klase�.
Najnovija verbalna manifestacija ovog neveselog stanja duhova jeste pri�a o
��etrdeset hiljada Kineza� koji su, bezbeli, po ekspresnom postupku dobili
jugoslovensko dr�avljanstvo, a sve u vidu bratske pomo�i Dedinju od strane bri�ne
pekin�ke vrhu�ke; nare�eno kosooko mno�tvo trebalo bi, naime, da oja�a Milo�evi�evo
bira�ko telo na slede�im izborima, i tako mu se, eto, na�e u nevolji, jerbo
postoje izvesne indicije da su �ak i Srbi ve�inom odustali od zaljubljenosti u
sopstvenu propast.
Pri�u je prvi u javnosti �provalio� Dragan Veselinov, potkrepljuju�i je
nepobitnim dokazima tipa �re�e mi jedan �oek�; kad je o tome po�elo da se
�u�ka ve� i po prigradskim autobusima, Nadle�ni Organi su sve to uredno
demantovali, opisav�i celu pri�u kao preispoljnu glupost. Ovo je, pak, samo
dodatno u�vrstilo uverenje u istinitost pri�e kod onog broj�ano
nezanemarljivog sloja lokalnog pu�anstva koji rezonuje da je istina uvek upravo
suprotna od onog �to Oni ka�u. Pri�a je ubrzo postala talk of the town, i
tako nadrasla vlastite prirodne dimenzije, svodljive na banalni ne-znam-�ta-mi-bi
incident. �ak su i ozbiljni komentatori u ozbiljnim politi�kim novinama po�eli
ozbiljno da razmatraju �kineski scenario�. Pri�a je tako rasla i dobijala
na virtuelnoj te�ini, vehementno opovrgavaju�i uvre�eno mi�ljenje da samo
Bog mo�e iz Ni�ega da stvori Ne�to. Na kraju se ponovo pojavio Dragan
Veselinov, ne bi li zatvorio krug izjavom Ma�arskom radiju da ga �uop�te ne
bi za�udilo kada bi pretpostavka da �e Milo�evi� Srbiju naseliti s milion
Kineza bila realna� (v. Betinu vest u Glasu od 27. 3. 2000). E, sad, u koju
kategoriju promi�ljanja dru�tvene realnosti uop�te mo�emo svrstati ovakav
verbalni izbruh? Mo�da mene, recimo, �uop�te ne bi za�udilo� kada bi
�pretpostavka da je Dragan Veselinov zapravo agent Laponske obave�tajne slu�be
(LOS) na tajnoj misiji da no�u pla�i ju�nobanatsku decu preodeven u Gargamela
- bila realna�, ali to bi bio samo problem moje psihe, bez ikakve dokazive
korelacije s proverljivim i pozitivno utvrdivim �injenicama. Prema tome, sve
dok se ne doka�e suprotno, Dragan Veselinov je predsednik koalicije
�Vojvodina� i profesor beogradskog FPN-a, a ja lupetam gluposti.
No, pravo zna�enje pri�e o 40.000-1,000.000 Kineza koji sti�u u bratsku
glasa�ku invaziju ne bi li sirote i nedu�ne Srblje ostavili u Milo�evi�evom
ropstvu mnogo je ozbiljnije od puke vlastite bizarnosti i ni-na-�emu-opipljivom
nezasnovanosti. Iz nje, naime, progovara jedna stara, �ilava malogra�anska
frustracija. Ime te frustracije je, vidi vraga, jednako imenu i prezimenu
aktuelnog predsednika srpsko-crnogorske federacije, i ve� tuce godina
monopolnom vlasniku jedne tu�ne, zabludele, izgubljene zemlje. Slobodan Milo�evi�
je, naime, NA� proizvod bez ostatka; takav kakav jeste, on je kreiran u
retortama odvi�e ponarodnja�ene inteligencije, a po meri dominantnih vrednosti
i potreba srbijanskih palan�ana, polutana i individualnih poljoprivrednih
proizvo�a�a, �to �e re�i svih znatnije zastupljenih �klasa� srpskog dru�tva.
Otuda je taj bezbojni i bezna�ajni aparat�ik, natprose�no sposoban jedino za
destrukciju, mogao biti proizveden u figuru Spasioca, i otuda je bar devet
desetina jednog naroda odjednom sve�ano odbacilo prete�ko breme vlastitog
mozga, oblepiv�i Srbiju plakatima o �Slobodi i Slobodanu�, ili kako ve�
ono be�e... Prijatno nadra�kani laskanjem �narodnom duhu�, ugodno
narajcani fantaziranjem o �na�oj veli�ini� kojoj Drugi decenijama nisu
dali da do�e do izra�aja, Udru�eni Palan�ani su aklamacijom izabrali ovog tu�nog
��efa Cekaja� za Velikog Vo�u, veruju�i kako �e s njim dotaknuti zvezde.
A onda su, umesto zvezda, dotakli ne�to drugo, i sada uzalud peru ruke: ono,
brate, smrdi li smrdi...
OK, i bolji od �nas� su umeli da pogre�e, pa nikome ni�ta. Ali, u
naravi je filistara da ne uvi�aju i ne prepoznaju mehanizam gre�ke, i da ba�
ni�ta ne u�e iz svojih ranijih gluposti. Naprotiv, dugo i tvrdoglavo ustraju
pri svojim zabludama, a kada ih se jednom i oslobode, krivicu za njih
�transferi�u� na nekog drugog. Tako je ro�ena, recimo, jedna od omiljenih
i prili�no zastupljenih fantazmi, ona kako je katastrofalni �projekt Milo�evi�
nekako �podmetnut Srbima� od strane nekih nedefinisanih - ali svakako mra�nih
- Stranih Sila koje (u dubokoj tajnosti) rukovode svetom skrivene u ugodnoj
hladovini nominalnih vlada. Pa po�to im je ve� tako podlo �podmetnut�,
Srbi ne mogu nikako biti ni krivi za njegov uspon i - posledi�no - sopstveni
pad. Oni manje skloni komplikovanoj �zaverologiji� svog Krivca nalaze u
neposrednoj okolini: pre nekoliko godina je bilo u trendu istresati se na srpske
izbeglice iz Hrvatske i BiH. Osim �to �nam�, naime, �zauzimaju radna
mesta� i �prostor u gradskim autobusima� i prljaju nam jezik svojim
bezveznim naglascima, ovi su ljudi tako�e i �regrutovana glasa�ka ma�ina�
Slobodana Milo�evi�a... i to toliko �regrutovana� da ve�ina ni dan-danas
nije dobila ina�e neobi�no cenjeno SRJ dr�avljanstvo. Tako se jedan doma�i,
srbijansko-vojvo�anski proizvod, �doma�iji� i od prepe�enice - Slobodan
Milo�evi� - nasilno �uvaljuje� u autorstvo �as Velikom Pokvarenom Svetu,
�as sopstvenim sunarodnicima, gra�anima susednih dr�ava. Po�to ni jedno ni
drugo ba� i ne prolazi, na kraju stvari otklizavaju pravo u apsurd i dolazi se
do - Kineza. Ako, dakle, re�im opstane, za to �e biti krivi svi drugi - a
kosooki prodavci na novobeogradskom buvljaku naro�ito - osim onih koji su re�im
vozdigli, i onih koji nisu umeli da ga sru�e. Tako se jedna sveop�ta
samodopadna neodgovornost ustoli�ava kao trajna prepreka kriti�koj
samopercepciji, a politi�ki diskurs se srozava do ameboidnog nivoa. Na kraju se
- bez inicijalno rasisti�ke namere - upada u bedu srpskog hajderizma u kojem �e
jedini vidljiviji Stranci koji �etaju na�im ulicama biti �krivi� za sve
autenti�no �na�e�, endemske sramote.
Teofil Pan�i�
