Zambija
Povla�enje
Biv�i predsednik Zambije, 75-godi�nji
Kenet Kaunda, koji je izvojevao nezavisnost Zambije od Velike Britanije,
dao je ostavku na mesto vo�e Ujedinjene narodne partije nezavisnosti.
Ovim je zavr�ena politi�ka karijera koja je trajala vi�e od �etiri
decenije. Kaunda je predvodio Zambiju u vreme sticanja nezavisnosti 1964.
godine i potom punih 27 godina bio na �elu ove zemlje bogate rudama. Pora�en
je 1991. na prvim vi�epartijskim izborima posle 23 godine, prete�no zato
�to je usled lo�e ekonomske politike zemlja zapala u ekonomsku krizu.
Pobednik na izborima bio je vo�a ujedinjenih sindikata Frederik �iluba,
lider Pokreta za multipartijsku demokratiju. Ali ni nakon ovog poraza
Kaunda se nije povukao iz polit�kog �ivota. Godine 1996. poku�ao je da
se kandiduje na izborima, ali ga je �iluba u tome spre�io, dono�enjem
zakona koji onemogu�ava strancima predsedni�ku kandidaturu, a Kaunda je
ro�en u susednim Malivima. Sukob dva predsednika kulminirao je 1997, kada
je Kaunda i hap�en, ali je posredstvom Nelsona Mendele pu�ten iz
zatvora. Kaundino de�nitivno povla�enje mnogi obja�njavaju ubistvom
sina i politi�kog naslednika u novembru pro�le godine. Vezi Kaunda je
bio politi�ki najaktivniji od sve Kaundine dece i trebalo je da nasledi
oca na mestu predsednika Partije nezavisnosti, pre predsedni�kih izbora
2001. godine.
O�ekuje se da �e sada Kaunda
preuzeti zna�ajnu ulogu u re�avanju mnogobrojnih regionalnih problema u
ulozi posrednika u pregovorima. Njegov ugled u Africi je i dalje veliki:
kao borca za slobodu Zambije i politi�ara koji je pomagao pokrete
nezavisnosti u Ju�noj Africi, Zimbabveu, Namibiji i Mozambiku.
Jerusalim
Papa u Svetoj zemlji
Poseta
pape Jovana Pavla II Svetoj zemlji, njegovo najdu�e odsustvovanje iz
Italije jo� od posete rodnoj Poljskoj, zavr�eno je 26. marta sletanjem
aviona na rimski aerodrom. Ova poseta je, kako se i o�ekivalo, bila jedna
od najzahtevnijih tokom njegove dvadeset i jedne godine provedene u
papskoj stolici. Poruka za sve tri vere � hri��ansku, muslimansku i
jevrejsku � bila je poruka mira, opro�taja i pomirenja. Pa ipak, on je
uvek iznova bio podse�an na nepomirljive zahteve za suverenitetom nad
Jerusalimom. Na najsvetijem jevrejskom mestu Zidu pla�a poglavar je,
slede�i jevrejsku tradiciju, zaka�io kopiju svog govora u Rimu, u kome
je izrazio veliku tugu zbog hri��anskih progona nad Jevrejima. "Bo�e
na�ih predaka, ti si izabrao Abrahama i njegove naslednike da tvoje ime
donesu narodima", rekao je lagano. "Veoma smo o�alo��eni pona�anjem
onih koji su tokom istorije naneli patnju tvojoj deci i, tra�e�i od tebe
opro�taj, obavezujemo se da �emo graditi bratski odnos sa narodom tvoga
zaveta." Rabin Majkl Melhior, jedan od izraelskih ministara, rekao je
papi da "Bo�je prisustvo nikada nije nestajalo sa Zida pla�a".
"Mi se obavezujemo da �emo okon�ati manipulacije svetim gradom
Jerusalimom u cilju postizanja politi�kih ciljeva", dodao je on, ne
ponoviv�i ovom prilikom tvrdnje ostalih izraelskih zvani�nika da je
Jerusalim ve�na prestonica Izraela. Prilikom posete svetoj d�amiji Al
Aksa, papu je pozdravio muftija Jerusalima. Prisutni su bili i drugi
palestinski slu�benici i zvani�nici uklju�uju�i i vrh palestinskih
vlasti u zava�enom gradu. Iskazuju�i dobrodo�licu, muftija je govorio i
o eksplozivnoj temi statusa Jerusalima. Isto�na regija koju je Izrael
1967. oteo od Jordana tokom Bliskoisto�nog rata uklju�uje i Stari grad
sa njegovim svetili�tima. "Sveti grad Jerusalim je oduvek bio vezan
za islam", rekao je muftija Ikrema Sabri. "Mi tra�imo da vi
stanete na pravednu stranu i zalo�ite se za kraj izraelske okupacije
Jerusalima." U odgovoru papa je zauzeo oprezan stav, rekav�i da je
grad "deo zajedni�kog nasle�a na�ih religija i �itavog �ove�anstva".
"Jerusalim je uvek bio po�tovan od Jevreja, hri��ana i
muslimana", dodao je papa. Palestinci su iskoristili �ansu da po�alju
svoju poruku u svet � oko hiljadu uniformisane dece mar�iralo je u
blizini pevaju�i "�ivela Palestina!". Na stotine zelenih,
crvenih i crnih balona (boje palestinske zastave) je letelo i ogromna
zastava se vijorila oko njih. Unutar crkve Svetog groba, u oblasti za koju
hri��ani veruju da je mesto Hristovog raspe�a, spaljivanja i vaskrsnu�a,
papa se spustio na kolena pred stenom na kojoj je, po predanju, Hrist
miropomazan. On se kle�e�i pomolio i ispred Hristovog groba, gde je odr�ana
i poslednja misa tokom njegove posete.
�eneva
Neuspeh
Predsednik
SAD Bil Klinton i sirijski predsednik Hafez el Asad okon�ali su susret a
da nisu postigli dogovor o ponovnom uspostavljanju prekinutog dijaloga
izme�u Sirije i Izraela. Od ovog susreta o�ekivalo se mnogo, naro�ito
zbog toga �to je Asad (69), koji retko putuje, doputovao u �enevu samo
da bi se susreo sa Klintonom. Sastanak je trebalo da utvrdi na�in
nastavka pregovora Sirije i Izraela prekinutih u januaru. Ovi pregovori
su, prema izve�tajima, bili gotovo zavr�eni � Izrael bi se obavezao na
vra�anje teritorija koje je 1967. godine oteo od Sirije, u zamenu za re�avanje
pitanja vode, dogovora oko bezbednosti i sli�nog. Me�utim, izraelska �tampa
je, suprotno dogovoru o tajnosti, objavila detalje sporazuma i Sirija se
ljutito povukla iz daljih pregovora. Javnost u Siriji smatra da se
okupirane teritorije moraju bezuslovno vratiti Siriji, i da tek nakon toga
mo�e do�i do pregovora o drugim stvarima. Predsednik Klinton je pred
dolazak u �enevu razgovarao i sa izraelskim premijerom Barakom. Sva tri
lidera � Barak, Asad i Klinton � imaju jake razloge da se prona�e re�enje
i problem okon�a. Barak je obe�ao povla�enje izraelskih snaga iz Libije
u julu, a sirijski uticaj na gerilu koja se na toj teritoriji bori protiv
Izraela je veliki. Asad se sprema da vlast prepusti svom sinu Ba�aru, a
povratak Golanske oblasti Siriji bio bi ogroman zalog koji bi mu ostavio u
nasle�e. Klinton se nada postizanju prihvatljivog mira sa Palestinom,
Libijom i Sirijom pre isteka mandata. Me�utim, dok Sirija od Klintona o�ekuje
garancije o bezuslovnoj predaji Golanske oblasti, Izrael tra�i odre�ene
protivusluge. "Mislim da je predsedniku jasno da su razlike me�u
sukobljenim stranama i dalje veoma velike", rekao je predstavnik za
�tampu Bele ku�e D�o Lokhart. On je ocenio da je susret dva predsednika
bio "veoma koristan", ali da ne veruje da bi u ovom trenutku
bilo "produktivno" nastavljati pregovore Sirije i Izraela.
Priredila: D.
Stanojevi�
