Specijalni izaslanik
Predla�em da se
dvadeset osmi mart proglasi za zatvoreni�ku slavu: ako penzioneri mogu da
prisvoje �etrdeset ili koliko ve� velikomu�enika, za�to i osu�enici
ne bi imali krsnu slavu? Dvadeset osmi mart sam slavio i pre nego �to sam
do�ao u sukob sa zakonom, a otkad sam se na�ao u kazneno-popravnoj
ustanovi taj datum mi je jo� dra�i. To i dvadeset deveti novembar.
U dugim i vazda istim danima jedino o tome i razgovaramo - koliko �e
ljudi iz na�eg krila biti pomilovano za jedan a koliko za drugi praznik.
Meni je kazna usled dobrog vladanja bila smanjena deset meseci, i trebalo
je da devetog marta budem pu�ten, ali mi se prvo taj datum nije dopadao,
se�am se �ta su snage haosa i bezumlja pre devet godina vikale isped
Narodnog pozori�ta, a drugo, hteo sam da budem pomilovan sa najvi�eg
mesta. Rekao sam upravniku da cenim ono �to je komisija za uslovni otpust
odlu�ila, ali bih radije �ekao dvadeset osmi mart, pa ako me se
predsednik seti - seti, ako ne, �eka�u dvadeset deveti novembar...
Pomilovanju sam se nadao, pa ipak, vest da sutra izlazim zatekla me je
nespremnog. To je kao i kad se o�ekuje da neko umre - samo se na to
misli, jedino se to �eka, pa opet, svi se iznenade kad taj �as kucne i
kad se prvi put glasno izgovore jednostavne re�i - umro je. U �eliji sam
ve�bao �ta �u re�i upravniku, d�aba, glas mi se bio zaturio negde
pozadi, kao kad ceo dan �utite a onda se odazovete na telefon - muklo sam
iska�ljao re�i zahvalnosti predsedniku Milo�evi�u... Upravnik me je
blago podsetio da bih morao biti zahvalan i predsedniku Milutinovi�u,
predsednik Milo�evi� sigurno nema ni�ta protiv, ali je akt o
pomilovanju potpisao li�no predsednik Milutinovi�!
Ne�u re�i da zaslu�ujem pomilovanje na saveznom nivou, pa ipak,
osetio sam zavist prema osu�enicima koje �e za osam meseci pomilovati
predsednik Milo�evi�. �ta je tu je, rukujem se sa upravnikom (divan �ovek,
volim ga kao oca iako je mla�i od mene devetnaest godina), amnestiji se u
zube ne gleda, najposle, mo�da me je predsednik Srbije pomilovao u
svojstvu li�nog izaslanika predsednika SRJ.
Nisam gladan publiciteta, ali mi smeta kad se �in predsedni�kog milosr�a svede na �turu agencijsku vest: predsednik Milan Milutinovi� pomilovao jedan broj osu�enika. Za�to se taj broj krije? Da se javnost ne bi uznemirila jer je toliko i toliko robija�a na slobodi? Pa predsednik je sigurno pro�itao hiljade dosijea pre nego �to je napravio spisak onih koji �e iz procesa prevaspitavanja usko�iti pravo u program obnove i izgradnje. �ta zna�i "jedan broj"?! Jedan broj mo�e biti i nula. U jednoj kaznioni misle da su pu�teni drugi, u toj misle da su pu�teni neki tre�i, niko nema uvid, na kraju se neko mo�e upitati je li ijedan ka�njenik pu�ten - niko od pomilovanih nigde nije vi�en. Ako nismo ba� za slikanje, mogli smo bar na radio ili kod Vanje Buli�a - ja u mraku, snop svetlosti pada na Vanjinu ko�nu jaknu i na njegovo umorno, rastreseno i tobo�e zainteresovano lice; moji nepomilovani drugovi prepoznaju me po glasu, ja ih pozdravljam i sokolim ih da �e mo�da ve� dogodine neko od njih sedeti u ovoj �asnoj pomra�ini. Ili, jutarnji program, ja sa crnim povezom koji mi je preko o�iju uvezao li�no Bane Vuka�inovi�, ne, ne ste�e me marama uop�te, neka jo� zategne, jo�, jo�, utom neko vi�e "Ide tejp!", Bane me intervjui�e: "Doktore, kako je to biti �orava baka?"...
Ljubomoran sam na hiljade laureata kojima je predsednik Milutinovi�
pred kamerama i pred publikom celo prepodne ka�io ordenje, dodeljivao
plakete, uru�ivao nagrade. Po mojoj evidenciji imao je blizu �etiri
hiljade rukovanja, preko osamsto tap�anja po nadlaktici, izdr�ao je
stisak dvadeset hiljada prstiju... Jedva �ekam dan crnogorske dr�avnosti,
da vidim ho�e li predsednik �ukanovi� u svojstvu specijalnog izaslanika
predsednika Milo�evi�a svoje izaslanstvo obaviti ovako briljantno kao �to
je obavio predsednik Milutinovi�. U�ivao sam u o�inskoj osmehnutosti
predsednikovoj, ali bilo mi je i krivo �to ba� on mora da uru�i sve te
nagrade - voleo bih da smo mi ka�njenici bili jedina stvar koju je u�inio
za praznik. Da se i mi ure�emo njemu u se�anje kao �to se on urezao
nama i na�im porodicama. Kako se predsednik dostojanstveno odupirao i
odupro dosadnom lobiranju takozvane opozicije da pomiluje Risti�a i
Makija! Znao sam da �e pomilovati nas za koje se niko od stranih pla�enika
nije zauzeo, ali nisam verovao da �e i slobodni mediji i sam predsednik
dobro�instvo odmah gurnuti na marginu.
Mogao je neko drugi da bude izaslanik predsednika Milo�evi�a. Ali ko?
Njegov biv�i savetnik ne bi imao srca da ga odbije, ali bi onda morao sam
sebi da uru�i nagradu: ministar kulture g. �eljko Simi� uru�io je
upravniku Narodnog pozori�ta g. �eljku Simi�u nagradu za trudoljublje,
�ovekoljublje i rodoljublje, upravnik se specijalnom izaslaniku i
ministru kulture zahvalio re�ima: "Latimo se, latimo se oberu�ke �uvenih
re�i na�eg uglednog filozofa, iako ve�ina ne zna na kojeg filozofa
aludiram i na koje re�i mislim, koji bese�a�e da je kultura stidljiva,
ali da uprkos bolnoj srame�ljivosti obdelava misao o nerazdvoju �ovekoljublja
i rodoljublja nasu�no potrebnih u danima koji su presudni i odsudni za na�
opstanak..." To ne bi i�lo. Predsedniku Milo�evi�u je za
izaslanika bio potreban neko koga nema u mno�tvu nagra�anih, utoliko je
dodeljivanje titule izaslanika predsedniku Miltinovi�u opravdano, makar
nama pomilovanima to i ne bilo ba� po volji.
Ne�u, ponavljam, da se merim sa nagra�enima, ne ka�em da je
televizija trebalo da prenosi kako mi izlazimo iz kazneno-popravnih
ustanova, nismo ba� stale� za podi�iti se, ali ne treba javnost ba�
toliko da nas se stidi. Ako smo bili dostojni predsednikovog milosr�a,
valjda smo vredni bar neke emisije, ili malo op�irnije vest. Ili se neko
pla�i da je u ovom turnusu oslobo�eno previ�e zatvorenika? Mo�da
jeste. Ministar pravde ka�e da je Komisija za uslovni otpust pozitivno re�ila
313 ka�njeni�kih molbi za otpust, od 997 koliko joj je bilo upu�eno. Jo�
malo pa je svaki tre�i zatvorenik pu�ten! Ako je i predsednik pomilovao
toliko, a mo�da je pomilovao i vi�e, predsednik je predsednik a komisija
je komisija, postavlja se pitanje koliko ljudi danas uop�te robija. Dr�ava,
naravno, uvek mo�e zapo�eti kampanju popunjavanja zatvorskih kapaciteta,
pa ipak, �oveku je hladno oko srca ako pomisli da onako krasne ustanove
zvrje poluprazne.
Ljubomir �ivkov
