Vreme broj 483, 8. april 2000.

Hap�enje Mom�ila Kraji�nika

Veliki brat te gleda

Biv�i predsednik Skup�tine Republike Srpske nije bio deo komandnog lanca tokom ratnih operacija u kojima su po�injeni zlo�ini, ali ne mari: Zapad je pokazao da se niko ko je imao bilo kakvu vlast ne mo�e ose�ati sigurnim, da u svakom trenutku protiv bilo koga mo�e podi�i tajnu optu�nicu, da je sila koja mo�e da radi �ta ho�e

"Onim pojedincima koji su i dalje na slobodi, ponovi�u: mre�a se zatvara", izjavio je generalni sekretar NATO-a D�ord� Robertson nekoliko sati po�to je SFOR na Palama 3. aprila pred zoru uhapsio biv�eg visokog funkcionera bosanskih Srba Mom�ila Kraji�nika i u pi�ami ga � ne znaju�i ni da je optu�en � odveo u pravcu ha�kog zatvora.

U takvim izjavama treba tra�iti smisao hap�enja Kraji�nika koji je � mada kao predsednik Skup�tine Republike Srpske nije komandovao nikakvim operacijama u Bosni � optu�en za sve �to je Ha�kom tribunalu na raspolaganju: genocid, zlo�ine protiv �ove�nosti, te�ke povrede �enevske konvencije, uklju�uju�i ubistva, istrebljenje, sau�e�ni�tvo u genocidu, deportacije i nehumano postupanje. Ukoliko bi bio osu�en, dobio bi do�ivotnu robiju.

"POZNATA SITUACIJA": Optu�nica protiv Kraji�nika identi�na je onoj protiv Karad�i�a, mada je Karad�i� bio predsednik, dakle na �elu izvr�ne vlasti, i samim tim je imao funkciju u lancu komandovanja ratnim operacijama koja predstavlja legitiman osnov za optu�nicu. Kraji�nikova politi�ka odgovornost nije sporna, ali bi se te�ko moglo tvrditi da je to pravna kategorija na kojoj bi mogao biti zasnovan valjan dokazni postupak pred ozbiljnim sudom. To, po mi�ljenju doma�ih stru�njaka za ratno pravo, verovatno ne�e bitno ko�iti proces u Hagu. Tvrdi se, naime, da je taj sud davno iza�ao iz pravnih okvira koji nala�u su�enje na osnovu konkretnih dokaza i uveo praksu procenjivanja na osnovu tzv. poznate situacije, u koje se ubrajaju politi�ke odluke i novinski izve�taji.

Zvani�nici NATO-a i Tribunala ponudili su svoja razja�njenja tog problema. Pol Rizli, portparol Ha�kog tribunala, smatra da je "Kraji�nik je bio jedna od individua koja se bavila ilegalnim operacijama koje su rezultirale smr�u hiljada Bosanaca". "Bio je prisutan na svakom sastanku na kom se odlu�ivalo o politi�kim i vojnim akcijama koje su rezultirale deportacijama, protivzakonitim hap�enjima, etni�kim �i��enjem i smr�u hiljada Bosanaca". "Bio je odmah iza Karad�i�a i delio je s njim komandu nad vojskom i policijom."

D�ord� Robertson je rekao da su "izme�u 1. jula 1991. i 31. decembra 1992. godine snage bosanskih Srba pod rukovodstvom i kontrolom Kraji�nika, tad vode�eg �lana Srpske demokratske stranke BiH, obezbedile kontrolu nad vi�e op�tina koje su progla�ene za deo RS". Britanski BBC priznaje da Kraji�nik nije zvani�no bio deo komandnog lanca u vreme kad su u Bosni vr�eni zlo�ini protiv bosanskih Muslimana. "Me�utim, govori se da je g. Kraji�nik imao znatnog uticaja na rukovodstvo bosanskih Srba u kasnijim fazama rata", a "govori se da je igrao vode�u ulogu u etni�kom �i��enju tokom rata", ka�e taj medij. Nekoliko londonskih listova nastojalo je da utvrdi �ta je bio motiv za hap�enje Kraji�nika. Prema "Gardijanu", optu�nica protiv Kraji�nika zna�i da tu�ioci veruju da je rukovodstvo bosanskih Srba po�elo da priprema planove za genocid pre nego �to je rat po�eo. Smatra se da je optu�ivanje visokog politi�kog vo�e u BiH za planiranje etni�kog �i��enja bitan korak napred. Prema "Independentu", hap�enje se uklapa u strategiju Ha�kog tribunala koji nastoji da prebaci te�i�te aktivnosti na one koji su nare�ivali i orkestrirali zverstva pre nego na one koji su ih izvr�avali.

ZA�TO BA� ON: Za�to je izbor pao ba� na Kraji�nika? Jedan od razloga je u tome �to je do glavnih krivaca za zlo�ine u Bosni � Radovana Karad�i�a i Ratka Mladi�a � znatno te�e do�i (podse�amo na to da su u Hagu javne optu�nice protiv njih dvojice podignute jo� pre pet godina, dok je protiv Kraji�nika na brzinu, u februaru ove godine, podignuta tajna optu�nica). Mladi� je ve� poodavno u Beogradu, gde trenutno nije dostupan vojnicima NATO-a. U vezi s Karad�i�evim prebivali�tem postoji prili�na misterija.

Mirko �arovi�, potpredsednik RS, izjavio je agenciji Rojters 1. aprila da nije video Karad�i�a tri godine i da misli da "vrlo, vrlo malo ljudi" zna gde je. Dodao je da je bilo "odre�enih informacija" da je Karad�i� u susednoj Jugoslaviji. I pouzdani izvori "Vremena" tvrde da Karad�i� ve� neko vreme nije u Bosni.

Dosad su me�unarodne snage u BiH i zapadni politi�ari davali na znanje da je Karad�i�a te�ko uhapsiti jer ima ogromno obezbe�enje, pa bi se moglo desiti da neki strani vojnik nastrada. Ta�no je, da za razliku od Kraji�nika, Karad�i� ima ozbiljno obezbe�enje � u RS je bilo dosta polemika o tome finansiraju li se ti njegovi �uvari iz bud�eta RS i za�to se finansiraju. Vojni eksperti, me�utim, ka�u da obezbe�enje, ma kakvo da je, ne bi predstavljalo ozbiljnu prepreku ameri�kim marincima ili britanskim SAS-ovcima, samo ako re�e da ga zaista uhapse. "Poprskaju ih gasom, uspavaju, uzmu Karad�i�a i gotovo", glasilo je jedno od obja�njenja koje smo dobili.

Dok se general Mladi� u najnovijim izjavama zapadnih zvani�nika ne pominje, Karad�i�u preti glavni tu�ilac ha�kog tribunala Karla del Ponte. Prilikom posete Sloveniji ovih dana obe�ala je da �e biti uhap�en, a izjavila je i da bi Kraji�niku i Karad�i�u trebalo da bude su�eno zajedno. Ri�ard Holbruk, ameri�ki ambasador u UN, pozvao ga je da se preda.

KO JE SLEDE�I: Ko je jo� ugro�en?

Ministarstvo odbrane RS izdalo je saop�tenje da ministar odbrane general Manojlo Milovanovi� ne�e otputovati u predvi�enu posetu Briselu, te da neko vreme "iz bezbednosnih razloga" ne�e napu�tati zemlju. Dragan �avi�, funkcioner SDS-a, izjavio je da se niko iz saziva Skup�tine RS kojom je predsedavao Kraji�nik ne mo�e ose�ati sigurnim.

Zanimljivo je da se odmah posle Kraji�nikovog hap�enja u RS pojavila �pekulacija da je lako mogu�e da je i protiv Biljane Plav�i� podignuta tajna optu�nica, uprkos svoj njenoj potonjoj kooperativnosti prema Zapadu. I sam Kraji�nik je verovatno mislio da ga od Haga �titi to �to je bio deo dejtonskog procesa sporazumevanja, mada je sam sporazum, u ime srpske strane, potpisao Slobodan Milo�evi�.

Razni servisi jugoslovenskog predsednika su vrlo burno reagovali na Kraji�nikovo hap�enje, iako se njih dvojica nisu naro�ito dobro slagala. Savezno ministarstvo inostranih poslova pominjalo je "mu�ko hap�enje" i "bezo�ni i sramni akt SFOR-a na �elu sa NATO-om" koji je "direktni udar na Dejtonsko�pariski sporazum". SMIP govori o "okupatorskom delovanju", direkcija JUL-a o "okupacionim vlastima"; MIP o politici "genocida nad srpskim narodom", JUL o "lova�kim aran�manima nad Srbima". Direkcija je zapretila i da �e "alarmirati sve slobodoljubive organizacije u svetu".

 Malo je verovatno da je sudbina samog Kraji�nika izazvala takvo ogor�enje. Odgovaraju�i na pitanje za�to je ba� sad uhap�en Kraji�nik, moskovska "Izvestija" pi�e da je to po�etak operacije protiv Milo�evi�a, jer Kraji�nik svakako ima informacije koje bi dokazivale Milo�evi�evu krivicu, a nema razloga da ih u Hagu krije. Oni koji poznaju Kraji�nika, me�utim, procenjuju da je mala verovatno�a da �e sara�ivati sa Tribunalom, ma �ta mislio o Milo�evi�u. Sam jugoslovenski predsednik je zasad daleko izvan doma�aja snaga NATO-a zadu�enih za hap�enja.

PRODAN I IZDAN: Kona�no, kako se Kraji�nikovo hap�enje mo�e odraziti na politi�ke prilike u BiH?

Gra�ani RS nisu se mnogo uzbudili zbog Kraji�nikove sudbine. U Bijeljini su, recimo, radikali delili letke i sazvali konferenciju za �tampu, ali nisu izazvali naro�ito interesovanje zahtevom da SDS bojkotuje izbore jer je me�unarodna zajednica ovim hap�enjem htela zapla�iti gra�ane i "primorati ih da odustanu od svojih uverenja". "Neprijateljske akcije i fizi�ki napadi su izostali", primetio je visoki predstavnik me�unarodne zajednice Volfgang Petri�. I sam SDS je pozvao gra�ane da mirno proprate hap�enje, a Biljana Plav�i� ih je pozvala i da iza�u na izbore. U Republici Srpskoj se protestuje uglavnom jer se tuma�i da je hap�enje Kraji�nika postupak usmeren protiv Srba i tra�i se jednak tretman Hrvata i Bo�njaka.

Ve�ina se uglavnom sla�e da je me�unarodna zajednica htela da po�alje jasnu poruku bira�ima pred lokalne izbore zakazane za 8. april, upozoravaju�i ih da im se mo�e desiti �to i Kraji�niku ako glasaju za nacionalne lidere. I mada u kancelariji visokog predstavnika me�unarodne zajednice Volfganga Petri�a tvrde da hap�enje nema veze sa izborima, D�ord� Robertson je pozvao bira�e da se okrenu od proma�ene politike etni�ke mr�nje i glasaju za novu budu�nost.

Postoje pretpostavke da bi hap�enje neposredno pred izbore moglo donekle homogenizovati bira�ko telo, to jest da bi se oko 25 odsto neopredeljenih bira�a moglo okrenuti ka SDS. Me�utim, po�to visoki predstavnik ionako odobrava rezultate svih izbora, ne bi se mogla o�ekivati posebna iznena�enja.

Zanimljivo je zato pogledati ko koga za �ta optu�uje. SDS tvrdi da je Milorad Dodik, predsednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata, unapred znao za hap�enje. Sam Dodik je, opet, nedvosmisleno stavio do znanja da nije odu�evljen ovom uslugom me�unarodne zajednice: "I na ovom hap�enju oni �e graditi predizbornu kampanju. SDS je dobio i na taj na�in �to se oslobodio Mom�ila Kraji�nika", rekao je Dodik. Dodao je, me�utim, da svi moraju da shvate da �e svako odgovarati za po�injena dela.

Posebno je interesantna osuda radikala, koji ka�u da je za Kraji�nikovo hap�enje kriv SDS. Optu�uju vrh stranke za izrazitu kooperativnost sa Zapadom i to se ne sme tek tako pre�uti, jer je �injenica da je SDS u poslednje vreme postao veoma otvoren za saradnju sa me�unarodnom zajednicom. Kontakti strana�kog vrha, posebno Dragana �avi�a, sa predstavnicima Zapada traju ve� mesecima, uglavnom iza zatvorenih vrata. Ukratko, postoje sumnji�enja da je vrh SDS-a jednostavno prodao Kraji�nika.

Roksanda Nin�i�
Tanja Topi�

Opet holbrukovanje

Ri�ard Holbruk, ameri�ki ambasador u UN pro�irio je optu�nicu protiv Kraji�nika na narod kao takav: "G. Kraji�nik je jedan od dvojice glavnih vo�a separatisti�kog, rasisti�kog, ubila�kog naroda koji je po�eo taj rat u Bosni". Za Holbruka je ovo najzna�ajniji doga�aj u zadnjih pet godina� "Ovo je veliki dan za nas koji smo se borili za jedinstvenu multietni�ku Bosnu... Nisu tako neranjivi kao �to misle." 

D�ejms Rubin, portparol ameri�kog Stejt departmenta bio je umereniji: "Ovo je pozitivan korak ka miru i pomirenju u Bosni, jer se samo pripisivanjem individualne odgovornosti mo�e izbrisati kolektivna odgovornost."

Kraji�nik o Hagu

Mom�ilo Kraji�nik u intervjuu banjalu�kom "Reporteru", 31. jula 1997:

"Ha�ki sud je iskompromitovan, a kod na�eg naroda vlada mi�ljenje da on ima politi�ku dimenziju, da je u funkciji politi�ke borbe protiv Srba. Ha�ki sud je taj koji je iskompromitovao borbu protiv ratnih zlo�inaca. Mi jesmo za to da svaki �ovjek odgovara za zlo�ine, ali smatramo da se tom kompromitacijom dovodi u pitanje objektivnost ovog Suda, i mi �elimo da se su�enje vr�i u na�oj Republici, da se to objektivizira pod supervizijom me�unarodne zajednice. I nismo protiv odgovornosti. Pogotovo �to je pitanje ratnih zlo�inaca iskompromitovano od strane Muslimana, koji sada imaju svoje privatne spiskove. Kompromitacijom pojma ratni zlo�inac, mi smo do�li u situaciju da je vrlo te�ko do�i do op�teg pomirenja i mi se zala�emo za op�tu amnestiju"�

"Gospodin Karad�i� nikad nije govorio o tome da �e se sam pojaviti u Hagu. Gospodin Karad�i� nikada ne bje�i od toga da doka�e i da pobije neke optu�be. On je dao cijeli set dokaza preko odre�enih puteva Hagu. Dali smo �ak i visokim li�nostima u ameri�koj administraciji koji se bave tim poslovima, koji se zanimaju za ta ljudska prava gdje se fakti�ki sve te optu�nice pobijaju. Ali, �eli se uvijek dr�ati tenzija optu�ivanja tada�njeg predsjednika Republike, jer fakti�ki, ako se on optu�uje, optu�uje se i Republika. I to ima dalekose�ne posljedice."

"Mister no"

Mom�ilo Kraji�nik (55) ro�en je u Zabr�u (sad pripada Federaciji) nadomak Sarajeva. Zapadni mediji ga ovih dana ocenjuju kao "konzervativnog i religioznog" i zaista � ne samo �to nikad nije bio �lan SK, nego je u vreme kad u Bosni �ak ni babe nisu mnogo zalazile u crkve bio predsednik crkvene op�tine. Oni koji ga znaju samo njegovom spretno��u tuma�e �to je kao takav u ono vreme ipak postao jedan od direktora najbogatije firme u BiH � "Energoinvesta" gde su, izme�u ostalog, pravljeni delovi za ruske nuklearne reaktore. Osamdesetih godina je odrobijao devet meseci zbog malverzacije u izgradnji vikendice Radovana Karad�i�a na Palama. Iskoristio je to u svom politi�kom marketingu, rekav�i da su ga progonili zato �to je Srbin.

Jedan je od osniva�a nacionalisti�ke Srpske demokratske stranke, a nakon prvih vi�estranackih izbora 1990. postaje predsednik Skup�tine Republike BiH. Ostavku daje posle raspisivanja referenduma o samostalnosti Bosne, a za njim su republi�ki parlament napustili i svi srpski poslanici. Od 1992. do 1995. bio je predsednik Narodne skup�tine Republike Srpske. Godine 1996. postaje �lan tro�lanog Predsednistva BiH, zajedno sa Muslimanom Alijom Izetbegovi�em i Hrvatom Kre�imirom Zubakom.

Na izborima 1998. za mesto u bosansko-hercegova�kom Predsedni�tvu pora�en je od strane znatno umerenijeg �ivka Radi�i�a. Posle toga se delimi�no povla�i iz politi�kog �ivota, mada je ostao �lan naju�eg rukovodstva SDS-a. Ni u samoj stranci, izgleda, nije bio posebno omiljen, posebno zbog li�nog boga�enja.

Radovan Karad�i�, predsednik SDS-a i kasnije predsednik Republike Srpske, video je u Kraji�niku pravog srpskog gazdu, verovao mu je i uva�avao njegovo mi�ljenje jer je bio tvrd, �ilav, lukav � sve u svemu, ja�a li�nost od samog Karad�i�a.

Na Zapadu je prozvan "gospodin ne" ("Mister no"), zbog nespremnosti na kompromise tokom rata u BiH od 1992�1995. O�evici pamte njegov pokera�ki izraz lica dok je tokom sata i sata pregovora o Kutiljerovom i Vens�Ovenovom planu za Bosnu slu�ao raspravu � pri �emu nije govorio ni re� engleskog. Onda bi ga Karad�i� izveo u kratku �etnju po Briselu, ispri�ao mu o �emu se razgovaralo, da bi se onda vratio na pregovore i rekao � "ne".

Sa Slobodanom Milo�evi�em je bio u prili�no lo�im odnosima (gorim, ka�u �ak i nego Biljana Plav�i�), po vi�e osnova. Kad je Milo�evi� u Atini jedva ubedio Karad�i�a da potpi�e Vens�Ovenov plan, Kraji�nik je uspeo da ubaci odredbu da ga mora prihvatiti i Skup�tina RS. Kraji�nik je, naravno, izdejstvovao da Skup�tina plan odbaci, u�iniv�i pri tom prili�no sme�nim ne samo Milo�evi�a, ve� i gr�kog premijera Konstantina Micotakisa (obojica su prisustvovali skup�tinskom zasedanju).

Kraji�nik i Milo�evi� razi�li su se i oko pitanja Sarajeva. Kraji�nik je, recimo, u novembru 1994. govorio: "Perspektiva Sarajeva je takva da �e u budu�nosti biti jedinstven srpski grad, ali u potpunosti srpski. Muslimani �e morati tra�iti svoju prestonicu mimo Sarajeva, negde drugde. To je prirodan tok". Milo�evi� mu je blagovremeno govorio da se mane Sarajeva, a po�to Kraji�nik nije poslu�ao, sam ga je predao Muslimanima u Dejtonu, rekav�i da su ga zaslu�ili. Zato je Kraji�nik vodio akciju da svi Srbi napuste Sarajevo kada je predato Muslimanima.

Nakon tronedeljnih pregovora o bosanskom miru u Dejtonu, 21. novembra 1995. godine predsednici Hrvatske, BiH, Srbije i me�unarodni posrednici parafirali su mirovni sporazum za BiH. Ve� 23. novembra predsednik Skupstine RS i �lan pregovara�kog tima Mom�ilo Kraji�nik izjavio je da bosanski Srbi nisu zadovoljni. Kraji�nik se na�ao u Dejtonu zato �to je, podse�amo, Karad�i� ve� bio optu�en za ratne zlo�ine, ali je Milo�evi� dr�ao Kraji�nika podalje od ozbiljnih pregovora. Veza Milo�evi�a i Kraji�nika ozvani�ena je, me�utim, potpisivanjem Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama izme�u SRJ i RS. po�etkom 1998. U trenutku hap�enja Kraji�nik je bio predsednik Koordinacionog tela u RS za saradnju sa SRJ.