Šta čeka Miloševića
posle isteka mandata
Samo posle vas!
S obzirom na psihološku strukturu aktuelnog predsednika SR Jugoslavije, te njegovu porodičnu situaciju i hašku optužnicu, iluzorno je očekivati da bi pristao da raspiše izbore, da ih izgubi i mirno ode sa političke scene. Postoji li neka vrsta nagodbe i rezervnog izlaza koja bi njemu i njegovima omogućila odlazak sa vlasti
Šahovskim
jezikom govoreći, petnaestak meseci pre nego što mu ističe mandat
predsednika SR Jugoslavije (jul 2001. godine), Slobodan Milošević sve više
podseća na kralja koji je stigao do zadnjeg polja na tabli i ne može više
da se pretvori ni u jednu drugu ljguru. Ustavi Srbije i SRJ ne
dozvoljavaju mu nazad – u Srbiji je odavno potrošio oba mandata koja
Ustav dozvoljava, u saveznoj državi uskoro će početi da troši
poslednju godinu četvorogodišnjeg predsedničkog mandata. Nazad se,
dakle, ne može, a vladarske navike, uverenost socijalista da njihov vođa
ima "devet života", i haške pretnje ne daju "kralju"
Miloševiću da tek tako siđe sa table. Niti da lako pronađe potez koji
bi ga uveo u nešto što bi politički ličilo bar na "pat
poziciju". Nešto što je dr Predrag Simić nedavno nazvao pozicijom
"neželjenog, ali neizbežnog partnera" za međunarodnu
zajednicu.
Teorija kaže da bi Slobodan Milošević mogao, na primer, da postane savezni premijer. Ta funkcija nudi čak i više moći od sadašnje predsedničke, ustavno prilično insuljcijentne, zbog čega je Milošević, odlazeći sa mesta predsednika Srbije, morao da ponese i mnogo lične moći. Tako se i dogodilo da je za razliku od svog prethodnika Zorana Lilića, koji je uglavnom slao telegrame, Milošević na istoj funkciji zadržao stare navike da mu se telegrami šalju. Pogotovo u trenucima kada je, po njegovom starom običaju, poraze trebalo pretvarati u pobede. Njegovo seljenje na funkciju saveznog premijera nije ipak moguće bez saglasnosti Crne Gore ili bar dramatičnih političkih promena u ovoj Republici, i zato u ovom trenutku ne deluje preterano realno. Istovremeno, Milošević kao savezni premijer bio bi ujedno i najčvršća garancija da ova država nikada neće stići do međunarodne zajednice.
NEKA JE SA SREĆOM: Sumnju da Milošević nešto sprema izrazio je prošle nedelje u jednoj anketi povodom pojave Predloga zakona o izboru poslanika u Veće republika Savezne skupštine dr Stevan Lilić, potpredsednik koalicije "DAN". Lilić, koji je ujedno i profesor upravnog prava, posumnjao je da bi predložena zakonska rešenja mogla da konstituišu skupštinski saziv koji će blokirati delovanje savezne države, što može da posluži kao povod za donošenje novog Ustava Srbije. "Kada se donese novi Ustav, taksimetar Slobodana Miloševića počinje da kuca novi mandat", tvrdio je dr Stevan Lilić.
Predsednik Crne Gore Milo Đukanović otišao je prošle nedelje na konferenciji za štampu u Podgorici i nešto dalje. Tvrdio je kako Slobodan Milošević priželjkuje, izgleda, nezavisnu Srbiju da bi i dalje ostao na funkciji predsednika. Opet šahovski rečeno, optužio je Miloševića da navodno želi da poruši sve ljgure i počne partiju iz početka na, doduše, nešto skraćenoj tabli, bez Crne Gore. "Da bi ostao na čelu Jugoslavije, Milošević ima dve mogućnosti. Da sruši legalnu i legitimnu vlast u Crnoj Gori i dovede svoje poslušnike, posle čega bi promenio Ustav SRJ i za sebe obezbedio novi predsednički mandat, ili da se vrati na mesto predsednika, ovoga puta nezavisne Srbije", primetio je Đukanović. Istom prilikom predsednik Crne Gore je ocenio kako Milošević nervozno priprema teren za drugu opciju jer mu prva neće poći za rukom. "Ako narod u Srbiji to prihvata, neka im je sa srećom. U tom slučaju bićemo spremni na razvoj najtešnjih i najboljih odnosa sa Srbijom", rekao je na kraju Đukanović.
Mnogi iz okruženja predsednika Crne Gore takođe ovih dana izražavaju slično uverenje da će Milošević pre isteka sadašnjeg mandata pokušati da odigra neku novu igru. Pri tome se često pozivaju i na jedan tekst dr Vladana Kutlešića, potpredsednika savezne vlade, koji je u jesen prošle godine u "Politici" napisao kako se varaju svi oni koji misle da bi eventualni izlazak Crne Gore iz SRJ automatski značio i kraj svake Jugoslavije. Kasnije je i sam Milošević na kongresu SPS-a pominjao državu od Timoka do Drine i indirektno nagovestio da ima novu modlu za nove granice, ovoga puta po širini.
I predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić je u jednom novinskom intrevjuu tvrdio nedavno kako je Miloševićev cilj da do kraja života bude predsednik, najverovatnije neke nove države. Ta nova država, po Đinđiću, mogla bi da nastane verovatno bez Crne Gore ili bez većeg dela ove Republike. "I zbog toga mislim da će on napraviti krizu koja će se na prvi pogled činiti kao njegova namera da vrati Crnu Goru u poslušnost, a zapravo će posledica toga biti da on otera Crnu Goru", rekao je Đinđić.
MUKE S
LOPTICAMA: Šta god da planira da uradi idući u susret kraju svog
mandata, Milošević se danas suočava sa pozicijom koja je bitno pogoršana
u poređenju sa onom iz jula 1997. kada je ušao u Titovu kuću i mercedes
i stao na čelo SRJ. U to vreme Milošević je još gajio nadu da će
nekako privoleti Đukanovića, a preko njega i Crnu Goru, na promenu
saveznog Ustava (pre svega članova 97 i 98) i izdejstvovati mogućnost da
predsednika savezne države biraju građani na neposrednim izborima a ne
parlament. U leto 1997. Milošević je, zahvljujući pre svega opoziciji
koja nikada nije bila dorasla njegovim trikovima, već bio sasvim čvrsto
stao na noge posle tromesečnih građanskih protesta i priznavanja
rezultata lokalnih izbora. Tada se činilo kako je još dovoljno moćan da
druge postavlja, udaljava ili vraća sa funkcija. Danas je prinuđen da
prilično zabrinuto razmišlja o sopstvenoj funkciji. Svojevremeno on je
kao predsednik Srbije uspevao da vlada i Srbijom i Crnom Gorom. Kada je
stao na čelo savezne države, moć da upravlja Crnom Gorom najednom je
nestala. U leto 1997, čitava međunarodna zajednica priželjkivala je da
ga vidi na čelu SRJ kao potpisnika i garanta sprovođenja Dejtonskog
sporazuma. Dejton mu je u neku ruku predstavljao i rezervni položaj u slučaju
da njegova partija izgubi naredne izbore. U međuvremenu, i tu su se
stvari bitno promenile – međunarodna zajednica priželjkuje danas da ga
vidi u Hagu.
Sadašnju Miloševićevu poziciju sociolog Slobodan Antonić, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, opisuje kao poziciju žonglera koji u vazduhu ima sve više loptica i sve ih teže kontroliše. Po Antoniću, stabilizacija vlasti moguća je samo preko ustavnih promena, a do njih je u ovom trenutku veoma teško doći. Kada je 1992. godine nastajao tzv. Žabljački ustav, Milošević je sedeo na mestu predsednika Srbije koje je davalo najviše vlasti u državi, odnosi sa Crnom Gorom bili su odlični, socijalisti su lako dobijali izbore i među opozicionim strankama takođe lako pronalazili saveznike. Svega toga više nema, Milošević bi danas teško dobio fer i demokratske izbore na bilo kom nivou, i ostao je sam sa Šešeljom. Slobodan Antonić smatra da je u takvoj situaciji Miloševiću jedino preostalo da proba sa promenom Ustava Srbije. Tako nešto moglo bi da bude šansa i za opoziciju da pokuša da nametne dogovor o mirnoj tranziciji, jer je danas iluzorno očekivati da bi Milošević, s obzirom na njegovu psihološku strukturu, porodičnu situaciju i hašku optužnicu, pristao da raspiše izbore, da ih izgubi i zatim mirno ode sa političke scene.
Sagovornik "Vremena" procenjuje, inače, kako šanse da u Srbiji dođe do mirnog i normalnog raspleta nisu veće od 40 odsto. Miloševiću i njegovima mora se zato ponuditi neka vrsta nagodbe i rezervnog izlaza da lakše odu sa vlasti. Iskustvo govori, kaže Antonić, da se mirna i demokratska tranzicija uvek zasniva na sporazumu elita o mirnoj predaji vlasti, odnosno da nasilna smena režima nikako ne može biti garancija za demokratiju. Pre nego što je otišao s vlasti, Pinoče je u Čileu dobio zaštićeni status senatora, što je pomoglo da se smena obavi prilično bezbolno. U Poljskoj je i pre pada Berlinskog zida promena stigla u izborima za jedan od dva doma tadašnjeg poljskog Sejma. Komunisti (bolje rečeno PURP) zadržali su privremeno kontrolu nad drugim domom dok nisu sasvim predali vlast.
"Izbegavanje građanskog rata podrazumeva nagodbu sa režimom i zato mi se takva ideja, koju je nedavno pomenuo Dragoslav Avramović, čini kao prilično razborita. Ali, da bi prihvatio bilo kakvu nagodbu, Milošević pre svega mora da bude svestan da on tako nešto mora da prihvati. Ne čini mi se, međutim, da Milošević trenutno ima osećaj kako je režim u velikoj krizi. Po svemu sudeći, on uredno gleda dnevnike RTS-a i veruje u ono što tamo čuje. Zašto bi, uostalom, verovao da je došlo vreme da se povuče. To sigurno neće učiniti samo zato što opozicija svakodnevno izdaje nova saopštenja", kaže Slobodan Antonić.
TANGO
ZA JEDNOG: Mogućnost da Milošević ponovo uključi taksimetar, i
obezbedi sebi neki novi predsednički mandat preko promena jednog od
ustava, dr Vladimir Goati iz beogradskog Instituta društvenih nauka smešta
uglavnom u sferu teorije. Šanse da se preko nekih ljktivnih izbora, u
kojima Crna Gora ne želi da učestvuje, dođe do nekih ljktivnih skupštinskih
veća koja bi zatim, po ko zna kom osnovu, izglasavala neke ustavne
promene, po rečima našeg sagovornika, jesu neralne. Dr Goati uzgred kaže
da bi to ličilo na "tango za jednog", jer zvanična Podgorica očito
neće da učestvuje u takvom "plesu". Ovako dobijen mandat sveo
bi se na "lepljenje selotejpa preko selotejpa", a takva
krpljevina obično ne drži dugo. Neuporedivo logičnije jeste to da
Slobodan Milošević, po isteku mandata predsednika SRJ, ostane na
funkciji predsednika SPS-a, stranke koja bi možda zadržala status
pojedinačno najveće partije u Srbiji. Kao šef partije, Milošević bi
zadržao i priličnu moć da iza kulisa povlači konce i politički traje
neodređeno dugo.
"Lično sam protiv toga da se na pretnje režima odgovora pretnjama od strane opozicije. To svakako nije pametna strategija za mirne promene. Ogroman broj ljudi koji pripada režimu nije učestvovao u podeli plena i zato bi trebalo izbeći te neodređene i široke pretnje svima koji su na vlasti i oko nje. Ljudi kojima nije ostavljena nikakava alternativa obično idu na sve ili ništa, što samo povećava rizike raspleta. Treba biti mudriji, zaboraviti jezik pretnji i generalno spustiti ulog u igri. Mogli bismo ponešto da naučimo i iz iskustva Južnoafričke Republike gde je svojevremeno bila osnovana i komisija za pomirenje, kao neka vrsta 'baj pasa'. Neko je već pomenuo kako je režimu potrebno ponuditi 'svilene stepenice' za silazak s vlasti. U svakom slučaju, svilene stepenice su uvek neuporedivo bolje rešenje od 'svilenog gajtana'", kaže za "Vreme" dr Vladimir Goati.
Autor ideje o "svilenim stepenicama", nekadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije dr Dragoslav Avramović, trenutno je na putu po Evropi i SAD, gde će najverovatnije pokušati da pojedine političare zainteresuje za ovakav "projekat". U pismima koje je pre odlaska na put slao na razne adrese po svetu, dr Avramović je pominjao da bi u pogledu modaliteta Miloševićevog odlaska moglo biti posla i za psihologe. Iz svetskih prestonica do sada su stizali uglavnom ljutiti komentari njegovih ideja, a i dobar deo ovdašnje opozicije tvrdio da je sve to prilično naivno i jednostavno ne dolazi u obzir. Jedan grčki nedeljnik pominjao je nedavno tri različite mogućnosti Miloševićevog odlaska (vidi okvir uz ovaj tekst) koji navodno podrazumeva grčko-rusku saradnju. Tu i tamo po nekim novinama pojavljivala se i vest o navodnom "crnogorskom pokušaju" da ubede haške čelnike o izuzimanju od optužbi političara za koje se veruje da imaju znatnu podršku u narodu, zbog čega bi njihovo hapšenje moglo da provocira pobunu. Stavljajući predsednika SRJ na hašku listu, međunarodna zajednica je sebi oduzela mogućnost bilo kakvog uticaja na Beograd što sada izgleda postaje problem. Pošto u Hagu još nisu izmislili "lex specialis", ostalo je samo da se nagađa da li su neke nagodbe moguće u tajnim političkim lagumima. Pre nekoliko godina, na primer, Biljana Plavšić, tada još predsednica RS, tvrdila je u intervjuu jednom japanskom listu kako joj je Medlin Olbrajt ponudila da ode na Pale i pokuša da ubedi Radovana Karadžića da se negde izgubi iz RS. Zauzvrat, Amerikanci su mu navodno nudili miran ostatak života, daleko od Haga. Po rečima Biljane Plavšić, Karadžić je takvu ponudu odbio. Po rečima Medlin Olbrajt, takve ponude nikada nije ni bilo. Krajem 1998. u intervjuu "Vašington postu", Milošević je rekao da "je Karadžić imao dogovor sa Holbrukom da se povuče iz javnog života", što je kasnije i ispoštovao.
Po rečima
sagovornika "Vremena" sociologa Slobodana Antonića, zapadni
pristup ovdašnjoj političkoj krizi u priličnoj meri smanjuje šanse za
miran rasplet. U tom pristupu ima poprilično šablona i birokratske
skleroze. "Autoritarni režimi odlaze sa scene ili tako što
umerenjaci u eliti naprave pakt sa opozicijom da će u mehanizmu prenosa
vlasti biti zaštićeni, ili se dogodi da se deo pripadnika elite opredeli
za državni udar. Zapadnim pristupom, gde su u raznim optužnicama svi
pripadnici vladajuće nomenklature strpani na istu stranu, onemogućeno je
da se neki od njih čak i ljzički razdvoje od Miloševića. Činjenica da
mnogi od onih koji su blizu vlasti ne mogu da napuste zemlju, ne doprinosi
mirnom raspletu. Uz te crne liste i razrađene mehanizme unutrašnje
kontrole, veoma je teško očekivati da će se u političkoj eliti
pojaviti oni koji su spremni da naprave dovoljno veliki rascep unutar same
vlasti, što bi olakšalo postizanje nagodbe sa režimom", kaže
Slobodan Antonić.
Sam predsednik SRJ do sada je samo jednom, i to u pomenutom intervjuu "Vašington postu" (decembar 1998), progovorio o svojim budućim planovima. Na pitanje da li mu mandat ističe 2001, odgovorio je: "Da, ja sam izabran 1997. i moj mandat ističe 2001." Zatim je novinar zatražio pojašnjenje u vezi sa činjenicom da može samo jedan mandat da bude na dužnosti predsednika Jugoslavije, na šta je Milošević odgovorio sa: "Da, Ustav tako predviđa." Na konstataciju novinara da je Milošević još mlad čovek i na konkretno pitanje da li namerava da promeni Ustav i omogući sebi još jedan mandat, predsednik SRJ je tada još konkretnije saopštio: "Nemam nameru da to učinim."
Konstatacija da je Milošević jednom rekao da nikada neće dozvoliti internacionalizaciju Kosova i predsednikov odgovor "Naravno, to je naše unutrašnje pitanje", upozoravaju da čitanje i tumačenje Miloševićevih odgovora i konstatacija ponekad zahtevaju speciljčnu veštinu i čist žongleraj. I izvesnu dozu rezerve. Teško da će ga, po isteku sadašnjeg mandata, neko videti kako po "Bambilendu" šeta unuka Marka.
Nenad Lj. Stefanović
Svet o sudbini Miloševića
NATO mora da zapreti Miloševiću
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić zatražio je od NATO-a da uputi "jasan signal" upozorenja Slobodanu Miloševiću "ako vojno napadneš, dani su ti odbrojani", rekao je Mesić u intervjuu nedeljniku "Špigl".
"Milošević je kao biciklista koji održava ravnotežu sve dok vozi u pravcu rata i u svakom momentu može izazvati novi rat na Balkanu", ocenio je hrvatski predsednik.
Odstranjivanje Miloševića – stabilnost Balkana
Načelnik Centra NATO-a za krizne situacije Edgard Vandepute izjavio je: "Odstranjivanje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića osnovni je preduslov stabilnosti na Balkanu".
Rusija može bez Miloševića
Za Rusiju je važno da spreči odvajanje Kosova od SR Jugoslavije i ona bi zarad toga mogla da se odrekne predsednika SRJ Slobodana Miloševića, piše moskovski dnevnik "Komersant". List ističe da je "upravo zbog dogovora Moskve i Zapada oko održavanja izbora na Kosovu jedan od saradnika predsednika Miloševića nedavno optužio šefa ruske diplomatije Igora Ivanova za ulizivanje američkoj dipomatiji i pozvao Moskvu da više ne brine o interesima Beograda". U ruskom ministarstvu inostranih poslova navode da im je "ispod dostojanstva" da krenu u otvorenu polemiku sa Miloševićem, koji je, kako ocenjuje list, "i ranije igrao nepoštenu igu sa Moskvom".
Postoje tri varijante za delovanje
Predstavnik američke korporacije "Rand" Stiven Larabi izjavio je u intervjuu bugarskom listu "Monitor" da postoje tri varijante delovanja međunarodne zajednice u SR Jugoslaviji. "Prva varijanta jeste izolacija države, što znači uvođenje sveukupnih sankcija, zbog kojih će patiti kako režim tako i stanovništvo". Larabi je, međutim, dodao da je mana te varijante kriminalizacija ekonomije.
"Druga varijanta jeste da međunarodna zajednica izdvoji režim od društva i uvede delimične sankcije protiv režima, kao i politiku otvorenosti prema društvu i promene u njemu", i ocenio da bi to bila "najpovoljnija varijanta".
Larabi je rekao da je "treća varijanta prihvatanje da je Milošević na vlasti i da se pokuša održavanje kontakata sa njim". On je dodao da bi ta varijanta izazvala "previše protivrečnosti u mnogim zapadnim zemljama, posebno u SAD".
Milošević izaziva NATO
Vrhovni komandant NATO-a Vesli Klark ocenio je da Milošević ponovo izaziva NATO prikrivenim operacijama u kojima koristi Srbe ubačene na Kosovo i okolne kritične tačke, uključujući i Crnu Goru.
Direktno protiv Miloševića
Nemačka vlada istakla je da se mora temeljno preispitati režim sankcija prema Srbiji, najavljujući oštrije mere direktno protiv Miloševića i njegovih saradnika. "To se pre svega odnosi na spisak osoba kojima se uskraćuju vize (za ulazak u države EU) i zamrzavanju njihove imovine... ali, istovremeno želimo da ublažimo sankcije koje pogađaju prevashodno stanovništvo", rekao je Fišer. Prema njegovim rečima, Nemačka pre svega želi ukidanje embarga na vazdušni saobraćaj, a potom suspenziju, možda i ukidanje zabrane uvoza nafte.
