�ta �eka Milo�evi�a
posle isteka mandata
Samo posle vas!
S obzirom na psiholo�ku strukturu aktuelnog predsednika SR Jugoslavije, te njegovu porodi�nu situaciju i ha�ku optu�nicu, iluzorno je o�ekivati da bi pristao da raspi�e izbore, da ih izgubi i mirno ode sa politi�ke scene. Postoji li neka vrsta nagodbe i rezervnog izlaza koja bi njemu i njegovima omogu�ila odlazak sa vlasti
�ahovskim
jezikom govore�i, petnaestak meseci pre nego �to mu isti�e mandat
predsednika SR Jugoslavije (jul 2001. godine), Slobodan Milo�evi� sve vi�e
podse�a na kralja koji je stigao do zadnjeg polja na tabli i ne mo�e vi�e
da se pretvori ni u jednu drugu ljguru. Ustavi Srbije i SRJ ne
dozvoljavaju mu nazad � u Srbiji je odavno potro�io oba mandata koja
Ustav dozvoljava, u saveznoj dr�avi uskoro �e po�eti da tro�i
poslednju godinu �etvorogodi�njeg predsedni�kog mandata. Nazad se,
dakle, ne mo�e, a vladarske navike, uverenost socijalista da njihov vo�a
ima "devet �ivota", i ha�ke pretnje ne daju "kralju"
Milo�evi�u da tek tako si�e sa table. Niti da lako prona�e potez koji
bi ga uveo u ne�to �to bi politi�ki li�ilo bar na "pat
poziciju". Ne�to �to je dr Predrag Simi� nedavno nazvao pozicijom
"ne�eljenog, ali neizbe�nog partnera" za me�unarodnu
zajednicu.
Teorija ka�e da bi Slobodan Milo�evi� mogao, na primer, da postane savezni premijer. Ta funkcija nudi �ak i vi�e mo�i od sada�nje predsedni�ke, ustavno prili�no insuljcijentne, zbog �ega je Milo�evi�, odlaze�i sa mesta predsednika Srbije, morao da ponese i mnogo li�ne mo�i. Tako se i dogodilo da je za razliku od svog prethodnika Zorana Lili�a, koji je uglavnom slao telegrame, Milo�evi� na istoj funkciji zadr�ao stare navike da mu se telegrami �alju. Pogotovo u trenucima kada je, po njegovom starom obi�aju, poraze trebalo pretvarati u pobede. Njegovo seljenje na funkciju saveznog premijera nije ipak mogu�e bez saglasnosti Crne Gore ili bar dramati�nih politi�kih promena u ovoj Republici, i zato u ovom trenutku ne deluje preterano realno. Istovremeno, Milo�evi� kao savezni premijer bio bi ujedno i naj�vr��a garancija da ova dr�ava nikada ne�e sti�i do me�unarodne zajednice.
NEKA JE SA SRE�OM: Sumnju da Milo�evi� ne�to sprema izrazio je pro�le nedelje u jednoj anketi povodom pojave Predloga zakona o izboru poslanika u Ve�e republika Savezne skup�tine dr Stevan Lili�, potpredsednik koalicije "DAN". Lili�, koji je ujedno i profesor upravnog prava, posumnjao je da bi predlo�ena zakonska re�enja mogla da konstitui�u skup�tinski saziv koji �e blokirati delovanje savezne dr�ave, �to mo�e da poslu�i kao povod za dono�enje novog Ustava Srbije. "Kada se donese novi Ustav, taksimetar Slobodana Milo�evi�a po�inje da kuca novi mandat", tvrdio je dr Stevan Lili�.
Predsednik Crne Gore Milo �ukanovi� oti�ao je pro�le nedelje na konferenciji za �tampu u Podgorici i ne�to dalje. Tvrdio je kako Slobodan Milo�evi� pri�eljkuje, izgleda, nezavisnu Srbiju da bi i dalje ostao na funkciji predsednika. Opet �ahovski re�eno, optu�io je Milo�evi�a da navodno �eli da poru�i sve ljgure i po�ne partiju iz po�etka na, dodu�e, ne�to skra�enoj tabli, bez Crne Gore. "Da bi ostao na �elu Jugoslavije, Milo�evi� ima dve mogu�nosti. Da sru�i legalnu i legitimnu vlast u Crnoj Gori i dovede svoje poslu�nike, posle �ega bi promenio Ustav SRJ i za sebe obezbedio novi predsedni�ki mandat, ili da se vrati na mesto predsednika, ovoga puta nezavisne Srbije", primetio je �ukanovi�. Istom prilikom predsednik Crne Gore je ocenio kako Milo�evi� nervozno priprema teren za drugu opciju jer mu prva ne�e po�i za rukom. "Ako narod u Srbiji to prihvata, neka im je sa sre�om. U tom slu�aju bi�emo spremni na razvoj najte�njih i najboljih odnosa sa Srbijom", rekao je na kraju �ukanovi�.
Mnogi iz okru�enja predsednika Crne Gore tako�e ovih dana izra�avaju sli�no uverenje da �e Milo�evi� pre isteka sada�njeg mandata poku�ati da odigra neku novu igru. Pri tome se �esto pozivaju i na jedan tekst dr Vladana Kutle�i�a, potpredsednika savezne vlade, koji je u jesen pro�le godine u "Politici" napisao kako se varaju svi oni koji misle da bi eventualni izlazak Crne Gore iz SRJ automatski zna�io i kraj svake Jugoslavije. Kasnije je i sam Milo�evi� na kongresu SPS-a pominjao dr�avu od Timoka do Drine i indirektno nagovestio da ima novu modlu za nove granice, ovoga puta po �irini.
I predsednik Demokratske stranke Zoran �in�i� je u jednom novinskom intrevjuu tvrdio nedavno kako je Milo�evi�ev cilj da do kraja �ivota bude predsednik, najverovatnije neke nove dr�ave. Ta nova dr�ava, po �in�i�u, mogla bi da nastane verovatno bez Crne Gore ili bez ve�eg dela ove Republike. "I zbog toga mislim da �e on napraviti krizu koja �e se na prvi pogled �initi kao njegova namera da vrati Crnu Goru u poslu�nost, a zapravo �e posledica toga biti da on otera Crnu Goru", rekao je �in�i�.
MUKE S
LOPTICAMA: �ta god da planira da uradi idu�i u susret kraju svog
mandata, Milo�evi� se danas suo�ava sa pozicijom koja je bitno pogor�ana
u pore�enju sa onom iz jula 1997. kada je u�ao u Titovu ku�u i mercedes
i stao na �elo SRJ. U to vreme Milo�evi� je jo� gajio nadu da �e
nekako privoleti �ukanovi�a, a preko njega i Crnu Goru, na promenu
saveznog Ustava (pre svega �lanova 97 i 98) i izdejstvovati mogu�nost da
predsednika savezne dr�ave biraju gra�ani na neposrednim izborima a ne
parlament. U leto 1997. Milo�evi� je, zahvljuju�i pre svega opoziciji
koja nikada nije bila dorasla njegovim trikovima, ve� bio sasvim �vrsto
stao na noge posle tromese�nih gra�anskih protesta i priznavanja
rezultata lokalnih izbora. Tada se �inilo kako je jo� dovoljno mo�an da
druge postavlja, udaljava ili vra�a sa funkcija. Danas je prinu�en da
prili�no zabrinuto razmi�lja o sopstvenoj funkciji. Svojevremeno on je
kao predsednik Srbije uspevao da vlada i Srbijom i Crnom Gorom. Kada je
stao na �elo savezne dr�ave, mo� da upravlja Crnom Gorom najednom je
nestala. U leto 1997, �itava me�unarodna zajednica pri�eljkivala je da
ga vidi na �elu SRJ kao potpisnika i garanta sprovo�enja Dejtonskog
sporazuma. Dejton mu je u neku ruku predstavljao i rezervni polo�aj u slu�aju
da njegova partija izgubi naredne izbore. U me�uvremenu, i tu su se
stvari bitno promenile � me�unarodna zajednica pri�eljkuje danas da ga
vidi u Hagu.
Sada�nju Milo�evi�evu poziciju sociolog Slobodan Antoni�, docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, opisuje kao poziciju �onglera koji u vazduhu ima sve vi�e loptica i sve ih te�e kontroli�e. Po Antoni�u, stabilizacija vlasti mogu�a je samo preko ustavnih promena, a do njih je u ovom trenutku veoma te�ko do�i. Kada je 1992. godine nastajao tzv. �ablja�ki ustav, Milo�evi� je sedeo na mestu predsednika Srbije koje je davalo najvi�e vlasti u dr�avi, odnosi sa Crnom Gorom bili su odli�ni, socijalisti su lako dobijali izbore i me�u opozicionim strankama tako�e lako pronalazili saveznike. Svega toga vi�e nema, Milo�evi� bi danas te�ko dobio fer i demokratske izbore na bilo kom nivou, i ostao je sam sa �e�eljom. Slobodan Antoni� smatra da je u takvoj situaciji Milo�evi�u jedino preostalo da proba sa promenom Ustava Srbije. Tako ne�to moglo bi da bude �ansa i za opoziciju da poku�a da nametne dogovor o mirnoj tranziciji, jer je danas iluzorno o�ekivati da bi Milo�evi�, s obzirom na njegovu psiholo�ku strukturu, porodi�nu situaciju i ha�ku optu�nicu, pristao da raspi�e izbore, da ih izgubi i zatim mirno ode sa politi�ke scene.
Sagovornik "Vremena" procenjuje, ina�e, kako �anse da u Srbiji do�e do mirnog i normalnog raspleta nisu ve�e od 40 odsto. Milo�evi�u i njegovima mora se zato ponuditi neka vrsta nagodbe i rezervnog izlaza da lak�e odu sa vlasti. Iskustvo govori, ka�e Antoni�, da se mirna i demokratska tranzicija uvek zasniva na sporazumu elita o mirnoj predaji vlasti, odnosno da nasilna smena re�ima nikako ne mo�e biti garancija za demokratiju. Pre nego �to je oti�ao s vlasti, Pino�e je u �ileu dobio za�ti�eni status senatora, �to je pomoglo da se smena obavi prili�no bezbolno. U Poljskoj je i pre pada Berlinskog zida promena stigla u izborima za jedan od dva doma tada�njeg poljskog Sejma. Komunisti (bolje re�eno PURP) zadr�ali su privremeno kontrolu nad drugim domom dok nisu sasvim predali vlast.
"Izbegavanje gra�anskog rata podrazumeva nagodbu sa re�imom i zato mi se takva ideja, koju je nedavno pomenuo Dragoslav Avramovi�, �ini kao prili�no razborita. Ali, da bi prihvatio bilo kakvu nagodbu, Milo�evi� pre svega mora da bude svestan da on tako ne�to mora da prihvati. Ne �ini mi se, me�utim, da Milo�evi� trenutno ima ose�aj kako je re�im u velikoj krizi. Po svemu sude�i, on uredno gleda dnevnike RTS-a i veruje u ono �to tamo �uje. Za�to bi, uostalom, verovao da je do�lo vreme da se povu�e. To sigurno ne�e u�initi samo zato �to opozicija svakodnevno izdaje nova saop�tenja", ka�e Slobodan Antoni�.
TANGO
ZA JEDNOG: Mogu�nost da Milo�evi� ponovo uklju�i taksimetar, i
obezbedi sebi neki novi predsedni�ki mandat preko promena jednog od
ustava, dr Vladimir Goati iz beogradskog Instituta dru�tvenih nauka sme�ta
uglavnom u sferu teorije. �anse da se preko nekih ljktivnih izbora, u
kojima Crna Gora ne �eli da u�estvuje, do�e do nekih ljktivnih skup�tinskih
ve�a koja bi zatim, po ko zna kom osnovu, izglasavala neke ustavne
promene, po re�ima na�eg sagovornika, jesu neralne. Dr Goati uzgred ka�e
da bi to li�ilo na "tango za jednog", jer zvani�na Podgorica o�ito
ne�e da u�estvuje u takvom "plesu". Ovako dobijen mandat sveo
bi se na "lepljenje selotejpa preko selotejpa", a takva
krpljevina obi�no ne dr�i dugo. Neuporedivo logi�nije jeste to da
Slobodan Milo�evi�, po isteku mandata predsednika SRJ, ostane na
funkciji predsednika SPS-a, stranke koja bi mo�da zadr�ala status
pojedina�no najve�e partije u Srbiji. Kao �ef partije, Milo�evi� bi
zadr�ao i prili�nu mo� da iza kulisa povla�i konce i politi�ki traje
neodre�eno dugo.
"Li�no sam protiv toga da se na pretnje re�ima odgovora pretnjama od strane opozicije. To svakako nije pametna strategija za mirne promene. Ogroman broj ljudi koji pripada re�imu nije u�estvovao u podeli plena i zato bi trebalo izbe�i te neodre�ene i �iroke pretnje svima koji su na vlasti i oko nje. Ljudi kojima nije ostavljena nikakava alternativa obi�no idu na sve ili ni�ta, �to samo pove�ava rizike raspleta. Treba biti mudriji, zaboraviti jezik pretnji i generalno spustiti ulog u igri. Mogli bismo pone�to da nau�imo i iz iskustva Ju�noafri�ke Republike gde je svojevremeno bila osnovana i komisija za pomirenje, kao neka vrsta 'baj pasa'. Neko je ve� pomenuo kako je re�imu potrebno ponuditi 'svilene stepenice' za silazak s vlasti. U svakom slu�aju, svilene stepenice su uvek neuporedivo bolje re�enje od 'svilenog gajtana'", ka�e za "Vreme" dr Vladimir Goati.
Autor ideje o "svilenim stepenicama", nekada�nji guverner Narodne banke Jugoslavije dr Dragoslav Avramovi�, trenutno je na putu po Evropi i SAD, gde �e najverovatnije poku�ati da pojedine politi�are zainteresuje za ovakav "projekat". U pismima koje je pre odlaska na put slao na razne adrese po svetu, dr Avramovi� je pominjao da bi u pogledu modaliteta Milo�evi�evog odlaska moglo biti posla i za psihologe. Iz svetskih prestonica do sada su stizali uglavnom ljutiti komentari njegovih ideja, a i dobar deo ovda�nje opozicije tvrdio da je sve to prili�no naivno i jednostavno ne dolazi u obzir. Jedan gr�ki nedeljnik pominjao je nedavno tri razli�ite mogu�nosti Milo�evi�evog odlaska (vidi okvir uz ovaj tekst) koji navodno podrazumeva gr�ko-rusku saradnju. Tu i tamo po nekim novinama pojavljivala se i vest o navodnom "crnogorskom poku�aju" da ubede ha�ke �elnike o izuzimanju od optu�bi politi�ara za koje se veruje da imaju znatnu podr�ku u narodu, zbog �ega bi njihovo hap�enje moglo da provocira pobunu. Stavljaju�i predsednika SRJ na ha�ku listu, me�unarodna zajednica je sebi oduzela mogu�nost bilo kakvog uticaja na Beograd �to sada izgleda postaje problem. Po�to u Hagu jo� nisu izmislili "lex specialis", ostalo je samo da se naga�a da li su neke nagodbe mogu�e u tajnim politi�kim lagumima. Pre nekoliko godina, na primer, Biljana Plav�i�, tada jo� predsednica RS, tvrdila je u intervjuu jednom japanskom listu kako joj je Medlin Olbrajt ponudila da ode na Pale i poku�a da ubedi Radovana Karad�i�a da se negde izgubi iz RS. Zauzvrat, Amerikanci su mu navodno nudili miran ostatak �ivota, daleko od Haga. Po re�ima Biljane Plav�i�, Karad�i� je takvu ponudu odbio. Po re�ima Medlin Olbrajt, takve ponude nikada nije ni bilo. Krajem 1998. u intervjuu "Va�ington postu", Milo�evi� je rekao da "je Karad�i� imao dogovor sa Holbrukom da se povu�e iz javnog �ivota", �to je kasnije i ispo�tovao.
Po re�ima
sagovornika "Vremena" sociologa Slobodana Antoni�a, zapadni
pristup ovda�njoj politi�koj krizi u prili�noj meri smanjuje �anse za
miran rasplet. U tom pristupu ima poprili�no �ablona i birokratske
skleroze. "Autoritarni re�imi odlaze sa scene ili tako �to
umerenjaci u eliti naprave pakt sa opozicijom da �e u mehanizmu prenosa
vlasti biti za�ti�eni, ili se dogodi da se deo pripadnika elite opredeli
za dr�avni udar. Zapadnim pristupom, gde su u raznim optu�nicama svi
pripadnici vladaju�e nomenklature strpani na istu stranu, onemogu�eno je
da se neki od njih �ak i ljzi�ki razdvoje od Milo�evi�a. �injenica da
mnogi od onih koji su blizu vlasti ne mogu da napuste zemlju, ne doprinosi
mirnom raspletu. Uz te crne liste i razra�ene mehanizme unutra�nje
kontrole, veoma je te�ko o�ekivati da �e se u politi�koj eliti
pojaviti oni koji su spremni da naprave dovoljno veliki rascep unutar same
vlasti, �to bi olak�alo postizanje nagodbe sa re�imom", ka�e
Slobodan Antoni�.
Sam predsednik SRJ do sada je samo jednom, i to u pomenutom intervjuu "Va�ington postu" (decembar 1998), progovorio o svojim budu�im planovima. Na pitanje da li mu mandat isti�e 2001, odgovorio je: "Da, ja sam izabran 1997. i moj mandat isti�e 2001." Zatim je novinar zatra�io poja�njenje u vezi sa �injenicom da mo�e samo jedan mandat da bude na du�nosti predsednika Jugoslavije, na �ta je Milo�evi� odgovorio sa: "Da, Ustav tako predvi�a." Na konstataciju novinara da je Milo�evi� jo� mlad �ovek i na konkretno pitanje da li namerava da promeni Ustav i omogu�i sebi jo� jedan mandat, predsednik SRJ je tada jo� konkretnije saop�tio: "Nemam nameru da to u�inim."
Konstatacija da je Milo�evi� jednom rekao da nikada ne�e dozvoliti internacionalizaciju Kosova i predsednikov odgovor "Naravno, to je na�e unutra�nje pitanje", upozoravaju da �itanje i tuma�enje Milo�evi�evih odgovora i konstatacija ponekad zahtevaju specilj�nu ve�tinu i �ist �ongleraj. I izvesnu dozu rezerve. Te�ko da �e ga, po isteku sada�njeg mandata, neko videti kako po "Bambilendu" �eta unuka Marka.
Nenad Lj. Stefanovi�
Svet o sudbini Milo�evi�a
NATO mora da zapreti Milo�evi�u
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi� zatra�io je od NATO-a da uputi "jasan signal" upozorenja Slobodanu Milo�evi�u "ako vojno napadne�, dani su ti odbrojani", rekao je Mesi� u intervjuu nedeljniku "�pigl".
"Milo�evi� je kao biciklista koji odr�ava ravnote�u sve dok vozi u pravcu rata i u svakom momentu mo�e izazvati novi rat na Balkanu", ocenio je hrvatski predsednik.
Odstranjivanje Milo�evi�a � stabilnost Balkana
Na�elnik Centra NATO-a za krizne situacije Edgard Vandepute izjavio je: "Odstranjivanje jugoslovenskog predsednika Slobodana Milo�evi�a osnovni je preduslov stabilnosti na Balkanu".
Rusija mo�e bez Milo�evi�a
Za Rusiju je va�no da spre�i odvajanje Kosova od SR Jugoslavije i ona bi zarad toga mogla da se odrekne predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a, pi�e moskovski dnevnik "Komersant". List isti�e da je "upravo zbog dogovora Moskve i Zapada oko odr�avanja izbora na Kosovu jedan od saradnika predsednika Milo�evi�a nedavno optu�io �efa ruske diplomatije Igora Ivanova za ulizivanje ameri�koj dipomatiji i pozvao Moskvu da vi�e ne brine o interesima Beograda". U ruskom ministarstvu inostranih poslova navode da im je "ispod dostojanstva" da krenu u otvorenu polemiku sa Milo�evi�em, koji je, kako ocenjuje list, "i ranije igrao nepo�tenu igu sa Moskvom".
Postoje tri varijante za delovanje
Predstavnik ameri�ke korporacije "Rand" Stiven Larabi izjavio je u intervjuu bugarskom listu "Monitor" da postoje tri varijante delovanja me�unarodne zajednice u SR Jugoslaviji. "Prva varijanta jeste izolacija dr�ave, �to zna�i uvo�enje sveukupnih sankcija, zbog kojih �e patiti kako re�im tako i stanovni�tvo". Larabi je, me�utim, dodao da je mana te varijante kriminalizacija ekonomije.
"Druga varijanta jeste da me�unarodna zajednica izdvoji re�im od dru�tva i uvede delimi�ne sankcije protiv re�ima, kao i politiku otvorenosti prema dru�tvu i promene u njemu", i ocenio da bi to bila "najpovoljnija varijanta".
Larabi je rekao da je "tre�a varijanta prihvatanje da je Milo�evi� na vlasti i da se poku�a odr�avanje kontakata sa njim". On je dodao da bi ta varijanta izazvala "previ�e protivre�nosti u mnogim zapadnim zemljama, posebno u SAD".
Milo�evi� izaziva NATO
Vrhovni komandant NATO-a Vesli Klark ocenio je da Milo�evi� ponovo izaziva NATO prikrivenim operacijama u kojima koristi Srbe uba�ene na Kosovo i okolne kriti�ne ta�ke, uklju�uju�i i Crnu Goru.
Direktno protiv Milo�evi�a
Nema�ka vlada istakla je da se mora temeljno preispitati re�im sankcija prema Srbiji, najavljuju�i o�trije mere direktno protiv Milo�evi�a i njegovih saradnika. "To se pre svega odnosi na spisak osoba kojima se uskra�uju vize (za ulazak u dr�ave EU) i zamrzavanju njihove imovine... ali, istovremeno �elimo da ubla�imo sankcije koje poga�aju prevashodno stanovni�tvo", rekao je Fi�er. Prema njegovim re�ima, Nema�ka pre svega �eli ukidanje embarga na vazdu�ni saobra�aj, a potom suspenziju, mo�da i ukidanje zabrane uvoza nafte.
