Vreme broj 483, 8. april 2000.

Hapšenje Momčila Krajišnika

Veliki brat te gleda

Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske nije bio deo komandnog lanca tokom ratnih operacija u kojima su počinjeni zločini, ali ne mari: Zapad je pokazao da se niko ko je imao bilo kakvu vlast ne može osećati sigurnim, da u svakom trenutku protiv bilo koga može podići tajnu optužnicu, da je sila koja može da radi šta hoće

"Onim pojedincima koji su i dalje na slobodi, ponoviću: mreža se zatvara", izjavio je generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson nekoliko sati pošto je SFOR na Palama 3. aprila pred zoru uhapsio bivšeg visokog funkcionera bosanskih Srba Momčila Krajišnika i u pižami ga – ne znajući ni da je optužen – odveo u pravcu haškog zatvora.

U takvim izjavama treba tražiti smisao hapšenja Krajišnika koji je – mada kao predsednik Skupštine Republike Srpske nije komandovao nikakvim operacijama u Bosni – optužen za sve što je Haškom tribunalu na raspolaganju: genocid, zločine protiv čovečnosti, teške povrede Ženevske konvencije, uključujući ubistva, istrebljenje, saučešništvo u genocidu, deportacije i nehumano postupanje. Ukoliko bi bio osuđen, dobio bi doživotnu robiju.

"POZNATA SITUACIJA": Optužnica protiv Krajišnika identična je onoj protiv Karadžića, mada je Karadžić bio predsednik, dakle na čelu izvršne vlasti, i samim tim je imao funkciju u lancu komandovanja ratnim operacijama koja predstavlja legitiman osnov za optužnicu. Krajišnikova politička odgovornost nije sporna, ali bi se teško moglo tvrditi da je to pravna kategorija na kojoj bi mogao biti zasnovan valjan dokazni postupak pred ozbiljnim sudom. To, po mišljenju domaćih stručnjaka za ratno pravo, verovatno neće bitno kočiti proces u Hagu. Tvrdi se, naime, da je taj sud davno izašao iz pravnih okvira koji nalažu suđenje na osnovu konkretnih dokaza i uveo praksu procenjivanja na osnovu tzv. poznate situacije, u koje se ubrajaju političke odluke i novinski izveštaji.

Zvaničnici NATO-a i Tribunala ponudili su svoja razjašnjenja tog problema. Pol Rizli, portparol Haškog tribunala, smatra da je "Krajišnik je bio jedna od individua koja se bavila ilegalnim operacijama koje su rezultirale smrću hiljada Bosanaca". "Bio je prisutan na svakom sastanku na kom se odlučivalo o političkim i vojnim akcijama koje su rezultirale deportacijama, protivzakonitim hapšenjima, etničkim čišćenjem i smrću hiljada Bosanaca". "Bio je odmah iza Karadžića i delio je s njim komandu nad vojskom i policijom."

Džordž Robertson je rekao da su "između 1. jula 1991. i 31. decembra 1992. godine snage bosanskih Srba pod rukovodstvom i kontrolom Krajišnika, tad vodećeg člana Srpske demokratske stranke BiH, obezbedile kontrolu nad više opština koje su proglašene za deo RS". Britanski BBC priznaje da Krajišnik nije zvanično bio deo komandnog lanca u vreme kad su u Bosni vršeni zločini protiv bosanskih Muslimana. "Međutim, govori se da je g. Krajišnik imao znatnog uticaja na rukovodstvo bosanskih Srba u kasnijim fazama rata", a "govori se da je igrao vodeću ulogu u etničkom čišćenju tokom rata", kaže taj medij. Nekoliko londonskih listova nastojalo je da utvrdi šta je bio motiv za hapšenje Krajišnika. Prema "Gardijanu", optužnica protiv Krajišnika znači da tužioci veruju da je rukovodstvo bosanskih Srba počelo da priprema planove za genocid pre nego što je rat počeo. Smatra se da je optuživanje visokog političkog vođe u BiH za planiranje etničkog čišćenja bitan korak napred. Prema "Independentu", hapšenje se uklapa u strategiju Haškog tribunala koji nastoji da prebaci težište aktivnosti na one koji su naređivali i orkestrirali zverstva pre nego na one koji su ih izvršavali.

ZAŠTO BAŠ ON: Zašto je izbor pao baš na Krajišnika? Jedan od razloga je u tome što je do glavnih krivaca za zločine u Bosni – Radovana Karadžića i Ratka Mladića – znatno teže doći (podsećamo na to da su u Hagu javne optužnice protiv njih dvojice podignute još pre pet godina, dok je protiv Krajišnika na brzinu, u februaru ove godine, podignuta tajna optužnica). Mladić je već poodavno u Beogradu, gde trenutno nije dostupan vojnicima NATO-a. U vezi s Karadžićevim prebivalištem postoji prilična misterija.

Mirko Šarović, potpredsednik RS, izjavio je agenciji Rojters 1. aprila da nije video Karadžića tri godine i da misli da "vrlo, vrlo malo ljudi" zna gde je. Dodao je da je bilo "određenih informacija" da je Karadžić u susednoj Jugoslaviji. I pouzdani izvori "Vremena" tvrde da Karadžić već neko vreme nije u Bosni.

Dosad su međunarodne snage u BiH i zapadni političari davali na znanje da je Karadžića teško uhapsiti jer ima ogromno obezbeđenje, pa bi se moglo desiti da neki strani vojnik nastrada. Tačno je, da za razliku od Krajišnika, Karadžić ima ozbiljno obezbeđenje – u RS je bilo dosta polemika o tome finansiraju li se ti njegovi čuvari iz budžeta RS i zašto se finansiraju. Vojni eksperti, međutim, kažu da obezbeđenje, ma kakvo da je, ne bi predstavljalo ozbiljnu prepreku američkim marincima ili britanskim SAS-ovcima, samo ako reše da ga zaista uhapse. "Poprskaju ih gasom, uspavaju, uzmu Karadžića i gotovo", glasilo je jedno od objašnjenja koje smo dobili.

Dok se general Mladić u najnovijim izjavama zapadnih zvaničnika ne pominje, Karadžiću preti glavni tužilac haškog tribunala Karla del Ponte. Prilikom posete Sloveniji ovih dana obećala je da će biti uhapšen, a izjavila je i da bi Krajišniku i Karadžiću trebalo da bude suđeno zajedno. Ričard Holbruk, američki ambasador u UN, pozvao ga je da se preda.

KO JE SLEDEĆI: Ko je još ugrožen?

Ministarstvo odbrane RS izdalo je saopštenje da ministar odbrane general Manojlo Milovanović neće otputovati u predviđenu posetu Briselu, te da neko vreme "iz bezbednosnih razloga" neće napuštati zemlju. Dragan Čavić, funkcioner SDS-a, izjavio je da se niko iz saziva Skupštine RS kojom je predsedavao Krajišnik ne može osećati sigurnim.

Zanimljivo je da se odmah posle Krajišnikovog hapšenja u RS pojavila špekulacija da je lako moguće da je i protiv Biljane Plavšić podignuta tajna optužnica, uprkos svoj njenoj potonjoj kooperativnosti prema Zapadu. I sam Krajišnik je verovatno mislio da ga od Haga štiti to što je bio deo dejtonskog procesa sporazumevanja, mada je sam sporazum, u ime srpske strane, potpisao Slobodan Milošević.

Razni servisi jugoslovenskog predsednika su vrlo burno reagovali na Krajišnikovo hapšenje, iako se njih dvojica nisu naročito dobro slagala. Savezno ministarstvo inostranih poslova pominjalo je "mučko hapšenje" i "bezočni i sramni akt SFOR-a na čelu sa NATO-om" koji je "direktni udar na Dejtonsko–pariski sporazum". SMIP govori o "okupatorskom delovanju", direkcija JUL-a o "okupacionim vlastima"; MIP o politici "genocida nad srpskim narodom", JUL o "lovačkim aranžmanima nad Srbima". Direkcija je zapretila i da će "alarmirati sve slobodoljubive organizacije u svetu".

 Malo je verovatno da je sudbina samog Krajišnika izazvala takvo ogorčenje. Odgovarajući na pitanje zašto je baš sad uhapšen Krajišnik, moskovska "Izvestija" piše da je to početak operacije protiv Miloševića, jer Krajišnik svakako ima informacije koje bi dokazivale Miloševićevu krivicu, a nema razloga da ih u Hagu krije. Oni koji poznaju Krajišnika, međutim, procenjuju da je mala verovatnoća da će sarađivati sa Tribunalom, ma šta mislio o Miloševiću. Sam jugoslovenski predsednik je zasad daleko izvan domašaja snaga NATO-a zaduženih za hapšenja.

PRODAN I IZDAN: Konačno, kako se Krajišnikovo hapšenje može odraziti na političke prilike u BiH?

Građani RS nisu se mnogo uzbudili zbog Krajišnikove sudbine. U Bijeljini su, recimo, radikali delili letke i sazvali konferenciju za štampu, ali nisu izazvali naročito interesovanje zahtevom da SDS bojkotuje izbore jer je međunarodna zajednica ovim hapšenjem htela zaplašiti građane i "primorati ih da odustanu od svojih uverenja". "Neprijateljske akcije i fizički napadi su izostali", primetio je visoki predstavnik međunarodne zajednice Volfgang Petrič. I sam SDS je pozvao građane da mirno proprate hapšenje, a Biljana Plavšić ih je pozvala i da izađu na izbore. U Republici Srpskoj se protestuje uglavnom jer se tumači da je hapšenje Krajišnika postupak usmeren protiv Srba i traži se jednak tretman Hrvata i Bošnjaka.

Većina se uglavnom slaže da je međunarodna zajednica htela da pošalje jasnu poruku biračima pred lokalne izbore zakazane za 8. april, upozoravajući ih da im se može desiti što i Krajišniku ako glasaju za nacionalne lidere. I mada u kancelariji visokog predstavnika međunarodne zajednice Volfganga Petriča tvrde da hapšenje nema veze sa izborima, Džordž Robertson je pozvao birače da se okrenu od promašene politike etničke mržnje i glasaju za novu budućnost.

Postoje pretpostavke da bi hapšenje neposredno pred izbore moglo donekle homogenizovati biračko telo, to jest da bi se oko 25 odsto neopredeljenih birača moglo okrenuti ka SDS. Međutim, pošto visoki predstavnik ionako odobrava rezultate svih izbora, ne bi se mogla očekivati posebna iznenađenja.

Zanimljivo je zato pogledati ko koga za šta optužuje. SDS tvrdi da je Milorad Dodik, predsednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata, unapred znao za hapšenje. Sam Dodik je, opet, nedvosmisleno stavio do znanja da nije oduševljen ovom uslugom međunarodne zajednice: "I na ovom hapšenju oni će graditi predizbornu kampanju. SDS je dobio i na taj način što se oslobodio Momčila Krajišnika", rekao je Dodik. Dodao je, međutim, da svi moraju da shvate da će svako odgovarati za počinjena dela.

Posebno je interesantna osuda radikala, koji kažu da je za Krajišnikovo hapšenje kriv SDS. Optužuju vrh stranke za izrazitu kooperativnost sa Zapadom i to se ne sme tek tako prečuti, jer je činjenica da je SDS u poslednje vreme postao veoma otvoren za saradnju sa međunarodnom zajednicom. Kontakti stranačkog vrha, posebno Dragana Čavića, sa predstavnicima Zapada traju već mesecima, uglavnom iza zatvorenih vrata. Ukratko, postoje sumnjičenja da je vrh SDS-a jednostavno prodao Krajišnika.

Roksanda Ninčić
Tanja Topić

Opet holbrukovanje

Ričard Holbruk, američki ambasador u UN proširio je optužnicu protiv Krajišnika na narod kao takav: "G. Krajišnik je jedan od dvojice glavnih vođa separatističkog, rasističkog, ubilačkog naroda koji je počeo taj rat u Bosni". Za Holbruka je ovo najznačajniji događaj u zadnjih pet godina… "Ovo je veliki dan za nas koji smo se borili za jedinstvenu multietničku Bosnu... Nisu tako neranjivi kao što misle." 

Džejms Rubin, portparol američkog Stejt departmenta bio je umereniji: "Ovo je pozitivan korak ka miru i pomirenju u Bosni, jer se samo pripisivanjem individualne odgovornosti može izbrisati kolektivna odgovornost."

Krajišnik o Hagu

Momčilo Krajišnik u intervjuu banjalučkom "Reporteru", 31. jula 1997:

"Haški sud je iskompromitovan, a kod našeg naroda vlada mišljenje da on ima političku dimenziju, da je u funkciji političke borbe protiv Srba. Haški sud je taj koji je iskompromitovao borbu protiv ratnih zločinaca. Mi jesmo za to da svaki čovjek odgovara za zločine, ali smatramo da se tom kompromitacijom dovodi u pitanje objektivnost ovog Suda, i mi želimo da se suđenje vrši u našoj Republici, da se to objektivizira pod supervizijom međunarodne zajednice. I nismo protiv odgovornosti. Pogotovo što je pitanje ratnih zločinaca iskompromitovano od strane Muslimana, koji sada imaju svoje privatne spiskove. Kompromitacijom pojma ratni zločinac, mi smo došli u situaciju da je vrlo teško doći do opšteg pomirenja i mi se zalažemo za opštu amnestiju"…

"Gospodin Karadžić nikad nije govorio o tome da će se sam pojaviti u Hagu. Gospodin Karadžić nikada ne bježi od toga da dokaže i da pobije neke optužbe. On je dao cijeli set dokaza preko određenih puteva Hagu. Dali smo čak i visokim ličnostima u američkoj administraciji koji se bave tim poslovima, koji se zanimaju za ta ljudska prava gdje se faktički sve te optužnice pobijaju. Ali, želi se uvijek držati tenzija optuživanja tadašnjeg predsjednika Republike, jer faktički, ako se on optužuje, optužuje se i Republika. I to ima dalekosežne posljedice."

"Mister no"

Momčilo Krajišnik (55) rođen je u Zabrđu (sad pripada Federaciji) nadomak Sarajeva. Zapadni mediji ga ovih dana ocenjuju kao "konzervativnog i religioznog" i zaista – ne samo što nikad nije bio član SK, nego je u vreme kad u Bosni čak ni babe nisu mnogo zalazile u crkve bio predsednik crkvene opštine. Oni koji ga znaju samo njegovom spretnošću tumače što je kao takav u ono vreme ipak postao jedan od direktora najbogatije firme u BiH – "Energoinvesta" gde su, između ostalog, pravljeni delovi za ruske nuklearne reaktore. Osamdesetih godina je odrobijao devet meseci zbog malverzacije u izgradnji vikendice Radovana Karadžića na Palama. Iskoristio je to u svom političkom marketingu, rekavši da su ga progonili zato što je Srbin.

Jedan je od osnivača nacionalističke Srpske demokratske stranke, a nakon prvih višestranackih izbora 1990. postaje predsednik Skupštine Republike BiH. Ostavku daje posle raspisivanja referenduma o samostalnosti Bosne, a za njim su republički parlament napustili i svi srpski poslanici. Od 1992. do 1995. bio je predsednik Narodne skupštine Republike Srpske. Godine 1996. postaje član tročlanog Predsednistva BiH, zajedno sa Muslimanom Alijom Izetbegovićem i Hrvatom Krešimirom Zubakom.

Na izborima 1998. za mesto u bosansko-hercegovačkom Predsedništvu poražen je od strane znatno umerenijeg Živka Radišića. Posle toga se delimično povlači iz političkog života, mada je ostao član najužeg rukovodstva SDS-a. Ni u samoj stranci, izgleda, nije bio posebno omiljen, posebno zbog ličnog bogaćenja.

Radovan Karadžić, predsednik SDS-a i kasnije predsednik Republike Srpske, video je u Krajišniku pravog srpskog gazdu, verovao mu je i uvažavao njegovo mišljenje jer je bio tvrd, žilav, lukav – sve u svemu, jača ličnost od samog Karadžića.

Na Zapadu je prozvan "gospodin ne" ("Mister no"), zbog nespremnosti na kompromise tokom rata u BiH od 1992–1995. Očevici pamte njegov pokeraški izraz lica dok je tokom sata i sata pregovora o Kutiljerovom i Vens–Ovenovom planu za Bosnu slušao raspravu – pri čemu nije govorio ni reč engleskog. Onda bi ga Karadžić izveo u kratku šetnju po Briselu, ispričao mu o čemu se razgovaralo, da bi se onda vratio na pregovore i rekao – "ne".

Sa Slobodanom Miloševićem je bio u prilično lošim odnosima (gorim, kažu čak i nego Biljana Plavšić), po više osnova. Kad je Milošević u Atini jedva ubedio Karadžića da potpiše Vens–Ovenov plan, Krajišnik je uspeo da ubaci odredbu da ga mora prihvatiti i Skupština RS. Krajišnik je, naravno, izdejstvovao da Skupština plan odbaci, učinivši pri tom prilično smešnim ne samo Miloševića, već i grčkog premijera Konstantina Micotakisa (obojica su prisustvovali skupštinskom zasedanju).

Krajišnik i Milošević razišli su se i oko pitanja Sarajeva. Krajišnik je, recimo, u novembru 1994. govorio: "Perspektiva Sarajeva je takva da će u budućnosti biti jedinstven srpski grad, ali u potpunosti srpski. Muslimani će morati tražiti svoju prestonicu mimo Sarajeva, negde drugde. To je prirodan tok". Milošević mu je blagovremeno govorio da se mane Sarajeva, a pošto Krajišnik nije poslušao, sam ga je predao Muslimanima u Dejtonu, rekavši da su ga zaslužili. Zato je Krajišnik vodio akciju da svi Srbi napuste Sarajevo kada je predato Muslimanima.

Nakon tronedeljnih pregovora o bosanskom miru u Dejtonu, 21. novembra 1995. godine predsednici Hrvatske, BiH, Srbije i međunarodni posrednici parafirali su mirovni sporazum za BiH. Već 23. novembra predsednik Skupstine RS i član pregovaračkog tima Momčilo Krajišnik izjavio je da bosanski Srbi nisu zadovoljni. Krajišnik se našao u Dejtonu zato što je, podsećamo, Karadžić već bio optužen za ratne zločine, ali je Milošević držao Krajišnika podalje od ozbiljnih pregovora. Veza Miloševića i Krajišnika ozvaničena je, međutim, potpisivanjem Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama između SRJ i RS. početkom 1998. U trenutku hapšenja Krajišnik je bio predsednik Koordinacionog tela u RS za saradnju sa SRJ.