Dokumenti: Politi�ki tim 2000.
Crna Gora � strategija spre�avanja rata
Srpska opozicija mora pokazati da je, kad je u pitanju Crna Gora, daleko od �patriotizma� i �srpstva� kakve zagovara beogradska vlast
Od pre dva meseca u okviru Centra za antiratnu akciju deluje Politi�ki
tim 2000. u kome se razmatraju strate�ka pitanja jugoslovenske politike,
s posebnim osvrtom na mogu�nosti srpske opozicije da uradi ne�to sama sa
sobom, kako bi mogla ne�to i da promeni u dru�tvu. Politi�ki tim 2000.
na nestrana�koj osnovi okuplja stru�njake iz razli�itih oblasti.
Dokument koji u ovom broju predstavljamo �itaocima �Vremena� �etvrti
je po redu. Prethodna tri bavila su se temama: kakva nam opozicija treba,
strategijom lokalnih izbora i opozicionim pristupom kosovskom pitanju. U
pripremi je dokument o odgovaraju�oj strategiji opozicije prema me�unarodnoj
zajednici. Svi dokumenti dostupni su na internet adresi www.caa.org.yu.
Stanje u SR Jugoslaviji dnevno se pogor�ava. Tri su pokazatelja pogor�anja stanja. Prvi: otvaranje tri krizna �ari�ta s potencijalnim ratnim sukobom � Kosovo, Ju�na Srbija i Crna Gora. Drugi: dnevno gu�enje nezavisnih elektronskih medija u gradovima Srbije uz istovremeno otvaranje nove re�imske televizijske i radio stanice u Beogradu i Crnoj Gori. Tre�i: oklevanje zapla�ene opozicije koja ne preduzima adekvatne mere sa ciljem da se suprotstavi re�imu. Stvarni otpor ne uspevaju da pru�e stranke, ve� politi�ki aktivisti i gra�ani u op�tinama. Taj trend nestrana�kog pokreta otpora sve vi�e �e ja�ati.
Malo je verovatno da re�im �eli da istera Crnu Goru iz Federacije i stvori novu dr�avu u kojoj bi bio obezbe�en vi�egodi�nji mandat za Milo�evi�a. Smanjivanje dr�ave smrtno slabi re�im, a odlazak Crne Gore zna�io bi i kona�an poraz ideje o Velikoj Srbiji na kojoj je re�im izgradio svoju mo�.
Re�im u osnovi ima dva scenarija za Crnu Goru. Prema prvom, bla�em, re�im �e dr�ati Crnu Goru pod stalnim pritiskom i blokadom s namerom da politi�ki likvidira njeno reformsko rukovodstvo, pre svega uz pomo� snaga iz Crne Gore. Po�etak politi�ke eliminacije mogli bi biti ovogodi�nji savezni izbori. Po drugom scenariju planira se upotreba sile: priprema se njena primena preko medija i tra�i povod kako bi Vojska Jugoslavije i njene paravojne formacije stupile u dejstvo i izvele vojni udar �svr�enog �ina� bez otvaranja ratnog sukoba.
Mogu�e je pretpostaviti da re�im pri�eljkuje ispunjenje prvog scenarija, ali ako on ne uspe, stupi�e u dejstvo drugi scenario � vojna intervencija u Crnoj Gori.
Me�unarodna zajednica vodi politiku "hla�enja" kriznih �ari�ta, pa i onog u Crnoj Gori � pritiska albanske ekstremiste da smanje nerede na Kosovu, "hladi" ideju o nezavisnosti Crne Gore i zastupa ideju da �e se problemi re�iti posle pada re�ima u Beogradu. "Hla�enje" situacije radi spre�avanja ratnog sukoba trebalo bi da bude pra�eno ekonomskom podr�kom predsedniku �ukanovi�u kako bi politi�ki pre�iveo. Ako bi S. Milo�evi� ipak preduzeo vojnu intervenciju, me�unarodna zajednica se ne bi bar u prvom momentu vojno ume�ala.
Crnogorska vlast te�i ka konsenzusu unutar Crne Gore � ne forsira nezavisnost Crne Gore (referendum), postupa maksimalno oprezno da bi izbegla provokacije. Ova varijanta bi imala izgleda na uspeh pod dva uslova: ako bi bila ekonomski podr�ana i ako bi vlast bila dovoljno �vrsta i dobro organizovana da se, ukoliko do�e do intervencije, vojno odbrani bar u prvim momentima.
Situacija gura crnogorsku vlast ka poziciji nezavisnosti, bilo da je na tu poziciju gura re�im iz Beograda, bilo unutra�nji ekstremisti. Javno mnjenje Crne Gore ne podr�ava poziciju nezavisnosti. Ono se deli na tri tre�ine � jednu koja je protiv secesije, jednu koja je za secesiju, i tre�inu koja je (jo�) neodlu�na, odnosno ostanak Crne Gore u Jugoslaviji uslovljava preure�enjem Federacije. Uz takvo stanje stvari, guranje referenduma moglo bi voditi ka unutra�njem ratu, jer se Republika deli na one koji su za trajnu vezu sa Srbijom i one koji su za nezavisnost. Posledice gra�anskog rata bi bile nesagledive i, u krajnjoj konsekvenci, samouni�tavaju�e. Tu situaciju sada koristi re�im u Beogradu, s ciljem da "zavede red" u neposlu�noj Republici.
I gra�ani Srbije i gra�ani Crne Gore misle da je federacija najbolje re�enje za njihove republike, s tim �to u javnom mnjenju Srbije takvo mi�ljenje ima dve tre�ine gra�ana, a u javnom mnjenju Crne Gore ne�to oko jedne polovine gra�ana. Me�utim, imid� DPS-a i njenih lidera u mnjenju Srbije je sve nepovoljniji: oni se � prvenstveno me�u pristalicama vladaju�e koalicije u Srbiji, ali i me�u pristalicama opozicionih stranaka � sve vi�e opa�aju kao stranka i lideri koji vode Crnu Goru u secesiju, odnosno da su odustali od zajedni�kog delovanja sa opozicijom Srbije na promeni vlasti u Jugoslaviji. Vi�e od tre�ine gra�ana Srbije, u ogromnoj ve�ini pristalice opozicionih stranaka, smatraju da bi Crna Gora trebalo da ostane u Federaciji, ali pod uslovom da se promeni vlast u Srbiji. Tro�etvrtinska ve�ina gra�ana obe republike smatra da Vojska Jugoslavije ne bi trebalo da interveni�e u slu�aju otcepljenja Crne Gore, ali kada gra�ani Crne Gore procenjuju kako bi se Vojska Jugoslavije doista pona�ala, tre�ina veruje da bi intervenisala, tre�ina da ne bi, a tre�ina se uzdr�ava od procene.
Polaze�i od mi�ljenja gra�ana i dugoro�ne vizije o odnosima Srbije i Crne Gore koji isklju�uju pritisak koje sada vr�i re�im Slobodana Milo�evi�a, demokratska opozicija u Srbiji bi trebalo da se opredeli za strategiju konkretne (akcione) odbrane demokratskog identiteta Crne Gore � vode�i dve akcije prema njoj. Jedna bi bila dugoro�na i oslanjala bi se na dogovor oko zajedni�ke dr�ave u kojoj bi bilo mesta za visok stepen samostalnosti Crne Gore i Srbije, usagla�avanje jedne po jedne zajedni�ke dr�avne funkcije. Idealno bi bilo da se dogovori jedno neortodoksno re�enje, a dobar po�etak za dogovor je postoje�a Platforma koju je Crna Gora ve� predlo�ila. Ovaj pristup se zasniva na dobrobiti oba naroda i obe republike, na pome�anosti naroda, njihovoj stvarnoj vezanosti, na ekonomskim i bezbednosim interesima, ali i na iskrenom odustajanju Srbije da tretira Crnu Goru kao jo� jednu �srpsku zemlju� pod vla��u Beograda.
Druga akcija je konkretna i ogleda se u spre�avanju rata doslednom i upornom kritikom re�ima zbog ekonomske i svake druge blokade Crne Gore, provociranja sukoba, kr�enja Ustava, zloupotrebe Vojske u "disciplinovanju" crnogorske vlasti. Opozicija bi trebalo da odbaci svaki avanturizam i ekstremizam. Na primeru Crne Gore, opozicija u Srbiji ima priliku da poka�e svoju principijelnost, privr�enost demokratskim idealima, odnosno da poka�e da je razli�ita u shvatanjima �patriotizma� i �srpstva� koje zagovara vlast u Beogradu. Osnovno je da opozicija u Srbiji svim legalnim sredstvima brani slobodu politi�kog opredeljenja Crne Gore i njenih gra�ana. Time bi se uspostavila i jasna linija borbe za demokratsku Srbiju, bez koje nema mira u regionu niti budu�nosti za gra�ane Srbije i Crne Gore.
