Politika i fasada
Srpski grafiti
"Grafit jeste dijalog, pre svega sa vlastima i drugim autoritetima, on se ne pi�e toliko da bi popularisao neku ideju ve� da bi iznervirao. On je istovremeno i sredstvo iskazivanja za nekoga ko nema mogu�nosti da na druga�iji na�in izrazi svoje mi�ljenje", ka�e za "Vreme" dr Milena Dragi�evi�-�e�i� sa Fakulteta dramskih umetnosti
Izvesni
Jura Stubli�, propovednik iz Sesvetskih Kraljevaca, svojevremeno je
pevao: "Istina pi�e na zidu crvenom bojom kao krv". Kako je
krenulo, u Srbiji �e uskoro zidovi biti jedini "medijski
prostor" za slobodno izra�avanje mi�ljenja, bolje re�i neslaganja.
Silni grafiti, u rasponu od "Grobari su p...e", preko "Mica
voli �iku", pa do onog koji nekog Vu�i�a eksplicitno dovodi u
zakonom zabranjenu vezu s ov�icama, preplavili su grad. Studentski,
odnosno narodni pokret "Otpor", ovde je postao poznat upravo po
grafitima.
POKRET OTPORA: "Mi ne znamo ko pi�e grafite po gradu, mi s tim ljudima nemamo ni�ta ha, ha, ha", veli Ivan Marovi�, jedan od aktivista "Otpora". "Grafitiranje je novi vid politi�kog marketinga koji u Srbiji nije bio kori��en od Drugog svetskog rata. To je aktivnost s kojom je 'Otpor' krenuo i zgodna je zbog toga �to je jednostavna za izvo�enje i �to su poruke trajne � treba da se skupi ceo ku�ni savet ako �eli da prekre�i zgradu. Zajedni�ko svim grafitima jeste to �to na njima nema mnogo teksta, a ponekad je tu samo pesnica koja sama po sebi predstavlja poruku. Ljudima je neprijatno kada vide tu pesnicu, jer ih ona suo�ava sa situacijom u kojoj �ive. Osim toga, ona pokazuje da je otpor � odgovor. Mislim da su grafiti vrlo dobro primljeno osve�enje u situaciji op�te zasi�enosti plakatima. Zato sada i kad radimo plakate oni pomalo li�e na grafite. Ina�e, mla�e generacije po definiciji razumeju poruku stisnute pesnice, dok ona kod starijih izaziva pozitivne asocijacije u vezi sa pokretom otpora iz vremena nema�ke okupacije."
E sad, muka je u tome �to
se kojekakve fantomske (ili postoje�e, svejedno) omladinske organizacije
JUL-a i raznih patriotsko-komunisti�kih dru�ina ubi�e dokazuju�i da je
pesnica "Otpora" skrnavljenje sakrosanktnih simbola me�unarodnog
radni�kog pokreta, pljuvanje po "svim na zemlji kletima" etc.
Za sada, me�utim, nisu tra�ile nadoknadu na ime autorskih prava,
zadovoljavaju se pisanjem �to ne zna�i da nemaju prili�no mo�ne
saradnike u borbi protiv studentarije koja se bavi nare�enom
blasfemijom.
"Za izvo�enje
akcije koju popularno zovemo '�irenje simbola i ideje' potrebna je dobro
organizovana grupa, pre svega zbog opasnosti od policije, ka�e drugi
aktivista "Otpora" Branko Ili�. "Ja, na�alost, nisam imao
sre�e, po�to su mene i neke moje drugove pre mo�da mesec dana, dok smo
pisali poruke blizu Saborne crkve, uhapsili i malo pesni�ili (po sistemu
tra�ili ste pesnicu � evo vam je, prim. aut.). 
Mislim da pisanje
grafita ima neki psiholo�ki efekat, po�to mi radimo ono �to gra�ani
Srbije ne smeju, ali bi �eleli da rade. Po unutra�njosti Srbije na�a
akcija izaziva efekte maltene ve�e nego NATO bombardovanje: znam da se,
na primer, u �ajetini ili u Arilju skupi po dve ili tri hiljade ljudi da
u neverici gleda grafite ispisane po zgradama MUP-a ili lokalnih odbora
SPS-a. Onda po�nu i sami da to rade. Zanimljivo je da, osim studenata i
srednjo�kolaca, grafite pi�u i na�i roditelji koji u ideji 'Otpora'
vide jedini logi�an odgovor. Ovaj na�in je efektniji od deljenja letaka
ili plakata, po�to se de�avalo da, kada nekog od nas uhapse, sutradan
osvanu isti ti na�i grafiti koje pi�u neki nama nepoznati ljudi. Dakle,
uspeli smo da na neki na�in izbijemo taj strah iz ljudi, tako da oni
svoje nezadovoljstvo izraze, ako nikako druga�ije, bar tako �to �e
napisati poruku."
Ivan Marovi� jo� dodaje da je prednost grafita u onome �to naziva njihovom sveprisutno��u, po�to, za razliku od plakata za koje se zna da ih je neko morao na�tampati i da dolaze iz ne�ije "centrale", grafiti upu�uju na samoinicijativu, dakle na spontanost. On otkriva tajnu da je najbolje pisati ih plavom bojom, jer se poruka mo�e pro�itati �ak i kada je prekre�ena. Ina�e, rekorder u disciplini pisanja grafita je neki Novosa�anin koji je s jednom bo�icom auto-laka uspeo da u Zmaj-Jovinoj ulici iscrta �ak 70 pesnica, �to nije zanemarljivo kada se zna da jedna bo�ica ko�ta od 30 do 90 dinara.
SPONTANA INICIJATIVA:
Kada je re� o strana�kim podmladcima, pristup ovom pitanju ne�to je
druga�iji: oni su po definiciji primorani da budu ozbiljniji, na kraju
krajeva, odgovornost za eventualni poraz demokratskih snaga na izborima
nose politi�ke stranke a ne nevladine organizacije. Predsednik Kluba
mladih Srpskog pokreta obnove Nemanja �irilovi� veli da, po�to u
Beogradu njihova stranka dr�i vlast, njene juno�e nastoje da ne ru�e
fasade, ve� grafite pi�u po "mestima na kojima je to
dozvoljeno", mahom po tarabama oko gradili�ta:
"Grafiti se mnogo vi�e pi�u po gradovima u unutra�njosti Srbije, po�to je re� o vidu 'gerilskog rata' protiv ne�eg lo�eg. Tamo na�i �lanovi pi�u grafite mahom lokalnog ali i op�teg karaktera. Parole su naj�e��e u funkciji popularisanja stranke: 'Vu�e, Vu�e', 'Svi, svi', ali ima i onih malo bezobraznijih u stilu 'Slobo, p...do, Kosovo si izdo' i sli�nih. U Ni�u je na meti na�elnik SUP-a koga zovu Skakavac, u Leskovcu znameniti �ika �migavac, �esto se smi�ljaju posprdni stihovi na njihov ra�un... Naj�e��e se koristi crna boja, po�to se te�ko nalazi boja strana�ke zastave. Ina�e, nemamo ekipe koje to organizovano rade, naj�e��e je re� o li�noj inicijativi nekih na�ih �lanova. Mislim da grafiti posti�u odre�eni efekat, ali je nama ipak va�nije lepljenje plakata."
Du�an Prorokovi�,
predsednik Saveza demokratske omladine Srbije (SDOS), podmlatka
Demokratske stranke Srbije, veli da su grafiti jedan od legitimnih
instrumenata politi�kog marketinga, naro�ito u zemljama jugoisto�ne
Evrope:
"Mi nikada nismo organizovali pisanje grafita, ali su neki na�i �lanovi samoinicijativno to radili. Njihovo iskustvo pokazalo je da mnogo vi�e efekta imaju grafiti 'op�teg karaktera', poput onog 'Isklju�i RTS, uklju�i mozak', nego oni na kojima su simboli ili ime stranke. S obzirom na �injenicu da je Beograd zbog urbanisti�kog, gra�evinskog, saobra�ajnog i sveop�teg haosa ru�niji na kraju nego na po�etku ovog veka, mislim da se pisanjem po fasadama zgrada potencijalni glasa�i samo odbijaju. Ipak, iskustvo gr�kog PASOK-a pokazuje da su poruke po stenama kraj puta ili u klisurama du� �elezni�kih pruga relativno efikasne, ali je pitanje koliko je to kod nas izvodljivo zbog policijske represije. Ne pada nam na pamet da rizikujemo da bilo koji na� �lan dobije batine ili da bude uhap�en zbog jedne ipak marginalne aktivnosti kao �to je pisanje grafita."
DNEVNA POLITIKA: Politi�ki grafiti, bar kod nas, do sada nisu bili predmet ozbiljnijeg nau�nog istra�ivanja, ali dr Milena Dragi�evi�-�e�i�, profesor menad�ementa u kulturi i teorije medija na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, u razgovoru za "Vreme" zapa�a da je uticaj grafita ograni�en, jer ljudi prihvataju one sa kojima se sla�u, dok one druge ocenjuju kao vandalizam:
"Konzervativni
ljudi svaki grafit do�ivljavaju kao ne�to �to ugro�ava estetsku sliku
grada. Neki, opet, misle da su grafiti najdemokratskiji oblik izra�avanja,
sve dok ne nai�u na poruku s kojom se ne sla�u. U na�em ispolitizovanom
dru�tvu, �ak i u grafite koji nisu pisani s namerom da se uputi politi�ka
poruka u�itava se politi�ko zna�enje. Na primer, svake godine bruco�ima
dajem zadatak da odaberu neki grafit koji najbolje oslikava duh Beograda i
da ukratko obrazlo�e svoju odluku. Iz godine u godinu ponavlja se onaj �uveni:
'Svega ovoga ne bi bilo da je Pera na vreme oti�ao u policiju', ali je
zanimljiva raznolikost tuma�enja, kao i �injenica da ga studenti �esto
do�ivljavaju kao � politi�ku poruku. Mislim da grafiti u kojima se
direktno, bukvalno i banalno populari�e neka politi�ka stranka samo
iritiraju gra�ane i, �ak, odbijaju one koji su neutralni. Po nekim mojim
saznanjima, politi�ki grafit ne mo�e da deluje na ljude suprotnog mi�ljenja."
Sagovornica
"Vremena" ukazuje na �injenicu da grafiti bujaju u totalitarnim
dru�tvima, kada se pi�u skriveno, u znak protesta, kao i u
revolucionarnim periodima, od Francuske bur�oaske revolucije, preko
"velikog oktobra", pa do "gibanja" 1968. godine i
znamenitog "Budimo realni, tra�imo nemogu�e" ili doma�eg
"Dole crvena bur�oazija":
"Grafit jeste dijalog, pre svega sa vlastima i drugim autoritetima, on se ne pi�e toliko da bi popularisao neku ideju ve� da bi iznervirao. On je istovremeno i sredstvo iskazivanja za nekoga ko nema mogu�nosti da na druga�iji na�in izrazi svoje mi�ljenje. S druge strane, grafiti su i oblik komunikacije sa sugra�anima sli�nog senzibiliteta i �esto predstavljaju indirektnu poruku posve�enima. Konkretno, beogradski grafiti su �esto pomalo zagonetni i komplikovani, mada najve�i broj grafita nastaje kao reakcija na dnevne doga�aje, dok je manje onih sa porukama, da tako ka�em, globalne sadr�ine."
MINISTARSKE AVLIJE: Teodora Taba�ki, predsednik Politi�kog saveta Socijaldemokratske omladine (podmladak Kora�eve Socijaldemokratske unije), poznata je kao jedna od �etiri prve �rtve pisanja po zidu (o hap�enju �etvoro studenata zbog crtanja kasnije znamenite pesnice krajem pretpro�le godine "Vreme" je ve� pisalo). Ona ne voli da se prise�a tog doga�aja, insistira na �injenici da nije �lanica "Otpora" i u razgovoru za "Vreme" obja�njava:
"Prvobitna ideja bila je da se po gradu iscrtaju pesnice pod uslovom da ostane skriveno ko to radi. �ini mi se da je poruka time �to se saznalo ko je crta pomalo izgubila na subverzivnosti, dakle i na eventualnom uticaju."
Ovo je �iva istina. Kod
nas je manje poznat doga�aj s jeseni 1911. godine kada je mla�ani
saradnik tada�njeg "Dnevnog lista" Ivan Zrni� u ba�ti hotela
"Moskva" otkrio nekolicini svojih kolega (i vr�njaka) da
priprema sopstveni list "Jutro", koji �e za po�etak privu�i
pa�nju publike objavljivanjem u nastavcima petpara�kog italijanskog
romana koji se bavio oficirima-zaverenicima iz Garibaldijevog doba.
Njegovom kolegi, Vojinu Puljevi�u, palo je na pamet da se feljton, na �ijem
naslovu � "Crna ruka" � je insistirao, reklamira tako �to
bi se platio jedan radnik �tamparije "Dnevnog lista" da tokom
no�i obi�e grad s kantom �tamparske boje i da otisne �aku na ku�ama
svih ministara postoje�eg kabineta. Re�eno � u�injeno. Nevi�ena frka
koja se digla u policiji malo se sti�ala kada je feljton po�eo da
izlazi, ali se produ�ila po�to su �itaoci u doga�ajima opisanim u
romanu prepoznavali aktuelno glo�enje izme�u vlade i oficira okupljenih
u organizaciji "Ujedinjenje ili smrt" koji su osam godina ranije
kralja Aleksandra Obrenovi�a i onu njegovu skratili za glavu. Mada su sve
�inili da saznaju ko im dade tako neprimeren nadimak,
"crnorukcima" to, bar po svedo�enju neposrednog u�esnika
atentata Bo�ina Simi�a, nikada nije po�lo za rukom. Da su ga na�li,
pro�ao bi gore nego "otpora�i" u MUP-u. Pore�enje je ipak
neumesno � �ik nek neko proba da u jednoj no�i obi�e sva mnogobrojna
ministarska stani�ta, a da ga pri tom ne uhapsi neki od silnih policajaca
grada Beograda. Malo morgen.
Uro� Komlenovi�
