�ovek sa sela
�ta �e pametnom �oveku bazanje po svetu?
Dok se Ivica Da�i�,
Vladimir �tambuk i jo� neki istaknuti i �sankcionisani� predstavnici
centrale globalnog Pokreta za o�uvanje Starog svetskog poretka �vr�kaju
po Marselju � zahvaljuju�i bezgrani�nom humanizmu i renesansi
Interparlamentarne unije � Mihalj Kertes zvani Bracika, �ef svih ovda�njih
carina i carinika, radi u znoju lica svog. Dobro, �ivot je nekom majka a
nekom ma�eha, to smo i ranije znali. Me�utim � jok: g. Kertes se uop�te
ne �ali na svoju sudbinu, niti se ose�a li�no pogo�enim time �to mu
je (sankcijama EU) uskra�ena mogu�nost putovanja u inostranstvo. Upitan
(v. �Blic News� od 5. 4. 2000) da li mu �poslovno i li�no� smeta
ova zabrana ulaska u sve zemlje koje se ne zovu Mjanmar, Laos ili nekako
sli�no, najpoznatiji Ba�kopalan�anin skromno uzvra�a: �To mi nimalo
ne smeta. Nemam potrebu da idem u inostranstvo. Ja sam �ovek sa sela i
zadovoljavam se onim �to imam u svojoj zemlji�.
Znam mnoge povr�ne antire�imske kriti�are koji �e na ovom mestu uskliknuti (s ljubavlju): kiselo je gro��e! I�li bi oni i te kako, kroz iglene u�i bi se provla�ili... Ovo, me�utim, pokazuje temeljno nerazumevanje korena srpske anticivilizacijske revolucije, �iji je svojevremeno istaknuti prvoborac bio i ovaj �ivopisni Ma�ar. Ta�no je, naime, da se predstavnici �bizmismenske� i dendi sekcije Nomenklature ose�aju �estoko uskra�enim zbog toga �to im je zabranjeno da obilaze svoje �vajcarske sefove i ra�une ili da �trapaciraju po Monparnasu, ali ovi likovi su ionako samo pomo�na kasta, serviseri revolucije koji su, dodu�e, neophodni �na ovom stepenu razvoja�, ali koji nipo�to ne predstavljaju pravo oli�enje Novog Srpskog �oveka, pompezno promovisanog krajem osamdesetih. S g. Bracikom stvari stoje druga�ije: njemu treba verovati. Sve �to je ljudima ovog kova potrebno iz inostranstva ionako mo�e da se uveze (po �kvotama� i �kontingentima�), pa i nema nekog naro�itog razloga da se �ovek himself mu�i i lomata po stranim zemljama gde se ionako zabrinjavaju�e u�estalo upotrebljavaju strani jezici. Uostalom, koj� �e� pa u Londonu � da gleda� Muzej vo�tanih �gura?! Ima� to i u zgradi Vlade, i to bez pla�anja ulaznice.
�ef Milo�evi�evih carinskih grani�ara izrekao je, dakle, jednu duboku istinu �ije dalekose�nosti svakako nije svestan. Cela ideja palana�ke revolucije bila je upravo u tome: Mi, po�teni i �estiti Ljudi Sa Sela, preuzimamo stvar u svoje ruke; ako Slovenci i ostali pederi ho�e Evropu zdaj, to je njihov problem; sve �to, pak, Mi �elimo jeste da budemo pu�teni na miru da slobodno i neograni�eno budemo Mi, presre�ni u tom svom nedvosmislenom, samo(za)dovoljnom, ne-bastardnom Mivstvu, u toj komfornoj idili vremensko-prostorne nepokretnosti, u savr�enoj ti�ini nekomunikacije u bla�enom odsustvu Drugog. Stvar je, dakle, �isto �civilizacijska�: u duhovno-emotivnom kosmosu rasnog Palan�anina �inostranstvo� je prazno mesto, neprivla�ni bezdan onostranog. �Antibirokratska revolucija� i uspon sada�nje Nomenklature u tom su smislu samo �ozakonili� zate�eno stanje duhova, stanje koje �modernizacijski� projekt �mekog�, titoisti�kog komunizma � udobno, �klijentski� uglavljenog izme�u velikih sila � jedva da je uspeo da na�ne. Zato je i tanka glazura kontrolisanog jugoslovenskog �kosmopolitizma� tako brzo i lako spala sa ovda�njih ljudi: to je za ve�inu ionako bio vi�ak mogu�nosti s kojim nisu znali �ta da zapo�nu. Uostalom, i sada ve� mitska �otvorenost� zemlje �iji paso� vam je omogu�avao da idete kud vas je volja u praksi je kori�tena krajnje umereno: za �tipi�nog Srbina� titoisti�ke ere �inostranstvo� je po�injalo i zavr�avalo se u Trstu, mestu gde je mogao da pazari farmerke i patike i tako zadovolji sve svoje potrebe za onim-�ega-nema-kod-ku�e. Dalje od Ponte Rossa po�injala je terra incognita, privla�na samo za pustolove i protuve s kojima ne treba imati posla. Po�to se u me�uvremenu sve nekako skupilo, sada je i Trst postao beskrajno dalek, pa je krajnji domet dana�njeg homo serbicusa hodo�a��e do Segedina, po vajkrem i �ure�e salame. �tavi�e, ve�ina i to obavlja preko predstavnika, ograni�avaju�i svoje �komuniciranje s inostranstvom� na �eprkanje po tezgama suboti�kog buvljaka. Tako je i sam �in �zi�kog izme�tanja iz zemlje de�nitivno �obesmi�ljen�, ukinut, osuje�en. Uostalom, nije slu�ajno da i one koji poku�aju da iza�u iz zemlje za to �eka simboli�ka kazna u vidu pla�anja �izlaznice�. Visina iznosa tog hara�a savr�eno je nebitna: samo njegovo postojanje je �znakovito� kao simboli�ka taraba, kao idealan autoportret dru�tva u kojem je samodopadni �ovek Sa Sela � prezadovoljan svojim okamenjenim, ve�ito perpetuiraju�im ovde i sada � ostvario svoju Utopiju.
Titoizam je ve�to balansirao i izvozio svoje socijalne probleme i vi�kove radne snage, stvoriv�i tako jednu od najbrojnijih klasa gastarbajtera na evropskom kontinentu. Me�utim, sve do nastanka �tre�eg talasa� emigracije s po�etka devedesetih, glavninu gastarbajterskog sveta �inili su arhetipski Kertesovi Ljudi Sa Sela (gde je �selo� �svetonazorna� a ne geografska �injenica), pragmati�ni autisti koji su gledali da taj famozni Svet iskoriste kao svojevrsnu kasicu-prasicu za svoje fantazije, a da pritom ne �izgube� ni�ta od svoje (�prazilu�ke�) civilizacijske unikatnosti. Otuda je savr�eno normalno i veoma �esto da upoznate, recimo, �oveka koji je dvadeset godina proveo u senci Ajfelove kule, a da mu se ba� ni po �emu ne �poznaje� da je ikada mrdnuo igde iz Mr�ajevaca. O tome da francuski govori lo�e skoro koliko i srpski da i ne pri�amo. Zato ti ljudi ne samo da su �oti�li samo zato da bi se vratili�, nego bi se moglo �ak re�i da i nisu nikuda oti�li: njihovo telesno prisustvo u �svetu� je �alosna ekonomska nu�nost koja �e biti nadokna�ena jo� fanati�nijom �idejnom� odano��u �selja�koj� splendid isolation kao neupitnom sistemu vrednosti. Ova endemska bolest glave zahvata i obrazovanije slojeve � Kertesovu civilizacijsku sabra�u sa koje je �vrtlog istorije� devedesetih oduvao slojeve �kosmopolitske� �minke � i otuda ona gnjecava �danojli�evska� bole�ivost prema zlu i zlo�inu doma�e proizvodnje.
Ugledni g. Bracika, dakle, nipo�to ne la�e i ne pretvara se kada ka�e da ga EU-sankcije poga�aju koliko i sudbina kornja�a na Galapagosu; Novi Srpski �ovek, kao autenti�ni izdanak tre�esvetskog mentaliteta, ne poseduje klju� za odgonetanje �samosvrhovite� vrednosti (u)poznavanja Drugog: u tom poretku vrednosti, ostatak kosmosa postoji samo radi nadopunjavanja na�ih materijalnih potreba, a to se lako podmiruje viskijem, salamom, �in�uvama i d�id�a-bid�ama. Sve ostalo je Tamna Strana, prete�e Ni�tavilo, Had, antisvet u kojem �ovek Sa Sela mo�e da participira samo po cenu gubitka identiteta. A endemski �identitet� je ionako jedino �to poseduje, i �to ne podle�e carinjenju.
Teofil Pan�i�
