Film: 02:06 Anatomija bola
Pobuna protiv �utanja
Jedan film postao je simbol vremena u kome �ivot ima
vrednost nemo�nog sleganja ramena, zabrinutog njihanja glavom, za�u�enog
dizanja obrva ili nehajnog odmahivanja rukom. Tamo gde se na smrt reaguje
gestovima, pogibija radnika Radio-televizije Srbije ne zna�i ni�ta ni
policiji, ni sudstvu niti politi�kim institucijama, osim kada se ne
koristi kao sirovi materijal za podr�ku jednog interpretativnog modela
kojim se obja�njava ono �to je zamenilo pro�logodi�nje prole�e. Stoga
slu�aj onih koji su te no�i pu�teni niz maticu vlastite sudbine, gde tu�ni
"slu�aj komedijant" bira onog koga ne�e povu�i za rukav dok
se te�ka betonska greda obru�ava ka njegovom �ti�eniku, ostaje za budu�nost
jedino transponovan u svet umetni�kog dela 02:06 Anatomija bola Janka
Baljka.
Kada ne funkcioni�u politi�ke institucije, njihovo celokupno okru�enje
postaje politi�no. Politika vi�e nije u parlamentu ve� u ekonomiji,
medijima, �kolstvu ili kulturi. Zamrznute slike doga�aja novije istorije
su zbog neprihvatljivog sadr�aja po narodno zdravlje proterane u knjige,
pozori�ne predstave i filmove, jer tamo manje uznemiravaju i bole.
Estetsko se pome�alo sa politi�kim, i to je bio jedini na�in da ostane
neko neposredno svedo�anstvo o doga�ajima koje polako prekiriva belina
jedne ideolo�ke interpretacije.
Umesto hladnih �injenica istorije, za budu�nost je ostala jedino umetni�ka
istina, �ekaju�i vreme kada �e se oni koji odlu�uju u politi�kim
institucijama usuditi da pogledaju njeno lice.
S. Kosti�
Svaki drugi epilog
47. festivala dokumentarnog i kratkometra�nog filma osim onog kakav se
zbio pro�log ponedeljka u sali Doma sindikata u Beogradu predstavljao bi
mo�da nepravdu, ali sigurno ne bi bio toliko iznena�enje. Jer, �iri je
za pobednika festivala jednoglasno proglasio film 02.06. Anatomija bola,
dok je nagradu za najbolju re�iju dobio Radivoje Andri� za film Je l'
bombarduju kod vas?. Oba filma snimljena su u produkciji Free B92 i ANEM.
"Nagradu nisam o�ekivao", ka�e za "Vreme" reditelj pobedni�kog filma Janko Baljak. "Bio sam iznena�en ve� samom �injenicom da je film uvr�ten u zvani�nu selekciju za nagrade, smatrao sam da je to �udo i utoliko je ovo priznanje jo� ve�a satisfakcija. Na dodeli nagrada publika je klicala ne samo filmu, ve� i �iriju."
Producenti su oklevali da prijave film u zvani�nu konkurenciju pre svega zbog �injenice da festival finansira dr�ava, a da se ono �to je sadr�aj Baljkovog dokumentarca sada�njoj vlasti ni najmanje ne�e dopasti.
Re� je, naime, o filmu koji se bavi pro�logodi�njim bombardovanjem, ali samo jednom, vrlo odre�enom bombom i samo jednom, vrlo odre�enom metom � zgradom RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Kako stoji na samoj �pici, film je posve�en onima koji su te no�i, 23. aprila 1999, bili �rtve.
"Film pokre�e pitanje odgovornosti, smisla svega �to se desilo u RTS-u, odgovornosti za ono �to nije u�injeno, �to ti ljudi nisu bili sklonjeni iz zgrade, �to se njihovom tragedijom i nesre�om manipulisalo", izjavio je Janko Baljak pred premijeru filma.
Na samom po�etku filma je i jedini zvu�ni detalj, zavijajanje sirena. Muzike u filmu nema, ako se izuzme crkveno pojanje na paratsosu i prilikom osve�tavanja spomenika u Ta�majdanskom parku, u "Aleji �rtvovanih", kako tada neko re�e. Nema ni komentara, ni takozvanog "of teksta", samo re�i onih koji su tu no� pre�iveli u zgradi u Aberdarevoj i onih koje je taj doga�aj zavio u crno.
"Pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je sme�tena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj se nalazi 24 �asa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", citiran je na po�etku filma deo izve�taja organizacije Human Rights Watch.
"Sa NATO-om nemam ni�ta, to se mene ne ti�e, �ak ne znam ni �ta je to", ka�e u filmu Kuzman Stoimenovski otac poginulog Darka. "Poslao sam sina da radi kod Milanovi�a i Komrakova i ho�u da ka�u �ta su preduzeli za moje dete."
Prilikom prvog prikazivanja filma 02.06. Anatomija bola, publika u sali je na svako pominjanje imena �elnika RTS-a ili njihovo pojavljivanje na platnu reagovala �estokim zvi�ducima. Ponajvi�e prilikom pojavljivanja Tatjane Lenard dok sa znakom "target" na reveru svog kostima �ita deo famoznog komentara kojim "prkosi" neprijatelju:
"U na�im redakcijama, monta�ama, studijima, na predajnicima, provodimo dane i no�i. Neka Klark puca. Mi ga �ekamo. Obave�tavamo ga da smo u Takovskoj 10. Da ba� ne ka�emo na kom stepenu geografske �irine i azimutu. Neka to sam prona�e."
"Ona to pro�ita, sede u kola i ode. I ona i onaj Rica, Risti� onaj", ka�e Dragan Medi�, otac poginulog Sini�e �ije telo do danas nije prona�eno, ba� kao ni telo Dragorada Dragojevi�a.
"Mi se pitamo �ta mi da radimo, da li da idemo u skloni�te", nastavlja Sini�in brat Miroslav koji je te ve�eri tako�e bio u zgradi RTS-a. "Kako ova � pro�ita i ode."
Film stavlja ta�ku na sumnje u autenti�nost pri�e o tome kako je jedan od urednika, Du�an Vojvodi�, pred samo bombardovanje do�ao i iz zgrade odveo svoju �erku. "Natalija se malo uznervozila", ka�e jedan od ljudi koji je te ve�eri bio u zgradi u Aberdarevoj. "Njene re�i ne�u nikad zaboraviti, a bile su: 'Nemojte ni�ta da me pitate, dovoljno ste veliki da shvatite �ta ovo zna�i. Samo mogu da vam ka�em da ja ne�u biti u ovoj zgradi za vreme uzbune'."
Gde su prvi ljudi RTS-a bili te no�i pitanje je koje se samo jednom postavlja tokom filma, ali koje je tu negde sve vreme njegovog trajanja i koje gledaoca ostavlja zapitanim i kada se svetla u sali upale.
"Do�li su
desetak minuta posle. Relativno su brzo do�li. Gde su bili � ne
znam", ka�e jedan od svedoka.
"Jedan snimatelj nek stavi ovde stativ. Nek sve vreme snima! Nek mu donesu deset kaseta! Nek na�u", prati kamera Milorada Komrakova koji izdaje nare�enja ispred ru�evina iz kojih spasila�ke ekipe izvla�e �rtve.
"Za�to nisu evakuisani, ja bih volela da mi rukovodstvo RTS-a odgovori", ka�e u filmu Gordana Stukalo �iji je mu� poginuo pod ru�evinama, postavljaju�i tako jedno od najva�nijih pitanja kojima se film bavi. Da li se tragedija mogla izbe�i ili je re� o svesnom �rtvovanju ljudi, a potom manipulisanjem �itavim doga�ajem u onom �to se ovde smatra "propagandnim ratom"?
"Dvadest pet godina ulo�iti u dete, pa nisam ja ulo�io u ovu pikslu", govori Kuzman Stoimenovski. "Hiljadu puta sam mu zakidao, nisam imao dovoljno da mu pru�im, ali sam ga izveo na put. To je �ovek, to nije dete, to je �ovek. To su ljudi koji su tamo poginuli. Ko je to sebi mogao da dozvoli, takav luksuz da se igra ne�ijim �ivotima? Ko je to mogao da dozvoli!?" Potresni snimci sa sahrane �estoro poginulih naterali su suze na o�i mnogima u sali.
"Znao sam da �e se to desiti", ka�e za "Vreme" re�iser Janko Baljak. "I mi smo plakali u monta�i dok smo radili film, dok smo gledali materijal. Razbio nas je. Bila je to neka vrsta katarze kroz koju smo pro�li. Pla�ili smo se kako �e to sve ispasti, igrali smo na tankoj �ici izme�u autenti�nih emocija koju ta pri�a nosi i opasnosti da skliznemo u patetiku. Moja najve�a satisfakcija, ako se tako mo�e re�i, bila je reakcija porodica poginulih. Kada smo sve zavr�ili, pre nego �to je bilo ko video film, odneo sam im kasetu da je zajedno pogledaju. Ose�ao sam u�asan strah od toga kako �e oni, posle svega �to im se dogodilo, do�iveti �itavu pri�u. Film su gledali uve�e i celu no� se nisu javili. Mislio sam da je �itava stvar propala, ali su mi ujutru rekli da jednostavno nisu imali snage da se jave po�to su film odgledali. Moram re�i da bih odustao od svega da sam na bilo koji na�in povredio njihova ose�anja."
Na snimcima sa sahrane vide se i �elnici RTS-a i opet zvi�duci u sali.
"To i nije bila neka komemoracija", govori s platna jedan od roditelja. "To je bilo opet neko poni�enje."
Prvi �ovek RTS-a Dragoljub Milanovi� nije do kraja pro�itao govor koji je pripremio za komemoraciju. Prekinut je gnevnim povicima okupljenih i zajedno sa jo� nekolicinom iz rukovodstva RTS-a pobegao u kola.
"Neki su tr�ali za kolima i vikali 'ubice, ubice'. Posle nikad nije odr�ana komemoracija ostalim �rtvama", ka�e �anka Stojanovi�, majka poginulog Neboj�e.
"Ta ku�a (RTS) je metafora onoga �to se desilo sa nama", izjavio je pred premijeru re�iser filma Janko Baljak. "U toj ku�i i atmosferi oko nje vlada jo� uvek jeziva koli�ina straha."
Da li su oni koji su u no�i bombardovanja bili u zgradi mogli samovoljno da je napuste? Da li im je pre�eno za slu�aj da tako ne�to urade? Baljkov film ne daje direktan odgovor, ali se mnogo toga mo�e naslutiti iz re�i Ljiljane Deleti� �iji je sin poginuo:
"Mi�o sine, strah me je, nemoj i�i, moli te majka", pri�a ona o poslednjem vi�enju sa sinom. "Pa sna�i �emo se. Ma kakvi, da izgubim posao, ka�e. Ja mislim da bi on poludeo."
Uzdasi i �utanje. Zapitanost da li je sve moglo biti druk�ije.
"On krenuo kolima, ja po�ao za njim u dvori�te da zatvorim kapiju", pri�a Dragan Medi�. "I ka�em mu � sre�no. Posle se pitam �to mu re�e to sre�no? I on pogibe."
"Ne�e mi se ni�ta desiti, vidi kolika mi je linija �ivota", smirivao je �anku Stojanovi� njen sin Neboj�a.
Sam Janko Baljak ka�e da je re� o "svedenoj pri�i o doga�ajima od 23. aprila, pre i posle tog datuma". Pri�a ima veoma precizan tok, segmenti su kratki, svedo�enja aktera proizlaze jedna iz drugih, a dokumentarni materijal s lica mesta, bilo da se radi o snimcima razorene zgrade u Aberdarevoj, prizorima sahrane i parastosa ili snimaka i fotografija iz �ivota �rtava, nagla�ava �vrstinu pri�e. Bez patetike, dociranja, nepotrebnih obja�njenja, "sve je re�eno slikom i dijalogom", kako ka�e autor. I snimcima telefonskih razgovora kojima su autori odbijani prilikom svakog poku�aja da stupe u kontakt sa rukovode�im ljudima iz RTS-a i ponude im priliku da ka�u svoje vi�enje �itavog doga�aja, da ispri�aju svoju verziju pri�e o tome �ta se de�avalo pre no�i 23. aprila 1999. i da li je sve moralo da se zavr�i tragedijom. Neki kriti�ari su ve� okarakterisali film kao svojevrsnu optu�nicu.
"Njen otac je bio po�ten, dobar, vredan. Najbolji �ovek na svetu", govori Gordana Stukalo dok �eta sa �erkicom Ta�majdanskim parkom. "�ta da joj ka�em? Tata ti je bio po�ten, vredno je radio. Neko tamo u svetu je imao veliku mo�, mnogo velike pare, pa je poslao avione da ga�aju to mesto gde tata radi, a neko drugi nije se potrudio da ga za�titi. Vide�u da li �u umeti da joj dam neki pametniji odgovor osim ovoga �to sada vama ka�em."
"Nije to �esnaest porodica. To je �esnaest rodbina, �esnaest kom�iluka, �esnaest prijatelja, se�naest... To je mnogo! To je veliko zlo", govori Kuzman Stoimenovski.
"Bilo mi je veoma te�ko da objasnim o�te�enima da je politi�ka situacija takva da protiv ljudi koji �ine poprili�no sna�ne poluge re�ima, protiv kojih �elimo da pokrenemo postupak, da je nemogu�e protiv njih sada u ovim uslovima pokretati bilo kakav krivi�ni postupak", ka�e advokat porodica i roditelja Slobodan �i�i� koji se tako�e pojavljuje u filmu.
"Znamo da je na� gubitak kona�an", govori jedan od roditelja na sastanku koji je snimila ekipa filma. "Ali se nadamo da �e do�i vreme kada �e biti su�eno za u�injeno i neu�injeno."
Film 02.06. Anatomija bola nai�ao je na izvrstan prijem publike i nema sumnje da �e se sli�no dogoditi i kada bude prikazan na televiziji (re� je o onim TV stanicama koje su �lanice ANEM-a, a, kako nezvani�no saznajemo od producenata, planirano je da na TV Studio B bude prikazan na godi�njicu bombardovanja zgrade u Aberdarevoj i pogibije �esnaestoro ljudi). Beogradskom �ar�ijom se posle premijere filma pronela pri�a koju je te�ko proveriti, da je jednu kopiju filma organizator dao RTS-u i da "velika televizija" priprema film kojim bi parirala Baljkovoj pri�i, da radi ne�to sli�no �to se u komunisti�koj Jugoslaviji zvalo "knjigom na knjigu", a potom "kontramitinzima".
"Ja sam tako�e �uo sli�nu pri�u", ka�e nam Janko Baljak. "Ako je to istina, name�e mi se pitanje svrhe. Ja sam prestao da se iznena�ujem, ovde je sve mogu�e, ali se pitam �ta bi se tim filmom postiglo. Maniri kontramitinga, knjige na knjigu, pa i kontrafilma nisu im strani, ali da li �e time vratiti �ivote poginulih ljudi, ho�e li taj film sagraditi ponovo zgradu u Aberdarevoj. �emu takav film, ako se uop�te pravi?"
Janko Baljak ima iza sebe jo� dva filma koji su privukli izuzetnu pa�nju i tako�e do�iveli uspeh. Vidimo se u �itulji je dokumentarac o mladoj gardi beogradskih kriminalaca od kojih su neki umirali od metka dok film jo� nije bio ni zavr�en, a danas jedva da je jo� neko od aktera filma �iv. Potom je usledio i film Etni�ki �isto.
"Svi ti filmovi predstavljaju neku vrstu trilogije", ka�e Baljak za "Vreme". "Najpre film o ovda�njoj mafiji, zatim o etni�kom �i��enju, a sada i o NATO bombardovanju. Prosto mislim da �e neko ko se nekad u budu�nosti bude bavio Srbijom ovog vremena zahvaljuju�i tome imati jasniju sliku o tome �ta nam se sve de�avalo nego ako samo bude skupljao nekakvu klasi�nu arhivsku gra�u."
Du�an Radulovi�
Jel� bombarduju kod vas
Skupni dnevnik
Skoro
sve �to bi o ovom filmu moglo da se pretvori u re�i svodi se na
"hvala, �estitam i duboko po�tujem!". Sve ostalo vrlo je li�na
reakcija na vrlo li�nu pri�u. To je film koji su za vreme bombardovanja
snimili ljudi iz "radio stanice koja nije smela da postoji", u
jednoj ku�i i jednom dvori�tu u Beogradu. Odmah da ka�em: to je moja
sestra, to je moja mama, to je ku�a u kojoj sam �ivela kad sam bila
mala, to su moji prijatelji, to je fotografija moje �erke, ja sam ona
koja je pobegla u Pe�tu...
...Sino� sam, slu�ajno, prona�la svoje bele�ke o knjizi koju je Viktor Frankl napisao 1945. godine pod naslovom "Do�ivljaji jednog psihologa u koncentracionom logoru". Poenta je � dozvolite mi da je sasvim pojednostavim � da su �anse da pre�ive imali oni logora�i koji su mogli da zami�ljaju ili �ele ne�to u budu�nosti. Za ljude koji vole fioke: za ovaj "srpski akcioni" film moglo bi da se ka�e da postavlja temelje novom �anru "home-video-psihoterapije". On je jo� jedan dokaz da psiholozi samo dovode u red i stavljaju pod naslove ono �to u �ivotu, u ratu i miru, rade ljudi: tra�e smisao, jedu, grle se, smeju se, telefoniraju, kuvaju, boje se, nadaju se, zavaravaju se, brinu o deci, vojnicima, devedesetdvojci, pri�aju pametne stvari i gluposti, luduju. ("Postoje stvari zbog kojih morate da izgubite razum � ili vi�e nemate �ta da izgubite", rekao je izvesni Habel.)
Da nastavim kao psiholog � ovaj film je skupni dnevnik jednog kruga bliskih prijatelja i autenti�no je svedo�anstvo o razli�itim reakcijama na stres. Njegova �arolija je u tome �to samo autori znaju koliko je u stvarnosti bilo istinski srceparaju�ih i pateti�nih scena. Mi vidimo samo uspele poku�aje da se svet do�ivi sa smislom za humor, a tako se, po Franklu, "stvara ve�tina koja se zove umetnost �ivljenja".
Volela bih da ovaj film vide svi moji prijatelji �irom sveta. Savetovala bih im da ga gledaju u malim sobama, na videu, sa nekim sa kim mogu da se smeju, pla�u i grle. To je film posle kog neko ne mo�e da spava, neko mora da pije pivo, viski ili bensedin, neko povra�a, a neko pla�e ili se stidi. Bojim se da u velikoj publici, na velikom platnu, toliko duboke i li�ne pri�e �ine da se ljudi ose�aju neprijatno, kao da su se skinuli goli pred nekim pred kim nisu hteli.
Kao i svaka stvarna pri�a iz �ivota i o ljubavi, i ovaj film ima re�i koje se sasvim ne razumeju i scena koje se sasvim ne vide ili predugo traju. Pa �ta? Slede�i put kad budete gledali ovaj film (uskoro se o�ekuje premijera u Bitef teatru u Beogradu), obratite pa�nju na cve�e. I na to koliko se svi vole i brinu jedni o drugima.
Milica Krstanovi�
