IZJAVA NEDELJE:
"Gasa trenutno ima samo u zvaničnim saopštenjima i na RTS-u."
MILAN PUTNIKOVIĆ, predsednik upravnog odbora
"Beoelektrana" ("Danas", 4. IV 2000)
OLIVER ANTIĆ,
dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, o radnoj disciplini kadra koji dela i izvan
Fakulteta: "Eto, recimo, Ratko Marković. On je stvarno zauzet – toliko
radi u vladi i ima toliko državnih poslova da to, jednostavno, svi znaju. Ali i
pored toga, nikada nije zakasnio na ispit, nikada se nije desilo, kao kod nekih
drugih, da ispit odlaže za sedam dana... Mera je, dakle, bitna. Onaj ko radi
ovde mora da ispunjava svoje obaveze kako valja. Ako je uspešan i na drugoj
strani, to ponekad može da bude dobro i za fakultet." ("Svedok")
BRATISLAV ATANACKOVIĆ,
dekan Geografskog fakulteta, o profesorki sociologije: "Sve što je
primenjeno u slučaju profesora Mire Marković primenjeno je na osnovu zakona.
Zakon kaže da redovni profesori univerziteta koji se u svom radu posvećuju
pisanju knjige – a koleginica Marković je u poslednje vreme objavila puno
knjiga iz svoje, stručne oblasti – ima pravo na odsustvovanje sa fakulteta u
trajanju od dve godine. Ona, dakle, koristi svoje pravo, ide joj normalno plata
i sve što ide uz to. [...] Svoj posao [onda kad ne piše knjige iz svoje, stručne
oblasti – up.ur.] ona obavlja krajnje profesionalno. To možete pitati
studente – ako je ko 'studentska majka', onda je to koleginica Marković. U
odnosu na studente ja sam mnogo čvršći u zahtevima. Kad god je iskrsnuo neki
problem, koleginica Marković je uvek, prva, predlagala da se izađe u susret
studentima."
Na pitanje novinara "Svedoka" hoće li profesorka Marković nastaviti
rad na Geografskom fakultetu: "To zavisi od nje. Da li će da dolazi na
nastavu ili ne, da li će da nastavi da radi na Fakuletu – to je njeno pravo.
Ona je redovni profesor, ima svoj poziv, svoje radno mesto, i videćemo šta će
da odluči."
LJUBOMIR MADŽAR,
ekonomista: "Nema ubedljivijeg dokaza da je privreda doživela slom od činjenice
da su prosečni dohoci stanovništva pali na manje od osamdeset maraka, ali pošto
se stanje stalno i postepeno pogoršava ljudi još nisu svesni koliko su
nastradali.
Čak ni uz svu kontrolu nad medijima vlast ne može da ubedi narod da vodi [ona]
dobru ekonomsku politiku ako cene rastu desetak odsto mesečno. Pod kontrolom se
drže upravo oni proizvodi od kojih sirotinja živi, a to je u stvari podmićivanje
onog dela biračkog tela koji raspolaže sa velikim brojem glasova. Tako se
inflacija može na kratak rok potiskivati, ali kada se natalože gubici u
privredi, cene će eksplodirati." ("Glas")
ĐORĐE BALAŠEVIĆ,
kantautor: "Svi su proglašeni za strane plaćenike. Samo ja
volontiram." (Sa koncerta u Budimpešti; navod iz "Glasa")
DRAGAN TOMIĆ,
potpredsednik Vlade Srbije: "Industrijska proizvodnja od početka godine
beleži značajan rast. Tako, u februaru smo imali 22,4 odsto veću proizvodnju
od januarske. Prema ovim pokazateljima valja očekivati i da će martovska
proizvodnja bar za toliko biti veća od februarske. U isto vreme, proizvodnja u
drugom tromesečju biće, naša su očekivanja, bar dva i po puta veća od istog
perioda prošle godine, s obzirom na to da smo zbog bombardovanja imali veliki
pad proizvodnje. U svakom slučaju, ono što je ekonomska politika Vlade Srbije
predvidela, a to je 15 odsto veća proizvodnja od ostvarenja u 1999, biće
sigurno realizovano." ("Borba")
DIREKCIJA JUGOSLOVENSKE LEVICE :
"Jedan vid nastavka agresije su liste, razne i od raznih. Jednu listu,
listu kneza Lazara, čine heroji otpora i odbrane od agresije, kao nekada pre
600 godina koji su se uz kneza Lazara borili na Kosovu. Druga je lista Vuka,
Vuka Brankovića." ("Borba")
BORIS DVORNIK,
glumac iz susedne Hrvatske, na pitanje novinara "Večernjeg lista" bi
li posetio Beograd: "Da, ali samo kad bi se sadašnji režim promijenio.
Iako odobravam skorašnji odlazak tamo i 'Maršala' i mog Dine, ja bih zbog moje
polemike sa Batom Živojinovićem još pričekao. Zapravo, ne znam kako bi
izgledao naš susret i kako bi se ponašao kada bih ga sreo. Znam samo to da mu
ruku ne bih dao! Isto tako znam šta bi on učinio. Zaletio bi se na mene i bez
imalo srama uzviknuo: 'Pa burazeru, gde si? Nema, bre, ovo smisla'."
ALEKSANDAR ĐAJA,
dramski pisac: "Da kod nas sve ima veze sa politikom, ili mi, barem, svaki
događaj u takav kontekst smestimo, dokaz će biti, verujem, i ova priča,
humorističnog sadržaja. Ona se dešava u Beogradu, na obali Dunava, sada već
daleke 1997; dakle, one godine kada je opozicija 'zavladala' prestonim gradom
Srbije i Jugoslavije. [...] I sad, zamislite sledeću situaciju: riba grize,
plovci igraju, štapovi se lome, vi skačete od štapa do štapa – a komarci
vas ubadaju, sišu krv i glođu do koske! 'Tako vam i treba kad ste glasali za
opoziciju!' – viče jedan ribolovac dvojici svojih kolega koji se međusobno
pobiše braneći se od komaraca. 'Dok su moji bili na vlasti u ovom gradu, zaprašivali
su nas triput dnevno!' 'Znam!' – odogovara jedan od one dvojice – toliko su
nas zaprašivali da smo predveče iz očajanja skakali u Dunav i Savu, i to sa
Savskog mosta!' 'Skakakli smo da se rashladimo, kolega' – replicira prvi – a
sada ne možemo ni to. Vaša je vlast zapatila komarce i nad vodom i pod vodom!'
'Cuti, bre, trza!' – viče jedan čikica s kraja, ceo umotan u najlon-kesu iz
koje mu samo oči vire... – j... komarce, gledaj od čega se živi!' 'Nemoj ti
meni da prodaješ rog za sveću!' – nastavlja onaj drugi 'izujedani
opozicionar' – 'to ovi tvoji vrše opstrukciju, kako bi bili izujedani svi oni
koji su prošle godine šetali i lupali u šerpe i lonce.' 'Čekaj, bre, čoveče,
otkud komarci znaju ko je lupao u šerpe i lonce?' 'Znaju! Vaši komarci – to
znaju!' I tako smo dobili 'vaše' i 'naše' komarce. Postali smo jedina zemlja u
svetu u kojoj i komarci imaju iskristalisane političke stavove."
("Borba")
MARGIT SAVOVIĆ,
visoka funkcionerka Biciklističkog saveza Jugoslavije, vodila je naše
bicikliste u Egipat. "Priređena nam je zabava u letovalištu Šarm el Šejk
u južnom Sinaju, oko 500 kilometara od Kaira, uz druženje i opuštanje. Domaćini
su se trudili da nas nauče trbušni ples, ali se ja nisam baš najbolje snašla.
Naša ekipa je bila vrlo popularna, treći put smo u Egiptu na ovoj međunarodnoj
trci, pa su domaćini uložili puno truda da nas pouče u ovim egzotičnim
igrama. Ja, nažalost, i nisam bila puno uspešna, što znači da treba još par
godina – vežbanja." ("Večernje novosti")
"POBJEDA", dnevnik iz Podgorice, o prijateljskoj utakmici Jugoslavija–Kina: "Fudbaleri izgleda i nisu smeli postići više od jednog gola."
NIKOLA ŠAINOVIĆ,
magistar i član Izvršnog odbora (SPS-a): "Delovanje pete kolone, odnosno
opozicije, bilo je vezano za NATO manevre od kojih su nešto očekivali. E, kad
nije bilo bum nego buć, onda daj šta daš. Tako su odlučili da naprave
kontramiting. Zanima me samo koji će se sad NATO manekeni pojaviti na bini...
NATO nam je poubijao novinare i tehničare i to sve treba da se stavi na kamen.
Pa kad neko traži NATO standard da mu kažemo – pogledaj kamen..."
("Glas")
MOMO KAPOR,
akademik: "Član sam Akademije umetnosti i nauka Republike Srpske. Po
svojoj vokaciji, najviše bi mi odgovaralo da budem član vojne akademije. [...]
Jedan sam, naime, od retkih reportera 's drugu stranu Drine' koji je još živ.
Uz to, za vreme ovog poslednjeg rata pisao sam sve vreme u listu 'Vojska', zvaničnom
glasilu Vojske Jugoslavije. Za to vreme bio sam sigurno najprevođeniji srpski
pisac, prevođeniji i od mog prijatelja Milorada Pavića, jer su taj list na 19
jezika prevodile generalštapske službe 19 zemalja koje su nas napale."
("Glas")
IVAN MARKOVIĆ,
savezni ministar za telekomunikacije i potencijalni ginisovac: "Mi smo za
četiri dana posete uradili ono za šta je u uobičajenoj komunikaciji između
preduzeća iz različitih država potrebno i više meseci." (Tanjug)
ĐOVANI,
glavni barmen u diskoteci "Lagum" (gde se može uživati u muškom
striptizu): "Ne možete prosto da verujete da su to one iste devojke koje
na ulici ne žele da vam upute nijedan pogled, a ovde vrište i svim silama pokušavaju
da dodirnu igrača. Lično sam gledao kako Dekija napada jedna devojka, dok su
mu jednom pokidale i najintimniji deo garderobe. Od tada više nisam siguran ko
je jači a ko nežniji pol." ("Glas")
SERGEJ TRIFUNOVIĆ,
glumac: "Ja u stvari ne mogu da kažem ništa ni o čemu. Sve to zajedno
nema nikakvog smisla. Šta sad mi tu pričamo, komentarišemo situaciju a
Slobodan Milošević ništa ne kaže. Pa on treba da daje intervjue svaki
dan." ("Blic")
IVAN GAVRILOVIĆ,
pevač: "Imao sam izuzetno veliku želju da prisustvujem porođaju i našeg
deteta, ali su me obaveze sprečile. To sam delimično nadoknadio tako što sam
preko telefona pratio događaje u porođajnoj sali. Non-stop sam bodrio i
hrabrio Marinu, tako da smo zajedno čuli prvi plač našeg sina Nikole."
("Svet")
