Muzika: AIR
Psihodeli�ni akvareli
Novi album francuskog sastava Air, muzika za film The Virgin Suicides, obnavlja modele koji upu�uju na tamniji kolorit popularne muzike
Pre par
godina, francuski dvojac Air je prvencem Moon Safari napre�ac osvojio sve
simpatije spretnim krstarenjem izme�u melodi�nog popa i ironije, izme�u
nostalgi�nog modernizma i nau�nofantasti�nog ki�a opisuju�i mirenje
tih ekstrema kao �muziku za svemirski brod kapetana Nema�. Bio je to
izlet iz savremene tehnolo�ke stratosfere u ve�ta�ki raj srednje klase.
Pro�le godine, objaviv�i rane snimke pod nazivom Premiere Symptomes,
Jean-Benoit Dunckel, prosvetar koji je odustao od te profesije, i Nicolas
Godin, neuspeli arhitekta, potvrdili su da izme�u pitome i pitke
elektronike i prora�unate nedore�enosti nije tako veliki razmak. Bili su
to tragovi li�nog zadovoljstva neoptere�eni �anrovskim pravilima. Otuda
se kao prirodan sled razvoja pojavio i nedavno objavljeni album The Virgin
Suicides, soundtrack za istoimeni debi Sofi Kopole, �erke poznatog
filmskog reditelja. Iako u�enici dvojice versajskih house-majstora,
Etienne de Crecya i Alex Gophera, Air ostaju pri reinvenciji 70-ih,
naklonjeni nekoj vrsti psihodeli�nih akvarela, blagom toniranju
podsvesnih kolebanja. Re� je, naime, o nizu pasa�a ili haustora koji
ocrtavaju ispra�njenost egzistencije me�u kojima se jedino i mogao izvu�i
kao singl aktuelni Playground Love, koja je i osnovna tema. Dr�e�i se
okvirne pri�e o samoubistvu dveju sestara, instrumentali isti�u melodi�nost
devi�anske smrti; to su zvu�ni patrljci koji ne mogu da se sakupe ponovo
u jednu celinu, to je muzika koja sugeri�e sudbinu koja je svojevoljno
ukinuta, ma kako to kontraverzno zvu�i, jer bi i elemenat volje morao da
bude uklju�en u predodre�enost putanje jednog bi�a. Na�in na koji su
pome�ani ono pateti�no i ono stra�no na momente prelazi u direktne
aluzije na Pink Floyd, posebno upotrebom '�ivih' bubnjeva, naro�ito u
komadima Highschool Lover, Dirty Trip i The Word Hurricane, pa nije �udo
�to je ovaj album duhovito nazvan i The Dark Side Of The Moon Safari.
Ipak, The Virgin Suicides sadr�i bitne odlike stvarala�tva ove dvojice
30-godi�njaka. Onako kako je period adolescencije podeljen na istra�ivanje
vlastite ne�nosti i brutalno negiranje sveta, tako u muzici Air
pronalazimo potrebu za plodnim konceptom psihodelije 70-ih jednako kao i
priziv za izgubljenom mlado��u; ako se to polno sazrevanje poklapa sa
poetikom neuravnote�enosti, a bekstvo od �ivota sa uzbudljivim
eklekticizmom, onda su Air i eroti�ni u svom eskapizmu, i ekstati�ni u
onome �to ne mo�e jednostavno da se objasni kao me�avina melanholije i
suicida. U tom osciliranju izme�u banalnosti i melodrame, Godin i Dunckel
pronalaze svoju nepretencioznu smirenost stupaju�i hrabro u prostore
koji, nabijeni asocijacijama, mogu i da odvuku slu�aoca u virove
sopstvenih parafraza i u zanosnu teskobu. Ne upu�taju�i se u
orkestraciju, pomalo zaziru�i od onoga �to se nekad zove
"svirka", ovde se precizno poigrava sa horizontima
prepoznatljivim svakom slu�aocu, ovde se radi o strpljivom doziranju
reminiscencija pri �emu jednostavnost pesama poput Empty House ili Dead
Bodies postaje ushi�uju�a. Sva zavodljivost Air-a jeste u tome �to je
to muzika simptoma; fragmenti zamenjuju stanja, naznake utvr�uju
ambijent, vokalne sekvence nose naraciju, poput finalne Suicide
Underground; to su zvu�ni simboli koji generi�u i svoje prethodnike i
vremenom potisnute harmonije. Treba re�i da iako dometi ovog albuma nisu
preveliki, on, svejedno, jeste onaj me�uoblik koji kraj milenijuma do�ekuje
u indirektnom govoru o onome izme�u pred-autenti�ne umetnosti i
spoznajne ravnodu�nosti: The Virgin Suicides predstavlja istovremeno i
preko potrebni respirator muzi�kom pam�enju i diskretni �arm
anestezije.
Zoran Penevski
