Scena |
Vreme broj 483, 8. april 2000. |
Televizijska diverzija Skandal zbog, po svemu sudeži nelegalnog emitovanja filma Matriks braće Vašovski na Televiziji Politika dve nedelje pre njegove zakazane bioskopske premijere – izazvao je burne reakcije. Naravno, najviše razloga za nezadovoljstvo imaju ljudi iz distributerske kuće Tak, koji su od američke kuće Vorner bros uredno otkupili licencu za prikazivanje ovog filma u jugoslovenskim bioskopima, i kojima je posle svega još samo preostalo da procenjuju štetu koja im naneta. I ostale distributerske kuće javile su se ovim povodom ukazujući da ovo nije prvi slučaj filmske piraterije na TV Politici, ali i na mnogim lokalnim televizijama, zbog čega je ugrožen normalan rad distributera i rad bioskopa koji od ovakvih filmova žive. Mnogi bioskopski hitovi nikad ne dođu do naših bioskopa zato što se piraterija ne kažnjava, kao film Analyze This ili Rajanova kći, na primer, koji su bili planirani i za ovogodišnji Fest, ali se posle nekoliko emitovanja pomenutih na TV Politika od toga odustalo. Antipiratska asocijacija filmskih distributera kao odgovor na pirateriju razmišlja o podnošenju tužbe protiv TV Politika, ali i o mogućem zatvaranju svih bioskopa u Jugoslaviji u znak protesta i apela državi da reaguje. Oglasila se i Nova demokratija saopštenjem u kojem ocenjuje da se desio "skandal kakav se u svetu filma i distributerskih prava retko dogadja, i da je poruka TV Politike i ostalih neovlašćenih prikazivača gradjanima Srbije jasna – što da idete u bioskop kada je Srbija zemlja stvorena za filmske pirate i u kojoj možete na režimskim televizijama videti šta god želite", dodajući da je "skandal sa Matriksom još jedan dokaz da je Srbija zemlja bez zakona i da aktuelna vlast svakog dana Srbiji pravi nove račune bez krčmara, jer se računi prema međunarodnim distributerskim kućama zbog neovlašćenog prikazivanja filmova, sportskih prenosa i drugih programa, nagomilavaju". Odgovorni ljudi iz TV Politike su rekli da i oni imaju pravo za prikazivanje filma, ničim ne potkrepivši svoju tvrdnju, i mudro zaćutali. Kako stvari stoje, imaju nameru da tako i nastave. Na televizijama je odavno praksa da se neovlašćeno prikazuju svi mogući sadržaji, filmovi, serije, utakmice, ali se o tome progovori samo onda kada postoji direktno zainteresovana oštećena strana, kao u ovom slučaju. Do tada ništa. Ali, ne piratiše se samo na televiziji. Farmerice, kozmetika, cigarete, softver, knjige, muzika, na to više niko i ne obraća pažnju, a mnogima takvo stanje odgovara. Najviše onima koji ne mogu da plate stotinak maraka "original" levisice, 30 maraka originalni CD, ili softver od nekoliko hiljada maraka. Njima je ponuđen manje ili više zadovoljavajući bofl po mnogo nižoj ceni. Najgore je onima koji se trude da rade legalno, a naročito autorima koji nad svojim proizvodom nemaju nikakvu kontrolu, niti mogu kome da se obrate za zaštitu, jer država koja bi trebalo to da radi jednostavno nije zainteresovana. Zašto država ne interveniše? Filmski distributeri tvrde da je samo od piratisanja na TV Politici poslednjih nekoliko potencijalnih bioskopskih hitova država oštećena za oko pola miliona maraka. Kada je muzička piraterija u pitanju, procene su oko 15 miliona maraka godišnje. Najlogičniji odgovor je da država ne interveniše zato što od toga ima nekakve koristi, i da joj stanje haosa na tržištu autorskih prava zapravo odgovara. Zato nema veze što su i filmska i ostala piraterija kriminal. Uostalom, najkriminalniji je sistem vrednosti i stanje duha koji se nedelovanjem države projektuje – a to je da kriminal nije kriminal, nego "snalaženje" ("Ko je lud da radi, snađi se, vidiš da svi drpaju!)". I dokle tako? Verovatno do trenutka kada se proceni da je vreme da se, uz obaveznih par žrtvenih jaraca, okonča još jedna balkanska prvobitna akumulacija kapitala, a njeni stereotipi postanu junaci ovdašnjih stendala, balzaka, dikensa. Tada će oni koji su se po sopstvenoj proceni dovoljno nadrpali, da bi se zaštitili od nelojalne konkurencije, da kažu – a sada da vidimo zakon, pravdu, prava. I kako to ovde biva, tako sve do sledećeg rata i revolucije. N. Grujičić |