Neuspela tranzicija
Ko je izgubio Rusiju?
Biznismen svetskog glasa i filantrop D�ord� Soros izneo je u tekstu objavljenom u �asopisu New York Review of Books svoje vi�enje neuspeha tranzicije u Rusiji
Raspad sovjetskog carstva 1989. i samog Sovjetskog Saveza 1991. stvorio
je istorijsku �ansu da se taj deo sveta transformi�e u otvorena dru�tva;
ali, zapadne demokratije nisu bile dorasle zadatku i �itav svet zbog toga
danas snosi posledice. Sovjetskom Savezu, a kasnije Rusiji, bila je
potrebna pomo� izvana jer otvoreno dru�tvo predstavlja znatno slo�eniji
oblik dru�tvene organizacije od zatvorenog dru�tva.
Sovjetski sistem verovatno je jedan od najsveobuhvatnijih oblika zatvorenog dru�tva koje je �ovek u stanju da stvori. On je prodirao prakti�no u sve sfere �ivota: ne samo u politi�ke i vojne, ve� i u ekonomske i intelektualne. Kada je bio na vrhuncu agresivnosti, poku�ao je da prodre i u prirodne nauke. Tranzicija ka otvorenom dru�tvu zahtevala je revolucionarne promene u re�imu koje je bilo nemogu�e ostvariti bez spoljne pomo�i. Upravo me je ovo saznanje nagnalo da osnujem fondacije za otvoreno dru�tvo u jednoj po jednoj zemlji biv�e sovjetske imperije.
No, otvorena dru�tva Zapada nisu delila ovo ube�enje. Nakon Drugog svetskog rata Sjedinjene Dr�ave pokrenule su Mar�alov plan; nakon pada sovjetskog sistema, nikome sli�na inicijativa nije ni padala na pamet. Kada sam 1989. predlo�io sli�an plan na konferenciji u Postdamu, koji se tada i dalje nalazio u isto�noj Nema�koj, bukvalno su mi se smejali. U ismevanju je predvodio Vilijam Voldgrejv, ministar u vladi Margaret Ta�er. Margaret Ta�er bila je odlu�ni zagovornik demokratije i prilikom poseta komunisti�kim zemljama insistirala je da razgovara sa disidentima. Me�utim, ideja, da je za stvaranje otvorenih dru�tava neophodna spoljna pomo�, o�igledno joj je bila nepojmljiva. Tako su biv�e komunisti�ke zemlje bile prinu�ene same da se snalaze. Neke su dobile prelaznu ocenu, a neke nisu.
Danas se o Rusiji naveliko raspravlja. Pi�u se �lanci koji poku�avaju da odgovore na pitanje � Ko je izgubio Rusiju? Ube�en sam da smo mi, predstavnici zapadnih demokratija umnogome odgovorni, a da su Bu�ova i Ta�erova administracija po�inile greh nedelovanja. Uloga kancelara Kola unekoliko je slo�enija. Produ�avala je zajmove i davala nove kredite i na taj na�in Nema�ka je postala najve�i finansijski donator Sovjetskog Saveza, i kasnije Rusije. No, Kol je bio vi�e motivisan da pridobije rusku saglasnost za ujedinjenje Nema�ke nego �to je mario za transfomaciju Rusije.
�vrsto sam ube�en da bi Rusija danas uveliko bila na putu ka tr�i�noj ekonomiji i otvorenom dru�tvu da su se zapadne demokratije istinski zauzele. No, ovakvo ube�enje je u suprotnosti sa preovla�uju�im gledi�tima. Da bi se moje uverenje usvojilo, potrebno je najpre verovati u delotvornost strane pomo�i. No, strana pomo� nije se pokazala naro�ito efikasnom, a ideja da me�anje dr�ave nekada mo�e biti od pomo�i ekonomiji kosi se sa fundamentalizmom tr�i�ne ekonomije koji danas preovladava. Danas se, dakle, dosta raspravlja o tome ko je i gde pogre�io. Me�utim, odgovornost se mora pripisati upravo zadrtosti tr�i�nog fundamentalizma. Zbog njega je izostalo istinsko zalaganje u pomo�i Sovjetskom Savezu, a kasnije i Rusiji. Zapad je bio spreman da tranziciju podr�i re�ima, ali ne i novcem. Sovjeti, a kasnije Rusi, bili su veoma otvoreni za savete koji su im stizali izvana. Oni su shvatali u kojoj je meri njihov sistem zara�en pa su �ak i idealizovali Zapad. Na�inili su istu gre�ku kao i ja: verovali su da je Zapadu zaista stalo.
Otvorio sam Fondaciju u Sovejtskom Savezu ve� 1987. Predlo�io sam naredne godine da se osnuje me�unarodna ekspertska grupa koja bi prou�avala "otvoreni sektor" sovjetske ekonomije, i na moje iznena�enje, jer tada sam za njih bio tek neki sumnjivi menad�er, sovjetski zvani�nici prihvatili su moj predlog.
Ideja mi je bila da u okviru komandne ekonomije stvorim tr�i�ni
sektor, da odredim jednu industrijsku granu, poput prehrambrene
proizvodnje, koja bi svoje proizvode nudila po tr�i�nim, a ne po cenama
koje propisuje dr�ava. Isplanirali smo i mehanizam postepene promene
cena. Zamisao je bila da se takav, "otvoreni sektor", postepeno
uve�ava. Ubrzo se pokazalo, me�utim, da je zamisao neprakti�na.
Komandna ekonomija bila je previ�e zara�ena da bi na njenoj osnovi mogao
da nikne embrion tr�i�ne ekonomije. Nije bilo mogu�e osmisliti
adekvatni mehanizam postepene promene cena od onih koje propisuje dr�ava
ka cenama koje se slobodno formiraju. Ali, �ak su i tako sme�nu ideju,
koja je potekla od sasvim bezna�ajnog tvorca, prihvatili najvi�i
sovjetski zvani�nici. Tada�nji premijer Ri�kov naredio je direktorima
najve�ih institucija da se uklju�e u projekat. Uspeo sam da privolim i
neke ekonomiste sa Zapada, poput Vasilija Leontijeva i Romana Prodija.
Kasnije sam oformio tim zapadnih ekonomskih eksperata koji su savetovali ruske ekspertske grupe koje su u to vreme radile na izradi razli�itih ekonomskih programa za reforme. Zatim sam obezbedio da autori glavnog ruskog predloga programa za reforme, takozvanog �atalinovog plana, �ijom je izradom rukovodio Grigorij Javlinski, budu pozvani na sastanak MMF-a i Svetske banke koji se odr�ao 1990. u Va�ingtonu. Gorba�ov je odbacio plan, najvi�e zbog toga �to su mu u njemu smetali delovi koji su se odnosili na privatizaciju zemlji�ta i na plan dezintegracije Sovjetskog Saveza i stvaranje ekonomske unije, procesa koji su zami�ljeni da se odvijaju istovremeno.
Ubrzo je Gorba�ov izgubio vlast, Sovjetski Savez se raspao, i Boris Jeljcin je postao predsednik Rusije. Ekonomiju je poverio Jegoru Gajdaru, direktoru ekonomaskog instituta koji je izu�avao makroekonomske teorije iz klasi�nih ud�benika koje su pisali Rudi Dornbu� i Stenli Fi�er. Dr�avna preduze�a su nastavila sa proizvodnjom iako im uplate nisu stizale. Njegovi poku�aji su propali, i u aprilu 1992. upozorio sam Gajdara da dugovanja preduze�a prema�uju tre�inu nacionalnog dohotka.
Gajdara je zamenio Anatolij �ubajs, tako�e direktor jednog ekonomskog instituta, koji je postao potpredsednik vlade zadu�en za ekonomske programe. Njegov prioritet bila je transformacija vlasni�tva od dr�avne u privatnu svojinu. Verovao je da �e, jednom kada dr�avno vlasni�tvo bude zamenjeno privatnim, novi vlasnici imati jake motive da za�tite svoju imovinu, i raspad �e biti zaustavljen. Ali, to se nije dogodilo. Rukovodstva dr�avnih preduze�a izigrala su radnike, deonice su kupili po jeftinoj ceni, a novac kasnije prebacili na Kipar. Pojedinci su zgrtali �itava bogatstva preko no�i, dok je istovremeno manjkalo i dolarske i rubaljske efektive. Na ovom haosu po�eo je da ni�e novi ekonomski poredak. Bio je to neki oblik kapitalizma, ali vrlo �udne sorte, i ni�ta nalik onome �to bi izniklo pod normalnim uslovima. Prva, i moglo bi se re�i �ak i najuspe�nija privatizacija, izvr�ena je u sektoru javne bezbednosti. Osnovane su razne privatne vojske i mafija�ke organizacije koje su preuzimale kontrolu gde god su mogle. Direktori dr�avnih preduze�a osnovali su privatne kompanije, najvi�e na Kipru, a onda bi kasnije sklapali ugovore sa istim tim dr�avnim preduze�ima na �ijem su se �elu nalazili. Fabrike su bile na gubitku, porez se nije pla�ao a dugovanja me�u dr�avnim preduze�ima su rasla. Na tom haosu profitirale su mnoge banke, ali i oni koji su kontrolisali dr�avne rezerve. Berza je stvorena pre nego �to su se deonice uredno popisale i pre nego �to im je odre�ena vrednost. I mnogo pre nego �to su preduze�a �ije su se deonice na�le na tr�i�tu po�ela da se pona�aju kao prave kompanije. Ovo bi se moglo opisati kao plja�ka�ki kapitalizam, jer su pojedinci prisvajali dr�avnu svojinu preko no�i. Bilo je, naravno, i izuzetaka. U ekonomiji kojoj je o�ajni�ki nedostajo sektor usluga, novac se mogao manje-vi�e legitimno zaraditi otvaranjem restorana, hotela ili radionica za opravku.
Strana pomo� svela se prakti�no na dve institucije, MMF i Svetsku
banku, jer zapadne vlade nisu bile spremne da ula�u iz sopstvenih bud�eta.
Protivio sam se ovom prilazu zbog toga �to MMF nije institucija prikladna
za ovu vrstu zadatka. MMF zahteva od vlade da potpi�e ugovor kojim se
obavezuje da �e po�tovati odrednice programa koje se naj�e��e odnose
na monetarnu stabilnost. Ukoliko se uspostavi da vlada nije po�tovala
ugovor, MMF ukida pomo�. Kada imate posla sa neefikasnom vladom kakva je
ona u Rusiji, program pomo�i osu�en je na propast. Zalagao sam se za
direktniji pristup i ve�e anga�ovanje zapadnih vlada. To me je nagnalo
da poku�am da doka�em da strana pomo� mo�e biti delotvorna.
Sa sto miliona dolara osnovao sam Me�unarodnu nau�nu fondaciju (na kraju je ukupna suma dostigla 140 miliona). Prvi na� korak bio je da odaberemo oko 40.000 najboljih nau�nika kojima smo ispla�ivali mese�ne sume u iznosu od 500 dolara, i na taj na�in ih motivi�emo da ostanu u Rusiji i nastave sa istra�ivanjima.To nas je ko�talo svega 20 miliona dolara, a nau�nicima je omogu�ilo da pre�ive godinu dana. Drugi deo sredstava utro�en je na projekte koje su nadgledali nau�nici i istra�iva�i svetskog glasa. Jedina ruska donacija potekla je od Borisa Berezovskog koji je u tu svrhu prilo�io 1,5 milion dolara. Ceo poduhvat pokazao se ubrzo veoma uspe�nim. Kada sam rekao da bi istorija krenula druga�ijim tokom da su zapadne vlade pomogle Rusiji nakon sloma sovjetskog sistema, to sam tvrdio na osnovu dokaza. Zamislite kako bi Rusija danas izgledala da je MMF izgladnelim ljudima davao penzije!
Januara 1996. u�estvovao sam na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu na kome je bio i komunisti�ki predsedni�ki kandidat Zjuganov, i koga je me�unarodna poslovna elita toplo primila. Rekao sam Berezovskom da ukoliko Zjuganov pobedi, Rusija za njega ne�e biti bezbedna, i nagovarao sam ga da podr�i Javlinskog, koga sam smatrao jedinim po�tenim reformistom me�u kandidatima. Ali, bio sam naivan. Nisam tada znao do koje je mere Berezovski upleten u prljave poslove sa Jeljcinovom familijom. Kako je i sam javno izjavio, moje upozorenje o li�noj bezbednosti duboko mu se urezalo u pamet. Sa ostalim ruskim biznismenima prisutnim u Davosu oformio je sindikat za podr�ku Jeljcinovom reizboru.
Tako su postali oligarhija. Pokazali su neverovatnu ve�tinu politi�kog in�enjeringa: podr�ka Jeljcinu bila je manja od 10 odsto, a oni su izdejstvovali njegovu pobedu. Kampanju je predvodio �ubajs. Detalji mi nisu poznati, ali mogu da zamislim. Kada je jedan od �ubajsovih saradnika napustio Belu ku�u sa 200.000 dolara u koferu, znao sam da to nije bilo za d�eparac. Cena njihove podr�ke nije bila mala. Dobili su ve�inske deonice u najve�im dr�avnim preduze�ima.
�ubajsa dobro poznajem. Po mom mi�ljenju, on jeste istinski
reformista, ali je prodao svoju du�u �avolu kako bi se borio � po
njegovim re�ima � protiv crveno-sme�eg zla, me�avine nacionalizma i
socijalizma, za koju je verovao da �e nadvladati ukoliko ga neko ne spre�i.
Nakon �to je ponovo bio izabran za predsednika, Jeljcin je poku�ao da
preuzme kontrolu nad ekonomijom, ali je oligarhiju ovoga puta bilo te�ko
kontrolisati. Kada je Jeljcin doveo Borisa Nemcova u vladu, pomislio sam
da se Rusija pomera iz faze plja�ka�kog kapitalizma ka legitimnom
kapitalizmu. �ubajsova reputacija bila je umrljana, dok je Nemcovljeva
bila �ista. I zaista, ekonomija, a sa njom i berza, pokazivala je znake
oporavka. No, nakon bitke oko privatizacije Svjazinvesta, dr�avnog
telekoma, za �iju sam kupovinu i sam re�io da se nadme�em, Rusiju je
zahvatila ekonomska kriza poput one u Aziji. Kriza se drasti�no odrazila
na unutra�nji dug Rusije avgusta 1998, �ime su uzdrmana i strana tr�i�ta
kapitala. Ali, posledice po rusku ekonomiju bile su �ak i bla�e od
politi�kih i socijalnih. Jeljcinova porodica, na koju je uticao Boris
Berezovski, bila je u potrazi za naslednikom koji bi ih za�titio od
istraga nakon novih izbora. Dostojnog naslednika napokon su na�li u
Vladimiru Putinu. U leto 1999. imenovan je za premijera i Jeljcinovog
predsedni�kog kandidata. �e�enski teroristi bili su u ofanzivi. Kada je
�amil Basajev, jedan od komandanata �e�enskih terorista, napao susedni
Dagetsan, Putin je o�tro reagovao. Snage bezbednosti napale su teroriste
i Putin je izdao ultimatum po kome je Dagestan morao biti o�i��en od
terorista do 25. avgusta. Rok je bio po�tovan, i Putinova popularnost
vrtoglavo je sko�ila.
Zatim je usledio niz misterioznih eksplozija u Moskvi, �itavi stanovi i ku�e leteli su u vazduh, a na spavanju je ubijeno preko 300 ljudi. Nastala je panika, na �e�ene se sru�io sav bes, koji su podsticali mediji pa�ljivo organzovanom propagandom. Putin je u�ao u �e�eniju i izbori za Dumu odvijali su se u histeri�noj atmosferi. Malo je bilo kandidata koji su se usudili da se suprotstave ratu.
Grigorij Javlinski bio je jedan od njih. On je podr�avao borbu protiv terorizma u Dagestanu, ali invaziju na �e�eniju nije odobravao. Popularnost njegove partije Jabloko drasti�no je opala, i jedva je pre�la prag od minimalnih 5 odsto za poslani�tvo u Dumi. Vlada je na brzinu osnovala partiju Jedinstvo, koja nije imala jasan politi�ki program, plasirala se na izborima odmah iza komunista, i osvojila 23 odsto glasova. Koaliciju koju su predvodili �ubajs, Kirjenko i ostali reformisti dali su podr�ku Putinu i osvojili solidnih 8,6 posto. Primakov, koga je podr�avao gradona�elnik Moskve Lu�kov, i koji je smatran najozbiljnijim kandidatom, do�iveo je izborni debakl. Njegova partija osvojila je svega 13 odsto. Iskoristiv�i pobedni�ki zamah, Jeljcin je objavio svoju ostavku pred samu Novu godinu, i na taj na�in osigurao pobedu svom nasledniku Putinu. Primakov se povukao iz trke.
(Kraj u slede�em broju)
Priredila: Du�ka Anastasijevi�
