Amerika: Izbori 2000.
Šta se desilo "princu Džordžu?"
Da su izbori održani u decembru, Buš bi pobedio Gora sa 15 procenata razlike; sada je Gor u vođstvu
U trci za Belu kuću
desio se neočekivan obrt: demokrata Al Gor i republikanac Džordž Buš
zamenili su mesta. Mesecima je Buš, guverner Teksasa, naciji naravno
poznatiji kao sin bivšeg predsednika SAD, ubedljivo vodio. Brojni
eksperti za izbornu strategiju, republikanci ali i demokrati, verovali su
da će se Buš bez po muke preseliti iz rezidencije guvernera u Ostinu u
rezidenciju predsednika SAD u Vašingtonu. Međutim, desilo se nešto što
ni svi timovi izuzetno plaćenih eksperata za ispitivanje javnog mnjenja i
lansiranje kandidata ni u snu nisu predviđali: favorit i viđeni gubitnik
zamenili su mesta. Eksperti su mesecima tvrdili da je mladi Buš ličnost,
lider, političar koji 2000. glatko pobeđuje u trci za predsednika SAD.
Tvrdili su da će za njega najverovatnije glasati i neopredeljeni birači.
Uveliko iznenađeni američki politikolozi sada ukazuju da je nova politička dinamika jedna od najneočekivanijih i najdramatičnijih promena u novijoj istoriji. Zapravo, takvog nepredvidivog obrta nije bilo od 1988, kada se otac guvernera Buša, Džordž Buš, transformisao iz jednog od najbleđih predsedničkih kandidata u novijoj istoriji u strasnog pretendenta na Belu kuću koji je potukao konkurenta demokratu Majkla Dukakisa, guvernera države Masačusets.
Al Gor je u mnogim istraživanjima javnog mnjenja uspeo da se pokaže kao političar kome Amerikanci ukazuju veće poverenje nego njegovom protivkandidatu Bušu: misle da je sposobniji, pouzdaniji, više im se sviđa kao ličnost. A koliko do juče, potpredsednik Gor je bio omiljena meta svih kabaretskih zabavljača i popularnih ponoćnih TV-komičara.
NE TALASAJ: Oba kandidata su se jedno vreme držala zlatne sredine: sa onim tipično američkim osmehom ljubazno su pozdravljali "dobro jutro čaršijo na sve četiri strane"; Amerikancima je dosta podela, svađa, skandala, virenja kroz ključaonicu, impičmenta. Uostalom, ako pogledaju u džep, nikada im nije bilo bolje. Američka privreda više od 100 meseci beleži solidan rast, nezaposlenost nikada nije bila manja, inflacija je zanemarljiva.
I Gor i Buš su gledali da ne talasaju previše, da privuku umerene i neopredeljene, "mirnu Ameriku" koja, s daljinskim upravljačem u rukama, pokazuje sve manje interesovanja za političke TV-pričaonice, za sve te predizbore, izbore, debate i sučeljavanja. Obojica su se zaklinjala da su protiv novih poreza, za uravnotežen budžet, slobodnu trgovinu, smrtnu kaznu, obojica misle da su najveći problemi reforma sistema obrazovanja i zdravstvenog osiguranja. Prema vojsci treba biti galantan, ne uzimati ni mrvicu od kolača koji je dodeljen Pentagonu... Oba kandidata su mesecima balansirala na žici ne želeći da izbace nijednu parolu koja bi ih skupo koštala u novembru: paze da ne uvrede ni veliki biznis, ni etničke grupe, ni manjinu, ni većinu, ni žene, ni hendikepirane, sve je, bar na površini, vrlo politički korektno, bez povišenih tonova i bacanja blata po protivnicima.
Dojučerašnje vruće teme, "svađalice" kao što su prekid trudnoće ili homoseksualci u vojsci, sada više nisu glavna tema političkih govora. Kao što su 1992. liberalni demokrati dozvolili Klintonu da se malo više okrene ka centru, tako 2000. konzervativna religiozna republikanska desnica prećutno dozvoljava Bušu da ne insistira na "pravima nerođenih".
Prvo poluvreme kampanje 2000. je u neku ruku bilo varijacija na Klintonove rane teme: govori se o veličanstvenoj zemlji Americi, mogućnostima koje ona svima pruža, vrlinama demokratije, ali i o odgovornosti. Akcenat je na reformisanju i poboljšanju zdravstva, obrazovanja i pripremi američkih radnika za globalnu ekonomiju: klintonizam je paradigma koju sada svi koriste. Senator iz Ajove Tom Harkin (demokrata) uočava promenu raspoloženja birača: "Nema velikih, globalnih tema, kao što je to bilo 1980, kada su milioni poručivali: Stop the bombs! želeći da zaustave trku u nuklearnom naoružanju. Kada je situacija u privredi dobra, kao što je sada, te teme su gurnute u neki ćošak."
Ipak, ti brižljivo koreografisani, vešto režirani, kako bi neki naši političari rekli sponatno organizovani kontakti sa biračima i nastupi pred televizijskim kamerama otkrili su ličnosti kandidata.
Ličnost predsednika ima posebno mesto u američkoj kulturi: glasanje za predsednika SAD većina Amerikanaca doživljava kao svoju najvažniju i najprivatniju građansku dužnost u političkom životu. "Ponekad Amerikanci glasaju glavom; gotovo uvek glasaju srcem", kaže Dejvid Šribman komentator Boston glouba. I zato su izuzetno važna ispitivanja javnog mnjenja koja pokazuju da Amerikanci počinju da pokazuju izvesne sumnje prema ličnosti Džordža Buša.
U republikanskom štabu sada su duboko zabrinuti zbog činjenice da je prošle godine tek svaki osmi anketirani imao negativno mišljenje o Bušu: sada mu svaki treći daje slabu ocenu. Da su izbori održani u decembru, Buš bi pobedio Gora sa 15 procenata razlike sada je Gor u vođstvu, ne mnogo, "za prsa", ali u Americi ništa ne uspeva kao uspeh.
UGROŽENA DINASTIJA: Kako se desilo da posrne Džordž Buš, "princ Džorž" kako su ga neki ironično zvali, čovek rođen sa "srebrnom kašikom u ustima", iz bogate i moćne familije, viđen da nastavi političku dinastiju Bušovih i da tako uđe u istoriju posle porodica Adams, Harison, Ruzvelt i Kenedi? Istraživanje Pew Research centra otkriva da birači smatraju da je guverner Teksasa "uobražen" i "arogantan", "nesimpatičan", "loš", da mu "inteligencija nije jača strana", da sve u svemu nije "predsednički materijal", "ne uliva poverenje".
Najnepovoljnije ocene o potpredsedniku Goru svode se na uverenje da je "dosadan" i da je "političar od malih nogu".
Bušu očigledno preti opasnost da ga birači vide samo kao "tatinog sina" koji je nedovoljno ozbiljan i misli da može da kupi Belu kuću. Naime mladi Buš je oborio sve rekorde sakupivši 67 miliona dolara samo u prošloj godini. Nikada toliko ljudi nije dalo tako mnogo para za tako kratko vreme, ocenjuje stanje na političkoj berzi Amerike politički hroničar Njujork tajmsa. Šta li će biti tek u finalu trke? Finansijski eksperti procenjuju da će izborna trka za Belu kuću 2000. koštati oko tri milijarde dolara, što je za trećinu više nego 1996.
Buš je u predizbornoj kampanji otkrio neke svoje slabe tačke. Za razliku od oca, očigledno nije mnogo upućen u spoljnu politiku; sve više ljudi se pita kako će voditi SAD, ali i svet, čovek koji je u jednoj televizijskoj kontakt-emisiji priznao da ništa ne zna o Putinu, ali ni o kontroli nuklearnog oružja, dodavši uz samozadovoljni smešak: "Ali, angažovaću one koji znaju!" Buš je pomešao Slovačku i Sloveniju, nije mogao da imenuje tri politička lidera u svetu, a pokazalo se da ne zna čak ni kako se zovu stanovnici Grčke ili Kosova (Grke je nazvao Grecians, a stanovnike naše južne pokrajine Kosovians, što bi se moglo prevesti kao Grkjani ili Kosovjani, tako nekako, potpuno besmisleno). Buš je imao još bisera: izjavio je da je Hrist njegov omiljeni filozof.
Zameraju mu i neadekvatan body language: dok je slušao sumornu ispovest žene koja je prekinula trudnoću, na licu mu je bio stalni smešak. Da li se iza tog nameštenog osmeha krije "neverovatna lakoća postojanja mlađeg Buša", pitaju se neki.
I konzervativni komentator Džordž Vils izrazio je strepnju: "Bušu nedostaje težina... njemu je sve u životu išlo isuviše lako..." Uostalom, republikanski kandidat je jednoj grupi đaka priznao da se provukao kroz školu, da bi im mudro posavetovao: "Čovek ne mora da bude neki đak da bi uspeo u životu."
Da američki birači ne bi mislili da je Buš "bezvezni bogati mlakonja", jedna od Bušovih TV reklama prikazuje devojčicu, uplašenu i zbunjenu u nekoj napuštenoj vojnoj bazi; onda se čuje Buš koji poručuje da "živimo u svetu terorista, ludaka i raketa... Ovaj opasni svet traži oštar mač". Buš obećava "spoljnu politiku sa malo čelika", devojčica se pojavljuje i pruža ruku čoveku u uniformi. I poruka i muzika od koje čoveka podilaze žmarci imaju jasnu poentu. Jedan učtivi TV gledalac upitao je Buša da li je on uopšte "intelektualno radoznao", na šta mu je pretendent na Belu kuću samouvereno odgovorio: "Znate, bolje je da vas ljudi potcenjuju!"
U Bušovom štabu ne misle tako: angažovani su timovi eksperata koji treba da podstaknu njegovu "intelektualnu radoznalost", da ga brifuju o mnogim temama, ali i poduče veštini komunikacije. Fred Grinstajn, profesor političkih nauka na Prinstonu, smatra da bi Buš trebalo ili ozbiljnije da "savlada gradivo", ili da jednostavno odustane.
GOR I FEMINISTKINJE: U međuvremenu, Al Gor je podneo program za finansiranje političkih kampanja koji bi učinio ovu sferu daleko transparentnijom: lobisti bi morali javno da kažu koliko para daju, kome, kakve vrste dogovora imaju. Iz ovog fonda trebalo bi i da se finansiraju i TV nastupi svih kandidata za federalne funkcije. Gor priznaje da nije najbolji vesnik reforme: on sam je bio umešan u prikupljanje sredstava za Demokratsku partiju koje je, posle se ispostavilo, zaobišlo mnoge zakonske prepone. "Znam, pogrešio sam; zato mi je stalo da reformišemo sistem finansiranja političkih kampanja", pomalo patetično sada naglašava Gor.
I dok mnogi misle da je predlog zapravo samo vešta predizborna "žvaka", biračima se dopao Gorov predlog, njegovo javno pokajanje. Sve više im se, izgleda, sviđa i njegov novi imidž. Naime, i Gor je angažovao eksperte: oni su "drvenog Ala", koji izgleda kao da se rodio u tamnom odelu, sa belom košuljom i kravatom, a uz to govori i hoda kao robot, "redizajnirali", pa se sada pojavio u novom pakovanju: sportska odeća, srdačno, klintonovski toplo komuniciranje sa ljudima. Mnogi misle da je Gor, kao pravi štreber, sada preterano emotivan, srdačan, da se suviše trudi...
Među Gorovim ekspertima glavnu reč je vodila Naomi Volf, feministkinja, advokat ženske seksualnosti, autor nekoliko bestselera među kojima je najpoznatiji "Mit lepote". Veruje se da je po njenom savetu Gor osudio ponašanje nekih političara u Vašingtonu, pa je javno progovorio o "ljutnji i razočaranju koje smo svi, vi i ja lično, osećali prema predsedniku". Naomi Volf misli da će pobediti političar za kojeg budu glasale žene, koji najbolje shvati "umor Amerikanki": zemlja traži "uzornog oca". Al Gor je tu na pola puta: stvarno je dobar otac i suprug, a podržao je i sve programe koje je lansirao Bil Klinton, od porodiljskog odsustva, do bolovanja za roditelje.
Gorov štab je lansirao dvosmislene slogane "Promene!" (Hej, ja nisam Bil Klinton i neće više biti skandala!), ali i "Nastavimo sa procvatom!". Gor želi da naglasi da je on deo tima koji je doprineo ekonomskom bumu. Gorove TV reklame ispunjene su njegovim slikama iz mladosti kada je bio vojni izveštač iz Vijetnama.
Svakako da će daleko više od ovih scena na konačni ishod uticati razvoj situacije na Kosovu: Gor je stalno insistirao na većem američkom prisustvu na Balkanu (i kada mnogi u administraciji nisu znali ni gde je to!), zagovarao je vazdušnu intervenciju na Kosovu, nedvosmisleno poručujući da "SAD ne mogu da dozvole da XXI vek oblikuju maskirani ljudi koji ljude razdvajaju na osnovu rase i etničkog porekla, na osnovu mržnje i predrasuda... Amerikanci će uvek biti za različitost, harmoniju i dostojanstvenu budućnost". Od toga kako će se razvijati situacija na Kosovu umnogome će zavisiti i rasplet izbora za predsednika SAD u novembru.
Slobodanka Ast
Gor o Kosovu
Miloševićeva surovost
U
mini-intervjuu sa Alom Gorom Njusvik, sredinom aprila prošle godine, skreće
pažnju potpredsedniku da generalštab upozorava da sâmo bombardovanje neće
uroditi plodom, "tepih-bombardovanje" nije uspelo ni u
Vijetnamu.
Gor: Prerano je tvrditi da bombardovanje neće uspeti. Uspelo je sa Miloševićem u Bosni. Ima razlika, ali tamo je uspelo.
Njusvik pita, ako je unapred isključena upotreba kopnenih trupa, zašto je to javno obnarodovano i otvoreno rečeno Miloševiću?
Gor:"Moramo otvoreno da komuniciramo sa američkim narodom: da kažemo šta radimo i zašto, i šta ne radimo. To je cena demokratije. Naša analiza je pokazala da bi trebalo više od 100.000 vojnika, da bi žrtve bile velike, da bi borba bila duga i teška: od kuće do kuće, od sela do sela... Tu mogućnost smo vrlo rano isključili."
Na komentar novinara zašto su onda svi bili iznenađeni brzinom i brutalnošću Miloševićevog reagovanja, isterivanjem sa Kosova stotina hiljada izbeglica, potpredsednik SAD je odgovorio:
"Dimenzije Miloševićeve surovosti su bile doista šokantne: prošle jeseni je 250.000 ljudi proterao iz njihovih kuća...Videli smo da gomila snage. Mislim da je stepen njegove surovosti teško razumljiv."
