Harare:
Mugabe u problemima
Predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea o�ekuju novi diplomatski pritisci
na Samitu evropskih i afri�kih lidera u Kairu. Samit, 67. po redu, po�eo
je samo dva dana nakon nemira u Harareu kada su napadnute mirne
demonstracije opozicije.
Protestni mar� u Harareu sazvala je Narodna ustavotvorna skup�tina kao podr�ku po�tovanju zakona i kao protest protiv skora�njih napada, podr�anih od vlade Zimbabvea, na farme belaca. Demonstranti su bili prete�no stariji parovi i porodice koji su se lagano i mirno kretali prestonicom dok nisu bili zaustavljeni. U narednih 30 minuta pristalice vlade trijumfovale su ulicama batinaju�i usput demonstrante, naizgled nasumice. Izve�ta�i sa lica mesta tvrde ipak da su napada�i � me�u kojima je mnogo veterana iz rata za nezavisnost � izdvajali belce. Nekoliko povre�enih je i dalje u bolnici u �ivotnoj opasnosti. Mugabeova vlada je u najve�oj krizi od osvajanja nezavisnosti 1980, naro�ito nakon poraza na referendumu o ustavnim promenama. Ove promene trebalo je da daju predsedniku Mugabeu pravo da oduzme deo zemlje belcima i podeli je crncima, bez obaveze nadoknade. Izbori koji su trebali da se odr�e u aprilu pomereni su najranije za maj. Britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk izjavio je u Kairu da �e Evropska unija insistirati na pravu da se u Zimbabveu odr�avaju mirne demonstracije i na tome da predstoje�i izbori moraju biti slobodni i po�teni. On je tako�e optu�io zimbabveansku policiju da je presporo reagovala na po�injeno nasilje.
Velika Britanija je izjavila da �e prihvatiti 20.000 belih Zimbabveanaca ukoliko oni i ubudu�e budu predmet zlostavljanja. Kairski samit je skup na kome se diskutuje o budu�im ekonomskim i politi�kim odnosima i saradnji, ali su doga�aji u Zimbabveu ove razgovore pomutili. Dok Evropska unija insistira na demokratskim procesima, afri�ki lideri su mnogo vi�e zainteresovani za otpisivanja stranih dugova i bolje pozicije na evropskom tr�i�tu.
Va�ington:
"Majkrosoft" je kriv
Sudija Tomas Penfild D�ekson doneo je u ponedeljak istorijsku odluku u
sudskom procesu koji su 19 saveznih dr�ava i federalna administracija
vodili protiv softverskog giganta "Majkrosofta", presudiv�i da
je ova kompanija prekr�ila �ermanov antimonopolski zakon tako �to je u
svoj operativni sistem Vindouz uklju�ila i program za pregledanje
interneta. Prema sudiji D�eksonu, "Majkrosoft" je iskoristio
poziciju na tr�i�tu (preko 90 odsto personalnih ra�unara u svetu
koristi Vindouz operativni sistem) da na ilegalan na�in spre�i
konkurenciju, pre svega firmi "San" i "Netskejp", da
postignu maksimum na tr�i�tu interneta. Presudi je prethodilo dvogodi�nje
su�enje i dramati�ni pregovori izme�u dr�ave i "Majkrosofta"
oko vansudske nagodbe koji su prekinuti pro�le subote, nakon �to je
zaklju�eno da razlike u stavovima ne daju nadu za pozitivan ishod.
Predstavnici dr�ave tvrdili su da "Majkrosoft" postavlja
ultimatume i name�e svoje re�enje kao jedino mogu�e, dok su advokati
"Majkrosofta" tvrdili da je me�u dr�avama koje tu�e firmu do�lo
do razmimoila�enja, �to su predstavnici ovih dr�ava demantovali.
Predsednik "Majkrosofta" Bil Gejts i generalni direktor Stiv
Balmer najavili su �albu na presudu, a potpredsednik i �ef pravnog tima
firme Bil Neukom mirno je izjavio da �e izvr�enju sankcije, koju sudija
jo� uvek nije odredio, prethoditi dugogodi�nji �albeni postupak �to
zna�i da nikakvih dramati�nih promena na tr�i�tu ne�e biti u skorije
vreme. Berza je na dono�enje presude reagovala burno. Akcije
"Majkrosofta" pale su za 14 odsto u jednom danu, povukav�i sa
sobom akcije svih kompanije iz oblasti informatike i prouzrokuju�i pad
"Nasdak indeksa" (visoko tehnolo�ke kompanije) od �ak 7,5
odsto, � najve�i u istoriji. Berzanski stru�njaci su ipak optimisti
jer se novac prelio u akcije "starih" kompanija (Koka kola,
farmaceutski gigant Fajzer itd.), odnosno nije pobegao sa berze.
Oko mogu�e kazne "Majkrosoftu" ve� se uveliko �pekuli�e, a najdramati�nija kazna mogla bi biti razbijanje kompanije na tri manje, �to se u sli�nim procesima u istoriji dogodilo ve� nekoliko puta, kao u slu�ajevima monopolskog pona�anja Standard Oil-a (eksploatacija nafte) i ATT Bel-a (telekomunikacije). U me�uvremenu "Majkrosoft" je izgubio primat najve�e svetske kompanije, prepu�taju�i ga firmi "Cisko" koja se bavi proizvodnjom komunikacione opreme.
Pariz:
Proterivanje medveda
Francuski parlament je nedavno izglasao amandman na Zakon o lovu kojim se nedavno uvezeni slova�ki medvedi naseljeni na Pirinejima moraju vratiti ku�i.
Mrki medvedi dovedeni su iz Slova�ke kao deo eksperimenta koji je trebalo da doprinese uve�anju medve�e populacije. U Francuskoj ova vrsta medveda nije vi�ena jo� od 1991. godine, budu�i da su ovi medvedi decenijama ubijani. Prva dva medveda useljena su 1996, a naredna dva 1997. godine, uz podr�ku grupe za za�titu �ivotne sredine ARTUS, lokalnih vlasti i Evropske unije. Me�utim, lokalni farmeri po�alili su se da su medvedi pro�le godine ubili 200 ovaca, a lovci na jelene tvrde da ih medvedi ugro�avaju dok love. Jednog od medveda je 1997. ustrelio farmer, ali su �etiri mladun�eta pre�ivela. Amandman, koji jo� nije pro�ao Senat, propisuje i da ugro�ene vrste ne smeju da se uvoze bez prethodnog ispitivanja njihovog uticaja na okru�enje u kome �ive.
Rolan Gi�ar iz grupe ARTUS tvrdi da su medvedi izazvali minimalnu �tetu. "Tra�imo od Afrikanaca da za�tite slonove, od Brazilaca da �tite �ume, a ovde u Francuskoj �e nekolicina mladih medveda biti odstranjena samo zato �to su pojeli 200 ovaca", ka�e on. "To je skandal i mi �emo se boriti protiv ovakvog zakona." Sporni amandman ne odnosi se, me�utim, na vukove koji su u Francuskoj bili gotovo izumrli, dok 1992. nisu po�eli da prelaze Alpe i pristi�u iz Italije.
Priredila: D. Stanojevi�
