Harare:
Mugabe u problemima
Predsednika Zimbabvea Roberta Mugabea očekuju novi diplomatski pritisci
na Samitu evropskih i afričkih lidera u Kairu. Samit, 67. po redu, počeo
je samo dva dana nakon nemira u Harareu kada su napadnute mirne
demonstracije opozicije.
Protestni marš u Harareu sazvala je Narodna ustavotvorna skupština kao podršku poštovanju zakona i kao protest protiv skorašnjih napada, podržanih od vlade Zimbabvea, na farme belaca. Demonstranti su bili pretežno stariji parovi i porodice koji su se lagano i mirno kretali prestonicom dok nisu bili zaustavljeni. U narednih 30 minuta pristalice vlade trijumfovale su ulicama batinajući usput demonstrante, naizgled nasumice. Izveštači sa lica mesta tvrde ipak da su napadači – među kojima je mnogo veterana iz rata za nezavisnost – izdvajali belce. Nekoliko povređenih je i dalje u bolnici u životnoj opasnosti. Mugabeova vlada je u najvećoj krizi od osvajanja nezavisnosti 1980, naročito nakon poraza na referendumu o ustavnim promenama. Ove promene trebalo je da daju predsedniku Mugabeu pravo da oduzme deo zemlje belcima i podeli je crncima, bez obaveze nadoknade. Izbori koji su trebali da se održe u aprilu pomereni su najranije za maj. Britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk izjavio je u Kairu da će Evropska unija insistirati na pravu da se u Zimbabveu održavaju mirne demonstracije i na tome da predstojeći izbori moraju biti slobodni i pošteni. On je takođe optužio zimbabveansku policiju da je presporo reagovala na počinjeno nasilje.
Velika Britanija je izjavila da će prihvatiti 20.000 belih Zimbabveanaca ukoliko oni i ubuduće budu predmet zlostavljanja. Kairski samit je skup na kome se diskutuje o budućim ekonomskim i političkim odnosima i saradnji, ali su događaji u Zimbabveu ove razgovore pomutili. Dok Evropska unija insistira na demokratskim procesima, afrički lideri su mnogo više zainteresovani za otpisivanja stranih dugova i bolje pozicije na evropskom tržištu.
Vašington:
"Majkrosoft" je kriv
Sudija Tomas Penfild Džekson doneo je u ponedeljak istorijsku odluku u
sudskom procesu koji su 19 saveznih država i federalna administracija
vodili protiv softverskog giganta "Majkrosofta", presudivši da
je ova kompanija prekršila Šermanov antimonopolski zakon tako što je u
svoj operativni sistem Vindouz uključila i program za pregledanje
interneta. Prema sudiji Džeksonu, "Majkrosoft" je iskoristio
poziciju na tržištu (preko 90 odsto personalnih računara u svetu
koristi Vindouz operativni sistem) da na ilegalan način spreči
konkurenciju, pre svega firmi "San" i "Netskejp", da
postignu maksimum na tržištu interneta. Presudi je prethodilo dvogodišnje
suđenje i dramatični pregovori između države i "Majkrosofta"
oko vansudske nagodbe koji su prekinuti prošle subote, nakon što je
zaključeno da razlike u stavovima ne daju nadu za pozitivan ishod.
Predstavnici države tvrdili su da "Majkrosoft" postavlja
ultimatume i nameće svoje rešenje kao jedino moguće, dok su advokati
"Majkrosofta" tvrdili da je među državama koje tuže firmu došlo
do razmimoilaženja, što su predstavnici ovih država demantovali.
Predsednik "Majkrosofta" Bil Gejts i generalni direktor Stiv
Balmer najavili su žalbu na presudu, a potpredsednik i šef pravnog tima
firme Bil Neukom mirno je izjavio da će izvršenju sankcije, koju sudija
još uvek nije odredio, prethoditi dugogodišnji žalbeni postupak što
znači da nikakvih dramatičnih promena na tržištu neće biti u skorije
vreme. Berza je na donošenje presude reagovala burno. Akcije
"Majkrosofta" pale su za 14 odsto u jednom danu, povukavši sa
sobom akcije svih kompanije iz oblasti informatike i prouzrokujući pad
"Nasdak indeksa" (visoko tehnološke kompanije) od čak 7,5
odsto, – najveći u istoriji. Berzanski stručnjaci su ipak optimisti
jer se novac prelio u akcije "starih" kompanija (Koka kola,
farmaceutski gigant Fajzer itd.), odnosno nije pobegao sa berze.
Oko moguće kazne "Majkrosoftu" već se uveliko špekuliše, a najdramatičnija kazna mogla bi biti razbijanje kompanije na tri manje, što se u sličnim procesima u istoriji dogodilo već nekoliko puta, kao u slučajevima monopolskog ponašanja Standard Oil-a (eksploatacija nafte) i ATT Bel-a (telekomunikacije). U međuvremenu "Majkrosoft" je izgubio primat najveće svetske kompanije, prepuštajući ga firmi "Cisko" koja se bavi proizvodnjom komunikacione opreme.
Pariz:
Proterivanje medveda
Francuski parlament je nedavno izglasao amandman na Zakon o lovu kojim se nedavno uvezeni slovački medvedi naseljeni na Pirinejima moraju vratiti kući.
Mrki medvedi dovedeni su iz Slovačke kao deo eksperimenta koji je trebalo da doprinese uvećanju medveđe populacije. U Francuskoj ova vrsta medveda nije viđena još od 1991. godine, budući da su ovi medvedi decenijama ubijani. Prva dva medveda useljena su 1996, a naredna dva 1997. godine, uz podršku grupe za zaštitu životne sredine ARTUS, lokalnih vlasti i Evropske unije. Međutim, lokalni farmeri požalili su se da su medvedi prošle godine ubili 200 ovaca, a lovci na jelene tvrde da ih medvedi ugrožavaju dok love. Jednog od medveda je 1997. ustrelio farmer, ali su četiri mladunčeta preživela. Amandman, koji još nije prošao Senat, propisuje i da ugrožene vrste ne smeju da se uvoze bez prethodnog ispitivanja njihovog uticaja na okruženje u kome žive.
Rolan Gišar iz grupe ARTUS tvrdi da su medvedi izazvali minimalnu štetu. "Tražimo od Afrikanaca da zaštite slonove, od Brazilaca da štite šume, a ovde u Francuskoj će nekolicina mladih medveda biti odstranjena samo zato što su pojeli 200 ovaca", kaže on. "To je skandal i mi ćemo se boriti protiv ovakvog zakona." Sporni amandman ne odnosi se, međutim, na vukove koji su u Francuskoj bili gotovo izumrli, dok 1992. nisu počeli da prelaze Alpe i pristižu iz Italije.
Priredila: D. Stanojević
