OsFestite se (1)
Norman je drkad�ija
Nove verzije starih filmova pokazuju da je Holivud ostao bez ideja. Umesto da tu falinku ispravlja na benignim slu�ajevima, "fabrika snova" se dohvatila Hi�koka
Koliko je, u protekle dve godine, bilo "novih verzija" (remake-a) Hi�kokovih filmova? Dve? Tri? �etiri?
U katalogu jednog video-kluba prona�ao sam naslov "Dvori�ni prozor" uz podatak da glavnu ulogu tuma�i Kristofer Rivi, onaj koji je pao s konja. Nisam se usudio da pogledam. Jer, ako je to � nekim slu�ajem � zbilja remake Hi�kokovog remek-dela, �ini mi se nepodno�ljivom ideja da se uloga nepokretnog fotoreportera (slomljena noga), koga je jednom igrao D�ejms Stjuart, sada dodeli nesre�nom paraplegi�aru, �to je � bojim se � u dana�nje vreme i te kako mogu�e.
Pozbavimo
se, dakle, samo onim �to je evidentno. Ali, pre svega, otkuda iznenada ta
strast ka "o�ivljavanju" u svom vremenu neshva�enog umetnika
kakav je Hi�kok? Najpre je to dokaz nedostatka � potpunog odsustva
zapravo � sve�ih ideja u holivudskoj industriji, �ije su dimenzije vi�e
nego zabrinjavaju�e, ali istovremeno i plod napora da se filmovi starih
majstora, "osve�eni" i restaurirani, ponovo eksploati�u na
video tr�i�tu za nove generacije gledalaca. Hi�kok je opet postao
popularan. Bolje da nije.
Jer, nova verzija "Psiha", slavnog Hi�kokovog remek-dela iz 1960. godine, nesporno je najslabije ostvarenje u filmografiji Gasa van Santa, nekada�njeg "de�ka koji obe�ava". �ista katastrofa. To se �ini prirodnim ishodom toka karijere ovog reditelja od poluautorskog statusa ("Dragstor kauboj") do utapanja u mejnstrim produkciju ("Dobri Vil Hanting"). Svoje nekada�nje autorske porive zadovoljio je ovog puta "ekstravagantnom" odlukom da Hi�kokov film bukvalno "preslika". Uzeo je muziku Bernarda Hermana, �picu Sola Basa. Negde sam pro�itao da u Van Santovom "Psihu" postoje samo dva kadra (vi�ka) kojih nema kod Hi�koka.
PODLE NAMERE: Jedan od tih kadrova lako sam prepoznao. To je ono mesto iz prve tre�ine pri�e kada Norman Bejts, kroz rupicu na zidu svoje kancelarije, posmatra tajanstvenu go��u koja se, stigav�i ki�ne no�i u ukleti motel gde godinama niko ne zalazi, sprema za tu�iranje. Van Santova ideja � ono "novo" �to unosi u pri�u � jeste da tom prilikom Bejts masturbira. Time je sve bilo uni�teno. Jer, ako onani�e kibicuju�i golu �ensku, onda je on normalan. Za�to bi normalan mladi�, izlo�en dodu�e prinudnoj apstinenciji, upadao u sobu razgoli�ene devojke e da bi je iskasapio kuhinjskim no�em?! Valjda bi ga u takvom poduhvatu vodili pametniji razlozi!
Kada se pri�a kakva je "Psiho" � sa kojom je i Hi�kok imao izvesnih tegoba ("nalepljeni" kraj-posle-kraja) � osloni na ovakav "autorski pogled", onda je, bez obzira na zanatsku ve�tinu, i bez obzira na formalnu skrupuloznost pomenutog "preslikavanja" originala, sve ostalo uzalud. Scena sa drumskim policajcem (zasnovana na igri s njegovim rej ban sun�anim nao�arima) i scena ubistva u kupatilu (gde sli�nu funkciju ima najlonska zavesa), po svemu klju�ne za Hi�kokovu verziju, deluju u Van Santovom filmu savr�eno prazno da se neobave�teni gledalac (onaj koji ne zna za Hi�kokov film) nu�no pita �emu li njihova "monta�na koreografija" uop�te slu�i � ne samo da u tim (�upljim) prizorima nema ni trun�ice od one makgafinske napetosti (scena sa policajcem je tipi�an MacGafin) nego ni, jo� gore, one eroti�nosti koja proisti�e iz saspensa re�ije i monta�e.
Da siroti Gas nije ni�ta shvatio (misle�i da shvata sve) vidi se i po njegovom izboru glumaca, Vinsa Vejna i Ane He�i (koji su ve� bili partneri u "Povratku u raj" D�. Rubina; arhetip se stereotipom izbija). Njemu se u�inilo preteranim Hi�kokovo originalno re�enje da tada vode�u holivudsku zvezdu (D�enet Li) ubije pre isteka prve polovine filma � ili mu se to u�inilo toliko logi�nim da bi danas, kada je �enskih zvezdi k'o pleve, delovalo bez efekta: izgledalo bi da Norman Bejts, de�ko koji onani�e, ubija devojku zato �to je tako lepa i po�eljna, zato �to njen glamur � glamur jedne holivudske zvezde � neprirodno remeti ukletost stani�ta kraj mo�vare. Njegova junakinja u obli�ju He�ijeve je, otud, ru�njikava, odnosno jo� vi�e od toga, eroti�na na na�in filmova �arlsa Voltersa kako bi ubistvo u kupatilu bilo "produ�etak" Bejtsove onanije kao "izraza" njegove generalne frustriranosti nekrofila sa Edipovim kompleksom. On je ubija misle�i da �e se tako osloboditi uticaja majke-mumije i onda oti�i u obli�nje selo da sebi na�e (normalnu) devojku. �emu onda ostatak filma?
Ali, ako je uloga Normana Bejtsa prakti�no uni�tila karijeru Entoni Perkinsa � jer, on je "bio" Norman Bejst � onda je Vins Vejn, glumac iz Van Santovog filma, uni�tio Bejtsov lik ve� samim svojim izgledom zdravog, priglupog i smetenog selja�eta. Jedino gde mu se veruje jeste ba� onaj "dopisani" kadar masurbacije. Zato mu se ne veruje u svemu ostalom. Ima se utisak kako se Vejn u najdramati�nijim scenama jedva suzdr�ava da ne prasne u smeh, �to bi � ruku na srce � bilo prirodna reakcija. Sve u svemu, namera reditelja ovovremene verzije "Psiha" savr�eno je jasna i odbojna: on je, "preslikavaju�i" original u tobo�njem strahopo�tovanju �eleo da ga, za�ti�en tim postupkom, zapravo ospori i time iznova povrati svoj poljuljani "autorski status", distanciraju�i se istovremeno od metoda kojim se rukovode "�anrovski" reditelji Novog Holivuda u svom pristupu klasici. Nije pro�lo. Nije ni moglo. Moglo je samo da propadne. Gas van Sant se u ovom poduhvatu poneo kao junakinja njegovog filma "Spremna na sve".
POZIV U NO�I: Ipak, jo� je gora nova verzija "Pozovi M radi ubistva", Hi�kokovog filma iz 1954. godine, sa potpisom Endrjua Dejvisa, tipi�nog mejnstrim reditelja, �ija se karijera tako�e strmoglavljuje iz filma u film. Dodu�e, njegov film se zove "Savr�eno ubistvo", �to je i po�teno ako se zna �ta je uradio starom Hi�u. Uradio je sva�ta.
Pre svega (pita se Pajki�) � je li danas, u vreme mobilnih telefona, pri�a kakva je bila "Pozovi M radi ubistva" uop�te mogu�a? Ona se, ako se se�ate, zasniva na jednom telefonskom pozivu u no�i, koji treba da iz kreveta izmami onu �ije je ubistvo planirano (jer bilo je to u doba jedna �ica � jedan aparat). Mada je izveo �itavu kerefeku sa mobilnim telefonima, koja ostaje sasvim nejasna (a odmah �e se videti za�to), Dejvis nije odustao od osnovne uslovnosti intrige � da ona treba da ustane iz kreveta i ode u salon kako bi odgovorila na poziv � �to, na nivou ambijenta radnje, proizvodi taj sme�an � da ne ka�emo blesav � detalj da, sred sofisticiranog enterijera jednog bogata�kog apartmana, na zidu centralnog salona veli�ine fudbalskog igrali�ta, dominira beli bakelitni telefon kakav vi�e ni srednjestale�ne doma�ice ne dr�e po kuhinjskim brlozima.
No, nisu Dejvis i njegovi scenaristi bez "sve�ih" ideja. Kod Hi�koka je bra�na prevara samo latentna: glavna junakinja (Grejs Keli) nije spavala sa drugim (Robert Kamings); ona samo ho�e da napusti mu�a (Rej Miland). Njegovo planiranje ubistva, izazvano tobo�e ljubomorom, jeste makgafinka, la�na markacija: on ho�e da je ubije jer je finansijski propao (konjske trke i sli�no), �to se saznaje tek na kraju. Ovde je, u novoj verziji, ta propast evidentna od samog po�etka. Otuda se stvarna prevara javlja kao prirodni alibi ubistvenom planu: �ena (Gvinet Paltrou) stvarno vara mu�a (Majkl Daglas, �iji lik Dejvis drsko preuzima iz Fin�erove "Igre"), a tip s kojim ona spava u nekoj rupi na dnu njujor�kog Sohoa nije diskretni engleski d�entlimen (Hi�kokov film se, jasno, doga�a u Londonu), ve� jedan masni Italo-Amerikanac (Hugo Mostersen), tobo�e slikar, zapravo biv�i robija�.
I
gle �uda � ba� �e njega mu� izabrati za ubicu. Ovaj, pak, posao
prepu�ta nekom trapavom kolegi sa robije, a sve se, kada taj bude
likvidiran, izvr�e u nepodno�ljivi koloplet me�usobnih podmetanja, name�taljki
i ubistava, poja�avaju�i, iz trenutka u trenutak, odvratnost koju
gledali�te ose�a prema junacima. Hi�kokov film bio je o jednom
pokvarenom dru�tvu (latentne prevare, finansijski skandali, planiranje
ubistva kao planiranje proslave ro�endana), koje se moralno raspada
prikrivaju�i se iza istro�ene fasade svojih konvencija (zato je mesto
radnje, koje kamera ni za trenutak ne napu�ta, elegantni ali sku�eni,
klaustrofobi�ni londonski stan u prizemlju), dok film Endrjua Dejvisa
govori o pokvarenim ljudima (te je, otud, u njegovom filmu jedino prirodno
da junaci �ive u ogromnim prostorima haj-te�
ki�eraja). Ali, ko �e da ide u bioskop da tamo gleda ljude kakve pre�esto
vi�a u svakodnevnom �ivotu?!
LOPOV JE OSMI PUTNIK: Tako, eto, ispada da je najbolja me�u aktuelnim novim verzijama Hi�kokovih filmova "Afera Tomas Kraun" u re�iji D�ona Mek Tirnena. Kako? Zar prvobitnu verziju "Afere Tomas Kraun" nije potpisao Norman D�uison. Ta�no. Ali, koga bi danas uop�te interesovalo snimanje nove verzije nekog D�uisonovog filma? D�ona Mek Tirnena sigurno ne. Uzgred budi re�eno, D�uison ba� nema sre�e u poslednje vreme: D�on Dal nije, dodu�e, snimio ni�ta nalik novoj verziji "Sinsinati Kida", ali je "Pokera�ima" pokazao kako je taj film trebalo snimiti.
Nije bio suvi�e u krivu onaj kriti�ar koji je ustvrdio da je "Afera Tomas Kraun" prvi zbilja "autorski film" D�ona Mek Tirnena. Samo �to takvu tvrdnju treba pravilno shvatiti: "Afera Tomas Kraun" jeste "autorski film" u smislu onog novoholivudskog preispitivanja tradicije kroz polemi�ki odnos sa prethodnim interpretacijama te tradicije (�ime se najvi�e bavi Brajan de Palma). Mek Tirnen nije u toj ambiciji radikalan poput nekih drugih reditelja � ili je mo�da radikalniji od svih � pa mu pri�a o milionaru-lopovu koju je svojevremeno snimio D�uison slu�i samo kao pretekst, kao "ko�uljica" � kona�no, kao "globalna makgafinka" � u nameri da u�ini ne�to sasvim drugo, to jest da snimi novu verziju Hi�kokovog "Dr�'te lopova! (1955), koji je tako�e film o milioneru-kradljivcu s ukusom. Ne�to sli�no je svojevremeno ve� u�inio De Palma: njegovo "Lice s o�iljkom", formalno remake Hoksovog znamenitog dela istog naslova, jeste su�tinski nova verzija "Gra�anina Kejna". Tako je, ponoviv�i ovaj metod, Mek Tirnen u svoj rediteljski metod preuzeo ono svojstvo nekih svojih ranijih (ali, jo� vi�e Kameronovih) filmova: "Afera Tomas Kraun" je "doma�in" za "osmog putnika", �ije je pravo ime "Dr�'te lopova!". Jo� tokom snimanja Mek Tirnen je, u jednom intervjuu, najavio ovakav tok stvari: "Formalno, ovo je remake. Ali je scenario su�tinski koncipiran kao sikvel (nastavak). Radi se o drugom filmu sa sli�nom temom. On svakako ne�e robovati originalu." A za�to bi?
Time se otvaraju sasviim nove mogu�nosti (re)interpretacije klasike, kakve �e do punog izra�aja do�i u budu�nosti. U Mek Tirnenovoj "Aferi Tomas Kraun" nema ni�eg od D�uisona. Tome svedo�i ve� izbor glumaca. Robustni, "�etvrtasti" i �edno-prosta�ki Stiv Mek Kvin bio je prava podela za lik self made milionera-kolekcionara falsifikata u D�uisonovoj verziji pri�e, no neko sli�an njemu te�ko bi mogao da se meri sa Pirsom Brosnanom � koji, iako gluma�ko "drvce", jedini danas poseduje "kerigrentovski �mek" � u verziji iste pri�e na na�in D�ona Mek Tirnena, gde taj lik, dodu�e, ne poseduje sve biografske atribute Hi�kokovog "Ma�ka" (borac pokreta otpora), oslanjaju�i se samo na glavnu, bonvivanski (beskorisni) lopovluk u vidu "fine blaziranosti" onoga koji pripada finansijskom plemstvu. Mek Tirnen je u tome i samoironi�an: �itav film se odvija kao fle�-bek psihijatrijske seanse. Fej Danavej, koja je tuma�ila glavni �enski lik kod D�uisona, igra ovde psihijatra, �to nema nikakvu drugu svrhu osim da podr�i Mek Tirnenov izbor Rene Ruso. Mada povremeno trom, film "Afera Tomas Kraun" D�ona Mek Tirnena dobija sve ve�i "zamajac" �to se, nakon razre�enja "principijelnih pitanja", vi�e pribli�ava "�istom" Hi�koku i okon�ava se sa dve briljantne sekvence (vra�anje ukradene slike i kra�a nove, finale) koje po duhu bude najlep�a se�anja na "Dr�'te lopova!" Vi�e se, u ovo doba, nije smelo ni o�ekivati. Moglo se o�ekivati da �e Mek Tirnen biti najuren iz svog slede�eg rediteljskog projekta ("Trinaesti ratnik"), ba� kao �to se to, nekako u isto vreme, dogodilo i Volteru Hilu.
Bogdan Tirnani�
