Sport |
Vreme broj 483, 8. april 2000. |
Intervju: Slaviša Jokanović Deportivo može biti prvak "Tim koji je sedam kola pre kraja na čelu tabele svakako mora biti prvi favorit, mada je Barselona veoma opasan rival", kaže naš reprezentativac kome do zlatnog jubileja u "plavom" dresu nedostaje još samo jedna utakmica Kada se pogleda statistika Slaviše Jokanovića, već 12 godina na prvoligaškoj sceni Jugoslavije (5) i Španije (7), rubrika "golovi" bila je prazna samo za tekuću sezonu 99/00. Do prošle nedelje. Onda je u Sevilji dao dva gola istoimenom timu, i otvorio put svojoj ekipi, Deportivu iz La Korunje, ka važnoj pobedi. Deportivo, ili skraćeno i popularno Depor, na čelu je španske lige već punih 19 kola, od 12. prvenstvene runde, ali je u drugom delu u gostima igrao prilično slabo što je, uz dobre igre šampiona Barselone, njegovu prednost svelo samo na dva boda. Tim iz Galicije ima 58 poena, Barselona 56. "Ne bih se menjao ni sa kim, mi smo prvi i zavisimo od sebe. Ako dobijemo sve utakmice, niko nam ništa neće moći. Naravno, ne očekujem da ćemo baš sve dobiti, ali neće valjda ni rivali. U svakom slučaju, tim koji je sedam kola pre kraja lige na čelu tabele sa dva boda prednosti mora biti prvi favorit", kaže Slaviša Jokanović. ŠPANIJA: Deportivo je njegov treći španski klub. Doveo ga je Radomir Antić ujesen 1993, kada je bio trener Ovieda. Posle dve godine otišao je na Tenerife, klub koji je imao najveće ambicije. Ostao je četiri sezone, ali je završio u... drugoj ligi: "Tako je to ponekad u fudbalu, jedne godine se boriš za opstanak, druge za titulu. Nije bilo svrhe da ostajem na Kanarima, a i klubu je dobrodošla ponuda Deportiva. Znao sam da dolazim u klub s najvećim ambicijama, i moja očekivanja su se ispunila. Već sam pomalo zaboravio kako izgleda boriti se za titulu, biti lider. Od odlaska iz Partizana nisam osvojio ništa, vreme je da se ta sedmogodišnja pauza prekine." Jokanović priznaje da se oseća Barsin dah za vratom: "Ušli su u strašnu seriju, svake nedelje čekamo njihov kiks, a oni pobeđuju. Naša je prednost nešto povoljniji raspored i činjenica da smo koncentrisani samo na Ligu. Oni igraju i Ligu šampiona, sada im je u glavi Čelsi, i nadam se da ćemo to znati da iskoristimo i pobegnemo im još koji bod." Galicija nikada nije imala prvaka, kako se primiče kraj Lige rastu apetiti ali i strepnje da se ne ponovi nešto slično kao 1994, kada je Miroslav Đukić u poslednjem kolu i u poslednjim minutima meča sa Valensijom loše izveo penal koji je donosio titulu. "Čini mi se da nema euforije, navijači se nadaju, isto kao i mi, ali naša pažnja je uvek koncentrisana na prvi naredni meč. Sada mislimo samo na duel sa Atletiko Madridom." Sudbina je htela da se u tom duelu Jokanović bori za titulu, a čovek koji ga je doveo u Španiju, Radomir Antić, na klupi Atletiko Madrida za opstanak: "Žao mi je što je tako, ali profesionalizam je profesionalizam, mi jednostavno moramo da pobedimo ako mislimo da osvojimo titulu." Jokanović priznaje da kad god se iz Jugoslavije vraća u Španiju ima osećaj da "ide kući": "Možda bi trebalo da je obrnuto, ali osećam upravo tako. Radujem se svakom povratku u Španiju jer je ovo zemlja u kojoj se živi verovatno najbolje u Evropi. Ne mislim samo na standard, već na mentalitet ljudi, njihovu otvorenost, srdačnost, o klimi i da ne govorim. Za ovih sedam godina stekao sam mnogo prijatelja i nijednog trenutka se nisam osećao kao stranac. Čak i u ovim teškim godinama, kada je biti Srbin ili Jugosloven negde u svetu izazivalo podozrenje i probleme, ovde smo se svi osećali sasvim normalno. Brza i laka adaptacija puno pomaže i poslu, zadovoljan i miran fudbaler uvek bolje igra", kaže Jokanović koji ima i dodatni privatni razlog da voli Španiju jer su mu se ovde, na Teneri†ma, rodile obe ćerke. REPREZENTACIJA: Da Turci nisu otkazali prijateljski meč predviđen za 26. april u Izmitu kraj Istanbula, Jokanović bi tog dana odigrao 50. utakmicu za "plave" i pridružio se listi velikana jugofudbala sa 50 i više mečeva u državnom dresu. Debitovao je baš u Turskoj, 27. februara 1991, u Izmiru u prijateljskom meču. Bilo je 1-1, selektor je bio dalekovidi Ivica Osim. Jokanoviću je jasno da iza otkaza Turaka stoje politički razlozi: "To je jasno kao što su jedan i jedan dva. Naš savez nije bio u mogućnosti da nam obezbedi jače protivnike, ali ga ne treba kriviti za to. Kriva je politika, mi smo proskribovani, sa nama gotovo niko iz Evrope neće da igra prijateljski meč, i moramo se pomiriti s tim." Iskusni reprezentativac nije siguran koliko će nedostatak pravih utakmica uticati na učinak u Belgiji i Holandiji: "To se nikad ne zna. Činjenica je da smo protiv Makedonije i Kine igrali dobro samo na mahove, ali uz sav naš profesionalizam teško je motivisati se protiv takvih rivala. Možda bi nam neki poraz od nekog jačeg rivala pomogao da se malo otreznimo, a možda i ovako sve ispadne dobro." Pod tim "dobro" Jokanović podrazumeva prolazak prvog kruga na Evropskom prvenstvu: "Realno, morali bismo da uđemo među osam. Imamo dobar tim, dugo smo zajedno, pregurali smo mnogo toga, u poslednje dve godine izgubili smo samo jednu utakmicu: protiv Irske u Dablinu (poraz u Tel Avivu od Izraela ne računam jer nije igrao gotovo niko od standardnih reprezentativaca), i to treba da govori nešto." O tome da li je EP "poslednja šansa" njegove generacije ne želi da razmišlja: "Ja ću igrati za reprezentaciju dok me selektor bude pozivao. Prema tome, ne bih o 'poslednjoj šansi' već o prvoj narednoj. A ona je na Evropskom prvenstvu. Učinićemo sve da naše pojedinačne, uglavnom vrlo uspešne karijere, krunišemo jednim uspehom na nivou reprezentacije. Posle onog sramnog isključenja iz Švedske '92. imam veliku želju da zaigram na EP i da Jugoslavija ima što zapaženiju ulogu." Jokanović ne želi da se meša u posao selektora, ali isto tako ne beži od "teme Piksi": "Izbor igrača je stvar selektora, ali kad me već pitaš, mislim da nam Piksi još uvek treba, pod uslovom naravno da je spreman. Njemu je tek počelo prvenstvo, taman će do leta uhvatiti ritam." Sezona koja se bliži kraju mogla bi za Jokanovića da bude zlatna. Možda će biti šampion Španije, odigraće 50. utakmicu za reprezentaciju, možda će "plavi" napraviti nešto važno na Evropskom šampionatu... Na sve to, Jokanović već kao pravi Španac, samo kaže: "Ojala (ohala)", što je španski izraz za naše "daj bože". Vladimir Stanković |
Lična karta Rođen: 16. 8. 1968. u Novom Sadu Klubovi: 1986–88: Novi Sad Titule: Prvak Jugoslavije sa Vojvodinom '89. i Partizanom '93, Kup Jugoslavije sa Partizanom '92. Reprezentacija: 49 utakmica, 8 golova |