Glasine
Retko te vi�am sa devojkama
U procesu �irenja glasina, ljudi imaju potrebu da sami dodaju ono �to misle da nedostaje da bi pri�a bila kompletna i nikada se nije desilo da ne promene ne�to bitno
Pre
nepuna dva meseca nekoliko dnevnih listova objavilo je na naslovnim
stranama da je nekada�nji
vrhunski teniser, a danas uspe�ni biznismen, Slobodan �ivojinovi� �iv!
Popularni Boba pre ove vesti nije u�estvovao u nekakvom opasnom poduhvatu
pa mu se zameo trag, nije ga, daleko bilo, zatrpala lavina na skijanju,
niti ga je otela nekakva teroristi�ka ili kriminalisti�ka organizacija.
Ne, �ovek je normalno �iveo i bavio se svojim poslovima, a onda se
gradom poput �umskog po�ara pro�irila pri�a da je �ivojinovi�
ubijen. Odluka urednika da objave demanti na glasinu, i to na udarnom
mestu, govori o specifi�nom pritisku koji danas glasine vr�e na javnost.
Pre nekoliko godina, dovoljan demanti ovakvih vesti bilo bi ignorisanje.
�irenju ove glasine svakako je pogodovao i tajming, s obzirom na to da je u kratkom vremenskom roku, a u to vreme, ubijeno nekoliko javnih li�nosti. �ar�ija je po�ela da naga�a ko je slede�i, i nestrpljivo po�ela da nudi odgovore koji mogu i ne moraju imati bilo kakvo utemeljenje u realnosti. �injenica da je tra� o Bobi bio potpun proma�aj nije obeshrabrila one koji glasinama veruju, tako da se neposredno nakon toga pro�irilo jo� nekoliko na istu temu, tako�e s akterima iz javnog �ivota. Paralelno s ovom vrstom glasina, koje su uglavnom krakog daha, �irile su se glasine o zaga�enju �ivotne sredine, odnosno hrane i vode, koje su se nadogra�ivale na zvani�ne izve�taje o zaga�enju Tise cijanidom ili o posledicama NATO bombardovanja.
BABI MILO...: Prema profesoru socijalne psihologije Bori Kuzmanovi�u, svaka neproverena informacija smatra se glasinom. Podvrstom glasina mogu se smatrati tra�evi, ne�to �to je vezano za privatnu sferu, za neke vrlo konkretne ljude i doga�aje i njihov privatan �ivot, ali su�tina je u tome da se radi o neproverenim stvarima.
"Postoje dva op�ta uslova za nastajanje i �irenje glasina. Jedan je da se radi o doga�aju koji je va�an za gra�ane i drugi je da je situacija nejasna. �ta je va�no, to je relativna stvar. Kada je neka li�nost javna, kada se o njoj dosta pri�a, onda postaje va�no i ne�to �to je krajnje privatno, �to bi u slu�aju nekog anonimnog bilo nebitno. Ali kada se radi o nekim zajedni�kim interesima u op�toj, dru�tvenoj sferi, po prirodi stvari to postaje va�no. E sad, tu mora da bude ne�to i nejasno, ako zvani�na sredstva informisanja nisu ni�ta objavila ili ako postoji sumnja da oni ne�to kriju, ta nejasna situacija stvara pogodnu klimu za javljanje i �irenje glasina, �ak i spontanih glasina", obja�njava za "Vreme" profesor Kuzmanovi�.
Glasine su u psihologiji po�ele ozbiljno da se prou�avaju tek 1942. godine, a povod je bio napad Japanaca na ameri�ku bazu Perl Harbur. Nakon napada Amerikom se proneo glas da je uni�tena kompletna flota i da zemlja ne mo�e da se brani, a suzbijanju glasina nije pomoglo ni obra�anje predsednika Ruzvelta naciji. Dva ameri�ka psihologa, Olport i Postman, zainteresovali su se za ovu problematiku i izveli niz eksperimenata kako bi otkrili prirodu �irenja glasina, pre svega deformisanje istine u procesu preno�enja glasina. Pred publikom, koja je imala uvid u ceo proces, jedna osoba je gledala slike i prepri�avala scene koje vidi drugoj osobi. Druga osoba, koja slike nije videla ve� je o njima znala samo iz svedo�enja prve osobe, pri�ala je dalje o onome �to se na slikama nalazi narednoj, tre�oj osobi, i tako dalje, do petog, �estog slu�aoca. Ovaj eksperiment je pokazao da veliki uticaj u iskrivljavanju onoga �to se dogodilo imaju i na�e predrasude. Ukoliko se na slici na stanici metroa nalazio crnac koji ra�irenih ruku nekome ne�to obja�njava dok se u pozadini video belac koji u ruci dr�i nekakav brija�, a na slici se jo� nalazila i �ena sa detetom, krajnji ishod prepri�avanja bio je da crnac napada no�em �enu sa detetom!
Sli�ne eksperimente sa serijskom reprodukcijom radio je i profesor Kuzmanovi� sa svojim studentima:
"Davao sam im tra�erski tekst iz nekih novina, malo du�i, sa puno detalja, sa zadatkom da zapamte �to vi�e, i da se trude da prenose, a ne da sami smi�ljaju. Prvi pro�ita dva puta, poku�a da zapamti, ali va�no je da ne skrati previ�e, jer se to kasnije u procesu skra�uje, drugi prenese tre�em i nikada se nije desilo da se tu ne promeni ne�to bitno. Promeni se ime. U jednoj pri�i govori se o nekom �oferu kome su ukrali kamion kod Ivanjice, slede�i tu Ivanjicu prekrsti u Ivangrad, i na kraju to postane Titograd a da nekom ko nije pratio ceo proces nikako nije jasno kako se od Ivanjice do�lo do Titograda", navodi profesor Kuzmanovi�.
�TO
JE BABI MILO: U
procesu �irenja glasina ljudi imaju potrebu da sami dodaju ono �to im se
�ini da nedostaje da bi pri�a bila kompletna. Tu obavezno prorade
emocije, a u zavisnosti od teme glasina to mo�e biti strah ili
samoostvaruju�e proro�anstvo (narodski re�eno "�to je babi
milo..."). Ista glasina, �ak, mo�e izazvati obe emocije ukoliko je
grupa koja je prenosi podeljena oko nekog problema. Tako�e, u procesu
preno�enja pretpostavke se munjevito pretvaraju u �injenice. "Mo�da
�e biti devalvacije" tako ve� u narednom koraku postaje "bi�e
devalvacije", a stvar dodatno pogor�ava ako je prepostavka potekla
od nekog ko se smatra dobro obave�tenim i �ijim imenom se potkrepljuje
verodostojnost glasine.
"Ja imam obi�aj u �ali da ka�em da je kod svake glasine bar pola istine, samo treba znati koja polovina je u pitanju", ka�e profesor Kuzmanovi�. Po njegovom mi�ljenju, glasine nisu posebno svojstvene razvijenim odnosno nerazvijenim dru�tvima, ve� se javljaju svuda i to na pitanjima oko kojih je javna briga naro�ito izra�ena. U manjim sredinama ili grupama to mo�e biti na nivou tra�a, u ve�im predmet glasina mogu biti dr�avna politika, odnosi me�u dr�avama i sli�no.
�UDESNI SVET INTERNETA: Glasine imaju naro�itu ulogu u dramati�nim okolnostima, kao �to je bio pro�logodi�nji napad NATO-a na Jugoslaviju, te su stoga jedno od osnovnih oru�a psiholo�kog rata. U to vreme pronosile su se pri�e o tome kada �e i �ta biti bombarodavano (i�lo se toliko daleko da se tvrdilo da na internetu postoji najava �ta �e se bombardovati narednog dana), koliko daleko su odmakli pregovori o primirju, koliko je oboreno neprijateljskih aviona i helikoptera, koliko je zarobljeno pilota i specijalaca koji su krenuli da ih spasavaju. Mnoge od ovih glasina ostale su "�ive", odnosno neproverene i do dana�njeg dana.
Internet kao sredstvo masovne komunikacije, pri tom pravno sasvim neure�eno, idealno je mesto za �irenje glasina, �emu naro�ito doprinosi �injenica da su internet prezentacije ravnopravne, bilo da iza njih stoji neka mo�na medijska ku�a, dr�ava, me�unarodna organizacija ili frustrirani pojedinac. Iako postoje metodi pomo�u kojih se jednostavno mogu odvojiti stranice sa verodostojnim sadr�ajima od onih koje krivotvore istinu i podsti�u glasine, prose�an korisnik ih uglavnom ne poznaje i lako mu se mo�e dogoditi da ga zavede forma pa da poveruje sadr�aju. �ampion �irenja glasina na internetu je Met Drad�, koji na adresi www.drudgereport.com svakodnevno objavljuje glasine koje mu dojavljuju sada ve� brojni saradnici �irom Amerike.
Vrlo �esto glasine u sebi nose antagonizam koji se u emotivnom zanosu lako previ�a. Tako se, na primer, pronese glas da voda u vodovodu nije ispravna i da treba piti samo fla�iranu, a da se niko ne seti da kontrolu i jedne i druge rade isti ljudi, sa podjednakom odgovorno��u prema potro�a�ima.
Glasine se uspe�no zaustavljaju ukoliko postoji autoritativno sredstvo javnog informisanja kome se veruje. Taj medij potvr�uje pri�e ili objavljuje demanti, �to u najve�oj meri "ubija" glasinu, mada uvek ima poklonika teorija zavere koji "nikome ne veruju". Problemi nastaju ukoliko sredstva informisanja izgube poverenje gra�ana zbog manipulisanja istinom. Poverenje se te�ko vra�a, a demanti tako iskompromitovanih medija znaju glasinama da daju vetar u le�a po principu "gde ima dima...". Glasine umeju da izazovu paniku i u�ine da se doga�aji otrgnu svakoj kontroli, i na kraju obiju o glavu institucijama koje su ih zanemarivale. Nema stvari koja je toliko lo�a a da je na�a ma�ta ne mo�e u�initi jo� mnogo gorom.
Zoran Stanojevi�
Od tra�a do istine
Novinar radija B2 92 Aleksandar Timofejev vodio je od 1991. do 1994. godine na televiziji Studio B izuzetno popularnu emisiju "Od tra�a do istine". Zamolili smo ga da uporedi glasine koje su onda kolale sa onima koje �uje danas:
"�ini mi se da je ono bilo doba naivnosti i nevinosti, �ak i po glasinama, iako je to bilo jezivo doba, rat. Tada nije bilo toliko ubistava na ulici, a ona su sada su�tinski glavna tema ve�ine glasina. Dijapazon glasina bio je neverovatan, ali glasina o ubistvima nije bilo. A i da je bilo ja to ne bih pustio u emisiju jer smo imali tri pravila: nismo nikada pri�ali i tra�ili odgovor na pitanje ko je koje nacije, �to je tada bilo va�no; nismo nikada istra�ivali ko s kim ide u krevet, �to je bilo na u�trb gledanosti, ali sam ja odbio da ulazim u takve stvari; nismo se bavili privrednim kriminalom iako je bilo dosta takvih pitanja. Ali niti sam ja bio policajac, niti je Studio B bio policija, da mi to istra�ujemo."
Na pitanje da li bi takva emisija bila mogu�a danas, gospodin Timofejev odgovara:
"Skoro smo tada�nji i sada�nji direktor Studija B Dragan Kojadinovi� i ja pri�ali o nekada�njim vremenima, o tome kako je to bila gledana emisija i on je rekao: 'Ja bih to voleo da vidim jo� jedanput na televiziji', a onda smo stali kod pitanja ko bi to danas mogao da potpi�e i da pre�ivi jedno du�e vreme. U stvari, vi�e smo se �alili nego �to je to bio ozbiljan razgovor.
�to se ti�e Zakona o informisanju, mi smo se i tada, kada nije bilo tog zakona ali je bilo drugih, trudili i vodili ra�una da gledaoci postavljaju pitanja. To je bio trik, nikada nismo ni�ta tvrdili. No, mo�da bi se danas i za pitanje ogla�avali krivim."
