Vreme broj 484, 15. april 2000.

Intervju: Vesna Zmijanac, folk zvezda

Nije kriza nego paraliza

�ensko na estradi danas je nejako u odnosu na moju generaciju i ono podsvesno tra�i za�titu. Po�to nisu imale za�titu kakvu je trebalo da imaju, one su se priklanjale ljudima sumnjive biografije. A tako je zapravo uvek bilo

Na "tradicionalno" pitanje o planovima Vesna Zmijanac najpre ka�e da �eli da "po planu" zasadi luk i �argarepu u svojoj ba�ti na Bukulji. Ka�e jo� i da je izdavanje nove plo�e u pore�enju sa objavljivanjem knjige � "pesma". Taj "poku�aj biografije", kako je knjiga naslovljena (izdava� EVRO), bio je povod za ovaj razgovor. Susret smo, razume se, iskoristili da iz prve ruke dobijemo odgovore na pitanja koja su se u poslednje vreme doticala estrade, a pre svega za�to nam je estrada postala tako va�na i tako indikativna.

"Knjigom nisam htela da postignem ni�ta. Poslednjih pet godina sam gore na Bukulji, gde sam imala vi�e vremena nego �to bih ga imala u Beogradu, nije mi zvr�ao telefon svaki �as, nije ni blizu da mo�e da se svrati kao ovde, pa sam mogla da dozvolim sebi sat-dva dnevno da se saberem i po�nem da pi�em. Pi�em odavno, bele�ke, dnevnike, sve sam pre�e�ljala, jednu punu sobu novina sa mojim intervjuima, a za 27 godina mo�ete misliti koliko toga ima, sve sam to slo�ila, osmislila, domislila, i napravila tu knjigu koja je 30 odsto od onoga �ta je �ivot Vesne Zmijanac, dug 44 godine."

�ta mislite da �e ljude najvi�e interesovati iz va�e biografije?

Mislim da �e ih najvi�e interesovati ono �to kod mene i jeste najzanimljivije. Nemam iskustva sa pisanjem i dok sam radila nisam imala predstavu koliko �e strana biti ovoga, koliko onoga. Tek kad je knjiga bila gotova, primetila sam da je najvi�e strana bilo o kafani, o magistrali. Kad je do�la velika slava, nisam imala �ta o tome da napi�em, to mi je do�lo k'o logi�no stanje. Ako je meni to bilo najinteresantnije, mogu da zamislim kako �e biti �itaocima. Ja sam to najlep�e i napisala. Taj put, prvih deset godina, mnogo je lepo opisan. Ujedno, to �e biti korisno i za moje kolege sa estrade.

Mislite da dana�nja generacija peva�a lak�e prolazi ?

Prolazi lak�e, ali nema kvaliteta. Mo�ete imati diplome i doktorate, va�no je zapravo kakav vam je pripravni�ki sta�. Neko ko pravo iz tatinog i maminog krila do�e u Sava centar ne mo�e da valja. Iskustvo mora da postoji, ono mo�da ne mora da bude toliko te�ko kao �to je moje bilo, i u pravu ste, vremena onda�nja i ovda�nja se razlikuju. Tada nije bilo ni ovoliko televizija ni ovoliko koncerata, manifestacija. Tada je bilo malo toga, ali je bilo kvalitetno. Znate kako je nekad izgledao MESAM, sa Doris Dragovi� u konkurenciji, sa svim peva�ima iz onda�nje Jugoslavije. Zahtevi su bili druga�iji. Narod je, pre svega, u ono vreme bio svesniji nego �to je sada. �ini mi se da je �uo i video, �ivelo se mirnije i sre�nije, samim tim imalo se i vremena da se bolje �uje i vidi. Nije se �ivelo ovako brzo, ovako pohlepno. U ovakvoj trci se nema vremena da se �uje niti vidi �ta vredi. Kakva je sada�nja situacija, tako mi i gledamo i vidimo i slu�amo. To va�i i za modu i za sve profesije, pa i za moju. Osamdesete se mnogo razlikuju od devedesetih. Nije bilo toliko tehnike koliko je ima sada, ali sa njenim razvojem desilo se naopako, mi smo tehniku na lo� na�in iskoristili. Pojavile su se televizije na sve strane, diskografske ku�e su se pocepale, a uz sve to ne postoji vi�e pravna dr�ava. Nema vi�e RTS-a, niti je PGP RTS kakav je bio, gde ste imali pet urednika koji preslu�aju plo�u pre nego je puste. Ako ne valja, udare pe�at �und, a onda mo�ete odmah da je stavite u vitrinu � to niko ne�e da kupi i bila je triput skuplja. Bio je stra�no bitan na�in na koji se peva, tra�ilo se maltene izvorno pevanje da bi to pro�lo. Usaglasiti kritiku i urednike, a opet i narod koji tra�i komercijalu, to je bila misaona imenica. Sve to kad saberete, da biste do�li do tira�a od pola miliona, koliko sam ja prodavala godinama, morali ste biti veliki kvalitet i veliki um da sve to uskladite, a toga danas nema. Sad je do�lo vreme � platite pa klatite. Mo�ete i vi sutra da snimite plo�u, peva�e umesto vas Leontina ili Vesna Zmijanac. Na�alost, tako je nije samo na estradi, tako je u svemu.

Na �ta se, kad ka�ete da je te�ko, u stvari najvi�e �alite?

To je jedan generalno te�ak poziv za �enu. Na�a, jugoslovenska estrada skoro da nije za �enu, za razliku od zemalja koje su nam bliske, recimo Gr�ke. Tamo postoji red i narod se veseli na jedan specifi�an, lep na�in. Kod nas nema pravila niti reda, treba da ste jako mudri i fizi�ki sna�ni. Mo�da je tako i kod nas nekad bilo, ali vremenom su ljudi postali agresivni. Iza�i na kraj sa kafancima i pijancima, baratati ljudima, menad�erima, ako postanete slavni i sa novinarima � sve to treba uskladiti. Tu ne mo�e samo da se peva. Nisam videla �ak ni nekog tako dobrog menad�era kakvi postoje u svetu, pa ne morate ni�ta osim da pevate. To jeste broj jedan ali... To je no�ni poziv, a na�i ljudi su po prirodi malo agresivni. Oni jesu i veliki veseljaci, ali imate i onu njihovu kontru koja je malo nezgodna. Sad ne smem ni da mislim, jer je u celoj dr�avi bespravno stanje i ni�ta nije kako treba. Niko ne dobija ono �to zaslu�uje. I obrnuto � poneki dobijaju i ono �to im pod milim Bogom ne pripada, ama ba� nimalo.

Ho�ete da ka�ete da je narod toliko postao agresivan da pevanje u kafanama na magistrali nije ni mogu�e?

Znate �ta se desilo sa na�im ljudima? Sad vi�e nije kriza, sad je paraliza. Mo�ete da dubite na glavi, da pevate, ne pevate, mo�ete da radite �ta ho�ete, narod je mrtav. Ne mo�e� da ih dovede� ni do pravog raspolo�enja, a kamoli do nekog neraspolo�enja, ne mo�ete im ni�ta. To se ugasilo. Pesma se u ovoj zemlji ugasila. Mislim da u celoj Srbiji ukupno sada ima dobrih kafana koliko je ranije bilo u pet kilometara na jednom putu. Muzika se ugasila kao �to smo se i mi ugasili, negde su nam du�e u�utale. To je u stvari najstra�nije.

Od �ega onda �ive dana�nji peva�i?

Putuju, jer van na�e zemlje jo� uvek nije tako. Na� narod napolju, koga ima koliko ga ima i ovde, ipak �ivi u normalnijem stanju nego narod ovde, ipak ima neki sre�en �ivot. Sve su manje nostalgi�ni, ali su to jo� uvek, pa dolaze da vide. Sve naravno zavisi i od toga ko ste i �ta ste napravili. Ja imam svoju generaciju, a sada dolaze i njihova deca. O�igledno da je trag koji sam ostavila jako dubok jer ta deca znaju da pevaju moje pesme koje su starije od njih.

Ispada da peva�i i poneki politi�ari jedini mogu da dobijaju vize i putuju. To zna�i i da su folk peva�i sada na�i ambasadori?

Politi�ari vi�e ne mogu, ali peva�i mogu da putuju, postoje agencije i menad�eri svuda u svetu i taj posao funkcioni�e bez problema. Ja bar u svakoj zemlji imam svog menad�era. A jesmo i ambasadori. Kad pogledam � petak na nedelju, kad se vra�amo, u avionu je uglavnom estrada i jedno izvesno vreme bila je ba� samo estrada. Kad nas na carini pitaju koliko para nosimo, ka�emo da nas to nikad ni ne pitaju jer smo mi jedini koji samo donosimo devize u zemlju i tu ih ostavljamo, i to smo radili svih ovih deset godina rata.

Jeste li �uli da analiti�ari na�e propasti ka�u da je folk muzika posredno pomagala ostanak ovog re�ima na vlasti?

Nema to nikakve veze. Da mi podr�avamo vlast, onda bismo svi pevali "Ide Mile lajkova�kom prugom", a ne tu�ne te�ke pesme koje su uvek bolje kod nas prolazile. Naprotiv, mi pevamo potpuno kontra od ove vlasti. Po tome kakva nam je vlast, trebalo bi da pevamo izvornu muziku, �to ne bi bilo lo�e, ali nije tako.

Ho�ete da ka�ete da "Pink" televizija svojim programom ne hipnoti�e narod?

Naopako bi bilo da u ovom trenutku nema "Pink" televizije! Toliko smo u najstra�nijoj depresiji, da bismo bili polumrtvi ljudi ako to ve� nismo. Ma koliko "Pink" skretao pa�nju ljudima, mislim da, ako na� narod iskreno ho�e da vidi i da �uje, ima i na�ina i puta da vidi �ta mu je �initi i kako mu valja �initi. "Pink" televizija nijednog trenutka ne mo�e biti kriva �to je gledana, jer svako mo�e da prebaci program na "Studio B", na primer, ili neku drugu lokalnu stanicu. Narod je vrlo obave�ten, a to �to on ne�e da se pokrene... Nema te vlasti, nema tog maj�inog sina koji �e promeniti stanje ove zemlje. Dok se mi sami pojedina�no ne budemo menjali, ispraviti nas niko ne�e. Na� narod je po prirodi toliko lenj, i ka�em vam to iz iskustva, toliko sam vremena provela sa njim. Na�em narodu je u du�i i samo se time zadovoljava � da lepo pojede, da lepo popije, eventualno da ima neku minimalnu slobodu kretanja, on vi�e od toga ne �eli. Govorim o ve�ini, a postoji i nekih deset odsto koji bi da rade i da napreduju. Da smo kao narod voljni da napredujemo i da radimo, da pratimo svet i da u njemu budemo � mi bismo to i radili. Obzirom da ni�ta ne radimo, a koliko vidim niko ne cr�e gladan u ovoj zemlji, nama to izgleda i odgovara. Nerviram se koliko niko ne mrda prstom niti poku�ava ne�to da u�ini. Jedini zaklju�ak do kojeg mogu do�i je da mi i ne �elimo promene. Kad bi se sve promenilo, mi bismo morali da radimo deset sati dnevno, da budemo disciplinovani i vredni, a mi to o�igledno ne�emo.

Nemoj da mi neko pominje medije, da ne�to ne vidi ili da ne zna. Danas svako dete i svaki stari seljak znaju �ta valja i �ta ne valja �to se ove vlasti ti�e. Onda opet ode i zaokru�i to �to zaokru�i. Za�to? Da li se pla�e ne�ega? Izgleda da se pla�e sami sebe.

Da li su lepotice sa estrade promenile dru�tvo u odnosu na neka pro�la vremena?

�ensko na estradi danas je nejako u odnosu na moju generaciju i ono podsvesno tra�i za�titu. Po�to nisu imale za�titu kakvu je trebalo da imaju, one su se priklanjale ljudima sumnjive biografije. A tako je zapravo uvek bilo. Ti momci su galantni, veseli, dobri drugari, i ti momci su kad su �ene u pitanju kao jagnjad. S jedne strane u du�i su ne�ni, �to treba jednoj �eni, a sa druge imaju "mi�i�e" koji �tite i imaju mo�. Oni su znali da priu�te sve �to jednoj mladosti treba, i izgleda da su jedini imali sve �to je potrebno. Kako jedan obi�an de�ak mo�e da prati Jelenu Karleu�u? Biti sa njom u ovom momentu, ko to mo�e? Nov�ano nikako ne mo�e da je prati, samo bi se ose�ao poni�eno, a normalno je da ona takve i ne�e. Osim na estradi, do tako velikih para mo�ete da dolazite samo onako kako su to oni postizali. Ja sam se dru�ila i sa Gi�kom, sa Ljubom, sa mnogima. Bili su i hrabri, na kraju krajeva. �ta to zna�i biti lo�? Oni su bili manje lo�i od mnogih koji su to sada, koji imaju srce ko pile.

Jesu li ti opasni momci zauzeli mesto koje su nekad imali politi�ari?

Fama koja oko toga postoji je la�na, i to je jako daleko od onoga �to se de�avalo sa ovom drugom stranom. Biznismeni su uvek bili prisniji, uvek su i�li do kraja. Politi�ari nisu, znali su da se povuku mnogo ranije, �to je mo�da i mudro. Oni su ipak, ipak, bili neki ljudi od znanja, to je druga vrsta mo�i. Nije svako mogao sa njima, ni da bude niti da zadr�i poznanstvo, da posle budete i prijatelji. Potrebno je vi�e od pesme, moralo je da zna i da se pri�a. Kod ovih drugih nije potrebno nikakvo specijalno ni ume�e niti znanje, bilo je dovoljno dobro izgledati i dobro pevati.

�to ste oti�li na Bukulju?

Ose�ala sam da vi�e ne mogu, da je to kraj i da imam dva izbora � da odem u "Lazu Lazarevi�a" ili da se negde sklonim. Oti�la sam kod prijatelja da se odmorim, i svidelo mi se, priroda je u�inila svoje. Odlu�ila sam da tamo �ivim, a taj put je jako te�ak i o njemu �emo pisati novu knjigu, jer priroda zna i da ubije ko ne zna sa njom da se dru�i. Sre�a te sam puno �itala i znala da tako mora � da se izbori� sa ti�inom, sa samim sobom, da na�e� snage da samog sebe menja�. Taj put jo� uvek prolazim. Ali, da nisam oti�la, bila bih pokojna ili... �to ka�e Brena � j... sve pare koje sam zaradila ako posle moram sve da ih dam na klinike da se le�im. Shvatila sam to na vreme i mojim kolegama stalno pri�am � institut za le�enje od estrade je na Bukulji, kad popadate � izvol'te.

Jelena Gruji�

Sada�nji politi�ari ne idu u kafanu

Pripisivale su vam se veze sa nekim biv�im politi�arima razli�itih generacija. Ima li razlike izme�u te dve generacije politi�ara, jesu li se ovi dana�nji promenili?

Oni od pre vi�e ne postoje. Bili su hrabriji i raspolagali su druga�ijim sredstvima. Ovi danas gledaju kako �e da pokriju svoju glavu, nemaju vi�e vremena da se dru�e niti da idu u kafanu, da prave sedeljke sa pevanjem i oko pevanja. Odavno vi�e niko od njih ne peva niti se raduje, vreme od pre deset godina i ovo vreme je neuporedivo. Ne znam je li iko od ovih koji su danas u politici u poslednje dve godine u�ao u kafanu, da li je uop�te bio na nekoj svadbi, svojoj rodbini, a kamoli da pravimo fe�tu kao �to smo nekad znali, onako bez razloga, da se dru�imo, jer i oni su ljudi. Znali su i da pevaju i da se vesele, i bilo je lepo, ovo sad je mnogo �alosnije, pogotovo �to znam koliko su to voleli. Volela bih i da sada vole. Da pevaju opet kao nekad. Tu�no je i njima i nama.

Jesu li vam te veze odmogle?

Kad je moj narod u pitanju nije, jer sam u trenutku kada se to de�avalo ve� bila poznata i svakako voljenija od njih. Nisam za njih navijala javno, niti sada navijam. Imala sam svoje pesme i svoju popularnost. Voleli su da se dru�e sa mnom, ja sam im imponovala u svakom pogledu. Znala sam i da se veselim, i da pri�am, i da ih slu�am, i da im pevam, i sva�ta pored toga. Logi�no, �to im to ne bi prijalo.

prethodni sadr�aj naredni