Javnost i bolest
Šta je sa Milutinovićem
Nakon postoperativnog saopštenja, lekarski konzilijum više nije obaveštavao javnost o zdravstvenom stanju predsednika Srbije. Rukovodstvo KBC-a "Dedinje" očigledno se opredelilo za staru, nadaleko čuvenu "kremaljsku varijantu", da ne objavljuje detalje bolesti, ali ni postoperativnog toka koji, čini se, ide sasvim normalno
Predsedniku Srbije
Milanu Milutinoviću urađena je 10. aprila "planirana kardiohirurška
operacija", saopšteno je pre devet dana iz beogradskog Kliničko-bolničkog
centra "Dedinje", gde je Milutinović operisan. "Rutinski
operativni zahvat protekao je bez komplikacija, a postoperativni tok je
uredan", kaže se u saopštenju konzilijuma koje su potpisali prof. dr Milovan
Bojić, prof. dr Reik Huskić i prof. dr Milutin Mirić.
Dnevnik "Danas" je bio nešto detaljniji: Milutinoviću je "ugrađen trostruki baj-pas", nakon srčanog udara koji je doživeo u nedelju. Operisao ga je kardiohirurg profesor dr Reik Huskić, a operaciji je prisustvovao i Milovan Bojić, direktor KBC "Dedinje" i potpredsednik Vlade Srbije. Nedelju dana posle operacije ovaj beogradski list je jedini donosio vesti o zdravstvenom stanju operisanog predsednika: prema izvorima ovog lista, nekoliko dana posle operacije srca "predsednik je dobro i oseća se odlično".
"Danas" je, opet prema nezvaničnim saznanjima, objavio da je bilo planirano da Milutinović tokom prošlog vikenda napusti kliniku, ali da se njegov odlazak kući odlaže za nekoliko dana. Do trenutka kada naš list odlazi u štampu (sreda poslepodne) predsednik Srbije je još u bolnici i zvaničnog saopštenja lekarskog konzilijuma – nema. "Vreme" nezvanično saznaje da će predsednik Srbije Milan Milutinović po svoj prilici napustiti KBC "Dedinje" krajem nedelje.
Ustav Republike Srbije (član 87, stav 6) kaže: "Ako je predsednik Republike iz bilo kog razloga privremeno sprečen da vrši svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Skupštine." Prema tome, u slučaju da je Milutinović "privremeno sprečen" funkciju predsednika obavljao bi Dragan Tomić. Ustav ne definiše koliko može da traje privremena sprečenost i zamena.
Iz kancelarije predsednika Milana Milutinovića "Danasu" je, međutim, rečeno da "u pogledu obavljanja funkcije predsednika nema nikakve promene", da je Milutinović čak potpisao sve ukaze koje je donela Narodna skupština, što je objavljeno i u "Službenom glasniku".
KO JE PROFESOR HUSKIĆ: Nakon postoperativnog saopštenja, lekarski konzilijum više nije obaveštavao javnost o zdravstvenom stanju predsednika Srbije. Nije čak bilo ni kurtoaznih, prigodnih vesti o stručnjacima koji su operisali predsednika Srbije.
Za profesora Reika Huskića kolege kažu da je sasvim izvesno jedan od najboljih kardiohirurga koje smo imali, kažu da je "mlad, vrlo brz, ima veliku radnu energiju i, što je za hirurga izuzetno važno – neverovatne živce". Saznajemo i da se profesor Huskić sprema "za velike poduhvate".
Profesor Reik Huskić rođen je 1944. u Beogradu, gde se i školovao. Posle završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu tri godine je bio na specijalizaciji u Doboju, da bi ovu etapu usavršavanja završio u Beogradu, sa najvišom ocenom. Radio je i u inostranstvu.
Profesor Huskić je vrlo ljubazan, skroman čovek: u telefonskom razgovoru nam je rekao da je njegov pacijent dobro, ali o svom profesionalnom i naučnom opusu nije želeo da govori u ovom trenutku:
"Šta će vam to? Sada nije vreme…" Na našu primedbu da javnost interesuje kako je predsednik republike, ko ga je operisao, kao i na molbu da objasni čitaocima "Vremena" da li je stvarno baj-pas danas rutinska operacija, kako se kaže u saopštenju konzilijuma, profesor Huskić je odgovorio: "Javite se za tri meseca, pa ćemo pričati i o bajpasima i o valvama… Šta god vas interesuje… Sada nije vreme…"
Baj-pas, premošćenje zapušene arterije, primenjuje se u hirurgiji od 1967. Metodu je prvi primenio čuveni američki hirurg Majkl Debejki. Pri ovoj intervenciji oboleli krvni sud ostaje, a baj-pas se postavlja iznad i ispod mesta tromboze (zapušenja). Za ovo hirurško premošćavanje koristi se vena uzeta od samog pacijenta (najčešće sa noge). Baj-pas intervencije odavno se obavljaju i kod nas. Kod nas pacijenti, po pravilu, osam dana posle operacije napuštaju bolnicu.Tri nedelje posle operacije skidaju se konci. Posle operacije preporučuje se rehabilitacija.
Inostrane novinske agencije javljaju da je Milan Milutinović nekoliko godina imao ozbiljne probleme sa srcem, spominje se čak i srčani udar (infarkt); njegovo stanje je utoliko delikatnije što je imao povišen krvni pritisak, ali i povišen šećer. Milan Milutinović je uz to i strastan pušač; o tome bi mogla da posvedoči i izjava "Vremenu" jednog japanskog novinara kome je Milan Milutinović pre nekoliko meseci dao intervju:
"Za vreme jednoipočasovnog razgovora vaš predsednik je popušio maltene paklo cigareta!" iznenađeno je prokomentarisao Japanac.
U KBC-u "Dedinje", verovatno u dogovoru sa političkim vrhom Srbije, smatraju da ne treba dnevno obaveštavati građane Srbije o zdravstvenom stanju predsednika Republike.
Neki lekari kažu da takve tajnovitosti nije bilo ni u Titovo vreme; onda su se konzilijumi redovno oglašavali, i uvek bi do javnosti stigla čak i neka optimistički intonirana anegdota. U tim saopštenjima su objavljivane i komplikacije do kojih je dolazilo u postoperativnom periodu. Da li je ovaj put reč, kao što neki misle, o političkoj koreografiji, strahu od javnosti ili – nečem trećem?
Bilo kako bilo, rukovodstvo KBC-a "Dedinje" očigledno se opredelilo za staru, nadaleko čuvenu "kremaljsku varijantu", pa u javnost ne izlazi sa dctaljima bolesti predsednika Srbije, ali ni postoperativnog toka koji, čini se, ide sasvim normalno.
JELJCINOVA
GLASNOST: U svetu je danas pristup bolesti zvaničnika drugačiji: od
španskog dvora do pape, kuće Vindzor i Vaclava Havela ne kriju od
javnosti zdravstvene probleme s kojima se bore.
Čak su i japanski mediji, koji veoma drže do tradicije, na ovoj tački razbili tabu analizirajući zdravstveno stanje princeze Masako: da li će biti naslednika, da li preti opasnost da se ugasi najstarija vladarska dinastija na svetu?
"Kremaljske tajnovitosti" ne drže se više ni u Kremlju: kada su 1996. lekari Borisa Jeljcina odlučili da je posle nekoliko srčanih udara neophodna baj-pas operacija, Kremlj se opredelio za glasnost. Angažovan je međunarodni tim najpoznatijih eksperata u kome je glavnu reč vodio 88-godišnji kardiohirurg Majkl Debejki, koji je prvi u svetu i izveo baj-pas operaciju na srcu. Jeljcina je inače operisao ruski hirurg Renat Akčurin. Svi detalji iz Jeljcinovog zdravstvenog biltena bili su prezentirani međunarodnoj javnosti čak desetak nedelja pre operacije. Debejki je rekao da su Jeljcinu kompletno ili delimično bile blokirane četiri arterije i da će biti potrebno tri ili četiri baj-pasa. Na pitanja novinara da li Jeljcin ima drugih zdravstvenih problema, Debejki je odgovorio da su Jeljcinova jetra i bubrezi "sasvim normalni". Time su opovrgnute priče da Jeljcin, kao osvedočeni ljubitelj dobre kapljice ima cirozu jetre i ozbiljno oštećene bubrege. Jeljcin je imao u to vreme i anemiju, jer je verovatno zbog redovnog uzimanja aspirina došlo do unutrašnjeg krvarenja. Javnosti je data na uvid i čitava lista lekova (od kumadina do beta blokera) koje svakodnevno guta Boris Jeljcin. Posle operacije Jeljcin je šarmirao svetske medije tvrdeći da je "perfektno zakrpljen i da je sada kao nov". Komunisti i njihov lider Genadij Zjuganov u to vreme nisu verovali u optimističke lekarske izveštaje, tražili su ostavku Jeljcina "jer zbog bolesti ne može da obavlja dužnosti". Po ruskom Ustavu, "sprečenost predsednika da obavlja svoje dužnosti ne može da traje duže od tri meseca", pa je po računanju komunista, došlo vreme za vanredne (predsedničke) izbore. Opozicija je potcenila Jeljcina, koji je svoje protivnike nadigrao i svojim poslednjim potezom, neočekivanim povlačenjem i imenovanjem naslednika.
KLINTONOVA ALERGIJA: I u Americi je opozicija s vremena na vreme, kad god nije bilo drugih argumenata, a vazda je nešto bilo, optuživala Klintona da ne govori istinu jer, između ostalog, "nije naciji položio kompletne račune o svom zdravstvenom stanju". Uskraćivanje ili, ne daj bože, skrivanje ovakvih podataka u finišu predizborne kampanje, moglo je da ima dalekosežne posledice. Klintonov tim je brže-bolje na desetak kucanih strana dao kompletan zdravstveni bilten u kome se naglašava da "predsednik Klinton nikada nije imao ni povišen krvni pritisak, ni dijabetes, ni tuberkulozu, ni venerične bolesti, ni rak, ni moždani udar, ni probleme sa srcem…" Klinton se podvrgao i HIV testu (rezultat negativan), ponekad ga muči gorušica, u proleće pati od polenske alergije, zato mu je nos često kao babura…
Bob Dol, tadašnji republikanski kandidat za predsednika, više je za vreme predizborne kampanje pričao o svojoj operaciji prostate nego o nekim vrućim političkim temama. Birače je to više interesovalo. Posle je u dobro plaćenoj TV reklami, ovaj bivši političar koji se približava osamdesetoj ponosno i sa osmehom pričao o čudesnom dejstvu "vijagre".
I za vreme ovogodišnje predizborne kampanje opet je američka štampa stalno pitala da li su nam političari zdravi? Klintonovih desetak kucanih stranica zdravstvenog biltena nisu ništa u poređenju sa zdravstvenim dosijeom republikanskog, sada već bivših pretendenata na Belu kuću senatora Džona Mekejna: ovaj vijetnamski veteran je javnosti dao na uvid 1500 stranica, i to je bila skraćena verzija njegovih lekarskih nalaza! Javnost je saznala da ima artritis, polipe na crevima, normalnu prostatu, mladež na ramenu.
ZONA PRIVATNOSTI: Da li javnost baš mora da zadire i u najintimniju zonu privatnosti? U SAD Zakon ne prisiljava kandidate da polažu račune o svom zdravlju, ali javnost traži, i neki političari se, eto, povinuju tom zahtevu. "Njujork tajms", jedna od najuglednijih američkih novina, ima lekara-novinara čiji je sektor praćenje zdravlja kandidata za najviše funkcije u državi. Naime, godinama su neki američki predsednici krili svoje bolesti: od Ruzvelta i Ajzenhaura do Kenedija. Onda je došao Lindon Džonson koji je svima pokazivao svoj ožiljak posle operacije žuči, a Reganovi maligni polipi na debelom crevu detaljno su analizirani u udarnim televizijskim terminima.
Mnogo godina kasnije Nensi Regan je u specijalnoj televizijskoj emisiji pričala o drugoj, daleko težoj Reganovoj zdravstvenoj nevolji – takozvanoj Alchajmerovoj bolesti; ostareli bivši američki predsednik teško komunicira sa okolinom i ima ozbiljne mentalne probleme. Amerikanci smatraju da ovakve javne ispovesti doprinose popularizaciji medicine, prosvećivanju naroda, ali i – demokratiji.
U nekim zemljama ustav nalaže kandidatima za najviše državne i političke funkcije da pred biračima polože račune ne samo o svom materijalnom već i o svom zdravstvenom stanju.
Na našoj političkoj sceni predstavnici nomenklature nazivaju protivnike, uz sve ostale pogrde, i "psihopatama i narkomanima", "neizlečivim mentalnim bolesnicima", oni javno procenjuju nacionalnu čistotu njihovih krvnih zrnaca… I druga strana štedro deli dijagnoze.
Stvarno, koliko su zdravi naši političari?
Slobodanka Ast
