Vreme broj 485, 22. april 2000.

Javnost i bolest

�ta je sa Milutinovi�em

Nakon postoperativnog saop�tenja, lekarski konzilijum vi�e nije obave�tavao javnost o zdravstvenom stanju predsednika Srbije. Rukovodstvo KBC-a "Dedinje" o�igledno se opredelilo za staru, nadaleko �uvenu "kremaljsku varijantu", da ne objavljuje detalje bolesti, ali ni postoperativnog toka koji, �ini se, ide sasvim normalno

Predsedniku Srbije Milanu Milutinovi�u ura�ena je 10. aprila "planirana kardiohirur�ka operacija", saop�teno je pre devet dana iz beogradskog Klini�ko-bolni�kog centra "Dedinje", gde je Milutinovi� operisan. "Rutinski operativni zahvat protekao je bez komplikacija, a postoperativni tok je uredan", ka�e se u saop�tenju konzilijuma koje su potpisali prof. dr Milovan Boji�, prof. dr Reik Huski� i prof. dr Milutin Miri�.     

Dnevnik "Danas" je bio ne�to detaljniji: Milutinovi�u je "ugra�en trostruki baj-pas", nakon sr�anog udara koji je do�iveo u nedelju. Operisao ga je kardiohirurg profesor dr Reik Huski�, a operaciji je prisustvovao i Milovan Boji�, direktor KBC "Dedinje" i potpredsednik Vlade Srbije. Nedelju dana posle operacije ovaj beogradski list je jedini donosio vesti o zdravstvenom stanju operisanog predsednika: prema izvorima ovog lista, nekoliko dana posle operacije srca "predsednik je dobro i ose�a se odli�no".

"Danas" je, opet prema nezvani�nim saznanjima, objavio da je bilo planirano da Milutinovi� tokom pro�log vikenda napusti kliniku, ali da se njegov odlazak ku�i odla�e za nekoliko dana. Do trenutka kada na� list odlazi u �tampu (sreda poslepodne) predsednik Srbije je jo� u bolnici i zvani�nog saop�tenja lekarskog konzilijuma � nema. "Vreme" nezvani�no saznaje da �e predsednik Srbije Milan Milutinovi� po svoj prilici napustiti KBC "Dedinje" krajem nedelje.

Ustav Republike Srbije (�lan 87, stav 6) ka�e: "Ako je predsednik Republike iz bilo kog razloga privremeno spre�en da vr�i svoju funkciju, zamenjuje ga predsednik Skup�tine." Prema tome, u slu�aju da je Milutinovi� "privremeno spre�en" funkciju predsednika obavljao bi Dragan Tomi�. Ustav ne defini�e koliko mo�e da traje privremena spre�enost i zamena.

Iz kancelarije predsednika Milana Milutinovi�a "Danasu" je, me�utim, re�eno da "u pogledu obavljanja funkcije predsednika nema nikakve promene", da je Milutinovi� �ak potpisao sve ukaze koje je donela Narodna skup�tina, �to je objavljeno i u "Slu�benom glasniku".

KO JE PROFESOR HUSKI�: Nakon postoperativnog saop�tenja, lekarski konzilijum vi�e nije obave�tavao javnost o zdravstvenom stanju predsednika Srbije. Nije �ak bilo ni kurtoaznih, prigodnih vesti o stru�njacima koji su operisali predsednika Srbije.

Za profesora Reika Huski�a kolege ka�u da je sasvim izvesno jedan od najboljih kardiohirurga koje smo imali, ka�u da je "mlad, vrlo brz, ima veliku radnu energiju i, �to je za hirurga izuzetno va�no � neverovatne �ivce". Saznajemo i da se profesor Huski� sprema "za velike poduhvate".

Profesor Reik Huski� ro�en je 1944. u Beogradu, gde se i �kolovao. Posle zavr�enog Medicinskog fakulteta u Beogradu tri godine je bio na specijalizaciji u Doboju, da bi ovu etapu usavr�avanja zavr�io u Beogradu, sa najvi�om ocenom. Radio je i u inostranstvu.

Profesor Huski� je vrlo ljubazan, skroman �ovek: u telefonskom razgovoru nam je rekao da je njegov pacijent dobro, ali o svom profesionalnom i nau�nom opusu nije �eleo da govori u ovom trenutku:

"�ta �e vam to? Sada nije vreme�" Na na�u primedbu da javnost interesuje kako je predsednik republike, ko ga je operisao, kao i na molbu da objasni �itaocima "Vremena" da li je stvarno baj-pas danas rutinska operacija, kako se ka�e u saop�tenju konzilijuma, profesor Huski� je odgovorio: "Javite se za tri meseca, pa �emo pri�ati i o bajpasima i o valvama� �ta god vas interesuje� Sada nije vreme�"

Baj-pas, premo��enje zapu�ene arterije, primenjuje se u hirurgiji od 1967. Metodu je prvi primenio �uveni ameri�ki hirurg Majkl Debejki. Pri ovoj intervenciji oboleli krvni sud ostaje, a baj-pas se postavlja iznad i ispod mesta tromboze (zapu�enja). Za ovo hirur�ko premo��avanje koristi se vena uzeta od samog pacijenta (naj�e��e sa noge). Baj-pas intervencije odavno se obavljaju i kod nas. Kod nas pacijenti, po pravilu, osam dana posle operacije napu�taju bolnicu.Tri nedelje posle operacije skidaju se konci. Posle operacije preporu�uje se rehabilitacija.

Inostrane novinske agencije javljaju da je Milan Milutinovi� nekoliko godina imao ozbiljne probleme sa srcem, spominje se �ak i sr�ani udar (infarkt); njegovo stanje je utoliko delikatnije �to je imao povi�en krvni pritisak, ali i povi�en �e�er. Milan Milutinovi� je uz to i strastan pu�a�; o tome bi mogla da posvedo�i i izjava "Vremenu" jednog japanskog novinara kome je Milan Milutinovi� pre nekoliko meseci dao intervju:

"Za vreme jednoipo�asovnog razgovora va� predsednik je popu�io maltene paklo cigareta!" iznena�eno je prokomentarisao Japanac.

U KBC-u "Dedinje", verovatno u dogovoru sa politi�kim vrhom Srbije, smatraju da ne treba dnevno obave�tavati gra�ane Srbije o zdravstvenom stanju predsednika Republike.

Neki lekari ka�u da takve tajnovitosti nije bilo ni u Titovo vreme; onda su se konzilijumi redovno ogla�avali, i uvek bi do javnosti stigla �ak i neka optimisti�ki intonirana anegdota. U tim saop�tenjima su objavljivane i komplikacije do kojih je dolazilo u postoperativnom periodu. Da li je ovaj put re�, kao �to neki misle, o politi�koj koreografiji, strahu od javnosti ili � ne�em tre�em?

Bilo kako bilo, rukovodstvo KBC-a "Dedinje" o�igledno se opredelilo za staru, nadaleko �uvenu "kremaljsku varijantu", pa u javnost ne izlazi sa dctaljima bolesti predsednika Srbije, ali ni postoperativnog toka koji, �ini se, ide sasvim normalno.

JELJCINOVA GLASNOST: U svetu je danas pristup bolesti zvani�nika druga�iji: od �panskog dvora do pape, ku�e Vindzor i Vaclava Havela ne kriju od javnosti zdravstvene probleme s kojima se bore.

�ak su i japanski mediji, koji veoma dr�e do tradicije, na ovoj ta�ki razbili tabu analiziraju�i zdravstveno stanje princeze Masako: da li �e biti naslednika, da li preti opasnost da se ugasi najstarija vladarska dinastija na svetu?

"Kremaljske tajnovitosti" ne dr�e se vi�e ni u Kremlju: kada su 1996. lekari Borisa Jeljcina odlu�ili da je posle nekoliko sr�anih udara neophodna baj-pas operacija, Kremlj se opredelio za glasnost. Anga�ovan je me�unarodni tim najpoznatijih eksperata u kome je glavnu re� vodio 88-godi�nji kardiohirurg Majkl Debejki, koji je prvi u svetu i izveo baj-pas operaciju na srcu. Jeljcina je ina�e operisao ruski hirurg Renat Ak�urin. Svi detalji iz Jeljcinovog zdravstvenog biltena bili su prezentirani me�unarodnoj javnosti �ak desetak nedelja pre operacije. Debejki je rekao da su Jeljcinu kompletno ili delimi�no bile blokirane �etiri arterije i da �e biti potrebno tri ili �etiri baj-pasa. Na pitanja novinara da li Jeljcin ima drugih zdravstvenih problema, Debejki je odgovorio da su Jeljcinova jetra i bubrezi "sasvim normalni". Time su opovrgnute pri�e da Jeljcin, kao osvedo�eni ljubitelj dobre kapljice ima cirozu jetre i ozbiljno o�te�ene bubrege. Jeljcin je imao u to vreme i anemiju, jer je verovatno zbog redovnog uzimanja aspirina do�lo do unutra�njeg krvarenja. Javnosti je data na uvid i �itava lista lekova (od kumadina do beta blokera) koje svakodnevno guta Boris Jeljcin. Posle operacije Jeljcin je �armirao svetske medije tvrde�i da je "perfektno zakrpljen i da je sada kao nov". Komunisti i njihov lider Genadij Zjuganov u to vreme nisu verovali u optimisti�ke lekarske izve�taje, tra�ili su ostavku Jeljcina "jer zbog bolesti ne mo�e da obavlja du�nosti". Po ruskom Ustavu, "spre�enost predsednika da obavlja svoje du�nosti ne mo�e da traje du�e od tri meseca", pa je po ra�unanju komunista, do�lo vreme za vanredne (predsedni�ke) izbore. Opozicija je potcenila Jeljcina, koji je svoje protivnike nadigrao i svojim poslednjim potezom, neo�ekivanim povla�enjem i imenovanjem naslednika.

KLINTONOVA ALERGIJA: I u Americi je opozicija s vremena na vreme, kad god nije bilo drugih argumenata, a vazda je ne�to bilo, optu�ivala Klintona da ne govori istinu jer, izme�u ostalog, "nije naciji polo�io kompletne ra�une o svom zdravstvenom stanju". Uskra�ivanje ili, ne daj bo�e, skrivanje ovakvih podataka u fini�u predizborne kampanje, moglo je da ima dalekose�ne posledice. Klintonov tim je br�e-bolje na desetak kucanih strana dao kompletan zdravstveni bilten u kome se nagla�ava da "predsednik Klinton nikada nije imao ni povi�en krvni pritisak, ni dijabetes, ni tuberkulozu, ni veneri�ne bolesti, ni rak, ni mo�dani udar, ni probleme sa srcem�" Klinton se podvrgao i HIV testu (rezultat negativan), ponekad ga mu�i goru�ica, u prole�e pati od polenske alergije, zato mu je nos �esto kao babura�

Bob Dol, tada�nji republikanski kandidat za predsednika, vi�e je za vreme predizborne kampanje pri�ao o svojoj operaciji prostate nego o nekim vru�im politi�kim temama. Bira�e je to vi�e interesovalo. Posle je u dobro pla�enoj TV reklami, ovaj biv�i politi�ar koji se pribli�ava osamdesetoj ponosno i sa osmehom pri�ao o �udesnom dejstvu "vijagre".

I za vreme ovogodi�nje predizborne kampanje opet je ameri�ka �tampa stalno pitala da li su nam politi�ari zdravi? Klintonovih desetak kucanih stranica zdravstvenog biltena nisu ni�ta u pore�enju sa zdravstvenim dosijeom republikanskog, sada ve� biv�ih pretendenata na Belu ku�u senatora D�ona Mekejna: ovaj vijetnamski veteran je javnosti dao na uvid 1500 stranica, i to je bila skra�ena verzija njegovih lekarskih nalaza! Javnost je saznala da ima artritis, polipe na crevima, normalnu prostatu, mlade� na ramenu.

ZONA PRIVATNOSTI: Da li javnost ba� mora da zadire i u najintimniju zonu privatnosti? U SAD Zakon ne prisiljava kandidate da pola�u ra�une o svom zdravlju, ali javnost tra�i, i neki politi�ari se, eto, povinuju tom zahtevu. "Njujork tajms", jedna od najuglednijih ameri�kih novina, ima lekara-novinara �iji je sektor pra�enje zdravlja kandidata za najvi�e funkcije u dr�avi. Naime, godinama su neki ameri�ki predsednici krili svoje bolesti: od Ruzvelta i Ajzenhaura do Kenedija. Onda je do�ao Lindon D�onson koji je svima pokazivao svoj o�iljak posle operacije �u�i, a Reganovi maligni polipi na debelom crevu detaljno su analizirani u udarnim televizijskim terminima.

Mnogo godina kasnije Nensi Regan je u specijalnoj televizijskoj emisiji pri�ala o drugoj, daleko te�oj Reganovoj zdravstvenoj nevolji � takozvanoj Alchajmerovoj bolesti; ostareli biv�i ameri�ki predsednik te�ko komunicira sa okolinom i ima ozbiljne mentalne probleme. Amerikanci smatraju da ovakve javne ispovesti doprinose popularizaciji medicine, prosve�ivanju naroda, ali i � demokratiji.

U nekim zemljama ustav nala�e kandidatima za najvi�e dr�avne i politi�ke funkcije da pred bira�ima polo�e ra�une ne samo o svom materijalnom ve� i o svom zdravstvenom stanju.

Na na�oj politi�koj sceni predstavnici nomenklature nazivaju protivnike, uz sve ostale pogrde, i "psihopatama i narkomanima", "neizle�ivim mentalnim bolesnicima", oni javno procenjuju nacionalnu �istotu njihovih krvnih zrnaca� I druga strana �tedro deli dijagnoze.

Stvarno, koliko su zdravi na�i politi�ari?

Slobodanka Ast