Vreme broj 485, 22. april 2000.

Intervju: Dragan Vuk�i�, penzionisani pukovnik i savetnik u Pokretu za demokratsku Srbiju

Zdru�ene snage

"Pred na�im o�ima de�ava se ne�to veoma opasno: stvara se partijsko-politi�ka- vojno-policijska oligarhija"

�elnici Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutra�njih poslova Srbije u poslednje vreme neuobi�ajeno su aktivni na javnoj i politi�koj sceni. Nekoliko dana pred opozicioni miting u Beogradu, ministar policije i predsednik Okru�nog odbora SPS Po�arevca Vlajko Stojiljkovi� izjavio je na partijskom sastanku tog odbora da "nastojanje na�ih neprijatelja da se na�a dr�ava razdrobi, pot�ini i okupira jeste genocid nad na�im narodom, pa je neophodno da se gra�anima ukazuje na poku�aje da se preko NATO-izdajni�kih stranaka izvr�i dalje pot�injavanje zemlje, �to na� narod ne�e dozvoliti". Ministar policije je dodao da "u prioritete nad prioritetima stavlja jedinstvo SPS-a i JUL-a i svih patriotskih i progresivnih snaga".

Istog dana (11. aprila) objavljeno je i saop�tenje Uprave za moral General�taba VJ sa zajedni�kog sastanka predstavnika VJ i MUP Srbije � konkretno na�elnika General�taba VJ general-pukovnika Neboj�e Pavkovi�a i ministra unutra�njih poslova Srbije Vlajka Stojiljkovi�a i na�elnika resora javne i dr�avne bezbednosti general-pukovnika Vlastimira �or�evi�a i Radomira Markovi�a. Navedeno je da su predstavnici VJ i MUP Srbije definisali zajedni�ke zadatke na o�uvanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka zemlje, kao i javnog reda i li�ne i imovinske sigurnosti gra�ana. "Na sastanku je istaknuta izuzetno uspe�na i efikasna saradnja u prethodnom periodu u borbi protiv albanskih separatista i terorista na Kosovu i Metohiji, posebno jedinstvo u odbrani zemlje od NATO agresije", re�eno je. Dodaje se da �e "posebnu aktivnost" pripadnici VJ i MUP Srbije ispoljiti na stvaranju uslova za dalju obnovu i izgradnju zemlje.

Sa pitanjem � �ta konkretno sve ovo zna�i obratili smo se Draganu Vuk�i�u, penzionisanom pukovniku VJ, sada savetniku za me�unarodne odnose i saradnju u Pokretu za demokratsku Srbiju.

"Pred na�im o�ima de�ava se ne�to veoma opasno. Stvara se partijsko-politi�ka-vojno-policijska oligarhija s jednim jedinim ciljem � da se zapla�e i, ako bude trebalo, onemogu�e svi oni koji tra�e promene i na taj na�in 'ugro�avaju' sada�nji re�im.

U tu svrhu ministar unutra�njih poslova bavi se ideologijom i politikom, �to se videlo u njegovom govoru u Po�arevcu, umesto da razre�ava bezbrojne slu�ajeve ubistava i nasilja i preduzima mere da se to ne de�ava.

Ministar odbrane i na�elnik General�taba koriste svaku priliku da izraze odanost svom vrhovnom komandantu i ponove obe�anje da �e ga Vojska braniti, makar i od vlastitog naroda. To naj�e��e izra�avaju pozivaju�i se na zadatak VJ da brani ustavni poredak, pri �emu im ni na pamet ne pada da pogledaju �ta to u Ustavu pi�e, �ta je u stvari ustavni poredak. Zato se sastanak na�elnika General�taba VJ i ministra unutra�njih poslova Republike Srbije sa svojim saradnicima ne mo�e shvatiti druga�ije nego kao direktna pretnja organizatorima mitinga 14. aprila i u�esnicima � dakle narodu."

U kojoj meri je najava saradnje vojske i policije bitna novost?

To nije novo. Ovo je samo bila konkretna prilika da se na veoma jasan na�in narodu stavi do znanja da �e biti preduzete mere koje bi onemogu�ile bilo kakvo radikalnije izra�avanje namera i �elja koje su sasvim logi�ne � da �to pre do�e do promene vlasti.

Ne samo da to nije novo, nego je odmah nakon agresije NATO-a saradnja VJ i policije za vreme sukoba sa NATO-om progla�ena novim doktrinarnim dostignu�em i principom, �to je suprotno me�unarodnoj praksi.

Re� je prakti�no o tome da je Slobodan Milo�evi� nekad davao sve prednosti policiji, jer nije imao poverenje u VJ, a onda je posle odre�enih personalnih promena u VJ stavio tu istu vojsku potpuno pod svoju �apu i doveo na �elo ljude koji su beskrajno odani i koji su obavili odgovaraju�a �i��enja u vojsci. Danas daje prednost vojsci. Po�to je u tome izgleda oti�ao suvi�e daleko, sad uspostavlja ravnote�u i nalazi da je najzgodnije da se vojska i policija povezuju, da srastaju, prakti�no postanu jedno telo, da u perspektivi mo�da postanu jedna organizacija. Ta zloupotreba jeste ne�to novo, jer se zadaci VJ i policije nikako ne mogu identifikovati, ni u ratu ni u miru. U miru imaju sasvim odvojene funkcije, a u ratu policija postaje deo oru�anih snaga, ali o ratovima bismo kona�no trebalo da prestanemo da govorimo i da poku�amo da razmi�ljamo kako �emo �iveti u miru i na miran na�in iza�i iz svih ovih te�ko�a, �to o�igledno nije cilj ovog re�ima.

�ta bi mogao biti konkretan cilj fuzije vojske i policije? Zar policija sama vi�e nije dovoljna da brani vlast?

O�igledno je Slobodan Milo�evi� kalkulisao sa policijom koju je preferirao, ra�unaju�i da sa njom mo�e da re�i sve probleme. Me�utim, na Kosovu se uverio da to ne mo�e da uradi, da svoju volju i pogre�nu politiku nije bio u stanju da sprovede samo sa policijom. Tada se u vojsci suo�avao sa odre�enim otporom pojedinih generala i oficira koji su se suprotstavljali toj politici i zahtevali da se vojska i policija, a naro�ito vojska, koriste u skladu s Ustavom, da se jasno defini�e �ta se �eli posti�i i utvrdi mogu li se ti ciljevi ostvariti. Vojska se zalagala za mirno, politi�ko re�enje problema na Kosovu i jasno je davala na znanje politici da se silom dole ne�e ni�ta posti�i. Onda su usledile promene u VJ, i sad je vojska pod njegovom kontrolom i ni�ta nije logi�nije � s obzirom na politiku koju on vodi � od sada�nje te�nje da se ta dva instrumenta sile, na koje se on oslanja, pove�u �to te�nje, da postanu jedna organizacija da bi i na taj na�in sebi produ�io opstanak na vlasti, i uveo diktaturu ako bude trebalo.

Postoji li u novijoj istoriji neki primer takvog spajanja vojske i policije?

Mogu�e je da je postojao u nekoj od azijskih, afri�kih ili ju�noameri�kih zemalja, ali u Evropi nije. U Evropi krajem XX, po�etkom XXI veka je tako ne�to nepojmljivo i odudara od zdrave pameti.

Kad se saberu vojska i policija, kolikom oru�anom silom raspola�e re�im?

Me�unarodne norme predvi�aju da vojska treba da broji od 0,5 do jedan odsto broja stanovnika. I za policiju postoje nekakve norme. Kad je vojska u pitanju, mi smo na gornjoj granici tog broja, jer imamo negde oko 100.000 ili ne�to vi�e pripadnika VJ, a za policiju se zna da je predimenzionirana, da je "vojnizirana", da su rukovodioci u policiji postali generali.

Umesto da nas politika vodi �to je mogu�e manje opasnim putevima, da �uva zemlju, da izbegava one hridi koje ozbiljno prete da potope brod koji nazivamo dr�avom, a da vojska deluje odvra�aju�e i da se ne dovodi u situaciju da joj se daju zadaci za koje se unapred zna da ona ne mo�e da ih izvr�i, kod nas je sve obrnuto. To je istorijski i civilizacijski nakaradno. Politika vodi zemlju u propast, ekonomija se raspada, me�unacionalni sukobi narastaju do usijanja, a onda se misli da vojska mo�e da odbrani i sa�uva takvu dr�avu. To jednostavno nije mogu�e ostvariti. Vojska puca po istim �avovima po kojima se raspada vi�enacionalna zemlja i dr�ava koja prakti�no ne mo�e vi�e da opstane. To se desilo sa prethodnom Jugoslavijom, to �e � bojim se � biti i u ovoj Jugoslaviji ako do�e do odvajanja Crne Gore ili nekog sli�nog katastrofalnog razvoja doga�aja.

Je li nedavno objavljena vest da nekoliko doskora�njih generala VJ rade u kabinetima predsednika i premijera Crne Gore indicija u tom pravcu?

Da, to su neki od generala koje je Milo�evi� smenio i prvom prilikom udaljio iz vojske tako �to ih je penzionisao. Evidentno je da su se na taj na�in jo� vi�e distancirali od politike koju vodi Milo�evi�. Ne znam da li �e i progovoriti o tome �ta su na svojim du�nostima u VJ predvi�ali da �e se desiti i �ta su predlagali i preduzimali da se to ne desi. Veoma bih voleo i smatrao bih patriotskom �a��u i du�no��u da ka�u istinu i doprinesu da se vidi ko je �ta u predve�erje tragi�nih doga�aja na Kosmetu mislio i radio, a ko je govorio jedno, mislio drugo, a �inio tre�e.

Kakvo je, prema va�im saznanjima, raspolo�enje vojske � izuzimaju�i njen vrh � prema ovakvom na�inu njene upotrebe?

Ja razdvajam vojno rukovodstvo i vojsku. Vojno rukovodstvo �ini skup generala �ije dobre i lo�e strane veoma dobro poznajem. Vi�e je ovih drugih, naro�ito kad je re� o poznavanju me�unarodnih odnosa i tragi�nog polo�aja ove zemlje u svetu. Oni jednostavno niti �ele niti imaju dovoljno informacija da o o tome stvore realnu sliku i uti�u na politi�ko rukovodstvo da se okane pogubne politike.

Me�u njima ima onih koji su potpuno odani Milo�evi�u, koji mu ljube skute i koji koriste svaku priliku da to poka�u � a on im takvu priliku pru�a svakog dana. Postoji i grupa ljudi � koje tako�e poznajem � za koje pouzdano znam da misle druga�ije, ali mi u ovom trenutku nije jasno za�to se konformiraju i za�to u�estvuju u toj politici i svojim autoritetom joj daju alibi.

Me�utim, kad sam rekao da postoji i Vojska Jugoslavije, mislio sam na vojnike, na podoficire i oficire koji su imali i imaju iste probleme kakve sam ja imao kad sam bio u aktivnoj slu�bi u VJ. Pouzdano znam da ve�ina njih razlikuje �ta su to dr�avni i nacionalni interesi, a �ta je vlast, �ta je re�im, �ta su partije. Oni znaju da su dr�ava i nacija, dr�avni i nacionalni interesi ve�ite kategorije, kategorije iznad svega � a naro�ito iznad vlasti i re�ima, koji su prolazni i trebalo bi da se menjaju na demokratskim izborima. Jedino merilo za valjanost svake vlasti je da li vodi politku u skladu sa nacionalnim i dr�avnim interesima i da li za vo�enje te politike odgovara. Ni jedno ni drugo nije slu�aj kod nas ve� du�e vreme.

Zna�i li to da se re�im mo�da ne bi mogao osloniti na vojsku u celini u slu�aju da predsednik SRJ re�i da upotrebi VJ u razre�avanju eventualnog unutra�njeg sukoba u svoju korist?

Slobodan Milo�evi� � jer on za mene ve� du�e vremena nije predsednik � mo�e to da uradi, i to se od njega i njegovog re�ima mo�e o�ekivati. Sasvim je realno o�ekivati i da oni za koje sam rekao da su mu beskrajno odani izvr�e ta njegova nare�enja. To zna�i da preti opasnost da se vojska upotrebi protiv naroda i da do�e do krvoproli�a. To je ne�to najstra�nije �to bi moglo da nam se desi, ali to je ujedno i najkra�i put da oni koji izdaju takva nare�enja, koji u�ine takva nedela do�ive sudbinu da jednostavno odu sa vlasti, da budu zbrisani. Pitanje je samo kad �e se oru�je okrenuti protiv njih, jer batina ima dva kraja. Ja mislim � vrlo brzo, ali je tragika cele situacije u tome �to �e krv mo�da pasti.

Roksanda Nin�i�

Ratovi bez vojskovo�a

Nedavno je Novinsko-informativni centar "Vojska" izdao bro�uru "Na�elnici General�taba 1876-2000", iz koje proizilazi da Srbija i Jugoslavija jedino u vreme ratova nisu imale na�elnike General�taba.

Za�to? "Polazi se", ka�e Dragan Vuk�i�, penzionisani pukovnik VJ i savetnik u Pokretu za demokratsku Srbiju, "od pogre�nog stava da glavni �eneral�tab srpske vojske nije postojao u periodima kad je progla�avano ratno stanje i dok je postojala komanda aktivne vojske, kao i da je 1914. pro�ireni �eneral�tab prerastao u �tab Vrhovne komande, pa se li�nosti na du�nostima na�elnika �taba Vrhovne komande ne smatraju i ne navode kao na�elnici �eneral�taba. Autori o�igledno nisu ra��istili da li je zna�ajnija funkcija ili naziv. Po mom mi�ljenju, zna�ajnija je funkcija, jer nijedna vojska ne mo�e bez institucije kakva je General�tab � ni u miru, a posebno ne u ratu, bez obzira na naziv.

Drugo, transformacija �eneral�taba u �tab Vrhovne komande je normalna i predvi�ena. Stoga nije logi�no da Srbija za vreme ratnog stanja nije imala na�elnika �eneral�taba, bez obzira na to �to se on tad nazivao na�elnik �taba Vrhovne komande.

Dalje, tvrdi se da je Vrhovna komanda jugoslovenske vojske u zemlju preseljena 8. juna 1942, a za na�elnika postavljen general Dra�a Mihajlovi�, koji je od januara 1942. bio i ministar vojske u jugoslovenskoj vladi. Istovremeno, general Arsa Jovanovi� je od decembra 1941. godine postavljen za na�elnika NOV-a i POJ-a, ali se ni jedan ni drugi ne navode kao na�elnici �eneral�taba, odnosno General�taba.

U vezi s tim, postavlja se bezbroj pitanja. Kako je to i odakle Vrhovna komanda jugoslovenske vojske preseljena u zemlju? Kakva je to bila jugoslovenska vojska, gde je ratovala i pod kojim imenom? Ako smo u ratu od 1941. do 1944. imali dva na�elnika �taba � jugoslovenske i NOV i POJ, za�to nijednog ne priznajemo kao na�elnika General�taba? Ako nismo u stanju da damo odgovore na ta i druga pitanja, za�to se pominju na na�in koji nije primeren?

Dalje, navodi se da predsednik SRJ komanduje VJ u skladu sa odlukama VSO-a, �to je ta�no. Me�utim, u vezi s tim postavljaju se dva pitanja: budu�i da se za vreme tzv. rata sa NATO-om VSO nije sastajao, nije funkcionisao, pa prema tome nije ni odlu�ivao � na osnovu �ijih odluka je onda Slobodan Milo�evi� komandovao VJ i na osnovu �ega se jo� kiti i nepostoje�om du�no��u vrhovnog komandanta?

U bro�uri pi�e da je general Arsa Jovanovi� 1. marta 1945. postavljen za na�elnika General�taba Jugoslovenske narodne armije, koja tada jednostavno nije postojala ve� se zvala Jugoslovenska armija. Pi�e i da je general-pukovnik Viktor Bubanj bio na�elnik General�taba JNA do 5. oktobra 1972. godine, a �ovek je preminuo 2. maja te godine, nekoliko dana po zavr�etku slu�bene posete delegacije JNA Austriji, �iji sam �lan bio. Prema objavljenim podacima, general-pukovnik Mom�ilo Peri�i� bio je na�elnik General�taba VJ do 24. decembra 1998. Aktivna slu�ba prestala mu je 24. novembra iste godine, a general Ojdani� postavljen je na du�nost na�elnika General�taba VJ 27. novembra 1998. Ispada da je general Peri�i� mesec dana bio na�elnik General�taba VJ, iako nije bio aktivno vojno lice i da je VJ skoro mesec dana imala dva na�elnika General�taba.

Postoje i brojne druge neta�nosti, ali mislim da je i ovo dovoljno da izdava�i povuku bro�uru i da u narednom periodu ozbiljnom poslu pri�u ozbiljno."