Politika |
Vreme broj 485, 22. april 2000. |
Oružane snage i politika Ko komanduje vojskom? Ima li vojska Jugoslavije vrhovnog komandanta? Tanjug – čiji je komentar nedavno objavila "Politika" pod enigmatičnim naslovom "Komunikacija podrazumeva i konvenciju" – smatra da ima i da je taj komandant predsednik SRJ. Kritikujući 'analitičare' koji podgrevaju rasprave o toj stvari – državna agencija istovremeno priznaje da Ustav SRJ ne poznaje kategoriju vrhovnog komandanta. Taj problem se rešava na sledeći način: "Javnosti, a naročito ljudima koji raspolažu potpunijim uvidom u stanje u mnogim državama, kao i u strukturu i načelo funkcionisanja Vojske Jugoslavije, poznato je da je komandovanje njena specifična i nezamenljiva funkcija. Stoga se može (i treba) smatrati formalnim to što se u Ustavu SRJ i drugim normativno-pravnim aktima ne upotrebljava eksplicite termin vrhovni komandant"… Da bi bilo još jasnije, Tanjug kaže: "Za potpunije razumevanje navodnog problema o kojem je reč neophodno je apostrofirati najznačajnija načela: jednostarešinstvo i jedinstvo komandovanja. Iz toga proizilazi da se funkcija predsednika SRJ u komandovanju Vojskom Jugoslavije (suštinski, logički i jezički) opravdano smatra funkcijom vrhovnog komandanta. Reč je o stanju de facto, što znači da je jezički iskaz samo način njegove potvrde"… I dalje: "Funkcija predsednika SRJ u sebi sadrži i funkciju vrhovnog komandanta, bez obzira na to što nije izričito naglašeno i, što je najvažnije, ne menja suštinu odnosa na relaciji: predsednik SRJ – Vojska Jugoslavije." Konačno: "Nezaobilazna je i nesporna činjenica da Ustav SRJ i pojedini zakoni obavezuju predsednika SRJ da komanduje VJ u miru i ratu u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane, kao kolektivnim telom čiji je predsednik. Polazeći od činjenice da u ratu Generalštab VJ ima funkciju štaba Vrhovne komande logično se nameće zaključak da štabu Vrhovne komande (na čijem je čelu načelnik štaba Vrhovne komande), kao i u miru (načelnik Generalštaba VJ) bude pretpostavljeni vrhovni komandant." O vrhovnom komandantu i Tanjugu Dragan Vukšić, penzionisani pukovnik VJ i Savetnik u Pokretu za demokratsku Srbiju, kaže: "Istina je, što i Tanjug priznaje, da u Ustavu i zakonima izvedenim iz Ustava nema termina vrhovni komandant. Ono što nema u Ustavu ne može se nikome nametnuti, niti iko može sebi prisvojiti. To samo kod nas ne važi, jer nije prvi put da se Ustav krši i zloupotrebljava. Neće biti ni poslednji. Biće tako dok sadašnji car bude car." U vezi s pozivanjem na principe jednostarešinstva i jedinstva komandovanja vojskom, Vukšić podseća da jednostarešinstvo i jedinstvo komandovanja nisu ustavne kategorije i ne mogu poslužiti za proizvoljno tumačenje ustavnih odredaba. To su principi na kojima se bazira svaka vojna organizacija i oni se pominju u zakonima i pravilima izvedenim iz Ustava koji su po značaju ispod ustavnih odredbi. Drugo, suština je u tome da Ustav obavezuje predsednika da Vojskom komanduje u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane, ali ne u svojstvu vrhovnog komandanta nego predsednika države. "Namera je jasna: Savet ne funkcioniše i ne donosi odluke i to već poodavno (poslednji put se sastao kad je smenjen Perišić) – što je protivustavno. Zato se njegova uloga i značaj minimiziraju i zaobilaze, a ako bude trebalo biće i izbrisan iz Ustava. Tad bi car bio u situaciji da ni sa kim ne deli pravo odlučivanja o upotrebi VJ." Takođe, Ustav ne poznaje ni kategoriju Štaba Vrhovne komande, a u članu 5 Zakona o VJ piše da je Generalštab VJ najviši stručni štabni organ za pripremu i upotrebu Vojske u miru i u ratu. Dakle, kad bi negde i pisalo da Generalštab u ratu postaje štab Vrhovne komande, bilo bi to po značaju ispod onog što je utvrđeno u Ustavu. Nije nepoznato zašto se to radi. Predsednik jednostavno želi da bude vrhovni komandant, jer to još jedino nije bio. Roksanda Ninčić |