Suo�avanje Hrvatske sa ratnim zlo�inima
Hag u Gospi�u
Ha�ki tribunal do�ao je po svoje, na u�as nacionalisti�ke desnice u Hrvata. Dugo pripremani dosije o zlo�inima u Gospi�u sada je otvoren: ono �to su Tu�man i �u�ak 1991. poku�ali da sakriju sada je iza�lo na videlo
Od na�eg specijalnog izve�ta�a iz Zagreba
Kada se pro�le
nedelje na teritoriji Gospi�a u Lici pojavio tim forenzi�ara i patologa
iz Haga sa jakom pratnjom hrvatske policije i vojske i u dru�tvu istra�nog
sudije i javnog tu�ioca, nastala je histeri�na panika u redovima
opozicionog HDZ-a i u stotinama raznoraznih udruga dragovoljaca
domovinskog rata. Nekako u isto vreme Zastupni�ki dom Sabora izglasao je,
na predlog vlade, Deklaraciju o suradnji sa Ha�kim sudom; HDZ je bio �estoko
protiv i napustio je sednicu pre glasanja, posle te�kih re�i na ra�un
vlade i Tribunala.
Na pitanje �ta im smeta, protivnici saradnje sa Hagom ponudili su razne razloge: "kriminalizacija celog Domovinskog rata" je naj�e��i; slede redom "antihrvatski" karakter Tribunala, "kr�enje suvereniteta", "op�a nesigurnost svih branitelja" (danas Bla�ki� i Mer�ep, a sutra...), "obrana digniteta Domovinskog rata" i sli�no.
Oni koloritniji � i nama nekako bli�e poznati � razlozi svode se na pri�e o tome kako "nikakvih zlo�ina nije bilo", kako su "Srbi svoje ku�e spalili sami" i kako je sve to, uostalom, jo� jedna ujdurma novog svetskog poretka protiv malih, nezavisnih i juna�kih naroda; pominju se Hiro�ima, Nagasaki, Drezden, Hamburg, Vijetnam, Granada i to; ekstremna neofa�isti�ka desnica (Mladen �varc i don Anto Bakovi�, na primer), isti�u "�vrst i principijelan stav Srbije" na koju im se valja ugledati.
Iza cele te argumentacije, me�utim, visi onaj glavni i neizre�eni razlog za u�asavanje: otkad je zlo�in ubijati Srbe? Udruge dragovoljaca prete demonstracijama, ali i oru�jem; potpisuju se po Gospi�u peticije za odlazak ha�kih islednika; rodbina pogunulih u ratu tra�i pravdu, a pojedine javne li�nosti tra�e etni�ku "ravnote�u" u �eveningenu (za�to na�ih toliko, a njihovih samo onoliko?). Vladaju�a koalicija i njena vlada, s druge strane, strpljivo i uz vidljivo u�ivanje ponavljaju da je, kao prvo, Ustavni zakon o suradnji sa Ha�kim sudom predlo�io Tu�man, a izglasao HDZ i da se sada prave blesavi; i kao drugo, da je gonjenje ratnih zlo�ina dobro i korisno za Hrvatsku, jer se individualizacijom zlo�ina i progonom zlo�inaca skida krivica sa celog hrvatskog naroda i �asnih boraca i branitelja. Iz nekog razloga individualizacija zlo�ina drugoj strani nikako ne odgovara; odatle i insistiranje na "narodnom jedinstvu" (kod nas se to zove "srpska sabornost"). Patriotizam se opet javlja kao "prvo uto�i�te zlikovaca" (Embrouz Birs, "�avolov re�nik"): ako smo "jedinstveni" i "patrioti" � krivi smo svi, a ne samo ja; a narod u celini ne mo�e biti kriv i tako dalje u tom, dobro poznatom pravcu.
GRAD DUHOVA: Gospi�ki slu�aj odli�na je ilustracija pravih razloga za takvo pona�anje. Gospi� je ve� devet godina grad duhova, proganjan avetima nesahranjenih �rtava, mesto gde se niko ne smeje. Centar grada, Obradovi� varo�, danas je gomila ru�evina kroz koje rastu korov i drve�e; umesto pravoslavne crkve je �istina, kao umesto Ferhadije u Banjoj Luci. Gospi� je za vreme rata bio tu�en atriljerijom i minobaca�ima sa srpskih pozicija u neposrednoj blizina grada, ali su ku�e u Obradovi� varo�i sru�ene stru�nom i marljivom rukom majstora; na njima nema tragova gelera niti o�te�enja tipi�nih za bombardovanje. U Gospi�u se gledanje u ru�evine ne smatra za pristojno pona�anje; raspitivati se za ru�evine isto je kao kad biste se u Fo�i raspitivali gde je d�amija, ne�to �to nije ba� higijenski. Gospi�ani pored ru�evina prolaze kao da ih nema; posle devet godina ve�be, �ovek se navikne... Pre izvesnog vremena va� je izve�ta� posetio Gospi� u dru�tvu osobe koja je tamo odrasla i �kolovala se. Posetili smo kom�inicu, kojoj je zbog ne�ega bilo jako neprijatno; naime, moja se saputnica raspitivala za prijatelje, kom�ije, ro�ake, �kolske drugove. Svratio je i drugi sused, stariji �ovek, ogrubelih ruku od rada. Kom�inica je sve nervoznije odgovarala: "Oti�ao...", "nema je, ne znam...", "ne znam...". Onda se stariji sused rasplakao, bez obja�njenja. Oti�li smo poti�teni i nesre�ni, posti�eni. U septembru 1991. u Gospi�u je bio osnovan Krizni sto�er (�tab), ad hoc telo, po tada�njim obi�ajima. �ef Kriznog sto�era postao je Ante Kari�, stariji �ovek od ugleda u gradu. Kari� i Ivan Dasovi�, �ef policije, imali su stvari pod kontrolom kra�e vreme i stabilizovali situaciju. Gospi�ki Srbi koji su to hteli ve� su bili oti�li i pridru�ili se Mili Marti�u; neutralni su ili ostali, ili oti�li u drugim pravcima (Zagreb, Rijeka, inostranstvo); Srbi lojalni novoj vlasti i oni nezainteresovani ostali su.
KAD JE KRENULO PO ZLU: Stvari su krenule po zlu dolaskom u Gospi� dva lika: Mirka Norca, zapovednika 118. brigade HV i Tihomira Ore�kovi�a, opskurnog politi�kog emigranta iz Nema�ke, �iji brat Ivica Ore�kovi� u ta doba ima visok rang u Vojnoj policiji HV. Ta dvojica po�inju da u Gospi� dovode paravojnu ekipu sastavljenu od krajnje sumnjivih tipova: emigranata, kriminalaca, fanati�nih "patriota" i sli�nih slobodnih umetnika, �iji je izvor prihoda bio i ostao � nedostatak dokaza. Krizni sto�er i Ante Kari� u svojim izve�tajima iz tih dana �ale se na plja�ke i spaljivanja napu�tenih srpskih i hrvatskih ku�a, na maltretiranje nevinih ljudi po nacionalnoj osnovi i na op�te bezakonje koje unose paravojne formacije. Rezultat je formiranje jedinice Vojne policije u Gospi�u � upravo od tih istih paravojnih umetnika. Ante Kari� pi�e pismo predsedniku Tu�manu: o svemu tome i o pretnjama koje prima. Polovinom oktobra, regularni organi vlasti i Krizni sto�er Gospi�a marginalizirani su i prepla�eni.
Veliki pogrom u Gospi�u bio je pripremljen � �ekao se trenutak. �as je kucnuo u no�i izme�u 16. i 17. oktobra 1991. Jedinice Vojne policije HV i paravojni "dragovoljci" te no�i krenuli su da iz kreveta izvla�e gospi�ke Srbe, ali i "nepatriotske" Hrvate i trpaju ih u kamione. Kamioni kre�u van grada; nekoliko �rtava poku�avaju da pobegnu iska�u�i iz kamiona, ali su pobijeni pored puta Gospi�-Karlobag. Ostali su bili postreljani iz blizine, ali i poklani na nekoliko lokacija: le�evi su bili ba�eni u jame, ili zakopani. Pogrom traje do 23. oktobra; ukupan broj stradalih tokom te krvave sedmice je izme�u 150 (potvr�enih) i 400 (slu�beno nestalih).
Kriterijumi su bili dosta �iroki i slobodni: ubijani su Srbi zato �to su Srbi; ubijani su Srbi zato �to su bili na uglednim i zna�ajnim polo�ajima; ubijani su Hrvati zato �to su u bra�nim ili prijateljskim vezama sa Srbima; ubijani su Hrvati zato �to su bili na zna�ajnim polo�ajima. Sestra Jurice Paveli�a, koji je i dan-danas direktor Zagreba�kog velesajma, ubijena je zato �to je bila udata za Srbina; sam Paveli� se nikada nije usudio da pita �ta mu je sa sestrom. Sudija Okru�nog suda �uro Pavlica i okru�ni javni tu�ilac �or�e Kalanj ubijeni su jer su bili i Srbi i opasni za nekoga; predsednica Okru�nog suda Mira Jurjevi� tada nije pitala ni�ta, a danas sara�uje sa ha�kim islednicima u Gospi�u. �uro Pavlica smenjen je kasnije sa sudijske funkcije odlukom Sabora "jer se nije pojavio na radnom mjestu pet dana"; Nikola Viskovi�, tada zastupnik, pitao je, je li to onaj isti Pavlica koji je na spisku gospi�kih �rtava; odgovor nije dobio, a zapisnik sa te sednice nestao je nekuda. Stradalo je i nekoliko policajaca obe nacionalnosti; veruje se da su razlozi bili mnogo prozai�nije prirode od etni�ke pripadnosti. Prve vesti o gospi�kom pogromu procurile su ubrzo, preko pre�ivelih i preko rodbine stradalih, ali i kroz izve�taje Ante Kari�a i Ivana Dasovi�a. Rodbina stradalih �alila se svima: od vlade do ameri�kog ambasadora Vorena Zimermana. Zagreb je pokrenuo istragu u kojoj su izjave dali mnogi svedoci, uklju�uju�i Kari�a i Ivana Dasovi�a, �efa policije u Gospi�u. Ivan Dasovi� ispri�ao je �ta se i kako desilo. Tihomir Ore�kovi� okupio je Krizni sto�er jedne ve�eri i suo�io ih sa svr�enim �inom: Srbi su pokupljeni i sada �emo ih pobiti; sve zajedno odveo ih je na jednu lokaciju blizu grada, gde su po�eli da pristi�u kamioni sa pohvatanim ljudima; njegovi ljudi otvorili su vatru. Dasovi� ka�e da je opalio dva metka, paze�i da nekoga ne pogodi, a ostatak �ar�era ispraznio na zemlju. Najiscrpniji prikaz doga�aja, me�utim, dali su trojica vojnika i pripadnika SIS (vojne slu�be bezbednosti HV), Zdravko Levar, Zdenko Repac i Zdenko Bando, sva trojica prisutni na terenu u ta doba. Oni govore o "krvavim �izmama" od klanja, o mu�enjima i egzekucijama na vi�e lokaliteta. Oni tako�e pominju u�e��e posebne jedinice policije MUP-a Hrvatske pod komandom Tomislava Mer�epa u tim doga�ajima. Mer�ep se u Gospi�u pojavljuje posle pokolja u Pakra�koj Poljani, koji je tako�e predmet istrage ha�kog Tribunala.
"DOMOLJUBNA DIVERZIJA": Vrh vlasti u Hrvatskoj, uklju�uju�i i predsednika Tu�mana, znao je o Gospi�u sve, jo� pre kraja godine 1991. Tihomir Ore�kovi� bio je priveden u MUP u Zagrebu, ali je Gojko �u�ak, tada�nji ministar odbrane, intervenisao i objasnio Franji Tu�manu da su Ore�kovi�, Mirko Norac i Mer�ep "na�a djeca" i da ih ne treba goniti. Istorije radi, treba podsetiti da su i opozicioni �lanovi vlade narodnog jedinstva iz 1991. znali �ta se desilo: Dra�en Budi�a (HSLS), Zdravko Tomac (SDP), ali i Stipe Mesi�, tada�nji predsednik Sabora. Procenjeno je da se ne ru�i "narodno jedinstvo".
Slu�aj Gospi� pojavi�e se � na kratko, dodu�e � pred hrvatskim pravosu�em u kontekstu ubistva porodice Zec u Zagrebu 1993. Mer�epovi ljudi Munib Sulji�, Sini�a Rimac i Igor Mikola, veterani Pakra�ke Poljane i Gospi�a, ubili su podlo i sa umi�ljajem celu porodicu, uklju�uju�i i devoj�icu od 12 godina. Tokom su�enja, po�to su priznali sve i po�to im je zlo�in uredno dokazan, sva trojica su oslobo�ena � zbog proceduralne gre�ke u istrazi. Sini�a Rimac dogurao je do pukovnika HV u sastavu Tu�manovog Prvog gardijskog zdruga... Ni ostali osumnji�eni za Gospi� nisu gore pro�li: Mirko Norac je general major HV; Tihomir Ore�kovi� je na�elnik op�tine Peru�i�; Tomislav Mer�ep bio je bestidan do te mere da se �ak kandidovao za predsednika republike (0,03% glasova u prvom krugu); ina�e je predsednik jedne marginalne stranke i jedne jo� marginalnije udruge dragovoljaca, ali ima svoju infrastrukturu mo�i i podr�ku desnice HDZ, jo� uvek jakih neofa�isti�kih krugova i dela crkve.
Oni koji su upozorili na zlo�ine u Gospi�u pro�li su mnogo gore: Levar, Repac i Bando morali su da emigriraju u strahu od osvete; Ante Kari� �iveo je godinama u strahu. Nezavisni listovi koji su o Gospi�u pisali � "Arkzin", "Feral", "Globus" � bili su optu�ivani za "izdaju". Hrvatski helsin�ki odbor, koji je me�u prvima prikupio podatke o Gospi�u bio je predmet bezbrojnih policijskih intriga i istraga; Ivanu Zvonimiru �i�ku, njegovom osniva�u i dugogodi�njem predsedniku zamereno je �ak �to je kum Tihomiru Ore�kovi�u, iako je poznato da su sve veze prekinuli po�to je �i�ak javno progovorio o Gospi�u. Sada je ra�un stigao na naplatu: ha�ki "arheolozi" kopaju po Gospi�u; hrvatski generali (naro�ito Mirko Norac, Ante Gotovina, Ivan Korade i Ivan �ermak, �ija imena se u�estalo pominju u ha�kom kontekstu) u panici su; osnovan je neformalni sto�er, kod nas bi se reklo "koordinacija", za odbranu Tihomira Ore�kovi�a, ali i Tomislava Mer�epa; sve "patriotske snage" digle su se i kukaju kako im se, eto, sprema "novi Blajburg" u Hagu. HDZ, ugro�en raspadom stranke i frakcijskim borbama, u opasnosti od brojnih istraga za pronevere i plja�ku (i jo� gore od toga), pod sve du�om senkom Mandatno- imunitetskog odbora Sabora, jedva je do�ekala otvaranje slu�aja Gospi� da ga iskoristi kao "domoljubnu" diverziju. Kolumnisti Svete matere rimokatoli�ke crkve u Hrvata, don �ivko Kusti� i monsinjor Luka Vuco, kukaju po novinama kako je do�lo poslednje vreme i nova 1945: "Nestao je (2000. godine!) jedan re�im koji Hrvati nisu doveli", veli msgr. Vuco i nastavlja kako �e, eto, jadni Hrvati opet biti krivi kao i posle 1945; ispade da je HDZ na vlast doveo Milo�evi�. Istraga, me�utim, traje; poslednja vest je da su islednici ha�kog Tribunala prona�li prve ostatke �rtava na jednoj lokaciji blizu Gospi�a.
Milo� Vasi�
