Vagner u Izraelu
Uspomene,
bol, bes
Izvoditi Vagnera? To je poslednji tabu. Na nivou nacije postoji jedno uop�teno mi�ljenje, ili prosto ose�anje, da �e izvo�enje Vagnerove muzike biti veoma neprikladna ideja sve dok je �iv i jedan jedini Jevrejin, �rtva holokausta
Ponovo taj �ovek.
Neko bi mo�da pomislio ili bi se barem ponadao da je mo� Riharda Vagnera
u podsticanju mr�nje, besa i beskrajnog niza dosadnih nau�nih istra�ivanja,
do sada ve� i��ezla. Najzad, �ovek je umro pre 117 godina. Njegov
uticaj je, naravno, bio ogroman. Njegov megalomanski koncept Gesamtkunstwerk
(totalan umetni�ki rad) izvr�io je velike promene u muzi�kom teatru, od
harmonije do scenskih kostima. Posle Vagnera, u decenijama koje su
usledile kompozitori su bili primorani da prihvate svim srcem Vagnerove
ideje, ili da ih odbace u potpunosti. Kao i kad je nevinost u pitanju, ne�to
izme�u nije postojalo.
Ali, od tih epskih dana do danas pro�lo je vi�e od jednog veka. Opera The Ring imala je bezbroj opravdanih i neopravdanih postavki (ostavi�emo ovog puta Covent Garden po strani). Vi�e knjiga je napisano o Vagneru nego o bilo kojoj drugoj istorijskoj li�nosti, ako izuzmemo Isusta Hrista i Napoleona. Vagnerovi protivure�ni stavovi po pitanju Jevreja, izra�eni u njegovom prili�no nepovezanom eseju �Judaizam u muzici�, predmet su beskrajnih debata. Nije li do�lo vreme da prestanemo da mislimo o Vagneru kao o ve�itom stra�nom stra�ilu, i da po�nemo da ga tretiramo kao svakog drugog kompozitora?
Odgovor je pozitivan, me�utim nije mnogo od pomo�i � zver ne umire tako lako. �ovek koji je komponovao najlep�e note u muzici jo� uvek je sposoban da izazove gromoglasna neslaganja, �to je naro�ito bilo evidentno u Izraelu po�etkom aprila kada je regionalni orkestar najavio da �e izvoditi Vagnerovu �Zigfridovu idilu� na koncertu u oktobru ove godine. Odmah po najavi nastao je pravi pakao u javnosti. �injenica da je ova opera njegovo najsuptilnije delo (himna ljubavi posve�ena njegovoj �eni posle ro�enja njihovog sina) nije se uop�te uva�avala, kao ni najava da �e orkestrom dirigovati �ovek koji je pre�iveo holokaust. Najava koncerta otvorila je stare rane pokrenuv�i razli�ita pitanja: pitanje Vagnerovog pangermanskog nacionalizma kao utemeljiva�a nacisti�ke filozofije; pitanje Vagnera kao omiljenog Hitlerovog kompozitora; pitanje Vagnerove muzike koja je odjekivala kroz zvu�nike u kampovima smrti (�to je ta�no, ali se svirala i Betovenova muzika tako�e).
Me�utim, pogre�no je i neta�no tvrditi da se Vagnerova muzika nije nikad izvodila u Izraelu. Zubin Mehta i Izraelska filharmonija poku�ali su da odsviraju preludij iz dela �Tristan i Izolda� na koncertu odr�anom 1981. godine za vreme bisa. Ovaj preludij va�i za najzna�ajniju harmonijsku petominutnu deonicu u istoriji zapadne muzike. Me�utim, izvo�a�i su bili preglasani povicima �sramota� i zasuti suzama, sve dok se u jednom trenutku nije popeo na pozornicu razvodnik pozori�ta, koji je zavrnuv�i rukave uniforme pokazao istetovirani broj iz koncentracionog logora. Naravno, koncert je bio prekinut.
Uzaludno su Zubin Mehta i njegovi sledbenici ukazivali na anomaliju i besmislenost situacije. Izrael je moderna demokratska zemlja koja veruje u slobodu izra�avanja. Mnogo Izraelaca vozi automobile marke �folksvagen� uprkos �injenici da je kompanija eksploatisala Jevreje tokom Drugog svetskog rata, koriste�i njihov robovski status u proizvodnji svojih automobila. Mehta je kasnije �alosno priznao: �Muzika prenosi mnogo vi�e od folksvagena." Mislio je pri tome na uspomene, bol, bes.
Treba ista�i da su Vagnerovi najglasniji pobornici ponekad sami sebi najve�i neprijatelji. Pre dve godine, na primer, kompanija �Doj�e gramofon� izdala je CD sa Vagnerovim �najve�im hitovima� sa slikom bojnog helikoptera na naslovnoj strani. Propagandna poruka za potencijalnu ciljnu grupu glasila je da je Vagnerova muzika �o smrti, uni�tenju, mo�i i konfliktu�.
Uprkos ludilu koje vlada oko Vagnera jevrejski muzi�ari ne odustaju od poku�aja da savladaju otpor prema muzici ovog nema�kog kompozitora u Izraelu. Daniel Bernboim je ranih 90-ih godina na�inio jo� jedan neuspeo poku�aj u izvo�enju Vagnerove muzike sa Izraelskom filharmonijom � orkestar je, prebrojav�i 36.000 pretplatnika opere, naglo odustao od te ideje. Ista ta publika odgovorila je spre�avanjem Nove izraelske opere u realizaciji postavljanja Vagnerove opere 1998. godine, a seminar koji je organizovala kompanija �Tel Aviv� pretvorio se u omanju pobunu kada su operski peva� i pijanista tokom predavanja poku�ali da izvedu ilustracije sastavljene od izvoda iz Vagnerovih dela.
Me�utim, Vagner je na�inio potajni prodor na izraelsko tlo pro�le godine. Predstavnici studentskog festivala Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu pozdravili su teatar iz Barselone sa �panskom adaptacijom originalne Vagnerove muzike, opere �Tristan i Izolda�. De facto zabrana izvo�enja opera Riharda �trausa � kompozitora koji je za razliku od Vagnera �iveo prili�no udobno u nacisti�koj Nema�koj � zvani�no je podignuta 1998. godine, kada je gostuju�a kirovska opera izvela operu �Saloma� u Tel Avivu.
Mo�da se izraelsko javno mnjenje sada polagano formira u pravcu prihvatanja Vagnerove muzike. Najzad, Izrael i Nema�ka su nedavno u�inili po�etne korake u kulturnom pomirenju. Pro�log leta je izvedena Malerova �Simfonija vaskrsnu�a� ispred koncentracionog logora u Buhenvaldu, a svirali su zajedno izvo�a�i Izraelske filharmonije i Bavarskog dr�avnog orkestra. Johanes Rau, nema�ki predsednik, pro�log meseca se obratio Jevrejima iz Nema�ke � nezamisliv �in, �ak i pre deset godina.
Ali, izvoditi Vagnera? To je poslednji tabu. Na nivou nacije postoji jedno uop�teno mi�ljenje, ili prosto ose�anje, da �e izvo�enje Vagnerove muzike biti veoma neprikladna ideja sve dok je �iv i jedan jedini Jevrejin, �rtva holokausta. Ko bi se tome usprotivio? �Ako je muzika hrana ljubavi, neka svira�, napisao je �ekspir. Mo�e i druga�ije � ako je muzika uzrok stresa, neka za�uti.
(The Times)
