Mozaik

Vreme broj 486, 29. april 2000.

Intervju: Džoni Roten

Džoni ide u Holivud

Nisam nimalo smekšao, imam i dalje isti osećaj. To je kod mene prirodno, i do vraga, zaista mi je stalo do ljudi! A sve što sam ikada želeo je da budem voljen

The New York Times Magazine: “Ako uopšte postoji identitet izgrađen na reagovanju na 'prvu loptu', onda ga svakako možemo pripisati Sex Pistolsima. Ipak, postao si glavni lik dokumentarnog filma Filth and Fury u svojoj 44. godini. Da li još uvek postoji emotivna veza sa tvojim strastima iz prošlosti?”

Džoni Roten: “Oh, da. Rođen sam u klasnom sistemu, i čim sam se rodio saopšteno mi je da nemam šanse da izađem iz te sredine dok sam živ. Ta vrsta klasne klopke zaista izaziva trajan osećaj ropstva. Mislim da smo mi ustali protiv toga, i dosta toga rekli na tu temu. I definitivno, definitivno promenili politički pejzaž.”

To je bio vaš cilj? Političke promene?

“Nismo imali određenu nameru da to učinimo, niti veliki majstorski plan o promenama. Uporedo sa motivacijom i karijerom, u našim mislima rađala se i 'samoubilačka' ideja.”

Sudeći po tome kako ste se odnosili prema svojoj publici i sponzorima, moglo bi se reći da je bilo ubistveno. Da li je zločesto ponašanje i dalje korisno sredstvo?

“Nisam više zločest. To je bila netačna dijagnoza.”

Netačna dijagnoza?

“Pompezna izjava, zar ne?”

Pre misteriozna nego pompezna. Da li si malo ublažio svoje stavove i sklonosti?

“Nisam nimalo smekšao, imam i dalje isti osećaj. To je kod mene prirodno, i do vraga, zaista mi je stalo do ljudi! A sve što sam ikada želeo je da budem voljen.”

To je baš lepo od tebe. Ali, ako možeš da prestaneš da budeš neozbiljan – ako ne i zločest – na trenutak, kako bi sebe opisao?

“Nestalan, i potpuno spreman da se odbranim.”

Živiš u Los Anđelesu ovih dana, što je teško zamisliti. Imaš li bazen za plivanje?

“Oh, zar ga nemaju svi, draga?”

Ideš li na plažu?

“Praktično živim na njoj, kuća mi je udaljena svega deset jardi od plaže.”

Umetnik nekad poznat pod imenom Džoni Roten danas je vlasnik privatnog poseda, uz to i oženjen. Nemoj samo da mi kažeš da imaš ličnog pomoćnika!

“Ne, trenutno nemam pomoćnika ali, da, s vremena na vreme potreban mi je neko u sređivanju poreza i tih stvari. Ali nisam upao u zamku izolovanosti kojoj su sklone superzvezde.”

Znači, ne budiš se ujutro sa mišlju: "Hej, pa ja sam Sex Pistols dečko?"

“Ne. Voleo bih da projektujem tu sliku svojoj publici, ali ne vredi, ne bih uspeo da zadržim taj imidž. Niko ne može da bude baš toliko apsurdan, zar ne? Imam iste probleme kao i svi drugi ljudi: bolove u leđima, mamurluk, račune za struju, dva stepenična luka niz koje se spuštam u potrazi za šoljom čaja...”

Misliš li da publika i dalje očekuje od tebe da budeš razuzdano-pijano-narkotični ovisnik koji divlja po hotelskim sobama?

“To je smešno. Uvek su me pretresali do gole kože tražeći drogu, čak i danas to čine, i ništa što bih rekao ili uradio to neće promeniti. Ljudi prosto žele da veruju u najgore.”

Znam da te politika jako zanima. Možeš li da glasaš ovde?

“Ne, ali svi treba da glasaju. Što više ljudi izađe na glasanje, manje će prevaranata biti. Jedino učestvovanjem možemo promeniti stvari.”

Naši čitaoci će biti prilično iznenađeni ovim tvojom izjavom. A šta je sa anarhijom u Velikoj Britaniji? Da li ste o tome govorili i pevali samo –"figurativno"?

“Da. Biću iskren: anarhija u bukvalnom smislu te reči je zabava uma za srednju klasu. Ako potičeš iz očajno siromašne sredine, kakva je upravo bila moja, jasno ti je da se besmislice ne tolerišu. Nisam siguran ko je zapravo na dobitku u stanju haosa, ali znam da to nisu oni sirotani u opštinskim zgradama. Osvetoljubiva politika ne može biti rešenje, niti je ikad bila.”

Imaš novi šou program na kanalu VH1 koji se zove "Rotten TV".Voliš televiziju?

“Da! I što je veće đubre od televizije, tim bolje! Uvek sam bio iskren, volim je, obožavam. Sve me beskrajno zabavlja, čak i bezvredne sapunice.”

Dakle, nisi pobornik teorije televizija-ispira-mozgove-miliona?

“Mislim da je suviše prosto okriviti medije za sve. Ljudi su naučili da isključe televiziju ukoliko to žele, i nije im potreban specijalan razlog niti opravdanje da to učine. Opadanje vrednosti desilo se na zahtev publike, i emisije kao 'Rotten TV' dolaze do izražaja zato što je sve ostalo za mediokritete. A ja sam upravo klasičan primer koji dokazuje nizak standard.”

Tvoje pristajanje da učestvuješ u dugoročnom propadanju je za pohvalu. Da li učestvuješ i u komercijalizaciji svog dela?

“Ovo će ti se dopasti: britanska kompanija za proizvodnju margarina tražila je dozvolu od mene da koriste slogan 'Anarhija u U.K.' u prodajnoj kampanji margarina bez masnoća, što je po meni dosta neverovatno. U velikom sam iskušenju da potpišem ugovor!”

(The New York Times Magazine)
Priredila B.Vasić

prethodni sadržaj naredni

vrh