Vreme broj 486, 29. april 2000.

Ko�arka: Solunska pri�a

Evropski het-trik

�injenica da su sva tri evro-kupa osvojili klubovi koje vode na�i treneri nedvosmisleno potvr�uje dominaciju �uvene "srpske �kole", ali radost zbog uspeha na�ih stru�njaka i igra�a u inostranstvu ne mo�e sasvim da potisne epizodnu ulogu na�ih timova na evro-sceni

Nepunih mesec dana po smrti profesora Aleksandra Nikoli�a, rodona�elnika jugoslovenske trenerske �kole, na listu pobednika tri evropska ko�arka�ka kupa upisana su tri imena na�ih stru�njaka. Prvo je Limo� Du�ka Ivanovi�a osvojio Kup Kora�a, potom je Du�an Ivkovi� sa svojim AEK-om trijumfovao u Kupu Saporta, da bi het-trik zaokru�io �eljko Obradovi� sa svojim Panatinaikosom osvajanjem Evropske lige �iji je finalni turnir igran u Solunu. Evropa opet bruji o "srpskoj trenerskoj �koli", menad�eri timova koji pretenduju da osvoje neki evro-trofej raspituju se kada na�i najtrofejniji treneri postaju slobodni, ne bi li ih potpisali i tako obezbedili najbitniji preduslov za uspeh u Evropi, zavidljivci uvek kad mogu lansiraju otrovnu tezu o "FIBA mafiji" koja, navodno, zbog Bore Stankovi�a, forsira jugo-trenere i igra�e, ali �injenice o dominaciji na�ih stru�njaka ostaju jer su brojke tvrdoglave. Ako za trenutak "prisvojimo" �eljka Pavli�evi�a, Zmaga Sagadina i Slobodana Sunoti�a kao izdanke iste trenerske �kole, �to nesporno jesu i �to uostalom i sami priznaju, onda proizilazi da je u poslednjih 13 godina, od uvo�enja "final four" u Evropskoj ligi, od 39 mogu�ih titula 19 (fantasti�nih 48,7 odsto) pripalo timovima na �ijoj su klupi bili na�i treneri (vidi okvir).

OBRADOVI�EV "KARE": �eljko Obradovi� je posebna pri�a. U Solunu je osvojio �etvrtu titulu prvaka Evrope �ime je dostigao Bo�u Mljkovi�a, ali je prvi trener kome je to uspelo sa �etiri razli�ita tima! I jo� jedan podatak: svaki put kada je u�estvovao u Evro-ligi, �to �e re�i �est puta, Obradovi� je stizao do "final four". Najtrofejniji trener evropske ko�arke u poslednjoj deceniji (ne zaboravimo dva Kupa Saporta, jedan sa Real Madridom i jedan sa Benetonom, plus pregr�t medalja sa reprezentacijom) ovako se se�a svojih �est evro-zavr�nica:

"Trijumf sa Partizanom 1992. svakako je emotivno najdra�i. Bili smo svi mladi, takore�i anonimni, prognani iz zemlje i prisiljeni da igramo u Fuenlabradi. Bili smo autsajderi tokom celog takmi�enja, kao takvi smo stigli i u Istanbul a vratili se kao evropski prvaci. Kada mi je pokojni profesor Aleksandar Nikoli� rekao da mi �eli jo� mnogo ovakvih trofeja, mislio sam da se �ali, ali jo� jednom je bio u pravu."

Huventud 1994. u Tel Avivu?

"Najvi�e pamtim do�ek u Badaloni. Ceo grad je bio na ulicama, priredili su nam veli�anstven, nezaboravan do�ek. �ovek se oseti ponosnim kada vidi da je s onim �to je radio i uradio usre�io toliko ljudi."

Real Madrid 1995. u Saragosi?

"Sre�an sam zbog �injenice da je jedan svetski as kakav je Arvidas Sabonis oti�ao iz evropske ko�arke sa titulom prvaka Evrope posle �est sezona u �paniji."

Panatinaikos 2000. u Solunu?

"Izdr�ali smo pritisak favorita. Od prvog dana svi su nas gurali na tron i trebalo je sve to podneti. Igrali smo dobro tokom cele evro-sezone i na kraju zaslu�eno slavili."

Dva neuspeha, 1996. sa Realom i 1998. sa Benetonom?

"U Parizu smo vodili protiv Barselone u prvom poluvremenu sa 15 razlike a ipak izgubili, jer smo imali tanku klupu. U Barseloni smo izgubili od AEK-a u samoj zavr�nici, Bane Prelevi� nam je ubacio trojku... Ljudi su skloni da pamte trojke �or�evi�a i Tompsona koje su donele titule Partizanu i Huventudu, ali ja pamtim i tu trojku Prelevi�a koja nas je izbacila iz finala."

Obradovi� smatra da nema neke posebne tajne u dominaciji jugoslovenskih trenera:

"Ima i te kako dobrih trenera i u drugim zemljama, ako se mi po ne�emu razlikujemo onda je to rad. Mi smo, jednostavno, ambiciozniji, tra�imo vi�e, stro�iji smo u zahtevima i ciljevima i prema sebi i prema igra�ima. Posle toga do�e sve ono �to smo nau�ili kao pripadnici iste trenerske �kole, zatim je tu na�a saradnja, me�usobna podr�ka, razmena iskustava, informacija, kaseta... To je tajna, ako je ima."

ZLATNI TANDEM: U konkretnoj solunskoj pri�i o drugom trijumfu Panatinaikos (i prvi, 1996. u Parizu, ostvaren je sa na�im trenerom Bo�om Maljkovi�em) nezaobilazna je i uloga dvojice na�ih reprezentativaca: �eljka Rebra�e i Dejana Bodiroge. Tandem koji je 1998. blistao na Svetskom prvenstvu u Atini jo� jednom je slavio na tlu Gr�ke, ovog puta u istom klupskom dresu.

"Sada mogu u penziju, prigovarali su mi da sam osvojio sve osim Evropske lige, kona�no i nju imam", ka�e Bodiroga koji �e na kraju sezone odlu�iti da li ostaje u Panatinaikosu ili odlazi u NBA da u Sakramentu, gde su ve� Divac i Stojakovi�, uve�a jugo-koloniju. Bodiroga u finalu nije blistao, ali je manirom iskusnog igra�a znao da izdr�i i "ne siluje":

"Imao sam gr�eve u nogama, jedva sam se kretao. Video sam da mi ne ide �ut, pa sam se trudio da igram za druge. Jednako sam sre�an, ovo je bio moj prvi 'final four' i prvi trijumf."

�eljko Rebra�a je posle briljantne partije u finalu protiv sjajnog Nejta Hufmana iz Makabija zaslu�eno izabran za MVP igra�a turnira.

"Posle osam godina osvojio sam drugu titulu prvaka Evrope i neizmerno sam sre�an. Izme�u onog trijumfa sa Partizanom pre osam godina i ovog sada sa Panatinaikosom dogodilo se toliko toga u mojoj karijeri da ve� sada mogu re�i da sam ponosan na sve �to sam uradio."

GDE SU NA�I?: Lepo je �to na�i treneri i igra�i trijumfuju po svetu, ali uz sve zadovoljstvo i ponos ostaje i pomalo gorak ukus izvesnog zavravanja jer ipak nije re� o direktnim uspesima NA�E ko�arke. Gde su na�i klubovi, na�i igra�i u na�im klubovima? Evro-sezona je bila tragi�na, uz sva uva�avanja objektivnih okolnosti zbog izgnanstva na�ih timova u susedne zemlje. Uvek �emo se radovati svim titulama Obradovi�a, Ivkovi�a, Maljkovi�a, Pe�i�a, �akote, Ivanovi�a, Vukovi�a, �urovi�a... i svih na�ih igra�a, ali radost bi bila jo� ve�a kada bi na�i timovi imali zna�ajniju ulogu u evro-kupovima. Od trijumfa Partizana 1992. bele�imo jo� samo jedno (epizodno) u�e��e crno-belih na "final four" u Barseloni 1998. i Zvezdino finale u Kupu Kora�a iste godine. Malo, isuvi�e malo. Uslovi jesu te�ki, ali i u njima bi se moglo ne�to uraditi. Ideja o povratku (dela) stru�njaka i igra�a u na�e klubove nije lo�a, pod uslovom da klubovi odre�e kesu i plate igra�e da se vrate iz inostranstva. S obzirom na neke cifre koje se ispla�uju u pojedinim klubovima doma�im igra�ima, nije utopija o�ekivati povratak iskusnih igra�a koji su poslednjih godina bili u inostranstvu. Me�utim, jo� va�nije bi bilo vratiti bar deo trenerskog kadra, a to �e i�i znatno te�e.

Vladimir Stankovi�

Apsolutna dominacija

prethodni sadr�aj naredni