Pošta

Vreme broj 486, 29. april 2000.

Evo šta je rekao
"Opet holbrukovanje", "Vreme" br. 485

Poštovani g. Vermeer,

S obzirom na to da izražavate sumnju u korektnost prevoda izjave Ričarda Holbruka povodom hapšenja Momčila Krajišnika, prenosimo citat na engleskom onako kako je objavljen na vestima BBC-a 4. aprila: "Mr Krajisnik is one of the top two leaders of the separatist, racist, murderous people who started this war in Bosnia".

S poštovanjem,
Roksanda Ninčić

Šta je s tolerancijom
"Kako je Nenad prevrnuo čanak"; "Vreme" br. 485

Poštovani gospodine Žarkoviću,

Nenad Čanak je poslednji čovek kome je potrebno da ga neko brani i to nije namera mog komentara. Pre svega, za razliku od Nenada, ja sam protiv vešanja bilo koga  bilo gde. Uz to, u velikoj meri se slažem sa vama da su delovi Nenadovog izlaganja mogli neodlučnima otežati donošenje odluka i uplašiti one koji su do sada glasali za Miloševića. Delim i vaše mišljenje da to možda nije bio politički i najpragmatičniji govor, ali podsećam vas da tog dana to nije bio jedini govor. Tamo, na bini, bilo je i vrućih i hladnih, a nažalost najviše mlakih govora i ponuda. Bilo je, dakle, pomalo za svakoga, kao što koalicijama i priliči. A ako se o ubeđivanju neubeđenih radi, onda je primena tehnike "dobar policajac (svi) – loš policajac (Nenad)" sigurno bliska onima koji glasaju za Miloševića.

Ono što smatram važnim, i zašto ovo pišem, jeste da u vašem komentaru Čankova izjava nije data u potpunosti, tj. da je izvađena iz konteksta.

Takođe smatram važnim da primetim da ste dali sebi za pravo da progovorite u ime svih prisutnih na mitingu. Moram vam reći da su tamo gde sam ja stajao neki bogami prebrojavali bandere. Jedan je čak pominjao Aleju velikana od Terazija do Slavije. Čanak, dakle, nije bio najradikalniji učesnik mitinga na Trgu, ali je jedini govorio.

Međutim, najviše i najneprijatnije me je iznenadila vaša rečenica kojom Čanka, budući da je autonomaš, proterujete iz Beograda u Novi Sad, da tamo talasa a nas ostavi u ustajaloj bari da brinemo da se oni koji glasaju za Miloševića ne uznemire. Moram vam reći da je ovakav vaš stav skoro radikalan kao i Čankov. Vi, doduše, niste za bandere, ali ste za isključenje (kakva grozna partijska reč iz Koalicije) i ograničenje kretanja i političkog delovanja onih sa kojima se vi ne slažete. Ako ste iskreno protiv bandera, onda nije važno da li se na njihovu nenamensku upotrebu poziva u Beogradu ili u nekom drugom gradu. Pri tom se pitam šta bi sa pluralizmom, demokratijom, tolerancijom?

Povodom pluralizma nekoliko reči o 8. strani i fotografiji dvoje mladih koji se ljube dok devojka drži zastavicu Građanskog saveza Srbije i potpisa ZDRAVA STRANKA ispod fotografije. Ono što mi smeta u potpisu jeste jednina. Znači li to da su sve ostale stranke bolesne? Znate i vi, i ja, i građani sa Trga da nije tako. Čemu uvođenje klasifikacije i podele stranaka po medicinskom kriterijumu? Naravno, uvek možete reći da ste mislili da je zdravo da se mladi ljube, "Make love not war" itd. Moram opet reći da su se mladi ljubili i na mestu gde sam ja stajao, doduše bez upotrebe partijskih zastavica. Pri tom ih je od mladalačke strasti hladilo vijorenje mnogobrojnih, pomešanih partijskih zastava. Lepa slika, zar ne? Jednina mi smeta i zato što nameće utisak da su dvoje koji se ljube iz iste stranke (po kriterijumu: drugaricu iz naše partije može ljubiti samo naš partijski drug). Ono što ni vaš fotograf ni pisac potpisa naravno nisu mogli znati jeste da je mladić član Lige socijaldemokrata Vojvodine, partije gorepomenutog Čanka, i da je upravo stigao iz Novog Sada. Dakle, to autonomaš ljubi NAŠU devojku i to u NAŠEM Beogradu!!! Onaj iz Bolesne ljubi onu iz Zdrave stranke i prenosi joj virus autonomaštva i talasanja žabokrečine. To se mora i može sprečiti samo jasnim obeležavanjem onih koji u Beograd dolaze iz raznih pravaca.

Ovome, naravno, nema kraja i time sam želeo da pokažem kako je malo potrebno da se pokrenu pogubne lavine. Nije vreme za navijanje za jednog igrača i za jedan klub. Vreme je za podršku Timu i timskoj igri u kojoj ima mesta, a mora biti i razumne tolerancije.

Zato ću za kraj parafrazirati rečenicu iz vašeg teksta: kada lični temperament (lična netrpeljivost?) nadvlada novinarsku mudrost, novinarstvo postaje opasna stvar.

S iskrenim poštovanjem,
Miljenko Dereta, Beograd

prethodni sadržaj naredni

vrh