Poliveni poliva�
Kad vladarska autocenzura ode do�avola
Autoritarna
dru�tva, optere�ena bilo kojom vrstom (nadri)ideologije, nisu �uro�eno�
sklona samo upropa�tavanju �ivota sopstvenih podanika nego i �alosnoj
autodegradaciji; kao da nekontrolisana mo� njenog nosioca izla�e pove�anom
riziku od dekadencije jezika i
smisla. Naravno, tirani su se retko kada u istoriji odlikovali nekom
briljantnom pame�u, i takvo se �ta od njih i ne o�ekuje; umesto
superiornih intelektualnih egzibicija � koje svetinu niti zanimaju niti
uzbu�uju � mnogo je korisnija ve�ta
demagogija, to jest ugodno dra�kanje Ni��ih po onim mestima gde su
najgolicljiviji. I na svom po�etku, te u doba rasta i zrelosti,
autoritarni poreci se zaista nepogre�ivo slu�e harizmom Vo�e i demago�ko-mobilizatorskim
jezikom. Kako se, me�utim, �neprovetreno� dru�tveno tkivo nu�no
s protokom vremena pretvara u krpe� i gnjile�, tako i svi autocenzorski mehanizmi vladarskog govora � oni koji slu�e
prikrivanju istinske prirode Centra Mo�i � postepeno odlaze do�avola,
pa se Mo� ubrzo na�e prikazana u svojoj ogoljenoj banalnosti, koja bi
bila urnebesno sme�na samo da nije (u trenutku razgoli�enja) jo� uvek
tako stra�na. Me�utim, �obznana� njene stvarne �sme�no�e�
pouzdan je znak da joj se bli�i kraj: ni�ta vi�e ne mo�e trajnije zadr�ati
tu provalu prosta�ke nesuvislosti i amoralnosti, jedini stvarni mentalni
sadr�aj savremenog nosioca nelegitimne Mo�i.
Rahmetli Franjo Tu�man, istori�ar-amater, ra�alovani general i nekada�nji predsednik FK Partizan, u svom se desetogodi�njem vladarskom �ivotu nalupetao toliko nepojamnih gluposti da su samo njegovi �biseri� dovoljni da kvalitetno ispune tri-�etiri antologije tipa one feralovske �Greatest shits�; ipak, obznana kona�ne demencije, kao najave neopozivog kraja jednog poretka, usledila je onda kada je historik-kolerik izvoleo saop�titi kako su njegovi protivnici svi odreda �djeca vojnih lica� i �potomci mje�ovitih brakova�. Ovo je, s razlogom, bilo prepoznato kao karikaturalni, samodemaskiraju�i autogol: ko su, ako ne njegova ro�ena deca, �deca vojnog lica�? Ko su, ako ne njegovi ro�eni unuci, �potomci me�anih brakova�?! Do ove izjave ex-general je mogao biti tretiran kao mu�i�avi starac s manijom veli�ine; od nje, on je dobio �kvalitet vi�e� � razotkrio je svojim protivnicima svoju fatalnu slabost: strukturalno slepilo koje naposletku razara sve diktature, totalno odsustvo autopercepcije, nemogu�nost sme�tanja vlastite li�nosti u �koordinatni sistem� koji korespondira sa spoljnom stvarno��u.
�uveni govor dr Mirjane Markovi� u Crnoj Travi obogatio je tamnu stranu istorije Deset Krvavih Godina kreativnim sociolo�kim doprinosom na temu �frustriranih mu�karaca i endokrinolo�ki o�te�enih �ena� te hroni�nog �nedostatka higijenskih navika� iliti �nekupanja� opozicionih lidera i �elnika srpskih gradova, s posebnim naglaskom na Beograd; tako je, u �poeti�kom� smislu, ovaj govor tresnuo na ono dno na koje se, u eti�kom smislu, prethodno prizemljio notorni istup Dragana Tomi�a glede �in�i�evog ujaka, pa sada zajedno ponosno sa�injavaju onu Najni�u Ta�ku u vi�evekovnoj istoriji srpskog jezika. Me�utim, va�niji � mada manje �ivopisan � deo tog govora jeste lamentiranje direktorke JUL-a na temu �pokradenosti� srpskih gradova i �injenice da, eto, nosiocima lokalne vlasti u Beogradu niko nije objasnio kada su bili mali �da se ne smeju prisvajati tu�e stvari�. E sad, pravo je pitanje na ovom mestu (tzv. �million $ question�) da li i ku�e, tj. vile po elitnim senovitim brdima spadaju u stvari, ili su one vi�e nekako... pojave?!
Na ovaj istup se nadovezala razmena parapolemi�ke argumentacije na relaciji JUL-SPO, uglavnom na izazovnu temu �ko se vi�e nakrao i obogatio za ovih deset godina�? Cinik bi rekao da je rezultat krajnje neizvestan i da �e odlu�ivati �majstorica�, ali ja nisam cinik: mene zanima �izdajni�ko� svojstvo jezika kojim se � sve neopreznije � slu�i vrh ovda�nje �politi�ke klase�. U tom je smislu najve�a korist od dozirane decentralizacije dru�tvene i finansijske mo�i koja je usledila nakon poslednjih lokalnih izbora ba� u tome �to se �politi�ka klasa� na vlasti raspolutila na konkurentske grupacije koje javno trijumfalno pokazuju prljav ve� svojih konkurenata; zato im mo�da treba verovati za sve �to ka�u jedni o drugima... Bitna je razlika me�u njima, ipak, u stepenu (ne)uskla�enosti retorike i stvarnosti: u me�usobnom d�apanju profitera pseudotranzicije gore �e pro�i onaj ko pati od ve�eg zjapa izme�u proklamovanog i vidljivog. I tu je problem direktorke JUL-a: u onom �tu�manovskom� fatalnom odsustvu autopercepcije, u zapanjuju�em neuvi�anju promene stvarnosti koja zahteva promenu jezika: nastupati u ime levih populista a.d. 2000. ba� kao da je i dalje 1990. �tetno je za samog govornika: jer, doslovno SVI ljudi u Srbiji (od kojih je ogromna ve�ina samo gubila u ovih desetak godina!) znaju i vide da osoba koja druge optu�uje za �prisvajanje� sama spada me�u najizrazitije, odnosno veoma, veoma malobrojne dobitnike u�asnih, zlo�ina�kih, sramnih i iznad svega sirotinjskih srpskih devedesetih. Za ovaj uvid im, naime, ne treba dubinsko poznavanje ideologije, politike, istorije ili �ube�iva�kih mehanizama� propagande: dovoljno je da pro�u Tolstojevom i U�i�kom ulicom. Jo� ako posete i Bambija, izgubi�e svaku volju za postavljanjem dodatnih pitanja. Javni govornik koji, dakle, ignori�e �injenicu da ama ba� svi u jednom dru�tvu znaju bazi�ne �injenice o njegovom statusu � imovinskom, politi�kom, dru�tvenom � s impresivnom efikasno��u radi protiv sebe. Ova je autodemaskiraju�a radnja, naravno, nesvesna: govornik �ivi u svojoj, paralelnoj realnosti, u ideolo�kom konstruktu, i zato jezik kojim se slu�i prilago�ava komunikaciji s tim konstruktom, a ne s �banalnim� spoljnim svetom. Tako je i Tu�man pri�ao �to je pri�ao jer je, vo�en ideolo�kim fantazmima, ali i uznapredovalom entropijom jednog poretka, jednostavno apstrahovao neprijatne �injenice o idealnoj primenjivosti svojih optu�bi na sebe i svoje bli�nje. I onda smelo krenuo da toro�e, dirljivo nesvestan da se ve� i Dvorjani sumnji�avo zgledaju. Kraj je ve� bio posve blizu, jer je bilo jasno da se Gospodar vi�e ne snalazi u procenama, u pragmati�nom pozicioniranju vlastite li�nosti kontra ostatku sveta.
U govoru u Crnoj Travi i potonjim reakcijama JUL-a na SPO-ov odgovor krasno se vidi ova osveta jezika i smisla svom dugogodi�njem ugnjeta�u: sve i da je svaka izre�ena optu�uju�a re� apsolutno ta�na, mesto sa kojeg se govori je upravo tim i takvim re�ima delegitimisano, jer je u tom dru�tvu � od kojeg Govornik o�ekuje razumevanje i odobravanje � common knowledge da su ba� Govornik i njegovo okru�enje ona instanca koja je epicentar Po�asti ka kojoj je uperen moralisti�ki prst. I onda, normalno, usledi burleskni efekat poznat iz pri�e o polivenom poliva�u, ubrzano potkopavaju�i preostale stubove delegitimisanog Poretka.
Teofil Pan�i�
