Izjava nedelje
Prvi
�emo zaratiti sa do�ljacima iz svemira
Du�an Kova�evi�, dramski pisac (Blic)
Dr
Vladimir �tambuk,
u �Borbinoj� rubrici, �Sociolo�ke novele�, �itaocima �estita 1.
maj: �Ovogodi�nji prvomajski praznici �e svuda u svetu biti praznici
onih koji ne �ele da budu masa, koji �ele mir, napredak, ravnopravnost i
lepotu �ivljenja.
Nema nikoga na ovom svetu, a pre svega ne medju onima koji �ive od svog
rada, koji nisu za svetsko povezivanje, za saradnju, za mir i promene. Sve
to, medjutim, mora da bude odredjeno merom ljudskosti, oslobadjanja �oveka
od njegovih dru�tvenih i materijalnih ograni�enja. Sve to mora da ima
lice ne pojedina�nog �oveka ve� o�ove�enog dru�tva. Sve to mora da
vodi ka sre�i i slobodi divljenja svih ljudi. Bez toga sve to je tla�enje,
diktatura, nesloboda i ljudska nesre�a.
Zato �e ovaj 1. maj biti vreme novog po�etka. Vreme otresanja od
izbacivanja iluzija o lepoti eksploatacije, o progresu i napretku bez
smisla, o sre�i u pot�injenosti i radosti neslobode.
Sretan vam, dragi moji 1. maj, medjunarodni praznik rada.�
Dragana
Kandi�,
stomatolog, Beogra�anka na radu u �vajcarskoj, za �Politikin�
nedeljni dodatak �Magazin�, ka�e:
�Bila sam jako nesre�na i povre�ena, �to sam zbog nena�enog posla
morala da napustim zemlju. Vremenom nostalgija je rasla da bi negde posle
decenije dostigla kulminaciju. Otud moja rodoljubiva poezija koja je sa�uvala
jezik koji sam ponela sa sobom. Ta poezija je sa�uvala slike koje sam
ponela sa sobom, se�anja i sve one simbole koji su utkani u istoriju i
ikonogra�ju moga naroda i koje su mi pomogle da sa�uvam svoje bi�e i
svoju li�nost. Me�utim, polako postajem �edo dveju domovina, tako da
sam napisala pesmu 'Alpika', osetila da deo mene voli i moju �vajcarsku.
Sa tugom posmatram odlazak na�e mladosti iz zemlje, koji �e se, bez
obzira na gajenje jezika, muzike i tradicije svog naroda, negde u nekoj
generaciji istopiti i nestati. Kada bih se ponovo rodila nikada ne bih oti�la
iz svoje zemlje, svog grada i svog sokaka.�
Goca
Tr�an,
peva�ica, u �Pink reviji� otkriva �ta bi ponela na pusto ostrvo:
�Sigurno bih ponela svoj kofer sa �minkom, �ilet i pincetu. Bez toga
ne mogu. Ne toliko zbog �minke, nego ni na pustom ostrvu ne bih mogla da
ne �upam obrve ili ne skinem dlake s nogu...�
�eljko Bebek,
roker, u �Blicu� ka�e:
�...Moram re�i da se godinama je�im kada pro�itam naslove urbani rok,
urbana sredina i sli�no. Ina�e osobno nemam nista protiv sintagme
pastirski folk-rok, jer ona u biti odr�ava �injenicu da smo mi uvjek
nastojali napraviti distancu izme�u nekog na�eg (balkanskog) izraza i
izraza na�ih kolega sa Apeninskog ili Pirinejskog poluotoka, ili Velike
Britanije, SAD itd. Svi su i�li u stvaranje svoje muzike, u nekakve svoje
karijere. Za�to to ne bismo i mi radili i za�to ne bismo sve to �to
dolazi izvana zvali �urbanim rokom�? A ako treba birati izme�u
urbanog i selja�kog, ja sam za �selja�ki rok� jer sam �selja�ko
dijete� i ho�u da bude ba� ovako kako mi radimo!�
D�ej
Ramadanovski
u �Blicu� govori o sprezi izme�u sponzoru�a i socijalne krize:
�U mom re�niku ne postoji re� sponzoru�a. Ja to zovem � pametna
devojka. Na�e frajera da radi za nju, kupuje joj skupu garderobu, kola,
izvodi je, vodi je na putovanja. Svaka �ast svakoj koja svojom lepotom
zavede frajera, ne mora da radi, samo le�i i u�iva, a on sve donosi.
Re� sponzoru�a su izmislile ru�ne devojke, kojima Bog nije dao da im se
udvaraju bogati mu�karci. Napi�i slobodno da D�ej ka�e da su
sponzoru�e najpametnije �ene.�
Aleksandra
Nikoli�,
�lanica grupe�Models�, obja�njava kako reaguje na tra�eve koji je
prate:
�Navikla sam na tra�eve. Shvatila sam da lepe devojke uvek prate tra�evi
jer takav je mentalitet na�eg naroda. Ako joj ne mogu na�i manu,
proglase je za 'laku' ili glupu. Ljudi ovde jednostavno ne prihvataju da
neko mo�e imati vi�e kvaliteta. Jaka sam li�nost i ne obazirem se na
pri�e. U protivnom bih sigurno poludela.�
Sveta Mihajlovi�,
iz sela Martinci u Sremu, u �Ve�ernjim novostima� ka�e:
�Kada sve 'stavim na papir' ispadne da mi je najekonimi�nije da ni�ta
ne radim. Nema dobiti, ali nema ni ulaganja. Sada pla�am repromaterijal,
a na kraju ni ulo�eno ne mogu da povratim. Sejem, a posle koli�inski �anjem
kao moj babo pre pola veka. Odr�avamo njive da kom�ije ne ka�u da s__u
u parlogu...�
Katarina
�or�evi�,
novinarka �Politike�, svoj tekst �Da i na nebu i na zemlji�,
po�inje ovako:
�Slika u kojoj 19 mladih i zaljubljenih parova u sve�anoj sali Starog
dvora svojim gromoglasnim sudbinskim 'da' nadja�ava zvuke sirena, usred
ratnog aprila �99 godine, obi�la je ceo svet. Pobeda boginje Venere nad
ratobornim Marsom u�la je u nacionalnu istoriju kolektivnih ven�anja, a
19 mladenaca me�u kojima su bile i dve ro�ene sestre, jedan vojnik, dva
postdiplomca, par lekara i nekoliko mlado�enja, izbeglih iz ratnog pakla
biv�e Jugoslavije, u�etali su i u svetsku istoriju, kao prvi bra�ni
parovi koji su usred rata, iz inata rekli kolektivno da. Danas u njihovom
naru�ju bezbri�no spava pet de�aka i jedna devoj�ica koji verovatno i
ne sanjaju da su iz tog naru�ja godinu dana ranije poleteli golubovi mira
i molitve njihovih roditelja da sva deca na svetu imaju miran san.�
Slobodan Kandi�,
tesar no�ne smene graditelja novog mosta preko Dunava, u �Ve�ernjim
novostima� ka�e: �Ma samo da Dunav nije bio toliko visok. Pomahnitao,
hu�i ho�e sve da odnese. Razlio se, pa li�io na more. Ba� nam nije i�ao
na ruku. Sve �to je do nas na obali, �to je trebalo ispo�tovati, sve je
ura�eno i radimo dalje. Veliki je to posao. Velika reka. Most je to,
ljudi.�
Aca
Lukas
razgovara sa novinarkom �Pink revije�:
O �emu voli� da pri�a�?
Volim da razgovaram o milion stvari, ali nikad nisam razmi�ljao u tom
pravcu.
Mislila sam, mo�da te novinari dave pitanjima koja ti nisu zanimljiva?
Mene ni�ta ne mo�e da davi, jer �ta god da me upita�, imam odgovor.
Odgovori�u ti �ak i kad to �to me pita�, spada u teme o kojima ne �elim
da govorim.
Ako ovako nastavimo, do�i �emo do zaklju�ka da �teta �to nisi oti�ao
u diplomatiju.
Stra�no volim da razgovaram o politici, naravno ne za novine. U okviru
intervjua mogu da pri�am o mnogo �emu �to ne spada u moj fah, ali ne i
o politici, jer je to preozbiljna stvar. Mislim da nisam dovoljno
kompetentan da bi neko, eventualno, na osnovu mog stava formirao svoje
poglede.
