Pretnje
General�taba
Vojni vrh bez kompasa
Po prvi put je "najvi�i stru�ni i �tabni organ za
pripremu i upotrebu vojske u ratu i miru" saop�tio da politi�ari �
odnosno civili � "ugro�avaju bezbednost zemlje"
General�tab VJ po�eo je da preti vodjama opozicije. "Lideri pojedinih
stranaka" optu�eni su u saop�tenju G� VJ-a 4. maja za "nasrtaje na
li�nost predsednika SRJ koji kulminiraju primitivnim pretnjama brutalnom fizi�kom
likvidacijom". I ne samo to: takvim "nasrtajima, napadima i
pretnjama" se, prema G�-u, "podriva odbrana i ugro�ava bezbednost
zemlje". Zato se u saop�tenju konstatuje da je "nesumnjiva
obaveza" dr�avnih organa da prema nosiocima tih pretnji preduzmu zakonom
predvidjene mere.
Koje posledice mogu proiza�i iz takvog stava General�taba, organa koji je u
Zakonu o Vojsci Jugoslavije definisan kao "najvi�i stru�ni i �tabni
organ za pripremu i upotrebu Vojske u miru i ratu"?
Prvo,
predsednik SRJ jeste, kako se to stru�no naziva, "za�titni objekt"
Krivi�nog zakona Jugoslavije. Za�ti�en je propisivanjem krivi�nog dela iz �lana
122 Krivi�nog zakona Jugoslavije (ubistvo predsednika najvi�ih organa), �lanom
123 (nasilje prema predstavniku najvi�eg dr�avnog organa), a ugled i �ast su
mu za�ti�eni �lanom 157 (povreda ugleda SRJ).
Krivi�nim zakonom Srbije sankcionisane su i pretnje ubistvom, mada se te
sankcije ne odnose vi�e na predsednika nego na sve ostale gradjane. �lan 67 ka�e
da �e onaj "ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da �e napasti na �ivot
ili telo tog lica ili njemu bliskog lica" biti ka�njen nov�ano, ili
zatvorom do �est meseci. Takvi slu�ajevi se vode po privatnoj tu�bi, osim u
slu�ajevima kad pretnje dovode do "uznemirenosti gradjana" ili
"te�kih posledica", kad se vode po optu�nici i kad je predvidjena
kazna od tri meseca do pet godina. U svakom slu�aju ta pretnja mora biti
ozbiljna da bi se sud njom pozabavio, odnosno onaj kome je pre�eno mora da ju
je ozbiljno shvatio � iz �ega proizilazi da se predsednik SRJ upla�io,
recimo, Nenada �anka.
Formulacija o "podrivanju odbrane i ugro�avanju bezbednosti
zemlje" ne postoji ba� kao takva u Zakonu, ali KZJ govori, na primer, o
"podrivanju vojne i odbrambene mo�i" (�lan 121). Kontekst je,
medjutim, slede�i: "Ko uni�ti, u�ini neupotrebljivim ili omogu�i da
predju u ruke neprijatelju odbrambena postrojenja, odbrambeni objekti, polo�aji,
naoru�anje ili druga vojna i odbrambena sredstva, ili preda trupe neprijatelju,
ili na drugi na�in omete ili dovede u opasnost vojne ili odbrambene mere"
kazni�e se zatvorom najmanje tri godine.
O�igledno je da "lideri pojedinih stranaka" ni�ta od ovog nisu �inili,
ne �ine, niti mogu da �ine. Zatim, verovatno bi i General�tabu bilo te�ko da
doka�e � sve i kad bi za to bio ovla��en � da "nasrtaji" na li�nost
predsednika SRJ mogu podriti vojnu i odbrambenu mo� zemlje. Izmedju tih stvari,
jednostavno, ne postoji uzro�no-posledi�na veza. Kona�no, ove zakonske
odredbe odnose se na rat ili ratno stanje, s obzirom na to da se govori o
neprijatelju, odnosno predaji ovoga ili onoga neprijatelju.
"Iz takvih formulacija proizilazi da General�tab neistomi�ljenike
tretira kao neprijateljsku oru�anu formaciju koju treba napasti, a ne kao deo
civilnog stanovni�tva. Politi�ari, naime, predstavljaju civilno stanovni�tvo,
oni su njegov deo. Posao vojske je da brani civilno stanovni�tvo", ka�e
advokat Nikola Barovi�, dodaju�i da se to uklapa u projekciju vlasti da je u
ratu sa svima. "General�tab je zauzeo gard kao da su vojska u nekoj
koloniji, pa se kolonija pobunila. Pona�aju se kao da su odnekud do�li, kao
intervencionisti�ka vojska strane dr�ave koja je protiv celog stanovni�tva,
kao sovjetska vojska prilikom okupacije Madjarske 1956, ili �ehoslova�ke 1968.
godine. Stepen njihove dzorijentacije u odnosu na to ko su i gde su zastra�uju�i
je s obzirom na to da predstavljaju oru�anu silu", ocenjuje Barovi�.
Kona�no, u opisu radnog mesta General�taba nije da poziva dr�avne organe
da preduzimaju bilo kakve aktivnosti. �injenica da su to u ovom saop�tenju u�inili
jo� jednom govori da sebe shvataju kao politi�ki subjekt. Iz toga, medjutim,
ne proizilazi bilo kakva obaveza postupanja za pravosudne organe.
Ipak, te�ko je proceniti da li �e saop�tenje General�taba izazvati neke
konkretne posledice. Naime, ovo je prvi put da se ogla�avaju neuvijenim
pretnjama politi�arima, te ne postoji iskustvo na osnovu kojeg bi se procenilo
�ta bi iz toga moglo proiza�i. Ni kad se raspadala SFRJ i kad se dosta �pekulisalo
sa mogu�no��u uvodjenja vanrednog stanja nije toga bilo: tad je General�tab
pretio "separatistima", a ne politi�arima. Naprotiv, stalno su
pozivali politi�are da se ne�to dogovore i govorili da �e svaku njihovu
odluku po�tovati.
Roksanda Nin�i�
