Vreme broj 488, 13. maj 2000.

Karakterologija Jugoslovena, tre�i put

Rastvaranje naroda

Na popisu 2001. godine vide�emo koliko se jo� gra�ana ose�a i izja�njava kao Jugosloven. Bitnije od toga jeste shvatiti da posle nestanka jedne i osnivanja novih �pet-�est dr�ava nisu nestali narodi � ni njihov karakter

Dvornikovi�eva "Karakterologija Jugoslovena" pojavljuje se sad tre�i put u proteklih 60 godina � svaki put u novoj Jugoslaviji. Prvo izdanje objavljeno je 1939. kod Gece Kona, upravo dok je po�injao Drugi svetski rat; pretisak je, opremljen kratkim pogovorom Vladete Jeroti�a, objavila beogradska "Prosveta" 1990, neposredno pred raspad SFRJ. Isti izdava� je ovih dana ponovo �tampao izdanje iz 1990, ponavljaju�i i Jeroti�ev pogovor. Imaju�i na umu sudbinu naroda �ijim se karakterima kao nau�nik vi�e od dve decenije bavio, prve i druge dr�ave Ju�nih Slovena i samog Vladimira Dvornikovi�a, sujeverni �italac ima sve razloge da se upla�i od onog �to nam se opet sprema, sad kada je knjiga ponovo objavljena. Pa�ljiviji �italac, me�utim, mo�e da Dvornikovi�evo kapitalno delo istra�uje, s opravdanom verom da �e mu ono pomo�i u pronala�enju odgovora na pitanje za�to i �ta to "mi" �inimo, kuda to vodi ili kako "druge" navodi da se prema "nama" pona�aju.

Dr �arko Trebje�anin smatra da � i pored silnih pohvala, usklika i odu�evljenja s kojim je do�ekano izdanje 1990. godine � "Karakterologija Jugoslovena" uop�te nije shva�ena. "Uslov za �itanje je da knjiga postoji, a sasvim drugo pitanje da li je �itana. Nije dovoljno ni samo �itati, treba znati valjano pro�itati. Na kraju, ne postoji ni samo jedno �itanje", ka�e Trebje�anin. "U nacionalisti�koj euforiji, Dvornikovi�a su slavili ili oni koji ga uop�te nisu �itali ili, ako i jesu, �itali su tek pone�to i prili�no povr�no." Dvornikovi�evu drugu pojavu je u devedesetim godinama prakti�no zatrpala poplava "nacionalne" literature autora koji dr�e da je govor o nacionalnom � pa i nacionalnom karakteru � samo onaj u superlativima ili, �to mu iza�e na isto, demonizacija doju�era�nje "bra�e". S jednog ozbiljnog, analiti�kog stanovi�ta, isti�e Trebje�anin, "bitno je da vidite kakva je veza izme�u uo�enih osobina i empirijskih podataka, �injenica na kojima se one zasnivaju, koliko je ta veza sna�na i jaka, koliko se argumentovano mo�e braniti postojanje tih osobina". "A kako �ete to vrednovati, sasvim je drugo pitanje."

KARAKTER I SUDBINA: Sam Dvornikovi� je izri�ito odbacio "etnopsihologije" i "karakterologije" koje su izme�u dva svetska rata, u vreme njegovog istra�iva�kog rada, zasnivane na "nau�nom" vrednovanju rasnih odlika/razlika. To je, smatra Dvornikovi�, "popularna ili polunau�na psihologija rase". "Ona se gradi malo na intuiciji, malo na iskustvu, malo na proizvoljnoj fantaziji, a najvi�e na vannau�noj tendenciji. O metodi niko ne pola�e ra�una." Isto tako, nije se slagao ni sa istra�iva�ima koji su odustajanje od istra�ivanja dostupnog obilja materijala � "Egzotika, egzotika, svuda sve sama egzotika!", bila je ocena ju�noslovenskog "materijala" koju je dao Emil Utic (Utitz) � pravdali metodskom sumnjom i obimom poduhvata.

Od Aristotelovog u�enika Teofrasta koji je prvi sistematski opisao trideset vrsta (samo "negativnih") karaktera, pa sve do evropskog romantizma � sveukupno oko dva milenijuma � "karakterologija" se gotovo isklju�ivo bavila pojedincem. Od XVII veka datiraju prvi poku�aji da se opisivanje karaktera, inspirisano Teofrastom i njegovim kasnijim uticajem na rimsku, vizantijsku i evropsku knji�evnost, pro�iri na cele narode, odnosno ono �to �e kasnije dobiti op�te ime narodnog "duha" ili "du�e". Kako se �ak i me�u ljudima koji sebe smatraju ozbiljnim retko mo�e na�i neko spreman da svom narodu ospori juna�tvo, po�rtvovanost, radinost, gostoljublje, �isto�u, toleranciju, iskrenost i pravdoljublje � naro�ito u pore�enju sa narodima pretpostavljeno ili "dokazano" suprotnih osobina, to je etnopsihologija relativno brzo iza�la na lo� glas. Rasisti�ke teorije i praksa u pro�lom i ovom veku u�ini�e je gotovo nepo�eljnom, a u svakom slu�aju vi�e no sumnjivom disciplinom.

Nije te�ko slo�iti se da postoje razlike me�u ljudima razli�itih kultura, ka�e �arko Trebje�anin; nesporazumi su po�eli oko obja�njenja porekla tih razlika: "U vreme kada je nastajala etnopsihologija, razlike su u velikoj meri obja�njavane na osnovu nekog 'duha naroda', 'kolektivne du�e' i sli�nih, nenau�no zasnovanih pojmova. Me�utim, ako tome pri�emo kao �injenici da ljudi � �ive�i na jednom prostoru, govore�i isti jezik, imaju�i iste obi�aje, istoriju i relgiju � vremenom sti�u iste �ivotne navike, stil i na�in �ivota, onda se i nacionalni karakter mo�e videti kao jedna vrsta dru�tvenog karaktera. To ne zna�i uniformnost, nego postojanje jednog jezgra osobina koje im je zajedni�ko i po kom se razlikuju od drugih. Ili, �to je jo� verovatnije � i u �emu je, po mom mi�ljenju, Cviji� u pravu � da postoji nekoliko tipova i podtipova tog, da ka�em, nacionalnog karaktera."

PODELJENA SLIKA: Trebje�anin isti�e i empirijske te�ko�e da se bez pojma nacionalnog karaktera objasne mnoge pojave, naro�ito ako na jednom podru�ju i jednom vremenskom periodu deluju isti dru�tveni i istorijski �inioci. Raspad Jugoslavije u tom pogledu mo�e biti veoma pou�an primer. Vladimir Dvornikovi� govorio je o narodu Jugoslovena i istra�ivao karakter(e) Jugoslovena bez zaslepljenosti idejom jugoslovenstva u prvoj i bez mogu�nosti da istra�uje u drugoj Jugoslaviji. Otuda se � post festum � mogu u�initi proro�anskim njegove re�i iz kratkog zaklju�nog poglavlja "Karakterologije Jugoslovena".

 "Iskustvo pokazuje da i pojedinac i kolektivna istorijska grupa", ka�e Dvornikovi�, "mogu reagiranjem na svoje sopstveno primarno bi�e da postignu i izvesne karakterne preobra�aje i prilago�avanja. �itava kultura, iz ovoga vidika, u stvari i ne zna�i drugo no osloba�anje i razvijanje jednih, pozitivnih, a ko�enje drugih, negativnih du�evnih sila i osobina. U na�im dijagnozama o jugoslovenskom narodnom karakteru oba su smera, ma i indirektno, nagla�ena. U svojoj dana�njoj du�evnoj formi Jugosloven, kao pojedinac, zako�en je jo� u samom sebi; Jugosloveni, kao narod i dru�tvena zajednica, ko�e jedan drugoga i jedni druge. To je na�a poslednja i po dana�nju generaciju najva�nija dijagnoza � dalje preko toga karakterologija ne mo�e i ne sme da ide."

VIRTUELNI JUGOSLOVENI: Ubrzo po prvom objavljivanju "Karakterologije" 1939, Jugosloveni su dobili priliku da od 1941. do 1945. poka�u dvojstvo svih osobina �ijem je prou�avanju Dvornikovi� posvetio decenije rada. Potom su se, tokom pola veka zajedni�kog �ivota u drugoj Jugoslaviji, primirili; broj onih koji su se u to vreme ose�ali i na popisima izja�njavali kao Jugosloveni dostigao je 1,38 miliona. Po�etkom devedesetih godina idila je zavr�ena na na�in koji je metaforu balkanske kr�me pretvorio u dobro�udnu �alu: u krvavom raspadu koji je po�eo 1991. slo�no su u�estvovala sva karakterna bra�a biv�e Jugoslavije. Izuzev Makedonaca, treba potsetiti, bez obzira na to �to se ta �injenica u "nacionalnim" logikama eks jugoslovenskih naroda mo�e tuma�iti kao krunski dokaz da oni � nisu Jugosloveni.

Pre oko 2500 godina Heraklit iz Efesa, koji �e u istorije filozofije u�i pod nadimkom "Mra�ni", kratko je izjavio da je etos �ovekov demon. Danas se taj stav naj�e��e citira u obliku "karakter je �oveku sudbina", pri �emu "karakter" pokriva zna�enje etosa kao skupa svih moralnih kvaliteta jedne li�nosti, nezavisno od toga koliko je on samonikao, a koliko nasle�en. Dvornikovi�eva istra�ivanja i zaklju�ci, njegova li�na i sudbina njegovog dela i, najzad, sudbina dr�ave Ju�nih Slovena, te�ko da o karakteru "Jugoslovena" govori mnogo lepog. Na popisu 2001. godine vide�emo koliko se jo� gra�ana ose�a i izja�njava kao Jugosloven. Bitnije od toga jeste shvatiti da posle nestanka jedne i osnivanja novih pet-�est dr�ava nisu nestali narodi � ni njihov karakter, bez obzira na to da li sad ima "bolju" krv i tle da na njemu raste i buja. Otuda je prou�avanje Dvornikovi�evog dela ne samo preporu�ljivo nego i neizbe�no, pa makar i u obliku odgonetanja budu�nosti.

Aleksandar �iri�

Biografija Vladimira Dvornikovi�a

Neuklopljiv pa nepo�eljan

Vladimir Dvornikovi� ro�en je 1888. godine u Severinu kao najstarije od jedanaestoro dece profesora U�iteljske �kole u Sarajevu i seoske u�iteljice. Po zavr�etku gimnazije (Zemun, Sarajevo), 1906. upisuje studij filozofije u Be�u, gde je slu�ao predavanja Jerusalema, Gomperca, Jodla, Hoflera i drugih. Doktorirao je 1911. kod Fridriha Jodla.

Zbog projugoslovenskih stavova ostao je bez austrougarske dr�avne stipendije, da bi kasnije sa mesta suplenta Velike realke u Sarajevu bio proteran u Biha�, gde je radio kao profesor u gimnaziji. Godine 1919. je habilitirao, postao docent i po�eo da radi na Sveu�ili�tu u Zagrebu. Za redovnog profesora postavljen je u prole�e 1925, da bi ve� po�etkom naredne godine bio penzionisan zbog neuklapanja u �kolsko-filozofski krug okupljen oko Alberta Bazale. Aktuelnost, originalnost tema i zanimljivost Dvornikovi�evih predavanja nije se uklapala u strogi akademski duh Sveu�ili�ta.

Penzioner sa jedva 38 godina, rad je nastavio dr�e�i javna predavanja: u Jugoslaviji i Evropi ih je odr�ao vi�e od 400. Autorizovana � i verovatno nepotpuna � Dvornikovi�eva bibliografija objavljenih knjiga, studija, rasprava, eseja, kritika, osvrta i �lanaka iznosi 472 jedinice. I pored toga, vodio je prepisku sa Vilhelmom Vuntom, Alfredom Adlerom, Gerhardom Gezemanom, Vilhelmom Ostvaldom, Fridrihom Jodlom, Tadeu�om Kotarbinskim, i sa Branom Petronijevi�em, Dragutinom Prohaskom, Milanom �ur�inom, Ksenijom Atanasijevi�, Ivanom Brli�-Ma�urani�, Kolomanom Racom... Bio je �lan Srpskog psihoanaliti�kog dru�tva, zajedno sa Nikolom �ugarom, Hugom Klajnom, Nikolom Popovi�em, Vojinom Mati�em, Milo�em �uri�em i drugima (Dvornikovi�evi radovi na ovom podru�ju obuhvataju tekstove o Vilhelmu Vuntu, Viljemu D�ejmsu, Sigmundu Frojdu, K.G. Jungu, Alfredu Adleru, Ribou, Le Bonu, Kilpeu, Vircbur�koj �koli, ge�talt psihologiji i dr.).

Ni drugi Dvornikovi�ev "radni odnos" nije bio du�i od karijere sveu�ili�nog profesora. Po�etkom 1933. postavljen je na mesto pomo�nika ministra prosvete Srbije, da bi ponovo bio penzionisan u jesen slede�e godine. Geca Kon ga je nov�ano pomagao dok je pisao Karakterologiju Jugoslovena. Posle Drugog svetskog rata radio je kao "nau�ni radnik, �lan komisije za izradu nomenklature u gra�evinarstvu" pri Savetu za gra�evinarstvo, a 1953/54. bio je "stalni honorarni nastavnik Brodarske srednje tehni�ke �kole u Beogradu". U novoj Jugoslaviji dela mu vi�e nisu �tampana, niti je kao "reakcionarni mislilac" mogao da objavljuje filozofske i etnopsiholo�ke studije. Povremeno se izdr�avao prodaju�i svoje akvarele. Umro je 1956. u Beogradu posle operacije kamena u �u�i.

Sever i jug...

U zaklju�ku "Karakterologije Jugoslovena" Dvornikovi� isti�e da se u "du�evnim osobinama" Jugoslovena kombinuju, izmenjuju, ali i sukobljavaju severnja�ki i ju�nja�ki, zapadnja�ki i orijentalni �ivotni tip. Melos i umetnost najdublji su izraz "melanholi�ne ose�ajne prirode" i "koleri�no obojenog temperamenta". Osnovni tip �ivotne reakcije pokazuje "prete�no odbrambene, repulzivne crte", uz "razdra�ljivu �ud" i "krajnju povu�enost" u ispoljavanju. "I naklonost ka ekstremnosti u svim oblicima �ivotnog reagiranja, po�ev�i od naglih emocionalnih prelaza iz depresije u ekscitaciju (melos!) pa do kratkog i slabo iznijansiranog razmaka izme�u moralnih krajnosti surovog egocentrizma i �bole�ive� ganutosti, poti�e tako�e iz ovog osnovnog, prastarog, nikad do kraja izmirenog dvojstva."

"Jugosloven suvi�e strasno i bolno ose�a svoje li�no ja... Prema njegovom celokupnom bujnom unutra�njem �ivotu, pa i vrlo razvijenom i utan�anom socijalno-eti�kom ose�anju (svedo�anstvo jezika i bogatog eti�kog re�nika!), moralno ispoljavanje na delu zaostaje daleko i izlazi sasvim nesrazmerno, �esto i rudimentarno... Primena priznatih i op�te usvojenih moralnih na�ela i kriterija na svoju sopstvenu li�nost po pravilu vrlo je zako�ena i izvr�ava se od svega najte�e... Iz ovoga je jasno za�to mnogi i mnogi Jugosloven i�ivi svoj �ivot sa zna�ajnom iluzijom, samosve��u i � utehom: da �je mogao� ili da �bi mogao� i ovo i ono � samo kad �bi hteo�."

Dvornikovi�u slu�i na �ast, isti�e �arko Trebje�anin, �to je "odoleo porivu da idealizuje karakter naroda kome pripada. Isto tako lucidno i ta�no opisao je i onu njegovu �tamnu stranu� i �itavo mno�tvo ne ba� malih mana, kao �to su to: osvetoljubivost, inat, zlopam�enje, sujeta, egoizam, bolesna ambicija, izdajstvo i bezobzirni individualizam". Dvornikovi� je u izvesnom smislu bio prete�a tek decenijama kasnije istra�ivane korelacije politi�kih uverenja i obrazaca politi�kog delanja sa strukturom i dinamikom li�nosti: "U celokupnom jugoslovenskom politiziranju ima samo malo prelaznih nijansi izme�u upornog i strasnog partizanstva i tupe apatije. Na� �ovek u su�tini poznaje samo obe krajnosti: apsolutnu veru i zanos ili duboko nepoverenje i odvratnost." Kao rezultat politi�ke manipulacije tim i takvim ose�anjima javlja se "naro�ito zao�trena mr�nja prema srodnom, sli�nom i familijarnom". "�aoka borbe zadobija poja�anu o�trinu kada se radi o razlikovanju bliskog i srodnog, ali po ideji tim o�trije odeljenog... Gra�anski ratovi izme�u partija iste nacije i dr�ave stra�niji su i svirepiji negoli ratovi izme�u raznih dr�ava i naroda."