Pretnje
Generalštaba
Vojni vrh bez kompasa
Po prvi put je "najviši stručni i štabni organ za
pripremu i upotrebu vojske u ratu i miru" saopštio da političari –
odnosno civili – "ugrožavaju bezbednost zemlje"
Generalštab VJ počeo je da preti vodjama opozicije. "Lideri pojedinih
stranaka" optuženi su u saopštenju GŠ VJ-a 4. maja za "nasrtaje na
ličnost predsednika SRJ koji kulminiraju primitivnim pretnjama brutalnom fizičkom
likvidacijom". I ne samo to: takvim "nasrtajima, napadima i
pretnjama" se, prema GŠ-u, "podriva odbrana i ugrožava bezbednost
zemlje". Zato se u saopštenju konstatuje da je "nesumnjiva
obaveza" državnih organa da prema nosiocima tih pretnji preduzmu zakonom
predvidjene mere.
Koje posledice mogu proizaći iz takvog stava Generalštaba, organa koji je u
Zakonu o Vojsci Jugoslavije definisan kao "najviši stručni i štabni
organ za pripremu i upotrebu Vojske u miru i ratu"?
Prvo,
predsednik SRJ jeste, kako se to stručno naziva, "zaštitni objekt"
Krivičnog zakona Jugoslavije. Zaštićen je propisivanjem krivičnog dela iz člana
122 Krivičnog zakona Jugoslavije (ubistvo predsednika najviših organa), članom
123 (nasilje prema predstavniku najvišeg državnog organa), a ugled i čast su
mu zaštićeni članom 157 (povreda ugleda SRJ).
Krivičnim zakonom Srbije sankcionisane su i pretnje ubistvom, mada se te
sankcije ne odnose više na predsednika nego na sve ostale gradjane. Član 67 kaže
da će onaj "ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život
ili telo tog lica ili njemu bliskog lica" biti kažnjen novčano, ili
zatvorom do šest meseci. Takvi slučajevi se vode po privatnoj tužbi, osim u
slučajevima kad pretnje dovode do "uznemirenosti gradjana" ili
"teških posledica", kad se vode po optužnici i kad je predvidjena
kazna od tri meseca do pet godina. U svakom slučaju ta pretnja mora biti
ozbiljna da bi se sud njom pozabavio, odnosno onaj kome je prećeno mora da ju
je ozbiljno shvatio – iz čega proizilazi da se predsednik SRJ uplašio,
recimo, Nenada Čanka.
Formulacija o "podrivanju odbrane i ugrožavanju bezbednosti
zemlje" ne postoji baš kao takva u Zakonu, ali KZJ govori, na primer, o
"podrivanju vojne i odbrambene moći" (član 121). Kontekst je,
medjutim, sledeći: "Ko uništi, učini neupotrebljivim ili omogući da
predju u ruke neprijatelju odbrambena postrojenja, odbrambeni objekti, položaji,
naoružanje ili druga vojna i odbrambena sredstva, ili preda trupe neprijatelju,
ili na drugi način omete ili dovede u opasnost vojne ili odbrambene mere"
kazniće se zatvorom najmanje tri godine.
Očigledno je da "lideri pojedinih stranaka" ništa od ovog nisu činili,
ne čine, niti mogu da čine. Zatim, verovatno bi i Generalštabu bilo teško da
dokaže – sve i kad bi za to bio ovlašćen – da "nasrtaji" na ličnost
predsednika SRJ mogu podriti vojnu i odbrambenu moć zemlje. Izmedju tih stvari,
jednostavno, ne postoji uzročno-posledična veza. Konačno, ove zakonske
odredbe odnose se na rat ili ratno stanje, s obzirom na to da se govori o
neprijatelju, odnosno predaji ovoga ili onoga neprijatelju.
"Iz takvih formulacija proizilazi da Generalštab neistomišljenike
tretira kao neprijateljsku oružanu formaciju koju treba napasti, a ne kao deo
civilnog stanovništva. Političari, naime, predstavljaju civilno stanovništvo,
oni su njegov deo. Posao vojske je da brani civilno stanovništvo", kaže
advokat Nikola Barović, dodajući da se to uklapa u projekciju vlasti da je u
ratu sa svima. "Generalštab je zauzeo gard kao da su vojska u nekoj
koloniji, pa se kolonija pobunila. Ponašaju se kao da su odnekud došli, kao
intervencionistička vojska strane države koja je protiv celog stanovništva,
kao sovjetska vojska prilikom okupacije Madjarske 1956, ili Čehoslovačke 1968.
godine. Stepen njihove dzorijentacije u odnosu na to ko su i gde su zastrašujući
je s obzirom na to da predstavljaju oružanu silu", ocenjuje Barović.
Konačno, u opisu radnog mesta Generalštaba nije da poziva državne organe
da preduzimaju bilo kakve aktivnosti. Činjenica da su to u ovom saopštenju učinili
još jednom govori da sebe shvataju kao politički subjekt. Iz toga, medjutim,
ne proizilazi bilo kakva obaveza postupanja za pravosudne organe.
Ipak, teško je proceniti da li će saopštenje Generalštaba izazvati neke
konkretne posledice. Naime, ovo je prvi put da se oglašavaju neuvijenim
pretnjama političarima, te ne postoji iskustvo na osnovu kojeg bi se procenilo
šta bi iz toga moglo proizaći. Ni kad se raspadala SFRJ i kad se dosta špekulisalo
sa mogućnošću uvodjenja vanrednog stanja nije toga bilo: tad je Generalštab
pretio "separatistima", a ne političarima. Naprotiv, stalno su
pozivali političare da se nešto dogovore i govorili da će svaku njihovu
odluku poštovati.
Roksanda Ninčić
