Aktuelnost Dvornikovićevog dela
Objektivni analitičar našeg nacionalnog mentaliteta
Dvorniković je, uz Cvijića, najpoznatiji karakterolog našeg naroda. Svoja decenijama duga, strpljiva i veoma inventivna etnopsihološka istraživanja ovaj plodni naučnik sintetizovao je na preko hiljadu stranica u monumentalnom delu Karakterologija Jugoslovena, koje predstavlja krunu celokupnog njegovog dotadašnjeg rada i pravu riznicu za poznavanje sklopa našeg nacionalnog mentaliteta
Da
bi razotkrio osnovne crte nacionalnog karaktera, Dvorniković se služio
nepreglednim nizom raznovrsnih empirijskih podataka o običajima,
verovanjima, jeziku, muzici, religiji, istoriji i mitologiji
jugoslovenskih naroda. Polazište za ovo interdisciplinarno istraživanje
jeste čvrsto uverenje i metodološki stav da se suštinske osobine
nacionalnog duha ispoljavaju u krupnim događajima ali i u sitnicama
svakodnevnog života. Vešto i pronicljivo koristeći se ovim raznovrsnim
podacima u razotkrivanju idealnog tipa karaktera Jugoslovena, Dvorniković
je pokazao zavidno poznavanje istorije, lingvistike, folkloristike,
etnomuzikologije, sociologije, istorije književnosti i drugih relevantnih
disciplina.
U ovoj knjizi iznenadiće nas svežina Dvornikovićevih zapažanja i aktuelnost njegovih sudova i dijagnoza naših prilika i karaktera. Kao da je ovaj pronicljivi karakterolog pravi prorok ili se, možda, našim iluzijama uprkos, na ovim našim prostorima ništa bitno promenilo nije za poslednjih šezdesetak godina, koliko nas deli od prvog objavljivanja rasprava i ogleda o kojima je reč. Glavni i krajnji cilj kojem je Dvorniković stremio u svim svojim karakterološkim i etnopsihološkim studijama i knjigama bio je da se što je potpunije i što je vernije mogućno naslika "psihološka slika jugoslovenskog naroda, a ne skica ili crtež". A ta karakterološka slika naroda treba da je "na što široj osnovici činjenica izgrađena i dokumentovana", piše on u Karakterologiji Jugoslovena.
Da bi se dobio ovaj idealtipski lik Jugoslovena potrebno je prikazati čitav njegov sklop karaktera: temperament, borbenost, seksualnost, inteligencija, volja, mašta, moralne, socijalnopsihološke i religijske osobine. U Dvornikovićevom slikanju psihološkog portreta našeg naroda izvrsno su istaknute i dobro pogođene naročito neke crte kao što su, recimo, naš herojski, epski duh, sklonost ka humoru i ironiji, s jedne strane, ali i duboka, melanholična crta, s druge.
Herojski stil života Dvorniković ne idealizuje i ne mistifikuje na romantičarski način, već trezveno pokušava da nađe njegove istorijske i društvene korene u neprestanoj borbi za opstanak i slobodu, kao i u plemensko-patrijarhalnom načinu života i njemu odgovarajućem sistemu vrednosti. U patrijarhalno-herojskoj kulturi sve posebne vrednosti i ideali podređeni su jednom, glavnom cilju i najvišoj vrednosti, a to su "borbeni i herojski kvaliteti". Biti herojski čovek i živeti životom ratnika za ovog karakterologa je pre tragičan usud nego vrlina i ideal.
Veličina Dvornikovića kao karakterologa je u tome što je umeo da vidi i u najmanjem istorijskom, socijalnom ili umetničkom detalju "dušu" našeg čoveka, da čak i iz onih naizgled perifernih i prezrenih kulturnih fenomena, kao što su to recimo anegdota, pošalica, vic i smisao za humor, dođe do značajnih zaključaka o vrlo bitnim osobinama nacionalnog karaktera. Njegova psihološka analiza našeg nacionalnog humora predstavlja briljantan, antologijski primer valjane, lucidne i temeljne karakterološke studije ovog fenomena. Polazište Dvornikovićevog istraživanja jeste da smeh i smisao za humor odaju ličnost pojedinca, ali i naroda. Svaki narod ima svoj poseban tip humora koji mu najviše leži i koji neguje. Tako, recimo, smatra se da je nordijski humor "vedar", nemački "opor", a engleski pomalo "suv". Kakav je, dakle, naš? Ili, preciznije, problem je: "Kakvi smo mi Južni Sloveni u komici, humoru, satiri i ironiji? Ima li tu šta osobeno i samo naše, i ako ima, šta ima?" Onaj dobroćudni, bezazleni, vedri i veseli humor nije prirastao za srce našem čoveku. "Naš narod je izrazito podrugljiv, više naklonjen ironiji, satiri i sarkazmu nego vedrom humoru. Malo ćete naći naroda u kojima bi bio tako odomaćen narodni običaj nadevanja pakosno-podrugljivih imena, onih poznatih nadimaka...", kaže Dvorniković. Rajinski način života stvorio je osobito vispren i vrcav humor i prikrivenu žestoku ironiju. Taj obespravljeni rajetin "branio se i duhom i dosetkom od svoga nametljivog gospodara, osvećujući se onom istom tehnikom poruge i satire kojom se redovno osvećuje slabiji jačemu". "Oštrim okom zapaža raja slabe strane jakog gospodara. Vidi smešno i sitno u njegovu krupnom dostojanstvu. Razotkriva njegovu nesitu lakomost i hvata ga, i opet kao nevešt, sa najranjivije strane. Kad nije mogao da ga sruši, on ga je učinio smešnim", zaključuje Dvorniković.
Ali ništa manje nego smisao za humor, naš narod odlikuje i melanholična crta karaktera. Ispod prividnog optimizma, smisla za humor i ironiju u onom najdubljem sloju, u samom temelju "duše" našeg naroda, nalazi se jedno bolno i neizlečivo melanholično osećanje života. Na osnovu proučavanja melosa, posebno južnosrbijanskog i bosanskog, Dvorniković pronalazi duboku, tešku i neizlečivu tugu. To mračno životno osećanje koje stoluje u srcu našeg mentaliteta možda je ponajbolje iskazano onim čuvenim "zdrav sam a bolan". U toj osobeno našoj tuzi ima patnje i najdubljeg očajanja ali isto tako i neke čudne slasti i zanosa. Teško je racionalnom strancu da razume tu neobičnu, strasnu tugu za koju naš čovek ima mnoge snažne ali neprevodive srpske i orijentalne izraze kao što su žal, pečal, žalba, sevdah, kahar ili dert.
Možda je najveća vrednost Dvornikovićevih karakteroloških dijagnoza u njegovom objektivnom, nepristrasnom slikanju psihološkog portreta našeg naroda. Uočavao je ne samo one tipične dobre strane i vrline karaktera Jugoslovena, po kojima se on razlikuje od prosečnog Engleza, Nemca ili Italijana, već je isto tako lucidno i tačno opisao i onu njegovu "tamnu stranu" i čitavo mnoštvo ne baš tako malih mana, kao što su osvetoljubivost, inat, zlopamćenje, sujeta, bolesna ambicija i bezobzirni individualizam.
Osvetoljubivost, pakost i zloba koje "krase" čoveka ovog podneblja ubrajaju se svakako u neke od značajnijih crta karaktera koje su dovele do nestabilnosti zajedničke jugoslovenske države i, docnije, do njenog raspada. O našoj velikoj i sladostrasnoj osvetoljubivosti, nemilosrdnoj mržnji i destruktivnosti prema drugom, još najbolje govori ona strašna reč: Goniću ga dok mu je pepela na ognjištu.
Sve ove, a i druge vrline Dvornikovićevog mišljenja, istraživanja i pisanja učinile su njegovo delo otpornim na neumoljivi "zub vremena". Čak se stiče utisak da njegovo monumentalno, mudro i zanimljivo, intelektualno provokativno delo vremenom samo raste i dobija na značaju.
Žarko Trebješanin
