Valjevo: spomen-obeležje pilotu
Svedočanstvo vizije predsednika
Uspešno organizovano otkrivanje dva spomen-obeležja.
Komandant avijacije poručio da nam je svima potrebna ljubav prema otadžbini,
onakva kakvom je poginuli pilot ispunio svoj zavet
Narod
je u kolonama pristizao na plato na ulazu u sam grad. Đaci, penzioneri,
aktivisti partija levice. Svi organizovani. Godišnjica pogibije pilota Milenka
Pavlovića, koji je 4. maja u "migu 29" pogođen iznad Valjeva. Na
mermernom postolju spomen-obeležje visoko sedam metara. Bliži se podne, šef
opštinskog obezbeđenja organizovano deli osnovcima zastave i partijski plakat
Slobodana Miloševića na kaširanom kartonu. Narod već u broju od nekoliko
hiljada. Do spomen-obeležja razapinju u boje zastave obojadisan transparent sa
tehničkom ćirilicom – "Pokazali smo da umemo i možemo da se branimo,
gradimo i razvijamo". Protokol reguliše ko će na mesto rezervisano za
zvanice. Temeljan general pita "ko je od vlasti", kad ga obaveste da
stiže Minić, odlazi pod transparent. Stiže autobus sa Milomirom Minićem,
komandantom RV-a i PVO-a VJ generalom Spasojem Smiljanićem, Milutinom Mrkonjićem
i ostalim drugovima. Svi staju pod "Pokazali smo da umemo". Dovode i
porodicu poginulog pilota. Iza transparenta zastave, kaširani i partijski
Slobodan Milošević, bela zastava levice sa ’ticom.
TEMELJNO OFARBANI: Za mikrofon izlazi drug u bledoplavom i kratkorukom, takoreći avijatičarskom i takoreći kineskom kompletu. Pozdravlja "poštovane sve prisutne". Reč uzima predsednik opštine, pozdravlja, poimence i uzastopce zahvaljuje odbrambenim snagama. Veli da je Valjevo danas najbolje svedočanstvo vizije obnove i izgradnje zemlje našeg predsednika Slobodana Miloševića, i efikasnosti Direkcije za obnovu zemlje i njenog direktora Milutina Mrkonjića. Kad izgovori ime Slobodana, udariše aplauzi, prva i najbolje bije dlanovima temeljna i ofarbana drugarica, ispostavlja se predsednica partijskog aktiva žena.
Komandant Smiljanić otkri spomen-obeležje, bi minut ćutanja, veliki narodni zbor, da se pozovemo na "Politiku", nadleteše dva "miga". Na visini od 200 metara, u brzini od 300 km, zvanično potvrđeno. Za mikrofon stade komandant, izvadi ’artije. Reče o ničim izazvanoj agresiji, da je neprijatelj nateran da odustane od oružanih, nastavio sa drugim vidovima napada, da su na sceni obmane, laži i pritisci kojima se žele kompromitovati legalno i legitimno izabrano rukovodstvo i VJ, a narod zastrašiti i razjediniti. I reče da razoreno i uništeno možemo podići samo slogom i jedinstvom, i istom onakvom ljubavlju kakvom je Milenko ispunio svoj zavet otadžbini prinoseći joj na oltar i svoj život. Bi aplauz i državna himna, koju oficiri pozdraviše u stavu mirno.
ZNAČENJE SIMBOLIKE: Veliki narodni zbor potom pređe stotinak metara na mesto otkrivanja Valjevskim žrtvama rata 1990–99. godine. Baš u novoizgrađeno, u NATO agresiji porušeno naselje. U naselju, zvanično useljenom decembra prošle godine, žute bandere bacaju žutu svetlost. Drug u kratkorukom kompletu pozdravlja poštovane sve prisutne, daje reč potpredsedniku opštine, gospodinu profesoru. Svi drugovi ispod transparenta "Pokazali smo", prisutni bez transparenta, prisutan i samo jedan kaširani Slobodan. Gospodin profesor, u nadahnutom govoru, reče da je neprijatelj žestoko udario po štitu države, po oružanim snagama, ali da su naši napadnuti junaci uzvratili na napad, nisu štedeli živote štiteći svoje saborce: i strelca u rovu, i poslužioca u tenku, i pilota na nebu. Neprijatelj je žestoko uzvratio baš na to čvrsto jezgro, na Valjevce, i zato su među njima pale velike žrtve. A u krvavom proleću ’99, kako reče gospodin profesor, u našem kraju su goreli i nebo i zemlja, samo izuzetna koordinacija i jedinstvo svih sprečili su veća stradanja, "ali nije se moglo izbeći da na kućnom pragu pogine samohrana starica, da vrednoj seljanki u poslovima domaćinstva svog bude nasilno uskraćeno pravo na život".
Kad nabroja 33 Valjevske žrtve od 90, reče koju i o "značenju simbolike ovog spomenika", čiji je autor baš drug u kompletu, arhitekta Rista Anđelopolić: "Značenje simbolike spomen-obeležja je da krst u osnovi označava čvrstinu, granitna kocka, odnosno spasenje od zla kojim smo okruženi, crni asvalt, koji prerasta u delove obeliska i sam obelisk, na čijem su donjem delu ugrađene četiri bronzane ploče sa prigodnim natpisima, koje nam govore kome je spomen obeležje posvećeno. Kroz simbol obeliska bele boje, koji ide uvis, označeno je da sve žrtve kojima je isti posvećen čine temelj slobode, mira i stremljenja ka boljoj budućnosti, svetlosti i suncu, za sadašnje i buduće generacije."
Onda bi državna himna, voditelj i autor spomenika zahvali na poseti, rukovodioci, u po bela dana, pod upaljenim sijalicama sa žutim vedlom, krenuše u obilazak naselja koje je u decembru predato na upotrebu. Iz prozora zgrada pratili su ih stanari koji još suše stanove od vlage. Razlaz. Aktivisti skupljaju zastave i kaširanog Slobodana, drugovi rukovodioci ulaze u pristigle mercedese, narod stao u red, prilazi spomeniku, ljubi reljefni lik poginulog pilota.
Tri dana kasnije, u nedelju 7. maja, u Valjevu se dogodio još jedan primerak vizije našeg predsednika. Ministar policije Vlajko Stojiljković udario temeljac za novu zgradu MUP-a, tako što je potpisao ugovor sa Milutinom Mrkonjićem. Bilo još drugova, na čelu sa Minićem. U komotnom odelu, sa komotnom kravatom, ministar Vlajko, pred svoja četiri generala, komotno i ministarski rek’o ono što ovih dana govori savezni drug ministar Ivan Marković, o fašističko-terorističkim organizacijama, banditizmu...
Dragan Todorović
Pre godinu dana
Toga dana, 4. maja prošle godine, novinari su u podne, u Valjevskoj opštini, čekali Milomira Minića, koji je trebalo da dođe iz obilaska "Krušika" i dva dana pre toga porušenog stambenog naselja do njega. Samo što je Minić ušao u opštinu, nekoliko minuta iza podneva, odjeknule su dve snažne eksplozije: nad "Krušikom" se pojavila ogromna dimna pečurka, konferencija za novinare nije održana. Nebom je nastavilo da tutnji, građani su pratili špartanje aviona, još jedan snažan odjek, na jugoistoku se pojavio oblačak, čiji je, prateći događanje ispred opštine, bio svedok i drug Minić.
Nebo se smirilo, radio Valjevo je – "dosta pouzdano", što je i inače činio, pa je po agresiji odlikovan od Predsednika – javio da je srušen neprijateljski avion koji je pao u rejonu pet kilometara udaljenog sela Petnice. Kako su videli da je avion pogođen, i da pada, seljaci su krenuli da ’vataju pilota. Pridružilo im se pola grada. Ko sa letvom, ko sa puškom, ko sa roguljama, nastala je opšta trka i ’vatanje. Ljudi su lomili sve pred sobom, trebalo je stići prvi. Pristigla vojska i policija nije mogla ništa da učini. Tek su prisebniji, videvši ruska ćirilična slova na delovima aviona, posumnjali da je reč o agresoru. Ali ni to nije razuveravalo svetinu, koja je mislila da je u pitanju Turčin, "jer Turci koriste ruske avione". Nastavilo se sa jurenjem, sve dok vojska nije područje pada aviona stavila pod kontrolu.
O ovome se dugo ćutalo. Tek, krajem prošle godine, SO Valjeva je podneo zahtev da se pilotu Milenku Pavloviću, "koji je poginuo braneći nebo nad Valjevom", dodeli orden narodnog heroja. Pukovnik pilot Milenko Pavlović je bio komandant 204. avijacijskog puka RV-a, kažu, jedan od najsposobnijih pilota naše armije. Na godišnjicu pogibije svog komandanta, pored spomen obeležja u Petnici, njegov naslednik, potpukovnik Milan Milinković je rekao da "u komandantu Vitezova, koji je sam otišao u boj, nije bilo licemerja onih koji viču napred"...
