Intervju: dr Vi�eslav Had�i-Tanovi�, predsednik Privatne lekarske komore
Borba za opstanak
"Samo u pro�loj godini je zbog nerentabilnosti
zatvoreno gotovo stotinu privatnih lekarskih ustanova. Mi zavisimo od
pacijenata, a njih je zbog bede i siroma�tva nedovoljno"
Nakon
pauze od pedesetak godina gra�ani Srbije su po�etkom devedesetih ponovo
dobili mogu�nost da osete blagodeti privatne lekarske prakse. Bio je to
kratak period velikih nada u budu�nost, zarada i penzija izme�u hiljadu
i po i dve hiljade nema�kih maraka, vreme u kome smo se ponadali da �emo
�iveti i le�iti se kao sav normalan svet, ili bar imati izbor izme�u ve�
tada posrnulog dr�avnog zdravstva i privatnih ordinacija ili bolnica.
Deset godina kasnije, u obilju strahova sa kojima �ivimo, strah od bolesti i nemogu�nosti le�enja na prvom je mestu kod gra�ana Srbije. Nadma�io je �ak i strahove od gra�anskog rata i pada �ivotnog standarda. U bolnicama vi�e ne poma�e ni socijalno osiguranje ni li�na veza. Sve se pla�a. Kao da idete u bakalnicu: od doktora uredno dobijete spisak bolni�kih potrep�tina � od anestezije, hiru�kog konca, antibiotika, �priceva... Pid�amu, ponekad i posteljinu ili jastuk, nosite sa sobom. O kovertama sa ke�om javno se ne govori. Onaj ko ima �uti i daje. Onaj ko nema te�ko ili kasno sti�e do bolnice. Zdravstveni kolaps i naroda i zdravstva nije spre�ila ni privatna praksa. I sama na staklenim nogama, bori se da pre�ivi u nenormalnim uslovima.
Tamo je, me�utim, odmah na startu sve jasno, pre svega cena zdravstvenih usluga. Ako to mo�ete da platite, sledi odgovaraju�i tretman dostojan �oveka, od ljubaznog lekara do �istih ordinacija i diskrecije.
U proteklih deset godina u Srbiji je otvoreno 2500 privatnih ordinacija, klinika, bolnica. Imaju pet hiljada zaposlenih i jo� toliko redovnih konsultanata-lekara, koji honorarno i uglavnom kri�om, u slobodno vreme, gostuju u privatnim zdravstvenim ustanovama, gledaju�i da dopunskim radom i sami pre�ive.
Sagovornik "Vremena" dr Vi�eslav Had�i-Tanovi� prvi je u Srbiji, pre deset godina, otvorio privatnu kliniku za srce. ,,Imali smo nesre�u da za godinu dana po otvaranju klinike na ovim prostorima po�eo rat i ceo projekat je usporen. Ipak smo dosta uradili, posebno u dijagnostici, nabavci najsavremenije opreme, doplera, holtera, aparata za procenu funkcionalne sposobnosti sportista. Ipak, ceo projekat se danas zasniva uglavnom na preventivi. Ideja je bila da se napravi kardiovaskularni centar koji bi pored dijagnostike radio i operativne zahvate i rehabilitaciju. To je u ovom trenutku neostvarivo ne zato �to nemamo novca, jer imamo partnere koje bi u to ulo�ili, nego zato �to nema dopunskog privatnog osiguranja. A bez toga se ne mo�e. U proteklih deset godina nismo uspeli, ni kao Komora, da postignemo sa dr�avom dogovor o tome. Oni jednostavno ne �ele da nas ubace u postoje�i sistem. Dr�ava je zakonom obavezala svakog gra�anina da upla�uje za socijalno osiguranje u dr�avnu kasu, i ona tog dela kola�a ne �eli da se odrekne ni pod kakvim uslovima.
�ansu smo videli u dopunskom osiguranju, ali ni to nije i�lo, s obzirom na to da bankarski sistem prakti�no ne funkcioni�e. Ideja je bila da u ceo projekat u�emo sa firmom koja ima reosiguranje, damo joj licencu, a ona bi svojim kapitalom garantovala dopunsko osiguranje gra�ana. Naravno, od toga nema jo� ni�ta jer ne �elimo da gra�ani ponovo budu oja�eni i da, kao sa Dafinom, Jezdom i dr�avnim bankama, ostanu bez svoje u�te�evine. Sve to ko�i razvoj privatne prakse. Nemamo ni privilegiju da dobijemo kredite, a gra�ani moraju na�e usluge da pla�aju u ke�u."
"VREME": U dr�avnim ustanovama pla�anje le�enja je poluilegalno, u privatnim je legalno. Gde je jevtinije, ako se o tome uz ovolike zarade uop�te mo�e govoriti?
HAD�I-TANOVI�: Naravno da ni�ta nije jevtino. Ali, pacijent je godinama izdvajao za dr�avno zdravstvo, ulagao u njega, a da to mo�da nije ni tro�io. Kada se sve sabere, i ova dana�nja ulaganja mimo socijalnog, onda je u privatnom sektoru jevtinije. Tu gra�anin ni�ta nije ulagao. Pla�a uslugu, unapred zna cenu, i na tome se sve zavr�ava. Ovo �to se danas de�ava u dr�avnim ustanovama, gde pacijent na razne na�ine i pored osiguranja mora da participira usluge, na primer protezu i lekove, isto kao da nije ni osiguran. Tu je ta diskrepanca izme�u godi�njeg ulaganja i onoga �to mora da plati kad mu je hitno. Nije u redu ako je neko godinama ulagao a to nije koristio da dodatno pla�a. Njegov bi novac morao da ga �eka. Ovo �to mi zagovaramo, dopunsko osiguranje, bila bi �tednja. Ako pacijent ne iskoristi to, novac bi mu se vra�ao uz kamatu; ako iskoristi, on pokriva tro�kove le�enja. To je �istiji odnos.
Posebnom uredbom Ministarstva
zdravlja, lekarima zaposlenim u dr�avnim bolnicama zabranjen je honorarni
rad u privatnim klinikama. Ipak, sprega postoji. Ako odete na pregled u
privatnu kliniku, imate lak�u pro�u u daljem le�enju na dr�avnoj
klinici, ali ste neretko i u obavezi da platite i intervenciju koju �e
vam taj isti konsultant iz privatne klinike uraditi u dr�avnoj?
Ako se to de�ava, to nije korektno, ve� je prosto zloupotreba. To spada u ono �to sre�emo i u drugim oblastima �ivota i govori da ne postoje nikakva pravila.
Uredba o zabrani rada dovodi lekara u neravnopravan polo�aj sa vodoinstalaterom, majstorima, konobarima, profesorima i ostalima. Mislim da zaposleni u dr�avnom sektoru, pa i lekari, moraju da imaju mogu�nost za dopunski rad u slobodno vreme. Za�to bi lekar, na primer, popodne mogao da radi u kafi�u a ne mo�e u privatnoj ordinaciji? Ali, naravno da postoje pravila igre: da se zna �ta radi, gde radi i da se za to pla�a porez. Sve zloupotrebe bi se mogle sankcionisati.
Uostalom, Uredba je protivzakonita jer zakon svakome dozvoljava da u slobodno vreme radi po zakonskim regulativama.To nije rad sa tre�inom vremena. U pitanju je odre�eni broj sati i svaki lekar po zakonu i ugovoru o delu ima pravo da radi na nekoj od privatnih klinika. To dozvoljava zakon, ali su pomenutom uredbom data prava direktorima klinika da takve ljude ka�njavaju, prete otkazima... Lekari i dalje rade, bar ve�ina, kao i dosad, ali je mu�an ose�aj i postoji stalni strah. A nije u pitanju mali broj lekara-konsultanata. Ima ih oko pet hiljada.
Ko mo�e danas da otvori
privatnu lekarsku ustanovu?
Svako kome to odobre stru�ni inspekcijski timovi Ministarstva zdravlja.
Postoji li neka esnafska institucija koja �e nekome verifikovati ili osporiti mogu�nost da krene u privatnu praksu?
Ne. To bi trebalo da radi lekarska komora, a ona zvani�no ne postoji. Postoji ova na�a lekarska komora, kao asocijacija slobodno udru�enih privatnih doktora. I u njoj nisu ni svi lekari koji danas imaju privatne ordinacije. Ona nema zakonske prerogative. U proteklih deset godina napravljeno je bar dvadesetak nacrta o formiranju lekarske komore. Poslednji je �ak ugra�en i u Zakon o zdravstvenoj za�titi. �ak su bili i izbori za privatno i dr�avno ve�e komore. Do formiranja zajedni�kih skup�tina nije do�lo jer smo mi stavili veto. Kod nas su bili legitimni izbori, a iz dr�avnog dela izabrani su uglavnom direktori bolnica. Da bi se skup�tina konstituisala, mora da postoji konsenzus i privatnog i dr�avnog ve�a. Nisu uspostavljena jasna pravila igre, a mi ne �elimo da se preglasavamo. �elimo u toj va�noj instituciji ravnopravno u�e��e, ono �to nam po zakonu pripada i samostalno odu�ivanje o stvarima koje su bitne za lekarsku praksu. Ne �elimo komoru u kojoj �e za izbor direktora i predsednika saglasnost davati Ministarstvo zdravlja. �elimo da to bude strukovna autonomna organizacija koja ne�e zavisiti od toga ko je na vlasti i ko �e sutra da do�e. Ho�emo, �to sada nije slu�aj, da kad se menja zakon budemo konsultovani, da dajemo, ili oduzimamo licence za rad u privatnom sektoru i da kao sud �asti sankcioni�emo ono �to ne valja, eventualne propuste i proma�aje u radu lekara. Dakle, stru�no, esnafsko i kompetentno telo, daleko od svake politike.
Da li je te�ko opstati u va�em
poslu?
Prili�no. Samo u pro�loj godini je zbog nerentabilnosti zatvoreno gotovo stotinu privatnih lekarskih ustanova. Mi zavisimo od pacijenata, a njih je zbog bede i siroma�tva nedovoljno. Danas je nekome te�ko da za pregled izdvoji i deset, a kamoli sto nema�kih maraka u dinarskoj protivvrednosti. U privatnom lekarskom sektoru rad je jako te�ak, a odgovornost velika. Ljudi misle da u privatnoj praksi, kako ona danas funkcioni�e, mogu da se naprave velike pare. Ja mislim da ne mogu. Ceo sistem mnogo ko�ta. Za aparate koje kupujemo ne dobijamo kredite. Pod uslovom da vam je ordinacija puna, najkra�i rok otplate ulo�enog u opremu jeste pet godina. S obzirom na kupovnu mo� stanovni�tva, de�ava se da se kupljena oprema nikad ne isplati. Ljudi su ulo�ili svoja sredstva, neki su prodali ku�e, stanove, imanja da bi ovo napravili. Sve je te�e opstati. Kada sam po�injao da radim imao sam potencijalno tr�i�te od 18 miliona ljudi. Sada smo svedeni na tzv.beogradski pa�aluk i jako osiroma�eno stanovni�tvo. Poma�emo koliko mo�emo. Imamo besplatne preglede, i to svake subote.
Koliko vas finansijski ,,kinji,,
dr�ava?
To su utvr�ene finansijske obaveze. Mnogi lekari, kao �to sam vam pomenuo, nisu izdr�ali. Zatvaraju ordinacije i rade na crno, �to u svakom slu�aju nije dobro. Pri uvozu opreme nismo oslobo�eni ni poreza ni carina. Redovno izdvajamo i za socijalno i penzijsko osiguranje, od �ega su oslobo�eni mnogi dr�avni sistemi. Broj pacijenata se smanjio. Dok sve platite, od da�bina do poslovnog prostora, ne mo�ete da opstanete ako ne zaradite bar pet hiljada maraka mese�no.
�ivimo u pomerenim sistemima
vrednosti, da li je lekarska etika izdr�ala probu?
Mislim da ni na�a struka nije izdr�ala sve izazove dana�njeg vremena. Op�ti je pad morala, danas ljudi vode bitku za opstanak. Kao i ostali, i lekari su pla�eni ispod egzistencijalnog minimuma.
Ube�en sam da ve�i deo lekarske profesije svoj posao radi �asno i po�teno i u privatnom i dr�avnom sektoru. Ali ne svi. Uostalom, kako to zahtevati samo od lekara ako i oni �ive i rade u sistemu u kome su pale sve vrednosne norme, gde jednostavno ne postoje ili se ne po�tuju eti�ki principi.
Za�to vladaju�a nomenklatura
toliko dr�i do dominacije nad zdravstvom. Da li je u pitanju novac, ili
ne�to drugo?
Novac, naravno. Niko se ne bori za problem. Svi se bore za pare. Za�to ni opozicione partije koje su u pojedinim gradovima do�le na vlast nisu privatizovale pojedine bud�etske ustanove, a mogle su to da odrade.Svi se bore za sisteme gde dobijaju novac iz bud�eta. To je najsre�nija para, ni�ta ne ula�e� � a dobija�. Na�alost. Godinama su nas ube�ivali da je zdravstveni fond jadan, bedan i nikakav. Vidim sad se svi polomi�e da dr�e kontrolu nad tim fondom.
Po�etkom devedesetih godina, na primer, kada se prakti�no dogodila ekspanzija privatnog sektora, to je vreme Ante Markovi�a, biti politi�ar nije mnogo zna�ilo. Nas su opsedali politi�ari i pitali za savete. Zadnjih �etiri pet godina niti nas Ministarstvo ne�to pita niti lokalna vlast, niti dolaze kod nas.Vi�e ne zavise od nas. Imaju svoje bud�ete, i mi privatnici vi�e nikom ne trebamo. U Srbiji imate petsto hiljada privatnika. To je ekonomska sila u, naravno, na�im uslovima, koja prakti�no izdr�ava ovu dr�avu. Nijedna partija u svetu ne bi ih zaobi�la, nego bi im se udvarala. Niko pametan se ne bi odrekao tog svog bud�etskog dela i glasa�kog tela.
Mi u Beogradu kao privatnici nismo dobili nijedno mesto za izgradnju klinike. Privatna lekarska komora ne mo�e da dobije ni prostorije, a nije da nismo tra�ili.
Isti je tretman i na nivou Republike. Novac od gra�ana se na svim nivoima uzima dekretom, bilo da su to pare za socijalno osiguranje ili taksa.
Kada bi vam neko ponudio
primamljivo mesto, da li biste se vratili u dr�avnu bolnicu?
Ne. Ovde je opu�tena radna atmosfera. Mir. Nema �efa, nema direktora. Ja sam vlasnik. Svako radi svoj posao, ima svoje pacijente. Na miru mo�ete da odradite svoj deo posla, i da pacijenta pregledate onoliko koliko mislite da je potrebno.
Branka Kaljevi�
Sve zavisi od lekara
Koliko vas u praksi priznaje dr�ava, koliko do va�ih nalaza dr�e va�e kolege u dr�avnim bolnicama?
Sve se prelama kroz problem osiguranja. Mi ne mo�emo da prepi�emo recept, da damo bolovanje, uput za bolnicu, uput za invalidsku komisiju. To sve ide na li�no ime. Ako poznajem lekara u bolnici i obavestim ga da mu �aljem pacijenta sa akutnim infarktom, na primer, i dokumentacijom, on �e ga primiti i bez uputa. Ali na neko ispitivanje ga sigurno ne�e primiti.
�ta se onda de�ava?
Iz privatne klinke pacijent odlazi kod lekara op�te prakse u dom zdravlja. Ako on prihvati na�e mi�ljenje, on �e mu dati uput za dalje le�enje. Sli�no je i sa na�im predlozima za razne lekarske komisije. Na�e mi�ljenje se uva�ava ili ne uva�ava u zavisnosti od lekara kod koga odlazi pacijent. Nekad se to i ne uva�ava, iako je onaj ko �alje pacijenta, do ju�e bio profesor Medicinskog fakulteta, izuzetno cenjen, a njegovi nalazi se kad stignu nisu ni gledali dok jeradio u dr�avnoj ustanovi. �im je oti�ao u privatni sektor stvari su se promenile. Na svu sre�u, pre svega po pacijente, nije uvek tako.
