Zakon o zemlji�tu, goveda i ovce
Orati ili pecati
Za�to se seljaci posprdno osvr�u na poku�aj dr�ave
da ih "natera" da obra�uju svoju zemlju
Od
ranog jutra dolazili su seljaci "tami�ima" ili traktorima
natovarenim ovcama i govedima u Toma�evac, selo kod Zrenjanina. Skrenu s
glavnog puta, pa �orom do vatrogasnog doma i lepo ure�enog parka gde
treba da se odr�i republi�ka izlo�ba ovaca i regionalna izlo�ba
goveda. Boksovi ve� pripremljeni, iznad svakog oka�en plakat sa imenom
odgajiva�a, rasom grla i ostalim podacima. Nedelja jutro, lepo da lep�e
biti ne mo�e.
"Bi�e dobro danas", ka�e Ne�a, lokalni kafed�ija, koji je svoj "mobilni �ank", auto prikolicu i ro�tilj na �umur, ve� postavio na strate�ki dobrom mestu, u hladovini. Ispred plasti�nih stolova �istina, sve se vidi kao na dlanu, nasred livade ogra�en ring u kome �e defilovati ovce i goveda, sto za �iri sa ukusno aran�iranim cve�em. Donosim odluku da zbog odli�nog pregleda situacije u parku za stolom kod Ne�e otvorim "novinarsko mesto".
"O� 'ladno pivo", pita me. Jest da je tek pola devet ujutru, ali zvezda ve� pe�e, a valja i sprati pra�inu od puta iz grla.
Sti�u novi takmi�ari, istovaruju ovce i goveda, svako u svoj boks. Po lepo negovanoj travi toma�eva�kog parka dvojica razigravaju konje upregnute u fijakere, one prave. U�ivanje gledati.
"Idemo fijakerima da do�ekamo goste", ka�e Slobodan Savi�, lokalni veterinar i spiritus movens �itave izlo�be, koju ina�e godinama organizuje zemljoradni�ka zadruga iz Toma�evca. "Mo�da �e i ministar da do�e."
SIR, NAFTA I FENDERA�I: Ministar Jovan Babovi� nije do�ao. Poslao je izaslanika koga je voditelj programa najavio kao Rodoljuba Todorovi�a iz republi�kog Ministarstva za poljoprivredu, �umarstvo i vodoprivredu. Onda ga je zamolio da proglasi izlo�bu otvorenom. Gospodin Todorovi� je to i u�inio posle kra�eg govora u kome je kao "prioritete ministarstva iz koga dolazi" ozna�io "sto�arstvo i proizvodnju mleka". Bikovima je, ako sam dobro razumeo, obe�ao sladak �ivot jer �e, kako re�e, "ministarstvo posebnu brigu voditi o priplodnom materijalu".
Onda se takmi�arima obratila i Sekretar Sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine Olga �urovi�, koja je svoje kratko izlaganje okon�ala sloganom "prehrambena sigurnost = bezbednost zemlje". Posle prigodnih govora, na improvizovanoj bini po�inje kulturno-umetni�ki program. I ba� prva pesma ona o izvoru i "dva puti�a koji vode na dve strane".
"Ni�ta politi�ki", ka�e mi kroz smeh jedan od doma�ina. Kao da prislu�kuje na� dijalog, peva�ica potom zapo�e onu u kojoj se upu�uje apel �ija sadr�ina se ponavlja u refrenu � "ne daj da nas rastave ovi ljudi zli". Ni�ta politi�ki. Ne�a baca nove pljeskavice na ro�tilj, pravo vreme za doru�ak.
Nedaleko od "mobilnog �anka" svoje ovce sme�ta u boks Josif Gojka, iz sela Stra�a kod Vr�ca. Gu�va, kome�anje, ovan se uzjogunio pa ga izdvajaju i vezuju za drvo. A ovan sjajan, veliki, brat bratu 150 kila, rasko�na vuna, pa jo� ukra�ena crvenom trakom upletenom na le�ima. Gojka se umorio od puta i gu�ve, malo bi da predahne uz hladno pivo. Zovem ga u "redakciju", nudim da sedne, da popri�amo malo. Nema ni�ta protiv.
"Tu sam sa sinovima", ka�e i pokazuje glavom na dva momka koji posluju oko ovaca. "Radimo 70 lanaca zemlje, imamo 206 ovaca, 20 svinja i pet krava."
"Isplati li se?" Odmahuje rukom preko gutljaja piva. "Samo ja muzem i pravim sir. Niko drugi to ne radi. Moram, zbog gotovog novca. Kilo sira 60-70 dinara na pijaci. To je jedina dobit."
Pitam ga da li je �uo da se sprema novi zakon o poljoprivrednom zemlji�tu, da se preti oduzimanjem zemlje onima koji je ne obra�uju. Potvr�uje.
"Ali kako da radim zemlju ako nemam nafte? Jo� jesenas sam uplatio za gorivo, ni�ta mi na vreme nisu dali. Morao sam da menjam marke i nabavljam naftu, potro�io ekstra pare, a tek sada sam dobio, i pri tom morao jo� da doplatim."
Ni Gojka, a ni nekolicina seljaka koji su se okupili i slu�aju na� razgovor ne uzbu�uju se preterano zbog nacrta novog zakona. "Ta di neko mo�e moju zemlju da mi uzme?" komentari�e jedan od "kibicera". Podse�a kako su pro�le godine u Crepaji najurili "fendera�e" kad su poku�ali prinudnu naplatu poreza.
"Ama vi�e nas oni ne diraju ni za porez", ka�e Josif Gojka.
"�ute i �ekaju, a za nepla�eno svaki dan kamata raste po 0,02 odsto. Znaju da moram da platim kad do�e registracija za traktor. Bez pla�enog poreza ni�ta s dr�avom ne mo�e� da zavr�i�."
MLEKO I KISELA: "Gojka, 'o�emo li da trgujemo", pita �ovek koji prilazi stolu za kojim razgovaramo. On je predstavnik "Proletera" iz Zrenjanina, industrije tepiha. Pru�a papir na kome je cenovnik. Kilogram vune od 18 do 20 dinara.
Ni�ta za gotovinu, samo na kompenzaciju, tepisi, radni�ka odela, kanap za baliranje, a odnedavno i preparati za li�nu higijenu, razne paste i deterd�enti.
"Ho�e li biti ne�to u gotovom?" pita Josif Gojka koji ne izgleda preterano zainteresovan. "Vide�emo, dogovori�emo se", lakonski odgovara predstavnik "Proletera".
"Eto ti primera", ka�e Gojka. "Samo odr�avanje vune ko�ta me ampula u vrednosti od 500 dinara za deset ovaca. I tako moram dva puta godi�nje. Rekoh ti, imam preko 200 ovaca, pa ti ra�unaj kol'ko je to. Pro�le godine je kilo vune bilo pet dinara, jedna ovca da �etir' i po kile vune, a ovan i do deset. Da ne pri�am o ceni �ubriva u odnosu na cenu kukuruza."
Uto' sti�e �iri. Znaju Gojku, srda�no razgovaraju, ocenjuju stado, pa ovna. Na kraju dana �e se pokazati da je lepotan pobedio bez premca.
Josif Gojka pone�e u Stra�u pehar, diplomu, dobi�e 20 litara nafte i 800 dinara gotovine.
Ka�em Ne�i da mi sa�uva "redakciju" i odlazim do vatrogasnog doma. Doma�ini ljubazni, �ene iz Toma�evca spremile gibanice, sve �u�a od �u�e, na ovalima sir, mesne suvarije na pre�anski na�in, nude da se prezalogaji, "daleko je ru�ak", ka�u. Nije lepo odbiti, a valja malo posedeti i sa organizatorima.
"Kvalitet grla je odli�an", zadovoljno govori Slobodan Savi�, ve� pomenuti veterinar iz Toma�evca. "Ama 50 posto bolji nego ranije, nema krave ispod pet i po litara mleka. A ovce? Bolji smo nego novosadski sajam! I sad ti gleda� ove odgajiva�e, a zna� da je litar kisele vode k'o tri litre mleka. Bruka za na�u zajednicu."
U
parku po�inje defile krava. Narod se okupio oko ringa, bodre poznanike,
dobacuju �iriju, takmi�arska atmosfera. Pod jednom �atrom sedi grupa
mladih ljudi, ekipa D.O.O. "Agropanonija". Biv�i fudbaleri
zrenjaninskog "Proletera" Jovica Gli�in i Milorad Jefti� zavr�ili
�kole i sportsku karijeru, otisnuli se u posao sa lekovima za stoku i
drugim preparatima potrebnim odgajiva�ima i danas nema zna�ajnije dr�avne
ili privatne farme u Vojvodini sa kojom ne posluju. Jesu sponzori izlo�be,
ali nigde nema panoa firme ili napadne reklame. "Ama svi nas oni
znaju", ka�e jedan od mladih veterinara iz ekipe i pokazuje na
odgajiva�e koji merkaju krave u defileu.
Toma�evac je ina�e poznat kao selo u kome je sto�arstvo glavna stvar. Ima oko dve hiljade stanovnika i isto toliko krava. Ovaca ima vi�e, gotovo �etiri hiljade.
"Meni je izlo�ba fini� mog rada", ka�e Vasilije Puji� iz Toma�evca. "To je pravo mesto za dokazivanje".
Nije siguran da �e ba� njegova krava uzeti nagradu, ali je siguran da �e dosta pehara ostati u Toma�evcu. Bio je u pravu. U tri kategorije �ak �est nagrada za doma�ine.
Pozivam i njega u "redakciju", da proverim utisak od ranije, onaj da je nacrt novog zakona o poljoprivrednom zemlji�tu vi�e uzbudio pravnike koji osporavaju ustavnost pomenutog nacrta (vidi okvir), nego �to je zabrinuo seljake. Konstatujem da su seljaci skloniji da se posprdno osvrnu na poku�aj dr�ave da ih "natera" da obra�uju sopstvenu zemlju.
"Kad bi dr�ava sela s nama seljacima da se po�teno raskusuramo, verujem da bi se pokazalo da nam je i te kol'ko du�na", ka�e Vasilije. "Evo, ja radim 12 svojih jutara zemlje i jo� 15 sam uzeo u zakup", nastavlja i dodaje: "Radim zabadava! Moram da ula�em, radim, a nemam gotovine ni za nove traktorske gume. Nema akomulacije! I sad ta pri�a o novom zakonu o zemlji. Nekom trebaju politi�ki poeni."
Sti�e Ne�a sa novim hladnim pivom, ono na stolu se ve� ugrejalo. Pomeramo se za senkom. Ispred nas i dalje traje takmi�enje. Seljaci uvode krave u ring, �etaju simentalke k'o manekenke, �lanovi �irija ozbiljni, bele�e ne�to, �tikliraju, ozbiljna stvar.
"Zna�, nekad je bilo sramota ne platiti porez", nastavlja Pujin. "E danas ja 'o�u da platim, al' ne mogu, nemam odakle! Dugoro�na politika je najva�nija, od sela do �itave ekonomije", ka�e Vasilije i dodaje da ima sedmoro unu�adi. "Voleo bih da imam viziju budu�nosti, al' nemam �ta da im ponudim. A �ovek ili 'o�e da radi ili 'o�e da peca! Njegova stvar. E onaj ko 'o�e da radi, taj donosi korist i sebi i dru�tvu, ali stanje nije normalno, ni pravno, ni politi�ki."
Eto dileme, orati ili pecati?
Du�an Radulovi�
Ka�njavanje umesto poticanja
Na sednici Skup�tine Srbije (3. maj) usvojene su Izmene i dopune Zakona o kori��enju poljoprivrednog zemlji�ta kojima se, izme�u ostalog, predvi�a da "korisnik obradivog poljoprivrednog zemlji�ta (dru�tvena, zadru�na i me�ovita preduze�a) za neobra�eno poljoprivredno zemlji�te pla�a poseban porez od 10.000 do 50.000 dinara po hektaru". Izmenama se predvi�a i mogu�nost da bi u slu�aju nepo�tovanja odredbi "Ministarstvo moglo da neobra�eno zemlji�te dodeli na kori��enje drugim preduze�ima, zemljoradni�kim zadrugama, zemljoradnicima na period od deset godina". Ministar poljoprivrede Jovan Babovi� je tom prilikom rekao da godi�nje u Srbiji ostaje neobra�eno �etvrt miliona hektara zemlje. Pominjao je i one koji "imaju obradivu zemlju a �ive u gradovima ili inostranstvu, nepoljoprivrednike koji, prema nekim procenama, dr�e u posedu 40 odsto obradivog zemlji�ta".
Koalicija "Vojvodina" je zatra�ila ostavku ministra Babovi�a, a njen poslanik u republi�kom Parlamentu Dragan Veselinov izjavio je povodom izmena zakona da "stotine hiljada hektara nije obra�eno zbog lo�e politike Vlade Srbije" i upitao "za�to dr�avi nije palo na pamet da kazni smederevsku �elezaru koja proizvodi pe�urke, ve� bolj�evi�ki napada seljake".
"Te�ko zemlji koja je do�la u situaciju da tera svoje gra�ane da rade i obra�uju sopstvenu zemlju", prokomentarisao je dopune zakona Ljubomir Mad�ar, �lan G 17.
"Vlast opet na pogre�an na�in poku�ava da pove�a poljoprivrednu proizvodnju, jer umesto podsticajnih donosi kaznene mere", smatra predsednik Zadru�nog saveta Vojvodine �or�e Bugarin, a Fond za razvoj demokratije zatra�io je pokretanje postupka ocene ustavnosti novih propisa pred Saveznim ustavnim sudom.
