Politika

Vreme broj 491, 3. jun 2000.

Demonstrantska iskustva

Na liniji vatre

Kako da se zaštitite od povreda kada policija krene da rastura građane, i vredi li da se u nenadanom susretu sa specijalcem pravite mrtvi

Pravo da mirnim protestom iskažete svoje nezadovoljstvo zbog Novog svetskog poretka, slobode medija, Svetske trgovinske organizacije, ulaska u NATO, hapšenja opozicionih političara ili aktivista, nuklearnih proba, izgradnje ili neizgradnje puteva, izbora, ubijanja kitova, ili bilo čega drugog, niko vam u iole demokratskoj zemlji ne sme uskraćivati. No, svake demonstracije, pa čak i one najmirnije, mogu da se izrode u nerede, bilo zbog sukoba demonstranata koji zastupaju različite stavove ili, što je najčešće, sukoba demonstranata sa organima reda. Iako štite različite, često sasvim suprotstavljene režime, organi reda su prilično homogeno svetsko bratstvo, razmenjuju iskustva i koriste ista sredstva u radu. Zbog toga smo savete kako da se zaštitite od težih povreda na demonstracijama, bilo da ste tamo namerno ili slučajno, skupili sa raznih strana sveta, nastojeći da ih uklopimo u naše prilike.

PATIKA GLAVU ČUVA: Oni koji su krenuli na protest trebalo bi adekvatno da se obuju i obuku. Obavezne su pantalone, kao i patike. Sandale, papuče, mokasine, o štiklama da i ne govorimo, mogu biti jako opasne ukoliko dođe do iznenadne gužve. Isto važi i za suknje. Nogavice i rukavi treba da budu dugački, kako bi pružili kakvu-takvu zaštitu od eventualnog dejstva hemijskim sredstvima. Odeća bi trebalo da bude neupadljiva, policajci se češće okome na one u odeći živih boja ili sa nekim drugim markantnim obeležjima.

Na demonstracije nikako ne bi trebalo ići okićen lančićima i minđušama (na bilo kom delu tela), niti treba nositi kravatu, zbog opasnosti da vas neko potegne. Posle demonstracija u Sietlu, u jednoj epizodi crtanog filma Simpsonovi, policija se obračunavala sa demonstrantima tako što je upotrebila veliki magnet na koji su se oni sa viškom metala na sebi prosto zalepili.

Ukoliko ste krenuli na protest, nemojte se šminkati niti upotrebljavati bilo kakve kreme za telo. Ovi preparati povećavaju dejstvo hemijskih sredstava koje policija, eventualno, može upotrebiti protiv demonstranata, tvrde iskusniji. Ako nosite sočiva, zamenite ih naočarima (vezanim oko glave da vam ne spadnu u gužvi). Kontaktna sočiva biće vam veliki problem u slučaju dejstva suzavca.

Hispano-američki studenti savetuju svoje kolege koji se bore za prava u Americi da na protestima nikako ne konzumiraju alkohol i druga opojna sredstva, a naročito da ih ne nose sa sobom. Na taj način, tvrde oni, skreće se pažnja sa pravog razloga za protest, a vlastima u ruke gura adut da se tu radi o huliganima i besprizornicima.

AJMO, AJDE: Onaj ko se opredelio za mirne demonstracije, kao oblik borbe za ostvarivanje prava, morao bi na svaki način da izbegne provociranje i sukobljavanje sa policijom. Borbeni pokliči, kojima su demonstranti skloni, podižu moral mase, ali imaju malo dejstvo na organe reda. S druge strane, vređanje policije ili, još gore, gađanje kamenjem, flašama, ili nečim drugim što vam može dopasti ruke, proizvodi još gori efekat. Pogođeni policajac tako dobija lični motiv da se obračuna sa demonstrantima. Adrenalin, provereno je, razgrađuje i najmanje količine razumevanja za zahteve onih koji protestuju.

Ovo je naročito poznato provokatorima, koje ćete prepoznati po tome što dižu buku i prete policiji čak i kada za to nema nikakvih razloga. Oni se prvi i late kamenja, ne bi li isprovocirali policiju i tako mirne demonstracije pretvorili u nerede. Pre nego što se povedete za nekim radikalnim elementom, pokušajte na osnovu njegovog izgleda da zaključite da li on i vi zastupate iste stavove i da li vam ta osoba na bilo koji način imponuje e da biste je sledili.

Sedanje na ulicu ima malo smisla i slaba je zaštita od policijskih batina. Neki mali izuzetak je kada policija ima zadatak da zaustavi kolonu koja se kreće, gde demonstranti svojim sedanjem smanjuju nervozu kod organa reda i daju šansu svojim predstavnicima da situaciju razreše pregovorima. U slučaju da je naredba da se demonstracije rasture, sedanje je poslednje što treba uraditi.

KUD KOJI: Ako je već došlo do najgoreg, odnosno do dejstva organa reda, najbolje vam je da se sklonite. Nikakva ubeđivanja, pa ni glumljenje slučajnog prolaznika, sve da ste se u tom vrtlogu i zatekli slučajno, ne pomažu, provereno je više puta. Iskusni novinari koji su izveštavali sa raznih protesta u svetu preporučuju da se držite bliže zidu i da na protest nikada ne idete sami, kako bi imali koga da vam pomogne ukoliko se slučajno spotaknete u masi. Ako ste se u masi zatekli sa biciklom ili kakvim drugim suvišnim teretom, smesta ga se otarasite, veća je šansa da ćete ga naknadno naći kada se strasti malo smire, nego što ćete tamo hendikepirani uteći policiji.

Ukoliko se nalazite u ulici, povlačite se prema prvoj raskrsnici ili nekom sličnom širem prostoru, poput trga. Pre nego što iz užeg pređe na širi prostor, policija se najpre zaustavi i pregrupiše, tako da time dobijate na vremenu. Nikako nije dobro bežati u sporedne uske uličice, jer se tamo najčešće nalaze policajci kao podrška udarnoj grupi koja "valja" demonstrante glavnom ulicom.

Ukoliko nemate gde, bežite u haustor, pre nego u kafanu, prodavnicu ili neko drugo javno mesto. Kad ste već u haustoru, nemojte stajati kod vrata kako bi "videli šta je dalje bilo", jer vas neko odatle može povući nazad na ulicu. Uvucite se malo dublje, popnite se stepenicama sprat više, ako treba zvonite i zamolite stanare da vas prime na koji minut u stan. Policija se ne zaleće tek tako u haustore; niti znaju šta ih tamo čeka, niti smeju da se odvoje od jedinice, a i stanje na ulici može da se promeni dok se oni vijaju sa demonstrantima po stepeništu.

Sasvim suprotno stoje stvari sa javnim mestima. Odatle vas policajci lako i brzo mogu izvući napolje, što se kod nas dešavalo. Iskustvo podučava da sa policajcima u akciji nema mnogo razgovora niti ubeđivanja. Ukoliko protestujete zbog njihove preterane upotrebe sile nad nekim demonstrantom, lako se može dogoditi da im vi postanete meta.

LEKARSKI SAVETI: Moguće vrste povreda prouzrokovane tupim predmetom (pendrekom) su povrede glave, grudnog koša, abdomena i ekstremiteta. Udarac po glavi potencijalno je najopasniji zato što može da dovede do brojnih komplikacija. Obično su to povrede praćene obilnim krvarenjem usled pucanja poglavice (površinskog sloja lobanje) ili arkade. Obavezna je poseta lekaru i snimanje glave, a neophodno je i redovno praćenje. Ukoliko zaštitite glavu od policijskog pendreka, rizikujete da izložite leđa istom. U tom slučaju može doći do pucanja ili naprsnuća rebara, povrede unutrašnjih organa i unutrašnjeg krvarenja. Udarac nogom može dovesti do trajnih povreda unutrašnjih organa i, ukoliko se ne reaguje na vreme, posledice mogu biti fatalne. Povrede ekstremiteta mogu nastati i u bežanju od policijskog kordona usled pada ili spoticanja. Kod starijih ljudi, često sklonih osteoporozi, udarac pendrekom po ruci ili nozi može da dovede do loma ekstremiteta.

Lekari, naravno, preporučuju izbegavanje kontakta sa pendrekom, štićenje glave, ukoliko do kontakta ipak dođe, i obaveznu posetu lekaru zato što pravila nema, a povreda koja izgleda bezazleno može da se pretvori u opasnu.

Druga vrsta mogućih povreda mogu nastati zbog upotrebe hemijskih sredstava, kao što je suzavac ili CS gas. Ova vrsta gasa izaziva direktnu iritaciju osetljivih tkiva i prouzrokuje upalu membrana očiju, sluzokože nosa i grla, a često i mučninu. Neposredno po kontaktu sa suzavcem trebalo bi dobro isprati oči, a ukoliko crvenilo potraje, poseta očnom lekaru je neophodna. Dejstvo suzavca je relativno kratkotrajno, od nekoliko minuta do jednog sata. Disajne organe treba zaštiti maramicom ili, još bolje, gazom natopljenom u sirće (kiselina vezuje gas). Novinari koji prate demonstracije Palestinaca na Bliskom istoku preporučuju da ponesete glavicu crnog luka (presečenu na pola) i da nju nabijete u nos kako biste mogli da dišete.

Naročito je opasno hvatati patronu sa suzavcem, veoma je vrela. Ako želite da je eliminišete iz svoje okoline, uhvatite je ili debelom rukavicom, ili nekom sličnom suvom tkaninom.

OD NAŠE POLICIJE...: Ako vam je to za neku utehu, ništa od sredstava i opreme koju naša policija koristi nije domaće proizvodnje, ima boljih i delotvornijih stvari koje su nam, nadamo se, nedostupne.

Lokalni su samo motivi, što nikako nije za potcenjivanje.

Biljana Vasić
Zoran Stanojević

prethodni sadržaj naredni

vrh