Sport

Vreme broj 491, 3. jun 2000.

Rascep u FIBA

Evroliga protiv Suprolige!

Prošlog ponedeljka 19 klubova Evrope odlučilo da se izdvoji iz Međunarodne košarkaške federacije i osnuje sopstveno nezavisno takmičenje. Kamen spoticanja centralizacija TV, marketing i internet prava. Jugoslovenski prvak biće pozvan da učestvuje u novoj ligi

Samo 24 časa pošto je FIBA na svojoj godišnjoj skupštini Evropske zone u Antaliji (Turska) izdala deklaraciju, potpisanu od strane 44 prisutne federacije, kojom se podržavaju sve izmene u takmičenju (osnivanje Suprolige, fuzija Kupa Saporte i Kupa Korać) i izražava "jedinstvo organizacije", 19 evropskih klubova, na sastanku u Barseloni, donelo je odluku o izdvajanju iz FIBA-e i osnivanju sopstvene paralelne lige. To je bila kulminacija sukoba koji traje već nekoliko meseci i koji je FIBA, blago rečeno, potcenila. Eduardo Portela, predsednik španske ACB lige i istovremeno predsednik ULEB-a (Udruženja evropskih profesionalnih liga u koje su učlanjene lige Španije, Grčke, Italije, Francuske, Portugalije, Belgije i Švajcarske), bio je maltene izviždan u nedelju u Antaliji kada je poslednji put pokušao da upozori FIBA da je rascep neminovan ako se ne usliše zahtevi klubova. U ponedeljak uveče pokazalo se da njegove pretnje nisu bile prazne priče – 19 klubova donelo je odluku o izdvajanju, a 15 je odmah potpisalo pristupnicu, dok su četiri zatražili mali tajm-aut. U narednih 15 dana biće poznati svi tehnički detalji takmičenja.

POBUNJENICI: Negde u februaru, dok je FIBA pripremala svoju Suproligu (Super Profesional Liague) koju će obznaniti za vreme "final four" u Solunu, grupa od 14 klubova (G-14) iz Španije, Italije i Grčke najavila je pobunu, pre svega zbog ugovora koji je FIBA potpisala sa švajcarskom kompanijom ISL kojoj su u paketu, za 20 miliona dolara godišnje, prodata TV, marketing i internet prava. FIBA je garantovala minimalnu zaradu (samo za učešće) od 250.000 dolara, dok bi oni najuspešniji mogli da zarade između 3 i 3,5 miliona, ali klubovi poput Panatinaikosa i Barselone imaju nekoliko puta veće prihode (u poređenju sa onim što im nudi FIBA) od svojih važećih ugovora sa lokalnim televizijama. Klubovi su posebno bili iritirani trpanjem u isti koš internet prava, jer su, za razliku od FIBA, svesni da je internet rudnik iz koga će se u budućnosti vaditi i te kako značajni prihodi.

U nekoliko navrata "pobunjenici" su pokušavali da ubede FIBA-u da stvar neće završiti dobro ako svako tvrdo ostane na svojim pozicijama, ali pravog dijaloga nije bilo. Generalni sekretar FIBA-e Borislav Stanković u nekoliko navrata je rekao da "mi nikoga ne možemo prisliti da igra u našem takmičenju ako on to ne želi", ali je takođe, kao moguću reakciju, naveo mogućnost isključenja iz FIBA-e klubova-pobunjenika, federacija koje ih podržavaju i igrača koji u njima igraju sa svih takmičenja FIBA-e, što će reći svetskih i evropskih prvenstava i olimpijskih igara! U podeli poslova koju su "pobunjenici" uradili italijanskim klubovima palo je u zadatak da provere pravne osnove za ovu pretnju i njihov raport je bio kratak i jasan: nema opasnosti. Na sastanku u Barseloni nisu precizirani detalji te informacije, ali je zanimljivo da je samo nekoliko dana pre definitivnog rascepa predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta Huan Antonio Samaran ponudio svoje posredništvo, rekavši da će od sukoba i rascepa, svi imati štete i da je probleme bolje izbeći nego ih kasnije rešavati. Međutim, razvoj događaja preduhitrio je Samarana, mada se njegova intervencija ne isključuje.

UČESNICI: Posle sastanka u Barseloni 15 klubova potpisalo je "pristupnicu": Barselona, Real Madrid, Estudiantes i Tau Keramika (Španija), Panatinaikos, Olimpijakos, PAOK i AEK (Grčka), Paf Bolonja, Kinder, Beneton i Vareze (Italija), Žalgiris (Litvanija), London Tauers (Engleska) i Olimpija (Slovenija). Prisutni predstavnik Albe iz Berlina zatražio je malo vremena za dodatne konsultacije, a isto važi i za francuske timove. Vilerban i Po-Ortez imali su jednog advokata kao zajedničkog predstavnika.

Ako se Alba i francuski timovi pridruže (za Francusku su predviđena dva mesta), dolazimo do brojke od 18 klubova. Dva mesta biće ponuđena turskim klubovima, a organizatori žele u svom takmičenju takođe prvake Jugoslavije, Hrvatske i Rusije. Tako stižemo do 23 tima. Organizatori bi rado videli Makabi iz Tel Aviva, ali je izraelski klub dosad bio čvrsto uz FIBA-u. Na listi čekanja su klubovi iz Portugalije, potom iz Belgije i Švajcarske ako neko od onih sa prioritetne liste otkaže.

Pozivom jugoslovenskom (pa i hrvatskom) prvaku ULEB je "bacio kosku": na jednoj strani je lojalnost prema FIBA-i (čitaj Bori Stankoviću), na drugoj ekonomski i sportski izazov novog takmičenja. Zainteresovanih je više nego mesta; zato su, recimo, Olimpija, Žalgiris i London Taures odmah potpisali, jer bi u nekoj naknadnoj selekciji možda mogli da ostanu pred vratima.

SISTEM TAKMIČENJA: Predviđeno je da Euroliga ima 24 tima (isto kao i Suproliga FIBA-e), uglavnom je reč o istim klubovima i istim zemljama. Sistem takmičenja nove lige sličan je onom u Suproligi: 4 grupe sa po 6 timova, četiri prva iz svake nastavljaju takmičenje u plej-ofu ali bez "final four-a" (to je najbitnija razlika), već sa sistemom direktne eliminacije do kraja. Prve dve runde (osmina finala i četvrtfinale) igraće se na dve pobede, polufinale i finale na tri. Minimum utakmica finalista je 20, maksimum 26. Timovi koji ispadnu posle prve faze zasad nemaju nikakvo alternativno takmičenje.

Ostaje da se reše tehnički detalji poput sudija (ideja je da se sudije, naročito sa istoka Evrope, jednostavno, kupe višegodišnjim ugovorima i mesečnim platama od nekoliko hiljada dolara), komesara (za glavnog komesara Lige kao kandidat se spominje Kanađanin Nar Zanolin, bivši službenik FIBA, mada nije jedini), vođenja administracije (sedište će sigurno biti u Barseloni, u prostorijama ACB lige koja će ponuditi svu svoju savršenu infrastrukturu)... Pretpostavka je da će se igrati po pravilima FIBA a verovatno neće biti promena ni u statusu igrača: u klubovima iz zemalja Evropske unije neće biti ograničen broj takozvanih komunitaraca (igrača iz EU) dok će svi ostali biti stranci (dva po ekipi). Međutim, nejasno je kakva će pravila važiti za klubove van EU.

Izvori u Evropskoj uniji potvrdili su da nema pravnih smetnji za organizaciju pararelnog takmičenja "ako se poštuju zakoni EU" što malo komplikuje slučaj jer nisu svi klubovi iz zemalja EU, ali pošto će sedište i adminstracija biti u okviru EU verovatno je problem rešiv.

Na potezu je FIBA.

Vladimir Stanković

prethodni sadržaj naredni

vrh