�etva
Lo�a cena, dobra
cena
Mo�e li dinar
izdr�ati teret otkupa p�enice, zajedno sa kreditima za gradnju stanova,
autoputeva, za rekonstrukciju elektroprivrede i za predizborno
finansiranje socijalnog mira, uz istovremeno vra�anje stare devizne �tednje.
Ovde je inflacija obi�no kretala ba� u vreme �etve
Iako
su seljaci prema paritetu sa cenama dizela i ve�ta�kih �ubriva izra�unali
da bi kilogram p�enice ove godine trebalo da se pla�a oko �est i po
dinara � ve�ina je ipak zadovoljna obe�anom
dr�avnom cenom od �etiri
dinara za kilogram � cenom koja je obznanjena "pet minuta posle
dvanaest" (krajem pro�le sedmice), kada su kombajni i vr�alice ve�
za�li u njive da pokupe zbog su�e prerano sazreli rod sa oko 640.000
hektara.
Naviknuti da Milo�evi�eve vlade
(savezna i srpska) svaku ekonomsku nevolju le�e samo ve�im politi�kim
pritiskom, seljaci su ovoga puta zadovoljni �to �e sa malim prose�nim
prinosom od oko 2,8 tona po hektaru "izvu�i" bar tro�kove
proizvodnje, a oni u dr�avnom sektoru i snala�ljiviji privatnici (koji
su gorivo i �ubrivo nabavili po dr�avnim cenama) gotovo su iznena�eni
�to �e i pristojno zaraditi na �itu.
Iako je ovogodi�nja dinarska
cena vi�e nego dva i po puta ve�a od pro�logodi�nje (kada je iznosila
1,5 dinar za kilogram), radi se zapravo o stvarnom
"poskupljenju" p�enice za oko jedan pfenig po kilogramu (sa oko
15�16, na oko 17�18 pfeniga) ili, realno, manje od pet odsto. A prose�an
prinos je oko 20 odsto manji (Ma�ari i Rumuni su ovog su�nog prole�a
pro�li jo� gore, po�to im je prose�an rod pao oko 40 odsto). No, i
ulaganja su bila manja jer se, pre svega, �ubrivo nije moglo nabaviti, i
niko nije imao novca.
Naravno, nije uputno ovu Milo�evi�evu
"dobru cenu" od oko 18 pfeniga za kilogram, upore�ivati sa onom
"lo�om cenom" Ante Markovi�a od pre deset godina, kada je
otkupna cena p�enice bila odre�ena na 30 pfeniga za kilogram, pa ju je
onda�nji jugoslovenski premijer, pod politi�kom optu�bom da vodi
antisrpsku i antiagrarnu politiku i pod selja�kom blokadom puteva po
Srbiji (koju je pomagala i regulisala srpska policija, a slikao i dramatur�ki
zagrevao RTS), morao podi�i na 35 pfeniga. No seljaci, a pogotovu
poljoprivredni kombinati (koji imaju i bolje prose�ne prinose), kad se
sete kako su prolazili proteklih godina, sada su zadovoljni.
Ipak, i ova "dobra
cena" ni�a je od one na svetskim berzama, gde se tona sada ugovara
za oko 101,7 dolara (franko luka utovara), a �to zna�i da bi cena
kilograma uvozne p�enice bila negde do 25 pfeniga po kilogramu (zavisno
od tro�kova transporta).
Srbija, me�utim, verovatno ove
godine ne�e izlaziti na svetsku pijacu p�enice, ni kao izvoznik, a mogu�e
ni kao uvoznik. Nadle�ni ministri stalno govore o dovoljnim prelaznim
zalihama, �to mo�da i nije daleko od istine s obzirom na to da je i
proletos izvezeno �ita za oko 30 miliona dolara. O�ekivani ukupni
ovogodi�nji rod od oko 1,8�1,9 miliona tona, me�utim,
"tesno" pokriva doma�u potro�nju, �to ne bi trebalo da
izaziva paniku � pod uslovom da se obe�ana cena otkupa i plati. Druga�ije
se ne mo�e preuzeti takozvani tr�i�ni vi�ak (u stvari onaj deo p�enice
koji proizvo�a�i prodaju dr�avi, kao godinama institucionalizovanom
"monopolnom kupcu"), a koji je poslednjih godina padao i duboko
ispod milion tona.
Po�to se procenjuje da je
"na zeleno" ve� otkupljeno oko 300.000 tona ovogodi�njeg roda
p�enice, teorijski bi za otkup trebalo pripremiti jo� oko 2,5 milijarde
dinara (ako je plan otkupa, na primer, 900.000 tona) � to jest, realno
bi trebalo pripremiti i tri puta manje novca � s obzirom na obrt istog
kapitala u tri meseca isplate preuzetog roda. Du�an Vlatkovi�, guverner
Narodne banke Jugoslavije, u razgovoru sa novinarima u Top�iderskoj
kovnici novca (26. juna) izjavio je da �e ove godine za otkup p�enice
biti dovoljno oko milijardu dinara, i da su "pare za to obezbe�ene
iz realnih izvora". Istina, u nastavku ove izjave on je rekao da �e
"NBJ delimi�no podr�ati Direkciju robnih rezervi", a da �e se
ostali deo novca obezbediti tako �to �e se dozvoliti da se raniji
krediti poslovnih banaka poljoprivredi odobreni za zalihe revolviraju u
nove za otkup. (Neko ko monetarnu politiku u�i iz ud�benika mo�e
pomisliti da Vlatkovi�, kao Molijerov gospodin �urden, i ne znaju�i to,
ipak govori o �tampanju para za otkup.)
Ono �to je sada seljacima i
svima nama najva�nije, a �to je verovatno i su�tina Vlatkovi�evih
najava nove "projekcije" monetarne politike za ovu godinu �
jeste pitanje mo�e li dinar izdr�ati teret spomenutog otkupa p�enice,
zajedno sa kreditima za gradnju stanova, autoputeva, za rekonstrukciju
elektroprivrede i za predizborno finansiranje socijalnog mira, uz
istovremeno vra�anje stare devizne �tednje (Vlatkovi� je za tu svrhu
obe�ao i zlatnike umesto deviza). Ovde je inflacija obi�no kretala ba�
u vreme �etve, pa je strah da se to ponovo ne dogodi, te da ona ne pojede
cenu p�enice � sasvim racionalan.
No, kad smo ve� kod analogija,
iskustvo iz novije istorije trebalo bi bar u jednoj stvari da �iri
izvesno spokojstvo. Naime, kad je u biv�oj Jugoslaviji 1991. godine
postignuta najve�a proizvodnja �ita posle Drugog svetskog rata (�est
miliona tona) � po�to su siti obi�no i besni, izbio je unutra�nji rat
i dr�ava se raspala. Sada kad o�ekujemo jednu od najmanjih �etvi
hlebnog �ita u poslednjih pola veka, suprotno tom iskustvu, trebalo bi o�ekivati
godinu bez rata. Ipak, nikad se ne zna.
Dimitrije Boarov
