Intervju: �or�e Bala�evi�
Ne�u da pevam dok tuku klince
"Kada tom sloju koji najvi�e trpi,
koji je najvi�e ugro�en, kome je sve te�e, kada im svega bude dosta, onda vi�e
ne�e biti kominikea, saop�tenja, amandmana, nego �e da rade letve od
transparenata"
Na
svom sala�u u Novom Sadu, �or�e Bala�evi� koji trenutno �ivi na relaciji
izme�u Ljubljane, Maribora i Herceg Novog, najraspolo�eniji je da govori o
onom �to se doga�a � njemu i nama.
"VREME":
Jo� pre svih ratova pevali ste "samo da rata ne bude", ali su bili.
Jeste li razo�arani?
BALA�EVI�:
Jesam, ali sam jo� vi�e razo�aran nad sve �e��im potezima vlasti, potezima
koji me podse�aju na nacizam. Smejurija je da je pesma koju pominje� pre mnogo
godina bila povu�ena iz radijskog programa zbog navodnog "defetizma".
A onda sam je iznenada, pre koju godinu, �uo uz spot Socijalisti�ke partije
Srbije, montiranu uz sliku male devoj�ice koja iz ruku pu�ta belog goluba!
Pravi cinizam je �to su autora te pesme i tih stihova simpatizeri te stranke
tri godine lovili po �ljivacima i njivama zato da bi ga poslali na neki front,
gde bi morao da ubija druge ljude i mo�da ba� takve devoj�ice kao �to je
bila to sa golubom. Cinizam je da je pesmu zloupotrebila upravo ona partija koja
je me�u najodgovornijima za ratove koji su nam se dogodili.
Nedavno ste
otkazali koncert u Ni�u zato �to je jedan mladi� pretu�en. Istom prilikom
ste odlu�ili da ovde vi�e ne�ete svirati dok god je tog crno-crvenog re�ima
koji prebija ljude?
Koncert je bio rasprodat, i bilo mi je te�ko da ga otka�em,
znao sam koliko klinci �ekaju na njega, �itave pro�le godine nisam radio ni�ta
u Jugoslaviji, ta�nije � u Srbiji, bio sam u Crnoj Gori. Desilo se da je i
tradicionalni prednovogodi�nji koncert u Beogradu prvi put otkazan, nismo
dobili termin u Sava centru. Pre nego �to je Jelena povre�ena, posle
poslednjeg koncerta u Beogradu, do�ao sam Olji i rekao da ne mogu da radim vi�e
u Beogradu koncerte, da me umara... Beograd i ja, kao deo tog miljea izgubili
smo mnogo od brzine, o�trine, i bilo je sve te�e i te�e raditi koncerte. Mo�da
je prepotentno, ali to mi je najslikovitije obja�njenje � poredio sam se sa
Amadeusom iz istoimenog filma, ono kad je pisao simfoniju i ose�ao sa svakom
notom da ga to uzima, tro�i. Tako je bilo i sa mnom u Beogradu; ranije je bilo
dovoljno napraviti neku asocijaciju, mrdnuti obrvama, produ�iti pauzu za dve
sekunde, pa da svi shvate �ta misli�, a onda je do�lo do op�te
zatupljenosti, stravi�ne apatije �ije smo svi �rtve, a koja je jedini opis
trenutka u kome �ivimo. Zato sam rekao da vi�e ne�u dr�ati koncerte...
Postalo je i opasno za moju publiku, za koju sam odgovoran. Jer, publika do�e
sa svojim obele�jima, majicama Otpora, mladi se lak�e prepoznaju po svojim
simbolima, ali ih, na�alost, lak�e prepoznaje i policija. �udim se kako jo�
nikome od pametnih ljudi u ovoj zemlji nije palo na pamet da ka�e da smo Svi Mi
Otpor, svi koji mislimo druga�ije. Ja, istina, ne nosim crnu majicu sa
stisnutom pesnicom, ali sam sasvim sigurno deo tog mentalnog otpora.
Kada smo
razgovarali po�etkom devedesetih, rekli ste mi da bi ste davno oti�li odavde
da nema gradova kao �to je Beograd. Beograd vi�e nije Onaj Beograd, i
definitivno ne�ete raditi koncerte dok je Milo�evi� na vlasti?
Ne. Do�li smo u grotesknu situaciju da u onim mestima gde
je "pozicija" na vlasti direktori dvorana i sportskih hala imaju
spreman lepak za tapete i ka�u: "Evo, ba� smo po�eli da
renoviramo." Uvek na�u izgovor da mi ne daju prostor, a tamo gde je tzv.
opozicija na vlasti, moj koncert �ele da iskoriste u svoje svrhe... A ja �elim
da ostanem nezavisan, svoj, nisam �lan nijedne stranke, nijedna mi nije
dorasla, neka tuma�e to kako ho�e, nisu mi ni prima�i, i ne dam da mnome
manipuli�u. Kada su me pre koncerta u Ni�u upozorili: "Pazi, dolaze deca
iz drugih gradova u Srbiji, do�i �e klinci iz Makedonije, vlast �e
iskoristiti priliku da od toga napravi 'teroristi�ki miting', koji �e biti ugu�en
batinama...", shvatio sam da sam spreman i u Ni�u i u Beogradu u svakom
drugom trenutku da odr�im koncert, ali da se vi�e ne�u zaletati da zakazujem
koncerte dok se ne�to ne promeni, jer la�na je slika koju pru�amo kolege i ja
� kao, sve je u redu, mi radimo koncerte, ba� nas briga. E, ne mogu da radim
svoje dok tuku klince. Mislim da je taj koncert dalje odjeknuo nego da je bio
odr�an, a to sam i �eleo. Zato hajde da sa�ekamo da prvo bude jedan lep,
pobedni�ki koncert u Beogradu, oslobodila�ki, u smislu okovanog duha, a da
posle svi koncerti budu onakvi kakvi su bili pre.
Re�im je ipak
uspeo da vas izoluje � godinama vas nema u medijima, va�e pesme se ne vrte...
Po�etkom devedesetih sam skinut sa dr�avnih i ostalih
programa, i to jo� traje; do�iveo sam da u rodnom gradu, za vreme rata, u re�iji
Radija Novi Sad na staklu pi�e "Bala�evi�a ne emitovati!". Zna�i,
sad ve� i napismeno; pre su bile sugestije nekog komesara, "druga" iz
redakcije, a sad je to sistematski, sa stra��u paze da ni�ta ne pro�e.
Zabranili su �ak i vest o poseti gospo�e Ogate, visokog komesara Ujedinjenih
nacija za izbeglice, koja je u Novom Sadu boravila mimo svih protokola, da bi mi
predala zvanje ambasadora dobre volje. U lokalnim novinama nije uop�te pomenuto
da je bila u Novom Sadu, da je bila konferencija za �tampu na Petrovaradinskoj
tvr�avi, gde je bilo 200 stranih novinara. Ni re�i! 'Ajde � mogli su mene da
zaobi�u, da ka�u � gospo�a Ogata je ovde bila, a onog tipa ne�emo
pominjati. Oni, me�utim, sve informacije klistiraju i objave onako kako njima
odgovara. Ja se tu ne uklapam, ali to je krst koji sam sam izabrao i ne kajem
se! Imao sam u proteklih devet godina te�kih trenutaka, i ne verujem da bih
izgurao da nisam imao podr�ku svoje porodice.
Ipak
je pisano o va�oj poslednjoj plo�i...
Pisalo se da je ona "izdata", negde
"tamo", a u zagreba�kim novinama me ima na meti neki Glavan,
alanfordovski tip i estradni kriti�ar. Uglavnom, taj je rekao da "Bala�evi�
s ovom plo�om treba da ide po radnim akcijama, jer on je svojim pesmama utr'o
put srpskim tenkovima"?! Glavan mi, jasno, ne opra�ta �to sam
svojevremeno na koncertu u Ljubljani rekao dobro da Glavana nisu pitali sme li
papa da do�e u Hrvatsku, jer ni to ne bi dozvolio! To je neki sumoran tip koji
je najve�e veselje do�iveo kad je ubijena Bambijeva mama. Dobro da je tako do�iveo
i moje poslednje rime, ve� sam strepeo da ne po�ne da me hvali, to bi zna�ilo
moj kraj, da zapadam u krizu identiteta. Sli�no je i sa njegovim kolegama,
"kriti�arima" u Srbiji. Sre�om, neprijatelji su ve�iti, �to ne zna�i
da mi te stvari ne padaju te�ko, sa bilo koje strane da do�u. Padnem u razne
vrste lo�ih raspolo�enja, depresiju, tipi�no ravni�arsku. Uostalom, sve one
godine borio sam se protiv vojske, protiv rata... Nisam to �inio zato da bih se
dopao hrvatskim nacionalistima, nego da bih ra��istio sa ovim na�im idiotima
ovde. I onda mi neko obesi tenkove... Do�iveo sam da su o mojim plo�ama pisali
lo�e, to mi ne smeta. Smetaju mi la�i. Ali navikavam se i na to. U Milo�evi�evom
re�imu su me ve� okrpili kao dezertera, autonoma�a, izdajnika, titoistu,
hemofilika, elektrostatika, sve �to im je palo na pamet... Bilo je trenutaka
kada jednostavo nisam mogao da pevam. �ekao sam kada �e to ratno ludilo pro�i,
kada �e ponovo prvi zajedni�ki jezik prona�i pesnici i intelektualci...
Uprkos �injenici
da ste vrata u Srbiji za svoje koncerte zatvorili, ne �ini se da ste ravni�arski
utu�eni zbog toga?
Zato �to je sada situacija drasti�no promenjena! Istina
je da u svojoj karijeri nikada nisam nastupao u velikim gradovima Srbije kao �to
su Leskovac, Pirot, Kraljevo. Tamo ne�e ni primetiti da Bala�evi�a nema jer
tamo nije ni bilo moje publike. Kada bih stigao u neki veliki grad u ju�noj
Srbiji, imao sam utisak kao da izlazim iz vremeplova. Frajer u maseratiju, a iz
njega razbija ultraturbo-folk! Priznajem da �alim za Kragujevcem, �a�kom, U�icem...
A ono �to sam izgubio tokom poslednje decenije, ono �to smo svi izgubili, jesu
silni gradovi van sada�nje Jugoslavije, gradovi gde sam redovno odlazio i gde
sam se ose�ao kao kod ku�e. I to sad polako vra�am. Bio sam u Sloveniji, pa u
Makedoniji, Sarajevu, 15. avgusta sviram u Puli na ro�endanu Atomskog skloni�ta...
Ono �to je za mene ohrabrenje jeste da u vreme kada svi svojataju neke
teritorije � te na� je Piranski zaliv, na�a je Prevlaka, na�a je ova
enklava ili nije � poneko ka�e "na� je �ole" ili "�ole mo�e
da ode gde god ho�e". To mi je ovde u silnom bezumlju bilo i preba�eno
� �to mogu svuda da odem. "Ti ode� u Ljubljanu, ode� u Bosnu, ode� u
Skoplje, ide� u inostranstvo � pa ti svuda ide�?!" Kao da mi je to neka
mana... Toga se ba� ne stidim, stideo bih se da sam na spisku sa onim likovima
koji ne smeju nigde da idu, to bi za mene bio pravi poraz, a to �to mogu svuda
da odem � smatram za kompliment.
�injenica je da re�imu odgovara da klinci i mladi ne
putuju van granica da ne bi videli kako se u drugom svetu, u ostalom svetu �
normalno �ivi. Ne bolje ili gore, da ne ulazimo u te zamke je li standard vi�i
ili ni�i, nego kako se �ivi normalno, kako nema pritiska, nema ubistava na
ulicama, nema kriminala, ucena, nema redova ispred du�ana za ulje, bra�no...
Na�i dana�nji klinci ne znaju kako se to normalno �ivi. To vidim i kad
razgovaram sa svojom decom i ka�em, recimo, bi�e lepo da odemo tamo i tamo,
jer to je samo dva sata do Be�a..., i onda vidim da me gledaju belo, nikada
nisu bili u Be�u. Znam more klinaca koji nikada nisu bili ni u Dubrovniku,
Sarajevu, �ak ni na Crnogorskom primorju, to su sada postale neprirodne stvari.
Va�a publika se u
me�uvremenu iselila i sada se sre�ete "napolju"?
Sada je moja publika "napolju", po belom svetu.
Da mi je neko pre pet godina rekao da �emo bend i ja proputovati pola kugle, da
�emo sti�i �ak u Australiju, Kanadu, �vedsku... to bi mi bilo nezamislivo.
Tamo su bili narodnja�ki bastioni i destinacije turbo-folka, a za nas je bila
rezervisana neka kamerna �urka, pa do�u neki disidenti, par osobenjaka... Se�am
se kad smo Duja i ja svirali jednu od retkih prilika u Holandiji, ambasador (bio
je neki general ili admiral) nam je najavio: "�udan neki svet se okupio,
sve neki �ahisti i disidenti." Nas je tada definitivno slu�ala druga
vrsta publike, koja nije bila ona klasi�na "Od Vardara do Triglava".
To se sada radikalno promenilo. Na koncert u Vankuveru sada odlazim sasvim
smiren, po�to znam da me �eka moja publika, ista ona kao u bilo kojem gradu u
biv�oj firmi, i kad me pitaju, na primer: "Prvi put ste u Melburnu, �ta o�ekujete?"
ka�em "isti koncert kao bilo gde, jer znam da su to Bistrooki (tako ih
zovem), da sve znaju i da im ni�ta posebno ne treba obja�njavati. Tu�no je �to
su svi oni danas tako daleko, poku�avam na kraju ve�eri da im to ubla�im, ka�em:
"Znam da svi kukate, da �alite za svojima, ose�am se pomalo krivim �to
vam sada izazivam neki �al, nostalgiju za onom zemljom � ali morate da znate
da to vi�e nije Ona zemlja i vi�e nisu Oni ljudi. Zato poku�ajte to lepo seme
lepote koje nosite u sebi da posejete po celom svetu. Nemojte vi�e misliti na
to � kada �emo se vratiti? Stvar superiornosti jeste i u prilagodljivosti da
gde god smo � poka�emo koliko vredimo i �ta smo!"
Vi
ste ipak u prednosti. Vra�ate se na sala� u Novom Sadu ili odlazite u
Sloveniju, novu maticu va�e porodice. Gde je sada va�a domovina?
Eto, stigla me moja kletva. Imao sam stih: "�im malo
usporim, stignu me davna prokletstva." U Ljubljani, na prvom koncertu, po�eo
sam: "Znate �ta, Slovenci, svaka �ast, vi ste svoju domovinu dobili, al'
moju ste sjebali!" I tako je vi�e-manje, jo� uvek. Jo� uvek ne mogu
geografski ta�no da se odredim. Novi Sad i ovi pejza�i okolo jesu moja
domovina, ali to nisu sve one manipulacije "o kolevkama srpstva" i
bilo �ega, to nije ta budna lupa za nacionalno dokazivanje. Pro�le godine su
pustili buvu da nisam bio tu za vreme bombardovanja, da sam odmah pobegao. Evo,
u paso�u je izlazni pe�at 4. jun. "Pobegao" sam, dakle, pet dana
pred kraj bombardovanja. �injenica je da sam u Sloveniji do�iveo lepe trenutke
poslednjih godina, da su Slovenci bili najvi�e fer i da su u najte�im
trenucima Oljinim i mojim, moje porodice, posebno posle Jelenine povrede koja je
bila izuzetno te�ka � najvi�e pomogli. U Sloveniji smo nai�li na
vanprotokolarnu dobrodo�licu i gostoprimstvo. Bilo je takvih gestova da sam se
postideo za sve ono �to sam eventualno govorio pre, dok sam lajao sa scene
protiv svih. Jesam se trudio da sve to bude ravnopravno dok je bila velika
Jugoslavija, ali su mi svi pojedina�no zamerili posle kad su se raspali:
"Ti si govorio protiv nas Bosanaca... Hrvata... Srba... Slovenaca..."
I tako dalje. Bar su u tome ostali jedinstveni. Ukratko, Jelena se u Sloveniji
oporavila, ali proces njene rehabilitacije zahteva jo� nekoliko godina
oporavka, i ona je zato u vi�e navrata bila u Sloveniji, i mi s njom. Jeleni se
potpuno primila Slovenija. I sad imamo varijantu da njoj na�emo krov, da ona
ima svoju adresu tamo, a mi �emo joj dolaziti u goste. Olja i ja smo �ivot
postavljali i planirali kao da �e deca uvek biti s nama, kao da �emo u velikom
dvori�tu za njih dozidati ku�e... One, me�utim, odlaze svojim putevima,
Jelena �eli da studira u Ljubljani, Jovana studira glumu i te�ko je da se sa
druge godine prebaci tamo, tu je i jezik u pitanju, sre�na je �to je u klasi
Mi�e Janketi�a... I sad � ako jedna bude u Novom Sadu a druga u Ljubljani,
vi�e nije bitno gde smo Olja i ja, mi smo negde izme�u, sve dok se Aleksa kroz
dve godine ne izjasni u koju �kolu �eli da ide, ho�e li prvo nau�iti A �irilicom
ili latinicom.
Izuzev zavisti
zemljaka iz Jugovine, jeste li imali ikakve druge probleme oko nove �ivotne
destinacije?
Izuzev tra�eva po novinama � ne. Slovenija nam je posle
najte�eg perioda na�eg �ivota, posle bombardovanja i Jelenine povrede, pru�ila
takvo uto�i�te da se apsolutno ose�amo kod ku�e. To je bilo upravo ono �to
nam je trebalo. Ja sam ina�e inertan tip, dokaz je da u Novom Sadu jo� uvek �ivim
u ku�i u kojoj sam ro�en, nisam uspeo da se preselim ni sto metara dalje. Meni
je mnogo dra�e �to sam sa srodnim du�ama uspeo da ostanem zemljak na duhovni
na�in... A �to se ti�e papira, znam da ima tipova koji imaju poker paso�a i
po potrebi samo vade onaj koji im tada odgovara, tako da to nije stvar koja je
presudna. Nama je bilo dirljivo sa kakvih smo mesta i od kojih ljudi, poznatih
slovena�kih umetnika i sportista, dobili bezrezervnu podr�ku i pomo� da do�emo
i ostanemo. Iskusan sam igra� i malo �ta mo�e da me dirne, imam iza sebe
dvadeset i kusur godina uspe�ne karijere, plo�e su mi uvek dobro i�le, klinci
koji su mla�i od mojih pesama znaju ih napamet, i da �ivim u nekoj drugoj
zemlji bilo bi sasvim normalno da imam svoj rezidens � jedan stan u Parizu,
jedan u Provansi, jedan na Azurnoj obali. Ne znam koga vre�a ova relacija izme�u
Ljubljane, Maribora i Novog Sada, da budem malo tu i malo tamo. Moje seobe
nikome ne nanose zlo, nikome ne bi zapalile ku�u, nikoga ne bi silovale, izbile
pare iz d�epa, kao one strahote koje su se de�avale tokom proteklih devet
godina, a koje su izazvale znatno manje pa�nje po kuloarima od tra�eva oko na�e
"nove domovine".
Vi ste dokaz da je
mogu�e �iveti u dislociranoj jedinici kao kod svoje ku�e.
Jo� mislim da je ovo jedan prostor koji je izdeljen
civilizacijski, verski, iscepkan i razdeljen, ali u sportu, muzici, umetnosti
� to je prostor koji je kompatibilan. Ipak je sve otvoreno od Novog Sada preko
Slavonije i Podravine do Maribora, sve to je izme�ano. Ono �to se desilo u me�uvremenu
usporilo je moju teoriju da su svi mogli lepo da �ive zajedno i odvojeno, da
budu posebne dr�ave, svaka za sebe, ali bez barikada, jaraka sa piranama i
krokodilima, bodljikave �ice... Mogli smo da imamo zajedni�ke sportske lige,
npr. jedinstvenu biv�u YU ligu...
Pre dva meseca je
Indexovo pozori�te u Beogradu imalo koncert. Ovoga puta narugali su se i "�in�ici,
Dra�kovi�ima u krugu dvojke, kiosci i ostalo, Ko�tunici"... Ima li ovde
ikoga uz koga bi vredelo stati?
Kad smo kod simpatija, indeksovci su jedini koje u ovoj
zemlji smatram svojim kolegama. Jedini se nisu prodali nekoj skra�enici i zato
su sad u istoj frci kao ja oko programa, tira�a, piraterije... A �to se ti�e
mojih simpatija prema �irem opozicionom delovanju � tu sam samo uz studente,
uz klince, po�to su oni jedini ostali nepodmitljivi. S ovim matorima o�igledno
mo�e da se istrguje i brzo iza�e na kraj. To se pokazalo svuda gde je
opozicija do�la na vlast � odmah su bile mahinacije oko lokala, zemlji�ta,
stanova... �alosno, posebno ako neko sebi dozvoli da ceo �ivot provede kao
opozicija. Kad razmi�ljam o njima, uvek se setim onog tipa koji je stalno molio
boga da dobije ne�to na lutriji, pa mu je bog posle dvadesetak godina
podviknuo: "Pa kupi loz, idiote!" Tako je i sa njima, ni oni nikako da
kupe taj loz, bili su u par situacija kada su mogli samo migom, gestom da
izazovu vrenje, pa nisu. To je ekipa koja uvek popusti kad vlast zategne. Ne
proklamujem fizi�ko nasilje, ali jasno je da nam treba sve�a, nepotkupljiva
krv, i tu su klinci jedina nada. Sve drugo je potro�eno � Srbi protiv
Slovenaca, Srbi protiv Hrvata, Hrvati i Srbi protiv Muslimana, Muslimani i
Hrvati protiv Srba, play off svako sa
svakim. Ovu zemlju jo� �eka sukob stari protiv mladih. A mladi takav duel ipak
uvek dobiju, na kraju. Bilo je poziva da se aktivnije priklju�im Otporu, �ao
mi je �to vi�e nisam u toj generaciji, ali ne�u da im se prikop�am iz
moralnih razloga, iako u�ivaju sve moje simpatije. Uostalom, i na mojoj plo�i
je pesma "�iveti slobodno", u kojoj ka�em: "Ovo srce kuca ve�ni
tam-tam otpora". Ali smatram da nemam pravo da se kao pedesetogodi�njak �lepam
uz te klince. Otpor nije organizacija koja je evidentirana, to je kao parafraza
one o Valteru "Das ist Otpor!"
Mogu li �a�ica
demonstranata, bed�evi i pi�taljke i�ta da promene?
Pitanje je koliko s tim romantizmom � grafitima i
majicama � mo�e da se promeni jedna ovako u�an�ena i perfidna vlast. Njima
su �eta�i izlazili na ulice dva meseca, svaki dan im lupali, zvi�dali,
pljuvali ih, kle�ali im pred rezidencijama da odu, a oni su 'ladno preko toga
pregazili. Sila entropije je stra�na stvar. Mnogo je lak�e ne�to vu�i dole
nego gore. Mnogi �ive u skladu s maksimom: "Rat je? Super, mo�e�
smrdeti. Odli�no! Imamo na �ta da se vadimo." Posle Bebine povrede znamo
�ta zna�i ponovo uspostaviti regularan nervni status organizma, po�to je ona
imala neurolo�ki ispad i sad svaki pokret u�i ponovo. Tu je vrlo bitno da ga
nau�i pravilno, jer ako se nau�i na neku pre�icu, onda to deluje kao defekt.
E, tako je i sa na�im dru�tvom. Tu je do�lo do �itavog niza pre�ica. Tipovi
su direktno iz svinjaca uskakali u rezidencije, i normalno je da je tu sve
defekt do defekta. I sad sve treba lepo ispo�etka.
Vama je lako kad
imate odstupnicu, mnogi �e re�i � oti�ao je u Sloveniju "sad, kad nam
je najte�e"?
Ovde su me mediji ve� preselili u Portoro�, pisali mnogo
neistina... Jeste nam Slovenija mnogo u�inila omogu�iv�i da se ponovo ose�amo
dostojanstveno i lepo. Tamo poku�avam svoje poslove da nastavim, da izdam plo�u,
da se za�titim kod autorske agencije itd. Ovde proturaju pri�u "pobegao
je kad nam je bilo najte�e", a ja sam u Sloveniji rekao da nisam pobegao
od rata, ve� od mira! To sam kazao kada sam shvatio da ni taj pro�logodi�nji
rat nije kraj svega. Kao svaki normalan �ovek i roditelj �elim da moja deca �ive
dobro, putuju bez viza... A �to se izdaje ti�e � postavlja se pitanje koga
sam izdao. Tu skra�enu dr�avu koju ne ose�am kao svoju domovinu? Svoje
prijatelje i istomi�ljenike, koji su u velikom broju ve� Negde, ili sada�nju
vlast sa kojom nemam nijednu zajedni�ku ta�ku? Pitali su me i je li istina da
me je �e�elj oterao. Odgovarao sam da nisam pobegao od �e�elja, ve� od
zemlje u kojoj jedan �e�elj mo�e biti va�an, odlu�ivati o mom ili va�em �ivotu.
To su strahovi koje ose�am, ali se bez obzira na to vra�am se ovde i �ekam
rasplet. U zemlji u kojoj je ovakva vlast, koja �e jo� 30 godina kaskati za
svetom i Evropom, nije mi neko veliko zadovoljstvo da �ivim. Ali ostajem ovde
zato da bih zabele�io sve idiotizme koji to�ak istorije vrte unazad. Negde
duboko u du�i verujem da im na kraju ne�e uspeti. Varvari su zaista sru�ili
Rim, ali Rim je jo� na svom mestu, dok varvara odavno nema.
Jedan moj prijatelj me je pitao �ta �e biti. Obrecnem se
�to mene pita kao da sam nekakav Nostradamus, a on je pro�ao sve one politi�ke
�kole od Kumrovca nadalje, i dodam kako znam samo da �e narod jednom da iza�e
na ulice i po�e�e da vo�ti... Pita on: "Koga? Slobu?" Ka�em, da,
Slobu. "I �e�elja?", pita. "I �e�elja. I Vuka", ka�em
ja. "I Vuka?", zgranut je. "Da, i �in�i�a, i tebe, i mene, i
sve redom, na koga god nai�e", odgovorim. Jer kad dosadi toj gerili, tom
sloju koji najvi�e trpi, koji je najvi�e ugro�en, kome je sve te�e, kada im
svega bude dosta, onda vi�e ne�e biti kominikea, saop�tenja, amandmana, nego
�e da rade letve od transparenata. Toga se bojim, bilo bi mi �ao kada bi se,
posle svega �to se desilo, dogodilo i to, ali stvari se ba� tako name�taju.
Svetlana Vasovi�-Mekina
O izvinjenju i
krivici
Jeste, govorio sam protiv Slovenaca,
zato �to su rasturili moju domovinu. To ti je kao ono kad te ostavi devojka, pa
prva tri dana ima� fore da pri�a� ru�no o njoj... E, a onda su i Hrvati
hteli da se odvoje od nas. Oni su to ionako uvek hteli. A onda i Bosna.
"Muslimani? Od njih ne mo�e� o�ekivati ni�ta dobro", pa Makedonci,
sad ve� i Crnogorci. E, sad i mi ve� ho�emo da se odvojimo sami od sebe. I
shvati� na kraju u kome je problem. Kada sam oti�ao u Sarajevo, ovde je
objavljeno: "Ima li on pravo da se tamo izvinjava u ime srpskog
naroda?" Snimak tog koncerta niko �iv ovde nije emitovao, a tu bi se lepo
videlo da se nikome ne izvinjavam, jednostavno zato �to nemam za�to da se
izvinjavam. Oni koji treba da se izvine mora�e sami da odu to da urade. Ja mogu
da se izvinim u ime ljudskog roda gradu koji je mrcvaren, maltretiran, gde su
deca ubijana iz snajpera. Kao �ovek ose�am mu�ninu, ali ne i potrebu da se
izvinjavam u ime onih koji su to �inili. Jednom sam u �ivotu napravio gre�ku
i pevao "u ime svih nas". �uti bre, pevaj svoje, u svoje ime! Zadnja
sam osoba s kojom bi trebalo pri�ati o ratu, protivnik sam svih ratova i
sukoba.
