Euro 2000
"Teniski" kraj iluzije
"Set" koji su nam servirali Holanđani
(6-1) označio je neslavan kraj jedne generacije koja je imala peh da igra
fudbal u najgoroj deceniji u istoriji jugoslovenske države, i koja je
ipak, i u neregularnim uslovima, uspevala da bude bolja od sredine u kojoj
je stasala. Kako naći nove ljude (stručnjake, rukovodioce, igrače...)
za nove ideje
Od specijalnog izveštača "Vremena"
Dva
dana uoči meča Holandija-Jugoslavija jedan novinar je želeo da čuje
komentar selektora "plavih" Vujadina Boškova povodom (navodne)
izjave Denisa Bergampa da "Jugoslovenima treba dati pet komada".
"Pa dobro, bolje pet nego šest, našalio se Boškov.
Posle stvarnih 6-1 prošle nedelje u Roterdamu, ostaje logičan zaključak da je "šest bolje nego sedam"...
Drugi novinar podsetio je kolege da je Boškov, u prvom selektorskom mandatu, na klupi "plavih" debitovao 4.4.1970. u Splitu, protiv Holandije (2-0, J. Jerković, Džajić) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Belgiji 1972.
"Samo da mu sutra ne bude poslednja utakmica", našalio se prisutni Boškovljev miljenik Siniša Mihajlović.
Po svemu sudeći, tako će biti. Neki će reći "na sreću", neki "nažalost". Vaš izveštač spada u ove druge, ali ne zato što bi Boškov trebalo da ostane selektor već zato što jedan veliki trener, već penzionisan i reaktiviran na zahtev FSJ kada su "plavi" ostali bez selektora, karijeru završava teškim porazom. Priznao je da je i sam za to kriv jer je za meč sa Holandijom loše sastavio tim, loše podelio zadatke i odredio lošu taktiku. Iako se četiri dana govorilo o mogućnosti da se uobičajeni sistem igre 4-4-2 promeni u 3-5-2, jer prave zamene za povređenog Đorovića nije bilo, Boškov se odlučio za igru sa četiri čoveka u liniji odbrane s tim što je na levu stranu poslao Đukića (?), a u sredini "upario" Saveljića i Mihajlovića. Već prva ispadanja iz igre Saveljića u duelima sa raspoloženim Klajvertom pokazala su da će kroz sredinu biti belaja, ali Boškov nije reagovao, trenerski instinkt ga je po drugi put izdao. Ispostavilo se da opasnost uopšte nije pretila sa bokova već iz sredine, gde su Zenden, Koku i naročito Davids i Bergkamp radili šta su hteli a najviše "bušili" našu odbranu loptama preko ili ispod Mihajlovića i Saveljića.
Izmene u drugom poluvremenu bile su kasne, kola su već odavno bila na nizbrdici, sa jedinim pitanjem na kom broju će stati kuglica dobitničkog ruleta koji su Holanđani igrali sa Jugoslovenima.
ELIMINACIJA NIJE BRUKA, "ŠESTICA" JESTE: U najavi "Euro 2000", u posebnom prilogu "Vremena", izneli smo tezu da je četvrtfinale realnost jugoslovenskog tima. Ispadanje u grupi sa Slovenijom, Norveškom i Španijom bilo bi priličan neuspeh, a ulazak u polufinale veliki uspeh. Ako se ulazak među osam primi kao neka realnost, onda je sve u redu. Neko će pitati u čemo smo to, osim u sportu, u prvih osam u Evropi, ali način na koji je jugoslovenska reprezentacija otišla sa "Euro 2000" boli.
"Boli,
jako boli. Nije nam trebao ovakav oproštaj od Evropskog prvenstva. Imali
smo previše oscilacija u igri na celom prvenstvu. Protiv Holanđana nas
je stigao i umor, uz taktičke greške koje smo napravili", rekao je
kapiten Dragan Stojković, koji je 82. put, verovatno i poslednji, igrao
za reprezentaciju.
Stojković misli da je za sve kriv onaj prethodni meč protiv Španaca:
"Da smo sačuvali bar 3-3 u duelu sa njima", igrali bismo sa Francuzima, a ne sa Holanđanima, koji nam nikako ne leže i koji su uz to još igrali kod kuće. Ne kažem da bismo pobedili Francuze, ali mislim da bismo lakše igrali sa njima jer nam je njihov stil bliži.
Težak poraz od Holanđana bacio je u drugi plan utakmicu sa Španijom, za koju se londonski "Miror" pita "da li je bila najbolja u istoriji fudbala" i za koju Berti Fogst, bivši nemački selektor, tvrdi nešto slično izjavom da je "trebalo biti u Brižu i uživati". Taj meč, u kome je Jugoslavija tri puta vodila da bi izgubila u nadoknadi vremena posle nepostojećeg penala i po isteku pokazanih dodatnih pet minuta (u zvaničnoj statistici piše da je Alfonso dao četvrti gol 7,02 minuta posle isteka regularnog dela), bio je još jedna kazna za ovu generaciju igrača koja je preživela sve i svašta i imala peh da igra fudbal u najgoroj deceniji jugoslovenske države. Francuski arbitar Žil Vesier delio je nepravdu podsećajući na Švajcarca Dinsta 1968. u prvom finalnom meču Italija-Jugoslavija (1-1), ali ako se ima u vidu radovanje i čak skakanje Gerda Ajgnera, generalnog sekretara UEFA-e, prilikom svakog gola Holanđana u mreži Kralja, ništa ne čudi. Aigner je inače poznati "prijatelj" našeg fudbala i naše zemlje, i da se on pitao, "plavi" bi još u maju prošle godine, u jeku bombardovanja NATO-a, bili izbačeni. Samo im je još to falilo da kompletiraju listu neprijatnosti koju im je napravila politika. Bili su izbačeni iz Švedske ´92, nisu mogli da učestvuju u kvalifikacijama za SP u SAD ´94. i EP u Engleskoj ´96, morali su da odlažu svoje mečeve za EP 2000 (Irska, Hrvatska, Makedonija), da igraju na neutralnom terenu (Solun, sa Maltom), da menjaju termine jer im nisu izdate vize (Irska)... Kada je već o vizama reč, austrijski pogranični organi vratili su oko 450 jugoslovenskih navijača sa svoje granice iako su imali uredne holandske vize za meč protiv Holandije. Tražili su im – ulaznice!
FSJ je, poštujući proceduru i preporuku UEFA-e, uradio sve što se tražilo, naručivanje karata obavljeno je uslovno, pre nego što se znalo ko ide u četvrtfinale, a kada se to saznalo, preliminarni vaučeri pretvoreni su u prave. FSJ je nekih 4500 karata dobio u ruke u petak, i nije bilo ni šanse, a ni potrebe, da te karte idu u Beograd. Holandska ambasada je uredno ispoštovala sve dogovore i izdala vize, ali su Austrijanci još jednom bili na "braniku Evrope" pred "najezdom Balkanaca". Neka im je na čast.
ŠTA I KAKO DALJE: Neki novi početak ionako je bio planiran za posle "Euro 2000". Ako je krivica samo do selektora, ni po jada. Boškova čak ne treba ni smenjivati jer nije ni imao ugovor, ni platu, ni radno vreme, ni radne obaveze... Dakle, selektora je najlakše maknuti, ali sledi malo teže pitanje: koga dovesti? Lista kandidata je kratka, oseka je evidentna. Od kadra u zemlji najbolje šanse imao bi Ljubiša Tumbaković, ali se on opredelio za povratak u Partizan. Deoba funkcije, iako ne isuviše inkompatibilna (setimo se Osima 1991/92), verovatno ne dolazi u obzir zbog domaćih međuklupskih i međuklanovskih trvenja. Možda će u prvi plan izbiti Ilija Petković, koji bi nasledio Živadinovića da je prošlog avgusta bio slobodan.
Bilo
ko da bude izabran, moraće da traži novi tim. Boškov je delimično počeo
proces podmlađivanja (Kežman, Dudić), ali ni "carski rez"
nije preporučljiv, jer gde su nam mladi pokazao je meč sa Englezima u
osmini finala Evropskog prvenstva za mlade selekcije. Ako je definitivno
povlačenje Piksija Stojkovića izvesno, ako su Đukić, Jokanović,
Mijatović, Jugović , Drulović i Mihajlović prešli tridesetu i ako su
bliži povlačenju nego ostanku u državnom timu, ostaju Milošević, Kovačević,
Đorović, Komljenović, Nađ, Jovan i Dejan Stanković... Sa Drulićem,
Pjanovićem, Ivićem, Ilićem, Boškovićem, eto baze za solidan tim. Buduća
selekcija trebalo bi da bude kombinacija iskustva i mladosti, ali prevagu
više ne treba da nose veterani.
Ostaje da se vidi ko će birati selektora. Šestica koju su nam dali Holanđani došla je kao kec na deset nemalom broju kritičara koji odavno pokušavaju da smene tandem Miljanić-Bulatović i razbiju "crnogorski klan" u FSJ. Plasman u završnicu dva velika takmičenja u poslednje dve godine sprečio ih je u tome, ali sada će se napadi pojačati. Neće biti nikakvo iznenađenje ako se u igru uključe i političke partije sa vlasti kojima se jako sviđa da u svim sportskim savezima na čelu imaju svoj proveren kadar. FSJ je dosad bio jedan od retkih, ako ne i jedini, savez van direktne kontrole vlasti, i biće pravo čudo ako tako ostane i posle vrućeg leta koje sledi.
SJAJAN FUDBAL: A što se fudbala na "Euro 2000" tiče – sjajan je. Odavno nije viđeno jedno tako dobro takmičenje. Čak 79 golova do polufinala, 15 više nego na celom turniru pre četiri godine u Engleskoj, svedoči o otvorenoj igri i nekalkulantskom fudbalu, a majstorstvo Figa, Zidana, Bergkampa, Klajverta, Totija i ostalih asova potvrđuje tezu o veličini šampionata.
U polufinale su, kao retko kad, stigle četiri zaista najbolje reprezentacije koje su dobile 15 od 16 utakmica (međusobni duel Holanđana i Francuza u grupi završen je sa 3-2 za domaćine), i ko god nasledi Nemce na evropskom tronu neće biti nezasluženo. "Euro 2000" ostaće upamćen i po povlačenju iz reprezentacija Lotara Mateusa (Nemačka), George Hadzija (Rumunija), Dragana Stojkovića (Jugoslavija), trojice asova koji su obeležili poslednjih petnaest godina evropskog fudbala.
Vladimir Stanković
Neslavni rekorderi
Jugoslavija je u Roterdamu potukla svoj sopstveni "evropski rekord" po broju primljenih golova na finalnom turniru EP. U Francuskoj 1984, 16. juna, Danska je u Lionu pobedila sa 5-0, isto kao i Francuska Belgiju. Od ovog 25. juna "plavi" su sami na čelu te neslavne liste.
Poslednji 6-1 poraz doživljen je od Škotske u Glazgovu početkom 80-ih, pod Milošem Milutinovićem, a pre toga je 1966. Bugarska u Sofiji pobedila takođe sa 6-1 ekipu koju je Rajko Mitić kompletirao skupivši na prolazu kroz Niš nekoliko igrača Radničkog. Obe te utakmice bile su prijateljske.
Savo sve bliži Bobeku
Sa još dva gola, po jedan Špancima i Holanđanima, Savo Milošević je stigao do 25 golova u dresu reprezentacije. Do rekorda Sjepana Bobeka, koji je sa 38 golova na čelu liste najboljih strelaca svih vremena jugoslovenske reprezentacije, nedostaje mu još samo 13 pogodaka. Sve su šanse da će Milošević već do kraja kvalifikacija za SP u Japanu i Koreji u tome uspeti.
