Euro 2000
"Teniski" kraj iluzije
"Set" koji su nam servirali Holan�ani
(6-1) ozna�io je neslavan kraj jedne generacije koja je imala peh da igra
fudbal u najgoroj deceniji u istoriji jugoslovenske dr�ave, i koja je
ipak, i u neregularnim uslovima, uspevala da bude bolja od sredine u kojoj
je stasala. Kako na�i nove ljude (stru�njake, rukovodioce, igra�e...)
za nove ideje
Od specijalnog izve�ta�a "Vremena"
Dva
dana uo�i me�a Holandija-Jugoslavija jedan novinar je �eleo da �uje
komentar selektora "plavih" Vujadina Bo�kova povodom (navodne)
izjave Denisa Bergampa da "Jugoslovenima treba dati pet komada".
"Pa dobro, bolje pet nego �est, na�alio se Bo�kov.
Posle stvarnih 6-1 pro�le nedelje u Roterdamu, ostaje logi�an zaklju�ak da je "�est bolje nego sedam"...
Drugi novinar podsetio je kolege da je Bo�kov, u prvom selektorskom mandatu, na klupi "plavih" debitovao 4.4.1970. u Splitu, protiv Holandije (2-0, J. Jerkovi�, D�aji�) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Belgiji 1972.
"Samo da mu sutra ne bude poslednja utakmica", na�alio se prisutni Bo�kovljev miljenik Sini�a Mihajlovi�.
Po svemu sude�i, tako �e biti. Neki �e re�i "na sre�u", neki "na�alost". Va� izve�ta� spada u ove druge, ali ne zato �to bi Bo�kov trebalo da ostane selektor ve� zato �to jedan veliki trener, ve� penzionisan i reaktiviran na zahtev FSJ kada su "plavi" ostali bez selektora, karijeru zavr�ava te�kim porazom. Priznao je da je i sam za to kriv jer je za me� sa Holandijom lo�e sastavio tim, lo�e podelio zadatke i odredio lo�u taktiku. Iako se �etiri dana govorilo o mogu�nosti da se uobi�ajeni sistem igre 4-4-2 promeni u 3-5-2, jer prave zamene za povre�enog �orovi�a nije bilo, Bo�kov se odlu�io za igru sa �etiri �oveka u liniji odbrane s tim �to je na levu stranu poslao �uki�a (?), a u sredini "upario" Savelji�a i Mihajlovi�a. Ve� prva ispadanja iz igre Savelji�a u duelima sa raspolo�enim Klajvertom pokazala su da �e kroz sredinu biti belaja, ali Bo�kov nije reagovao, trenerski instinkt ga je po drugi put izdao. Ispostavilo se da opasnost uop�te nije pretila sa bokova ve� iz sredine, gde su Zenden, Koku i naro�ito Davids i Bergkamp radili �ta su hteli a najvi�e "bu�ili" na�u odbranu loptama preko ili ispod Mihajlovi�a i Savelji�a.
Izmene u drugom poluvremenu bile su kasne, kola su ve� odavno bila na nizbrdici, sa jedinim pitanjem na kom broju �e stati kuglica dobitni�kog ruleta koji su Holan�ani igrali sa Jugoslovenima.
ELIMINACIJA NIJE BRUKA, "�ESTICA" JESTE: U najavi "Euro 2000", u posebnom prilogu "Vremena", izneli smo tezu da je �etvrtfinale realnost jugoslovenskog tima. Ispadanje u grupi sa Slovenijom, Norve�kom i �panijom bilo bi prili�an neuspeh, a ulazak u polufinale veliki uspeh. Ako se ulazak me�u osam primi kao neka realnost, onda je sve u redu. Neko �e pitati u �emo smo to, osim u sportu, u prvih osam u Evropi, ali na�in na koji je jugoslovenska reprezentacija oti�la sa "Euro 2000" boli.
"Boli,
jako boli. Nije nam trebao ovakav opro�taj od Evropskog prvenstva. Imali
smo previ�e oscilacija u igri na celom prvenstvu. Protiv Holan�ana nas
je stigao i umor, uz takti�ke gre�ke koje smo napravili", rekao je
kapiten Dragan Stojkovi�, koji je 82. put, verovatno i poslednji, igrao
za reprezentaciju.
Stojkovi� misli da je za sve kriv onaj prethodni me� protiv �panaca:
"Da smo sa�uvali bar 3-3 u duelu sa njima", igrali bismo sa Francuzima, a ne sa Holan�anima, koji nam nikako ne le�e i koji su uz to jo� igrali kod ku�e. Ne ka�em da bismo pobedili Francuze, ali mislim da bismo lak�e igrali sa njima jer nam je njihov stil bli�i.
Te�ak poraz od Holan�ana bacio je u drugi plan utakmicu sa �panijom, za koju se londonski "Miror" pita "da li je bila najbolja u istoriji fudbala" i za koju Berti Fogst, biv�i nema�ki selektor, tvrdi ne�to sli�no izjavom da je "trebalo biti u Bri�u i u�ivati". Taj me�, u kome je Jugoslavija tri puta vodila da bi izgubila u nadoknadi vremena posle nepostoje�eg penala i po isteku pokazanih dodatnih pet minuta (u zvani�noj statistici pi�e da je Alfonso dao �etvrti gol 7,02 minuta posle isteka regularnog dela), bio je jo� jedna kazna za ovu generaciju igra�a koja je pre�ivela sve i sva�ta i imala peh da igra fudbal u najgoroj deceniji jugoslovenske dr�ave. Francuski arbitar �il Vesier delio je nepravdu podse�aju�i na �vajcarca Dinsta 1968. u prvom finalnom me�u Italija-Jugoslavija (1-1), ali ako se ima u vidu radovanje i �ak skakanje Gerda Ajgnera, generalnog sekretara UEFA-e, prilikom svakog gola Holan�ana u mre�i Kralja, ni�ta ne �udi. Aigner je ina�e poznati "prijatelj" na�eg fudbala i na�e zemlje, i da se on pitao, "plavi" bi jo� u maju pro�le godine, u jeku bombardovanja NATO-a, bili izba�eni. Samo im je jo� to falilo da kompletiraju listu neprijatnosti koju im je napravila politika. Bili su izba�eni iz �vedske �92, nisu mogli da u�estvuju u kvalifikacijama za SP u SAD �94. i EP u Engleskoj �96, morali su da odla�u svoje me�eve za EP 2000 (Irska, Hrvatska, Makedonija), da igraju na neutralnom terenu (Solun, sa Maltom), da menjaju termine jer im nisu izdate vize (Irska)... Kada je ve� o vizama re�, austrijski pograni�ni organi vratili su oko 450 jugoslovenskih navija�a sa svoje granice iako su imali uredne holandske vize za me� protiv Holandije. Tra�ili su im � ulaznice!
FSJ je, po�tuju�i proceduru i preporuku UEFA-e, uradio sve �to se tra�ilo, naru�ivanje karata obavljeno je uslovno, pre nego �to se znalo ko ide u �etvrtfinale, a kada se to saznalo, preliminarni vau�eri pretvoreni su u prave. FSJ je nekih 4500 karata dobio u ruke u petak, i nije bilo ni �anse, a ni potrebe, da te karte idu u Beograd. Holandska ambasada je uredno ispo�tovala sve dogovore i izdala vize, ali su Austrijanci jo� jednom bili na "braniku Evrope" pred "najezdom Balkanaca". Neka im je na �ast.
�TA I KAKO DALJE: Neki novi po�etak ionako je bio planiran za posle "Euro 2000". Ako je krivica samo do selektora, ni po jada. Bo�kova �ak ne treba ni smenjivati jer nije ni imao ugovor, ni platu, ni radno vreme, ni radne obaveze... Dakle, selektora je najlak�e maknuti, ali sledi malo te�e pitanje: koga dovesti? Lista kandidata je kratka, oseka je evidentna. Od kadra u zemlji najbolje �anse imao bi Ljubi�a Tumbakovi�, ali se on opredelio za povratak u Partizan. Deoba funkcije, iako ne isuvi�e inkompatibilna (setimo se Osima 1991/92), verovatno ne dolazi u obzir zbog doma�ih me�uklupskih i me�uklanovskih trvenja. Mo�da �e u prvi plan izbiti Ilija Petkovi�, koji bi nasledio �ivadinovi�a da je pro�log avgusta bio slobodan.
Bilo
ko da bude izabran, mora�e da tra�i novi tim. Bo�kov je delimi�no po�eo
proces podmla�ivanja (Ke�man, Dudi�), ali ni "carski rez"
nije preporu�ljiv, jer gde su nam mladi pokazao je me� sa Englezima u
osmini finala Evropskog prvenstva za mlade selekcije. Ako je definitivno
povla�enje Piksija Stojkovi�a izvesno, ako su �uki�, Jokanovi�,
Mijatovi�, Jugovi� , Drulovi� i Mihajlovi� pre�li tridesetu i ako su
bli�i povla�enju nego ostanku u dr�avnom timu, ostaju Milo�evi�, Kova�evi�,
�orovi�, Komljenovi�, Na�, Jovan i Dejan Stankovi�... Sa Druli�em,
Pjanovi�em, Ivi�em, Ili�em, Bo�kovi�em, eto baze za solidan tim. Budu�a
selekcija trebalo bi da bude kombinacija iskustva i mladosti, ali prevagu
vi�e ne treba da nose veterani.
Ostaje da se vidi ko �e birati selektora. �estica koju su nam dali Holan�ani do�la je kao kec na deset nemalom broju kriti�ara koji odavno poku�avaju da smene tandem Miljani�-Bulatovi� i razbiju "crnogorski klan" u FSJ. Plasman u zavr�nicu dva velika takmi�enja u poslednje dve godine spre�io ih je u tome, ali sada �e se napadi poja�ati. Ne�e biti nikakvo iznena�enje ako se u igru uklju�e i politi�ke partije sa vlasti kojima se jako svi�a da u svim sportskim savezima na �elu imaju svoj proveren kadar. FSJ je dosad bio jedan od retkih, ako ne i jedini, savez van direktne kontrole vlasti, i bi�e pravo �udo ako tako ostane i posle vru�eg leta koje sledi.
SJAJAN FUDBAL: A �to se fudbala na "Euro 2000" ti�e � sjajan je. Odavno nije vi�eno jedno tako dobro takmi�enje. �ak 79 golova do polufinala, 15 vi�e nego na celom turniru pre �etiri godine u Engleskoj, svedo�i o otvorenoj igri i nekalkulantskom fudbalu, a majstorstvo Figa, Zidana, Bergkampa, Klajverta, Totija i ostalih asova potvr�uje tezu o veli�ini �ampionata.
U polufinale su, kao retko kad, stigle �etiri zaista najbolje reprezentacije koje su dobile 15 od 16 utakmica (me�usobni duel Holan�ana i Francuza u grupi zavr�en je sa 3-2 za doma�ine), i ko god nasledi Nemce na evropskom tronu ne�e biti nezaslu�eno. "Euro 2000" osta�e upam�en i po povla�enju iz reprezentacija Lotara Mateusa (Nema�ka), George Hadzija (Rumunija), Dragana Stojkovi�a (Jugoslavija), trojice asova koji su obele�ili poslednjih petnaest godina evropskog fudbala.
Vladimir Stankovi�
Neslavni rekorderi
Jugoslavija je u Roterdamu potukla svoj sopstveni "evropski rekord" po broju primljenih golova na finalnom turniru EP. U Francuskoj 1984, 16. juna, Danska je u Lionu pobedila sa 5-0, isto kao i Francuska Belgiju. Od ovog 25. juna "plavi" su sami na �elu te neslavne liste.
Poslednji 6-1 poraz do�ivljen je od �kotske u Glazgovu po�etkom 80-ih, pod Milo�em Milutinovi�em, a pre toga je 1966. Bugarska u Sofiji pobedila tako�e sa 6-1 ekipu koju je Rajko Miti� kompletirao skupiv�i na prolazu kroz Ni� nekoliko igra�a Radni�kog. Obe te utakmice bile su prijateljske.
Savo sve bli�i Bobeku
Sa jo� dva gola, po jedan �pancima i Holan�anima, Savo Milo�evi� je stigao do 25 golova u dresu reprezentacije. Do rekorda Sjepana Bobeka, koji je sa 38 golova na �elu liste najboljih strelaca svih vremena jugoslovenske reprezentacije, nedostaje mu jo� samo 13 pogodaka. Sve su �anse da �e Milo�evi� ve� do kraja kvalifikacija za SP u Japanu i Koreji u tome uspeti.
