"Vreme" u Bolonji
Kre�o bi se ljutio
Jedna sjajna ideja sa humanim povodom tu�no je i
nepotrebno ispolitizovana, a izostanak hrvatskih igra�a bacio je senku na
plemenitu akciju
Specijalno za "Vreme"
Od
pre pet godina, kada je Kre�imir �osi� umro, Bogdana Tanjevi�a pratila
je �elja da u�ini ne�to u �ast "najve�eg igra�a i najve�eg �oveka"
koga je poznavao. Iskoristio je priliku i svoj najve�i autoritet
selektora Italije, prvaka Evrope, u toku priprema za Olimpijske igre, i
pozvao je u Bolonju, grad u kojem je �osi� osvojio dve �ampionske
titule, sve one koje je ovaj Zadranin za �ivota zadu�io.
U organizaciji italijanske ko�arka�ke federacije odigrana je utakmica izme�u doma�e reprezentacije i ekipe koja je nazvana "�osi�evi prijatelji", odnosno igra�a koje je on trenirao u dr�avnom timu Jugoslavije ili po evropskim klubovima (Aek Atina, Virtus Bolonja).
Glavni koordinator okupljanja ekipe bio je Dejan Bodiroga, kojeg je �osi� kao petnaestogodi�njaka doveo u Zadar i podu�io osnovama ko�arke. Bodiroga je pozvao Divca i �or�evi�a, Slovenca Zdovca i slovena�kog Bosanca Alibegovi�a, Grka Patavukasa i Italijana Binelija, kao i Danilovi�a, koji je, iako se u svojoj karijeri nije sreo sa �osi�em, �eleo da uveli�a priredbu u �ast, kako ka�e, "�oveka koga su svi voleli". Bodiroginom pozivu nisu se odazvali Zadrani Komazec i Vrankovi�, kao ni Kuko� i Ra�a. Trener ekipe bio je Du�an Ivkovi�, koji je 1988. godine postao selektor Jugoslavije upravo naslediv�i �osi�a, kome je bio asistent na Svetskom prvenstvu 1986. u �paniji.
NE�ELJENO "POMIRENJE": Me�oviti sastav ekipe stvorio je, sasvim razumljivo, i��ekivanje, koje je brzo preraslo u euforiju italijanske ko�arka�ke javnosti. Naime, internet sajt "Telebasket.com", medijski sponzor manifestacije, proglasio je ovaj doga�aj okupljanjem biv�e reprezentacije Jugoslavije (ne mare�i za prisustvo po jednog Italijana i Grka), sa neizbe�nom konotacijom nekakvog pomirenja za kojim Italijani kao da �ude.
Po priznanju kolega iz hrvatskog tiska koji su do�li u Bolonju, upravo ova pompezna najava italijanske �tampe o ponovnom okupljanju "Plavog drim tima" iznervirala je najpre Stojka Vrankovi�a, koji je odmah otkazao u�e��e. Ubrzo potom otkazali su i Komazec (koji je slagao da ga niko nije ni pozvao), zatim Toni Kuko� (navodno mu ne dozvoljava ugovor sa Filadelfijom, iako je u razgovoru sa Divcem potvrdio dolazak), a poslednjeg dana i Dino Ra�a (zvani�no zadr�an u Atini zbog lekarskih pregleda posle potpisivanja za Olimpijakos, a nezvani�no jer nije hteo da bude jedini).
Kako su hrvatski novinari poku�avali da objasne, sve bi bilo druga�ije da se ekipa proglasila za nekakvu reprezentaciju Europe (jer su figurirali Bineli i Patavukas), a ne biv�e Jugoslavije.
Reakcije
iz Hrvatske su ina�e bile vrlo protivure�ne. Dok je Antun Vrdoljak iz
Zagreba protestovao i pitao "za�to Srbi nisu organizirali utakmicu
dok su bombardovali Hrvatsku" (na �ta je jedan rukovodilac
italijanske federacije predlo�io da se Vrdoljak tu�i Me�unarodnom
olimpijskom komitetu zbog "spre�avanja procesa integracije"),
sa druge strane je "Ve�ernji list" kritikovao izostanak Hrvata,
napomenuv�i da "nisu do�li u Bolonju da ih hrvatska javnost ne bi
osudila zbog igranja rame uz rame s Divcem, �or�evi�em, Danilovi�em i
Bodirogom". Isti list je istakao da se nisu pojavili ni neki ljudi
koji se smatraju velikim Kre�inim prijateljima, kao Pino �er�a, Rato
Tvrdi� i Pino Grdovi�, a da je, s druge strane, bio prisutan Kre�in kum
iz Beograda Dragan Kapi�i�.
Zapravo, kako se moglo �uti od istih novinara u neformalnom razgovoru, u hrvatskoj ko�arka�koj javnosti rodila se ljubomora �to se oni sami nisu setili da organizuju takav susret, ve� su to "u�inili Srbi".
Da bi se delimi�no popunila ekipa i manifestacija spasila, na dan utakmice Ivkovi� je pozvao Radoslava Nesterovi�a, centra Minesote, koji se odmarao u Bolonji, gde je ostao miljenik. Ispostavilo se da tog dana nije bilo sre�nijeg �oveka od Ra�e: de�ko je celog �ivota sanjao da zaigra u reprezentaciji Jugoslavije.
Zanimljivo je da je utakmica, iako prijateljska, imala i odre�eni intenzitet, valjda zbog poznate �injenice da neki na�i igra�i ne vole da gube ni kada igraju tabli�, a kamoli pred strogom publikom Bolonje, gde su bili (�or�evi�) i ostali (Danilovi�) idoli. Ne�to manje od dve hiljade gledalaca, i pored direktnog prenosa dr�avne televizije RAI (jo� jedan dokaz velikog publiciteta koji je me� imao), �esto je ustajalo da aplauzom nagradi "bananu" Nesterovi�a, asistenciju �or�evi�a i zakucavanje Divca ili Danilovi�a. Ovaj poslednji, iako je do�ao pravo sa pla�e na Azurnoj obali, gde provodi medeni mesec, imao je snage �ak i da se raspravlja sa sudijama, kao da je re� o nekom finalu.
U poluvremenu utakmice, predsednik italijanske federacije uru�io je �osi�evoj porodici posrebreni tanjir na kojem je pisalo "Nezaboravnom prijatelju i u�itelju svih nas". Chosi�evoj supruzi Ljerki dat je i sav prihod sa utakmice (oko pedeset miliona lira), ali je ona predlo�ila da ta sredstva budu iskori��ena za otvaranje evropske "Ku�e slavnih".
Dru�enje onih koji su do�li na oma� Kre�i �osi�u nastavljeno je uve�e u fascinantnom ambijentu srednjovekovne Palate grada Bolonje, evropske kulturne prestonice za 2000. godinu. Ozareni Bo�a Tanjevi� evocirao je uspomene na "igra�a koji je promenio definiciju ko�arke i napravio od nje moderan sport". Svu pa�nju je usmerio na �osi�evu porodicu, a posebno na njegovog �estogodi�njeg sina Petra Kre�imira: "�eleo sam ovaj doga�aj prvenstveno zbog njega, kojeg Kre�o skoro da nije stigao ni da pomazi. Hteo sam da vidi ko mu je bio otac, koliko je prijatelja imao i koliko su ga voleli."
BO�INA LEKCIJA: Ceo doga�aj bi do kraja protekao u sasvim opu�tenom �askanju u�esnika i gostiju da italijanski novinari ipak nisu pokrenuli pitanje spornih izostanaka ljudi iz Zadra i Splita. Ljerka �osi� je bila vidno utu�ena: "Srce me boli. Nije mi svejedno vidjeti da nije bilo niti jednog od hrvatskih igra�a za koje je Kre�o ipak ne�to napravio u njihovim karijerama."
Jugoslovenski igra�i bili su prili�no hladni u komentarima o izostanku Hrvata: "Mo�da je ta�no da se mi Srbi uvek primimo kada je u pitanju neko okupljanje, ali sada zaista nije bilo re�i o Jugoslaviji i nekom pomirenju me�u nama. �ta su svi o�ekivali, da se s Hrvatima ljubimo u usta? Za�to, kada se mi igra�i nismo ni sva�ali", bio je rezime jednog od njih.
Tanjevi� u prvom trenutku nije �eleo da ova tema zaseni pravi smisao njegove inicijative: "Zar bi trebalo nekome da se izvinjavamo zbog svoje ljubavi prema Kre�i?" Me�utim, na stidljivu konstataciju hrvatskih novinara da Vrankovi�, Komazec, Kuko� i Ra�a nisu do�li jer su se bojali reakcije tamo�nje javnosti i na pitanje kako on to komentari�e, Tanjevi� je izneo svu svoju ljutnju. "Dokle �e ta mizerna, negativna razmi�ljanja da diktiraju njima kako da se pona�aju? �ega se pla�e te veli�ine? Za�to ne razmi�ljaju glavom, a ne guzicom?", ostalo je pitanje bez odgovora, koje su Italijani uzaludno poku�ali da prevedu. "Zar vi ljudi ne shvatate da mi moramo da se integri�emo, hteli to ili ne. Zbog na�e dece. Zbog Jadranskog mora koje ne mo�e da funkcioni�e bez gostiju iz unutra�njosti. Zbog 'Zastave' iz Kragujevca kojoj treba tr�i�te... Ne treba da se ujedinjujemo, ali treba da se integri�emo", nastavio je svoju besedu ovaj Pljevljak bez domovine, pred Hrvatima spu�tene glave.
Mo�da �e i oni tako misliti, ali tek kada do�u nove generacije.
Po�ev�i od ko�arka�a.
Ivan Jevtovi�
