Kako
je promenjen Ustav SR Jugoslavije
Politika stalnih prepada
Ustavni amandmani su pripremljeni u najve�oj tajnosti i u uskom krugu ljudi, nikakvih va�nih sastanaka nije bilo, a ve�ina ministara iz savezne i republi�ke vlade nije imala pojma �ta se to sprema niti je umela da objasni za�to ba� sada
Nemali
broj socijalista bio je pro�le srede istinski zate�en. U ranim
popodnevnim �asovima dr�avni mediji su javili da sutradan, u �etvrtak
6. jula, savezna skup�tina raspravlja o promenama Ustava SRJ. O promenama
Ustava govorilo se poslednji put pre otprilike tri godine � �ukanovi�evi
su se tada usprotivili, Bulatovi�evi su bili oprezni i ne preterano odu�evljeni,
neke delegacije s Miloradom Vu�eli�em na �elu i�le su u Podgoricu u
misiju ube�ivanja, ali je na kraju sve bilo uzalud. Ustav se nije mogao
menjati na silu i bez saglasnosti jedne federalne jedinice (tako se bar
nekada govorilo i mislilo), dvotre�inska ve�ina bila je daleko i sve je
ubrzo bilo zaboravljeno. I onda je, posle trogodi�nje �utnje, u sredu 5.
jula Tanjug bio ovla��en da javi kako se sutradan menja Ustav. Mnogi
socijalisti su pomislili tog popodneva da su mo�da pali u nemilost �im
ih niko nije obavestio o tako krupnoj stvari i pozvao na neki va�an
sastanak na kome se sigurno moralo raspravljati o tome.
Posle nekoliko okrenutih telefonskih brojeva, svima je laknulo. Ispostavilo se da nikakvih va�nih sastanaka nije ni bilo, da je sve izgleda pripremljeno u najve�oj tajnosti i u izuzetno uskom krugu ljudi, da ve�ina ministara iz savezne i republi�ke vlade nema pojma �ta se to sprema, niti ume da objasni za�to ba� sada, za�to tako brzo i bez propagandne pripreme terena koja obi�no traje bar nekoliko nedelja. Nekoliko sati kasnije, gotovo svi koji su u po�etku bili zabrinuti podse�ali su jedni druge kako je njihov "�ef" �ovek koji uvek razmi�lja i planira, ide napred i o�ito povremeno ponovo i��itava Monteskjea koji ka�e kako se mnoge lo�e stvari sprovode u senci zakona i pod viskom pravde. I da je zasigurno i ovog puta smislio neku gadnu "�arlamu" kojom �e u isti mah da zbuni i �ukanovi�a i ovda�nju opoziciju, i natera svoje politi�ke protivnike da poja�aju dozu pilula za logiku. "�ef" ionako povremeno ima obi�aj da na po�etku drugog poluvremena neke fudbalske utakmice ka�e kako se od sada igra po novim pravilima, da ubudu�e mo�e i rukom, i da vrede i trojke kao u ko�arci.
POLITI�KA MATEMATIKA: Istog popodneva na mukama su bili i mnogi novinari koji su poku�avali da odgonetnu �ta �e se to menjati u Ustavu SRJ. Tek u kasnim popodnevnim �asovima neko od njih je uspeo da od Ivice Da�i�a iscedi kako �e se sutradan najverovatnije raspravljati o istim predlozima za promenu Ustava koje su socijalisti nudili i pre tri godine � zna�i, izbor predsednika SRJ na neposrednim izborima a ne u saveznom parlamentu kao do sada. Dobro, verovatno i dva nova mandata i jo� pone�to.
Vest da se menja Ustav i indirektne poruke da Slobodan Milo�evi� namerava da na �elu SR Jugoslavije kao predsednik provede jo� najmanje dva nova mandata ipak je na kraju bila prili�no iznena�enje �ak i za one naviknute da "�ef" uvek ne�to planira. Ne toliko zbog �injenice da se nikada do sada tako zna�ajne promene i krupni zahvati nisu dogodili "br�e i zavereni�kije" (kako je to ovih dana tvrdio lider DSS-a dr Vojislav Ko�tunica), ve� pre zbog prili�no rasprostranjenog uverenja me�u samim socijalistima da Slobodan Milo�evi� posle 23. jula 2001 (kada mu istekne mandat) prelazi na funkciju saveznog premijera. Tako ne�to mnogima se �inilo kao najlogi�nije i najlak�e ostvarivo re�enje, daleko jednostavnije od eventualne promene Ustava. Tako ne�to mnogima se �inilo i kao prava mera za Milo�evi�a, s obzirom na to da je �itav sistem "�ablja�kim ustavom" bio 1992. godine projektovan kao "kancelarski" i davao najve�u mo� saveznom premijeru. Sasvim je druga stvar �to dosada�nji savezni premijeri nisu tako razumeli ono �to je napisano i �to je sam Slobodan Milo�evi�, gde god je i�ao, sa sobom uvek nosio svu vlast, prelivaju�i se naizgled preko Ustava. I �to je, umesto da �alje pisma, �estitke i telegrame, on uvek bio taj koji ih je primao.
U vrhovima vlasti neko se u me�uvremenu o�igledno sasvim ozbiljno pozabavio politi�kom matematikom i izra�unao kako je ovaj sistem zaista skrojen kao "kancelarski", ali i da u uslovima kada re�im pokazuje znatno smanjenje sopstvenih kapaciteta to mesto ubudu�e postaje i neuporedivo ranjivije. Premijer bez apsolutne ve�ine u saveznom parlamentu postaje neuporedivo lak�e smenjiv i sklon padu negoli predsednik izabran na neposrednim izborima. Tako izabran predsednik mogao bi da sa�uva svoj polo�aj �ak i u slu�aju da opozicija pobedi i stekne ve�inu na izborima za saveznu skup�tinu. Politi�ka praksa nekih zemalja, pogotovo ona u Francuskoj, poznaje tzv. kohabitaciju, odnosno slu�ajeve kada predsednik i njegovo parlamentarno okru�enje nisu ba� bili "dva oka u glavi". Francuski predsednik je zapravo "superpredsednik" kada njegova politi�ka opcija dominira parlamentom. Kada se dogodi da je raspored snaga u parlamentu suprotan volji predsednika, on se neminovno odri�e nekih svojih "supermo�i", ali nastavlja da obavlja redovan posao. Neko �e mo�da primetiti da "koliko smo mi Francuzi toliko i Milo�evi� mo�e da bude Miteran". Ali navike se menjaju, vlast je vlast, pogotovo kada ne mo�e da se bira i kada se opstanak na vlasti do�ivljava kao preduslov fizi�kog opstanka. Uostalom, i �to bi opozicija koja je toliko puta gubila izbore pobedila ba� na prvim slede�im.
TEHNOLOGIJA VLASTI: Nekoliko dana po�to je Ustav promenjen mnogi su primetili da je sve ono �to je u�injeno prakti�no preko no�i moglo biti u�injeno i neuporedivo sporije i sa neupredivo vi�e demokratskog privida i proceduralnih obzira. U Podgorici su, na primer, odavno znali da u Ve�u republika zvani�ni Beograd mo�e da namakne 27 glasova neophodnih za promenu Ustava, i da je taj 27. "�ovek odluke" upravo nekada�nji �lan vladaju�eg DPS-a. Toga su postali svesni pogotovo po�to je u aprilu ove godine srpska opozicija (ta�nije re�eno SPO) svojom voljom ostala bez �etiri poslanika u ovom Ve�u. I pored tog saznanja, utisak je da ih je vest o promeni Ustava poprili�no zatekla, ba� kao i srpsku opoziciju, i to je izgleda razlog �to je sve pripremano u velikoj tajnosti i �to se danas ponovo govori o Milo�evi�evoj tehnologiji vlasti i ve�itim zalihama iznena�enja koje priprema svojim politi�kim protivnicima. S vremena na vreme on se, naime, iznova dr�i logike indijanskih poglavica � ne mo�ete da se prikradate neprijatelju i iznenadite ga ako on zna da dolazite.
Vlast u Podgorici mesecima je pokazivala sve manje volje da sedi u istoj ku�i sa onima koji su na vlasti u Beogradu, ali je istovremeno i uporno ponavljala kako bi, ako Milo�evi� ode, rekonstrukcija zajedni�ke ku�e bila sasvim mogu�a. Deo onih koji podr�avaju �ukanovi�evu opciju bio je izgleda spreman da popravlja i samo krov, pod uslovom da Milo�evi� ode sa vlasti. Promenama Ustava SRJ sve te teorije o zidovima i krovu pale su u vodu, ba� kao i �esto ponavljana pri�a zvani�nika u Podgorici kako �e i u Beogradu jednom po�eti da se otapa ona santa leda i biti mogu� razgovor o redefinisanju zajedni�ke dr�ave. Slobodan Milo�evi� je u me�uvremenu jo� jednom pokazao sposobnost da se kao pingvin prilagodi svakoj santi leda i zaplovi dalje, ostavljaju�i ujedno jasnu poruku da je posao okon�avanja njegove vladavine dug i te�ak posao, ma �ta ko o tome mislio.
Najavljeni razgovori vlasti u Podgorici i srpske opozicije o zajedni�koj strategiji za budu�nost postali su pro�lonedeljnim promenama Ustava najednom potpuno besmisleni. �ukanovi�ev tim gurnut je u poziciju onoga koga neke nevidljive ruke dave bez dodira i teraju da proba da se otrgne. Ne proba li, davi�e ga i dalje, trgne li se, mogao bi da napravi koban potez. Srpska opozicija gurnuta je istim potezom u jo� ve�u konfuziju � da proba da na brzinu prona�e i zajedni�ku strategiju za savezne izbore i zajedni�kog kandidata koji bi najverovatnije u oktobru mogao da iza�e na crtu Milo�evi�u. Me�u liderima opozicije ve� ima onih koji tvrde da je bolje i ne poku�avati. Stare ideje kako bi upravo �ukanovi� bio idealan kandidat da iza�e na onu crtu o�ito vi�e ne va�e. Predsednik Crne Gore suvi�e dugo je izlo�en medijskoj radijaciji koja je dobar deo potencijalnog bira�kog tela ve� uverila da je re� o "nepopravljivom separatisti i izdajniku". Istovremeno, pro�le godine na jednom skupu u rodnom Nik�i�u, sam �ukanovi� je prili�no jasno poru�io kako ga Beograd i Dedinje ne zanimaju.
Predsednik crnogorskog parlamenta Svetozar Marovi� primetio je svojevremeno da je opstanak prve Jugoslavije zavisio od kralja, druge od Tita, i da �e opstanak ove tre�e zavisiti ponajvi�e od aktuelnog predsednika. Neki tvrde da smo pro�le nedelje ve� zagazili i u �etvrtu Jugoslaviju, u kojoj �e se ove jeseni obaviti izbori za savezni parlament (bez Kosova i najverovatnije Crne Gore), a naredne jeseni izbori na istoj teritoriji (dakle bez Kosova i Crne Gore), samo �to �e se to tada zvati � republi�ki izbori. Aktuelni predsednik i Tito sli�ni su ina�e ne samo po zvanju narodnog heroja i ambiciji da vladaju odavde do ve�nosti. U Titovom slu�aju malo ko se danas se�a da je Broz po obrazovanju bio ma�inbravar. Ve�ina ga pamti po ume�nosti vladanja iskazanoj, izme�u ostalog, i u opredeljenju da se ne moramo dr�ati zakona ba� kao "pijan plota". I aktuelnog predsednika malo ko danas do�ivljava kao pravnika po obrazovanju, pre svega jer �ivimo u dr�avi u kojoj se zakoni tretiraju kao puko sredstvo dnevne politike, gde se na putu do cilja koriste kao legalna i legitimna i "institucionalna i vaninstitucionalna sredstva", i gde vlast ustav, zakon i pravo uop�te prili�no ignori�e. Jeste, ta�no je da to pi�e tako i tako, ali ja ti preko telefona ka�em da je ovako.
Nenad Lj. Stefanovi�
