Anketa "Vremena"
Ko je mogu�i protivkandidat
Nove ustavne promene bacaju sasvim novo svetlo na niz istra�ivanja javnog mnjenja koja su poslednjih meseci obavile i relevantne istra�iva�ke agencije i (opozicione) politi�ke stranke. Stoga smo postavili, reklo bi se, klju�no pitanje iskusnim istra�iva�ima javnog mnjenja � ko ima najvi�e �ansi kao izaziva� Slobodana Milo�evi�a na predsedni�kim izborima. �itaoci �e u odgovorima prona�i i to da "Kalifu niko od trenutnih pretendenata nije ni do kolena" (Gredelj), zatim i ne�to o mat poziciji opozicije jer je "Milo�evi� prvi na listi najpopularnijih i najnepopularnijih" (Bogosavljevi�), ali i direktne preporuke protivkandidata: Vojislava Ko�tunice i Dragoslava Avramovi�a (Ba�evi� i Puziga�a). Sagovornici su usagla�eni u tome da se Slobodan Milo�evi� mo�e pobediti jedino zajedni�kim kandidatom opozicije.
Anketu pripremila Jelena Gruji�
Svako i niko
Najpopularniji
politi�ar Srbije je Slobodan Milo�evi�. Skoro jedna �etvrtina
bira�kog tela, sude�i prema SMMRI-jevom junskom istra�ivanju javnog
mnjenja, ima u njega najvi�e poverenja. To je tri puta ve�i rejting od
prvog slede�eg, Vuka Dra�kovi�a.
Razjedinjena opozicija sa puno ne ba� popularnih lidera i medijska podr�ka koja je za same medije uslov opstanka mogli bi da budu racionalni motivi Milo�evi�eve namere da stavi na probu bira�ke naklonosti. Ostali motivi nemaju potvrdu u statistikama bira�kog tela i o njima se mo�e samo spekulisati.
Najnepopularniji politi�ar Srbije je Slobodan Milo�evi�. O njemu izrazito lo�e misli polovina bira�kog tela � 47,3 odsto. Jo� ne�to vi�e od dvadeset procenata ne misli ni�ta, ali to su oni koji ne�e iza�i na izbore. Ostaje mu maksimalni domet definisan sa tridesetak procenata onih koji o njemu imaju dobro ili ne ba� lo�e mi�ljenje
Naravno, kakvi god da budu, izbori ne�e biti ni demokratski, ni ravnopravni ni za koga ko se pojavi kao protivkandidat iz opozicionog bloka. Pogotovu u pogledu mogu�nosti komunikacije sa javno��u. Najpopularniji opozicioni politi�ari Dra�kovi� ili �in�i� imaju manje pozitivnih, a skoro isto negativnih poena kao i Milo�ovi�. Ostali su ili nedovoljno poznati ili optere�eni unutaropozicionim razmiricama.
U takvoj situaciji Milo�evi�a ne mo�e niko da pobedi, ako iz opozicionog bloka bude vi�e kandidata ili bude puno diskusije, ne�kanja i nejasno�a oko izbora jednog zajedni�kog kandidata, sude�i prema javnom mnjenju koje ve� sada, iako izbori nisu raspisani, ima jasnu predizbornu izdiferenciranost.
Ili, Milo�evi�a mo�e pobediti svako, ako opozicija uspe da se dogovori bez izno�enja prljavog ve�a u javnost i bez uslovljavanja stane iza tog � bilo kog kandidata.
Prof. dr Sr�an Bogosavljevi� (Strate�ki Marketing �
SMMRI)
Bira�i za Avramovi�a
Dok
razmi�ljam o va�em pitanju, name�e mi se jedno prethodno � �ta bi se
desilo kad bi u ponedeljak bili predsedni�ki izbori? Ovu dilemu proizveli
su, s jedne strane, promena Ustava bez dogovora i saglasnosti obe
republike i, s druge strane, Rezolucija crnogorskog parlamenta po kojoj
Crna Gora ne priznaje promene Ustava i odluke Skup�tine Jugoslavije,
smatraju�i ih nelegitimnim. Ako jedna federalna jedinica ne bi priznala
te izbore, a oni ipak budu raspisani, eto problema. Za njih bi bila nadle�na
Savezna izborna komisija, i ona bi imenovala izborne komisije po izbornim
jedinicama. To bi zna�ilo da stranke koje iza�u na tako organizovane
izbore u Crnoj Gori ne�e po�tovati Rezoluciju Skup�tine Crne Gore.
Ovako indukovane situacije mogu proizvesti velike probleme, i bilo bi
potrebno mnogo mudrosti i opreza da se izbegnu ne�eljene posledice.
Drugo je pitanje kako bi se pona�ala opozicija u Srbiji i da li bi uop�te iza�la na te izbore? Sli�no pitanje se postavlja i za savezne parlamentarne izbore. Oni bi bili jo� komplikovaniji ako bi se organizovali istovremeno sa izborima za lokalne skup�tine i za Skup�tinu Vojvodine. Ukoliko bi opozicija odlu�ila da bojkotuje savezne izbore, a istovremeno da iza�e na lokalne koji bi bili istog dana, na istom mestu sa imenovanim komisijama sa nivoa federacije, bilo bi mnogo komplikovano organizovati bira�e da na tim izborima za ne�to glasaju, a za ne�to ne glasaju. Prili�no zbunjuju�e.
Ako sve ovo zanemarimo, i pona�amo se kao da problema nema, po istra�ivanjima agencije SCAN aktuelni predsednik sigurno ne mo�e da ra�una na 52 odsto bira�a koji tvrde da iz sada�nje situacije mo�emo iza�i samo promenom vlasti, niti na 54 odsto bira�a koji ne misle da nas Milo�evi� i vladaju�e stranke vode ka izlasku iz krize. Pitanje je da li je taj procenat jo� ve�i, ako se uzme u obzir informacija da 77 odsto bira�a misli da je na�a dru�tvena situacija krajnje nezadovoljavaju�a, ili da 83 odsto misli da je nezadovoljstvo u narodu veoma ra�ireno. Istovremeno, pozitivan stav o Milo�evi�u ima 23 odsto bira�a, �to ne zna�i da bi za njega glasali svi ili mo�da i neko ko o njemu nema pozitivan stav. Ipak, istra�iva�ki posmatrano, �ini se da mu je to trenutni maksimum. Medju politi�arima sa aktuelne politi�ke scene, bira�i najpozitivniji stav imaju i dalje prema Dragoslavu Avramovi�u (46 odsto). Sti�e se utisak da bi aktuelnom predsedniku bio konkurentan protivkandidat upravo gospodin Avramovi�, ali i bilo ko iza koga stane kompletna opozicija, pa makar bio i lider neke stranke, mada se �ini da bi ipak najbolje bilo da to ne bude niko od strana�kih lidera.
Milka Puziga�a (vlasnik Agencije
SCAN)
Ko�tunica kao zajedni�ki kandidat
Na
dana�njoj politi�koj sceni Jugoslavije ne postoji dobar protivkandidat
S. Milo�evi�u na izborima za predsednika Jugoslavije. Ostavljaju�i po
strani pitanje bojkota, stavove Crne Gore prema izborima i odluke mogu�ih
protivkandidata, smatram da je V. Ko�tunica politi�ka li�nost koja bi
mogla da postigne bolji rezultat od drugih, a uslovno i da pobedi na
predsedni�kim izborima. Naime, S. Milo�evi� sigurno mo�e da ra�una na
pristalice vladaju�e koalicije u Srbiji i na pristalice SNP-a u Crnoj
Gori (minimum od oko 2.000.000 glasova). U sada�njem trenutku V. Ko�tunica
u Srbiji mo�e potpuno sigurno da dobije minimum od oko 700.000 glasova.
Me�utim, njegova �ansa za pobedu su pristalice SZP-a, SPO-a, ostalih
opozicionih grupacija i strana�ki neopredeljeni, gde je rezervoar od jo�
najmanje 1.500.000 gotovo sigurnih glasova za V. Ko�tunicu.
Kvaliteti V. Ko�tunice su: "imid�" �asnog i doslednog politi�ara, velika popularnost ne samo me�u pristalicama DSS-a ve� i me�u pristalicama drugih opozicionih stranaka (46 odsto bira�a u Srbiji ima o njemu povoljno mi�ljenje, prema 30 odsto povoljnih mi�ljenja o S. Milo�evi�u; za 10 odsto gra�ana V. Ko�tunica je politi�ar od najve�eg poverenja, ali tu S. Milo�evi� stoji bolje sa dvostruko ve�im postotkom u bira�kom telu), pristojan rejting me�u bira�ima u Crnoj Gori, dobar odnos modernizma i tradicionalizma u politi�kim stavovima, superiornost u "kamernim" su�eljavanjima sa protivnicima (na televiziji, okruglim stolovima i sl.), za koja, me�utim, ne�e imati priliku jer �e ih S. Milo�evi�, u skladu sa stavom da opozicija u Srbiji ne postoji, ignorisati. Mane su: uzdr�anost prema �vr��em ujedinjavanju opozicionih stranaka, hladni odnosi sa vladaju�om koalicijom u Crnoj Gori, nenaklonjenost zapadnog dela me�unarodne zajednice, logisti�ka slabost DSS-a, neadekvatnost za obra�anje bira�ima na velikim skupovima i njegov stav prema kandidovanju (uslovljavanje saveznih skup�tinskih i predsedni�kih izbora prethodnim referendumom o budu�nosti Jugoslavije).
Da bi V. Ko�tunica dosegao maksimum na eventualnim predsedni�kim izborima, celokupna opozicija � sve vo�e stranaka i koalicija, lokalni politi�ari, proopozicione organizacije i grupacije i javne li�nosti opozicione orijentacije � morali bi se maksimalno aktivno uklju�iti u njegovu predizbornu kampanju. Opozicione vo�e iz Srbije od ugleda u Crnoj Gori i na Zapadu trebalo bi da u�ine sve da se hladni stavovi politi�ara u tim sredinama prema V. Ko�tunici ubla�e. Neophodan je i apsolutni moratorijum na ispoljavanja nesuglasica unutar opozicije oko lokalnih i saveznih izbora. Morao bi se tako�e posti�i i maksimum u pripremanju i sprovo�enju izbora (kontrola bira�kih spiskova, kontrola samih izbora). Re�ju, V. Ko�tunica � kao i svaki drugi politi�ar za koga bi se opozicija u Srbiji mogla odlu�iti kao za zajedni�kog protivkandidata S. Milo�evi�u � bio bi suo�en sa politikom kao ve�tinom (ne)mogu�eg.
Ljiljana J Ba�evi� (Upravnik Centra za politi�ka
istra�ivanja i javno mnjenje Instituta dru�tvenih nauka)
Zakasnelo pitanje
Pitanje
potencijalne (izborne?!) alternative srpskom Napoleonu III je zakasnelo
pitanje, zapravo logi�ni memento
svemu onome �to nije u�injeno da doti�ni proma�eni vladar
(plebiscitarno i pre�utno podr�an) ne upropasti sve �to je mogao u ime
dr�ave i naroda, i da nare�eni gubitak iznova ne kompenzira samofaraonizacijom.
Kalifu niko od (trenutnih) pretendenata nije ni do kolena. �ak i kada bi ovaj bio, kao onaj autenti�ni Kalif iz stripa, krajnje dobronameran i dobro�udan. Ali, ovaj lik nije ni blizu onome iz popularnog stripa. Mada isto voli da se ba�kari na kanabetu. I goji. Uz viski i cigare.
�ta je naspram?
Da licitiramo (sve je ne-mogu�e: Dra�kovi�, Ðin�i�, Ðukanovi� � o, zar se i to mo�e?! � Mi�unovi�, Ko�tunica, premundirani ex-generali JNA/VJ, Tomi� (Simpo), Kari� the brothers, �ika Avram. Za�to ne: �e�eroski, Milan Pani�, Ante Markovi�, �uveni Vojvoda od Kavvobaga via Vivovitica?! Napokon, mo�da NIKO OD NJIH, ve� NEKI OD NAS (mo�da tre�i e�elon, mali dosada�nji u�esnici VELIKE GUBITNI�KE SIMULTANKE, sitni remi-pioni, mogu�e transformisani u LOVCE TOPOVE i SKAKA�E)? �ta je ponuda? A �ta potra�nja?
Te�ko je biti optimista da ovde ponovno ne�e uslediti (uprkos svemu, kao i dosad) ve�no vra�anje istog, unapred obele�ena podela karata, u kojoj aktuelni Kalif (jo�) uvek ima skrivenog nekog petog keca (d�okera) u rukavu, a gore pomenuti (i nepomenuti) likovi samo su vitra�i na njegovim su�enim pend�erima.
Dr Stjepan Gredelj (sociolog, vi�i
nau�ni saradnik
Instituta za filozofiju i dru�tvenu teoriju u Beogradu)
