Dosije Vremena: Kosovo
Presek stanja
Da li se ne�to promenilo na terenu posle rekapitulacije stanja na Kosovu u�injene u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na prvu godi�njicu ulaska me�unarodnih snaga u pokrajinu? Sigurno ne mnogo. Zamenik �efa UNMIK-a Denis Maknamara izjavio je po�etkom protekle sedmice da su "UN, NATO i zapadne vlade bile suvi�e spore i stidljive u odgovoru na po�etak nasilja".
Me�utim, izgleda da sama �injenica da je me�unarodna zajednica morala da konstatuje kako nije realizovala dobar deo ciljeva koje je pred sebe postavila na Kosovu uti�e na odre�enu promenu njenih stavova. Pre svega se to odnosi na saradnju sa tamo�njim Albancima i njihovim najvi�im politi�kim predstavnicima, ali i u odnosu prema Srbima preostalim na Kosovu.
Ni�ta spektakularno, ali ipak dovoljno indikativno da se sa�ini kratak presek sada�nje situacije na Kosovu.
Kosovo i SR Jugoslavija
Zvani�no
jo� uvek u sastavu SRJ kao deo suverene dr�avne teritorije. Fakti�ki
� daleko od toga. Ono �to je nekad bila administrativna granica sa
Srbijom sada je prepreka neprolazna za ve�inu republi�kih i saveznih
funkcionera, od kojih mnogi, pa i oni najvi�i, iz svakojakih razloga i ne
pokazuju preteranu �elju da se na Kosovu pojave. S druge strane, mnogi
svetski politi�ari i poznate li�nosti dolazile su u pokrajinu ne tra�e�i
odobrenje od zvani�nog Beograda �ija propaganda svakodnevno govori o
"suverenom delu na�e zemlje".
Najnovije je da je civilni administrator Bernar Ku�ner predlo�io vra�anje Kosovu autonomije koju je pokrajina imala u Ustavu iz 1974.
Tom prilikom je demonstrirao svoje znanje istorije rekav�i da je tim ustavom "mar�al Tito ustanovio stvarnu autonomiju na Kosovu". U izjavi za analiti�ki servis beogradskog Medija centra predsednik DSS-a Vojislav Ko�tunica tim povodom ka�e: "U rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, �iju bi sadr�inu �ef UNMIK-a morao znati naizust, predvi�a se (recimo u aneksu 2, ta�ka 8) da je glavna odgovornost civilnog prisustva, dakle Ku�nerove misije na Kosovu, da pomogne politi�ki proces kojim bi Kosovo dobilo znatnu samoupravu, uz puno po�tovanje sporazuma iz Rambujea i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ.
Ukratko, politi�ko i ustavno re�enje za Kosovo trebalo bi tra�iti u okvirima rezolucije 1244, a ne Ustava iz 1974. Kad se imaju u vidu i prilike na Kosovu i sporazum iz Rambujea, a pogotovo potajni ameri�ki planovi o nezavisnosti Kosova, to ne�e biti ni najmanje lak posao. Mo�da klju� za razumevanje Ku�nerovih refleksija treba tra�iti u njegovom obja�njenju da je u Ustavu iz 1974. godine mar�al Tito ustanovio stvarnu autonomiju na Kosovu;. Kako autoritarni komunisti�ki vlastodr�ac, kakav je nesumnjivo bio Josip Broz, mo�e ustanoviti bilo kakvu autonomiju � pitanje je na koje je nemogu�e dati bilo kakav smislen odgovor".
Albanski politi�ari na Kosovu nedvosmisleno su za nezavisnost Kosova. Sve �to se sada predla�e smatraju privremenim re�enjima koja su samo usputne stanice ka krajnjem cilju.
KFOR
Za
vi�e od godinu dana boravka na Kosovu preko 40.000 vojnika KFOR-a nije
uspelo da uspostavi sigurnost ne samo za nealbansko stanovni�tvo na
Kosovu ve� ni za mnoge Albance, niti da osigura granice, spre�i �verc
svega i sva�ega, od droge do belog roblja, a ni da za�titi verske i
kulturno-istorijske spomenike od kojih su neki uvr�teni u svetsku ba�tinu
pod za�titom Uneska. Putovanje Kosovom jo� uvek podrazumeva stavljanje
glave u torbu. Portparol beogradske kancelarije UNHCR Maki �inohara
izjavila je pre desetak dana da je "bezbednosna situacija na Kosovu i
dalje takva da ne omogu�ava bezbedan masovniji povratak raseljenih
lica". Ve� pomenuti pomo�nik �efa UNMIK-a Maknamara u izjavi
"Njujork tajmsu" ka�e da KFOR pati od "nedostatka
jedinstvene komande", da glavnokomanduju�i, �panski general
Ortunjo, "ne mo�e da nare�uje trupama drugih kontingenata", da
"Va�ington kontroli�e ameri�ke trupe, a Pariz francuske". Pa
ipak, sva je prilika da �e KFOR imati prilike da se popravi. Bar ako je
suditi po tome da je ameri�ki Kongres za narednu godinu odobrio 2,1
milion dolara za svoje vojnike na Kosovu, da je poverenik nema�ke vlade
za oru�ane snage Vilfrid Pener u "�piglu" izjavio da �e me�unarodne
snage na Kosovu biti dugo prisutne, "mo�da jo� 15 do 20
godina", kao i po tome da i Rusija smatra Kosovo dugoro�nim
interesom.
Vojska Jugoslavije
Nema
je na Kosovu. Svako malo neko od visokih oficira obilazi trupe u sastavu
Tre�e armije �to, ba� kao i izjave koje tom prilkom daju, pomno bele�e
zvani�ni mediji. Tako je krajem juna u�inio i general-pukovnik Neboj�a
Pavkovi�. U saop�tenju koje je prenela agencija Tanjug izme�u ostalog
stoji i to da je "na�elnik General�taba VJ prisustvovao takti�koj
ve�bi dela sastava Pri�tinskog korpusa, anga�ovanje glavnih snaga
jedinica u obezbe�enju dr�avne granice i zatvaranje takti�kih pravaca,
u okviru koje je izvedeno vi�e bojevih ga�anja". Saop�tava se i da
je tom prilikom general-pukovnik Pavkovi� "unapredio, nagradio i
pohvalio vi�e stare�ina, vojnika i civilnih lica iz jedinica koje su u�estvovale
u ve�bi". Zvani�ni Beograd insistira na stvaranju utiska u javnosti
kako je povratak VJ na Kosovo samo pitanje (kratkog?) vremena, na pri�i
koja "dr�i vodu" kod dela prognanog i srpskog stanovni�tva
koje je ostalo na Kosovu, ali i onih u Srbiji koji jo� veruju da re�im
"ima re�enje za Kosovo". O realnosti pomenute pri�e najbolje
govori podatak da se takva mogu�nost nije �ak ni nagove�tavala, a
kamoli razmatrala u SB UN-a prilikom sumiranja godi�njeg u�inka me�unarodne
zajednice na Kosovu.
Bernar Ku�ner
Civilni
administrator se poslednjih meseci suo�io s o�trim osporavanjem i svog
na�ina rada i rada i u�inka misije na �ijem je �elu. Tako je pro�ao i
njegov izve�taj Savetu bezbednosti UN-a, a naj�e��e kritike uputio mu
je Specijalni izvestilac za ljudska prava UN-a Jir�i Dinstbir. Najaviv�i
i sam mogu�nost skorog povla�enja sa funkcije koju na Kosovu obavlja, Ku�ner
o�ajni�ki poku�ava da u�ini ne�to "spektakularno", ne�to
�to bi zapu�ilo usta njegovim kriti�arima. Od mnogih obe�anja koja je
davao veoma malo je ispunio, i sada se iz petnih �ila trudi da ostvari
ono za koje misli da �e anulirati dosada�nje neuspehe da sprovede prve
izbore na Kosovu posle dolaska trupa KFOR-a.
Me�utim, problem s kojim se suo�ava je nemogu�nost popisa, a time i registracije bira�a na Kosovu � jer niko od tamo�njih Albanaca nije rad tom poslu, a ni kosovski Srbi, ni oni izbegli ni oni koji su ostali, ne �ele da u�estvuju u popisu. I sam Ku�ner je verovatno svestan �injenice da nema elementarnih uslova za fer i po�tene izbore bez osnovnih sloboda, one na �ivot, pre svih. Te�ko je poverovati i u to da bi izbori bili valjani bez povratka izbeglih Srba i ostalog nealbanskog stanovni�tva. Kako sada stvari stoje, nema ni onih "obi�nih" uslova za sprovo�enje predizborne kampanje.
Prosto se mo�e zamisliti kako bi pro�ao predizborni miting SNV-a, na primer, u Gnjilanu ili Ta�ijeve Demokratske partije Kosova u severnom delu Kosovske Mitrovice. O medijskoj kampanji i mogu�nosti predstavljanja stranaka na taj na�in suvi�no je i govoriti u uslovima kada se, recimo u dnevniku na albanskom jeziku "Dita" objavljuju poternice Srba "ratnih zlo�inaca".
Popis i izbori
Civilna
administracija tek je delimi�no zadovoljna �injenicom da je od 27.
aprila, kada je popis po�eo, pa do danas na Kosovu popisano oko 800.000
ljudi, odnosno �etiri petine gra�ana sa pravom glasa. Procenjuje se da
do kraja akcije, do naredne subote, ostaje da se popi�e jo� oko 200.000
gra�ana.
Procene OEBS-a govore da na Kosovu ima oko dva miliona stanovnika, od kojih je 1,2 miliona starije od 16 godina. Nema podataka o tome koliko je me�u njima onih koji su do�li iz Albanije i u�li u napu�tene ku�e izbeglih Srba ili ih iz njih proterali.
Portparol Misije OEBS-a Kler Trevena izjavila je da popisom nije obuhva�eno oko 200.000 Srba. Kako sada stvari stoje, popisano je svega 260 Srba. Govori se da bi izbori mogli biti odrzani oko 20. oktobra, ali malo ko u to veruje. Na sastanku sa direktorom OEBS-a za Kosovo Danom Evertsom u Leposavi�u, po�etkom ovog meseca, predstavnici politi�kih partija tamo�njih Srba potvrdili su da im "ne pada na pamet da se popi�u". Oni su zatra�ili "bezbednost za Srbe � odmah, �to podrazumeva i slobodu kretanja, zatim program i plan sa jasnom dinamikom povratka Srba". Predsednik Izvr�nog odbora Srpskog nacionalnog ve�a Oliver Ivanovic tim povodom je rekao: "Ovo nije demokratsko pitanje, nego pitanje na�eg opstanka. Svesni smo rizika u koji ulazimo, ali je ve�i rizik pristati na popis a da se Srbi ne vrate."
Izbeglice
Prema podacima UNHCR-a, u SRJ je evidentirano 210.000 izbeglica sa Kosova, ali to nije kona�na cifra jer popis izbeglica jo� traje.
Sporazumi i uredbe
Bernar Ku�ner se pona�a kao vlada Srbije � vlada uredbama. S druge strane, ve�ina sporazuma, koje su uglavnom inicirali on i civilna misija na Kosovu, ostali su ili mrtvo slovo na papiru ili su samo delimi�no sprovedeni.
Jedan od poslednjih, Sporazum o u�e��u predstavnika Srpskog nacionalnog ve�a Kosova i Metohije u administrativnim telima na Kosovu i formiranju specijalnih snaga reda za za�titu Srba u pokrajini, potpisan je krajem juna u Pri�tini. Svoj paraf na "prvi pismeni dokument kojim se UNMIK obavezuje da �e Srbima pobolj�ati uslove �ivota na Kosovu" sastavili su Bernar Ku�ner i vladika Artemije. Otac Sava Janji� je tim povodom izjavio da �e "sprovo�enje sporazuma zavisiti od me�unarodne zajednice, �iji se predstavnici dosad nisu pokazali uspe�nim u izvr�avanju svojih obaveza prema Srbima na Kosovu".
Predsednik
Izvr�nog odbora Srpskog nacionalnog ve�a Kosovske Mitrovice Oliver
Ivanovi� rekao je tim povodom: "Mislim da je mnogo pametnije
insistirati na potpunoj primeni Rezolucije 1244, ne praviti farsu oko tog
dokumenta, ve� insistirati na elementima koji do sada nisu ispunjeni, a
gotovo nijedan va�an element nije do sada ispunjen." Prema njegovim
re�ima, najva�niji elementi su bezbednost kosovskih Srba i obezbe�ivanje
povratka oko 200.000 prognanih. "Umesto da se vladika Artemije time
bavi, on je na sebe preuzeo odgovornost da predstavlja srpski narod, iako
to nije mogu�e ukoliko se u obzir uzme stvarno stanje i odnos sa stanovni�tvom",
rekao je Ivanovi�. U pripremi je i dono�enje privremenog zakona o op�tinama
kojim se planira formiranje lokalnih kancelarija za nacionalne manjine.
Ovaj potez izazvao je burna reagovanja me�u albanskim politi�arima. Ha�im
Ta�i je "zamrzao" svoje u�e��e u radu PAVK-a, a njegov
predstavnik u istom telu Ram Buja najavio je ostavku "ukoliko
kancelarije budu prihva�ene".
Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova javno je podr�ao sporazum.
SNV je tim povodom saop�tio da "ovaj hrabar gest albanskog lidera treba da poslu�i kao primer za uspostavljanje boljih i iskrenijih odnosa izme�u nacionalnih zajednica u Pokrajini". Bernar Ku�ner je pre desetak dana potpisao i uredbu kojom �e uskoro na Kosovu biti osnovana i institucija obdusmana pod kontrolom OEBS-a.
Lideri kosovskih Albanaca
Mo�da
je najve�a promena koja se dogodila posle rasprave o Kosovu u SB UN-a
odnos prema Ha�imu Ta�iju, za vreme sukoba lideru U�K-a, a sada
predsedniku Demokratske partije Kosova. Do promene odnosa me�unarodne
zajednice prema njemu do�lo je pre svega zbog nastavka oru�anih akcija
na Kosovu, ubistava, otmica, paljevina i granatiranja poslednjih srpskih
enklava. S obzirom na to da je lo�a bezbednosna situacija u pokrajini ono
�to se posle godinu dana najvi�e zamera KFOR-u i civilnoj misiji me�unarodne
zajednice, odgovornost je posredno pripisana Ta�iju,
"neprikosnovenom ratnom lideru i miljeniku Zapada".
Akcija "Leterman", u kojoj je KFOR zaplenio 70 tona oru�ja i municije, tuma�i se kao opomena Ta�iju i poku�aj da se on diskredituje u o�ima me�unarodne zajednice kao neiskren politi�ar koji nije ispunio glavno obe�anje: demilitarizaciju i razoru�anje trupa na �ijem je �elu bio.
�injenicu da u akciji nisu u�estvovale trupe iz ameri�kog kontingenta na Kosovu i da Ta�i jo� u�iva veliku podr�ku zvani�nog Va�ingtona, kao i to da ga je sve manje u evropskim prestonicama, neki analiti�ari tuma�e kao jedan od znakova da je Ha�im Ta�i �rtva sukoba na liniji Evropa � SAD, odnosno Pariz � Va�ington.
Jedino
�to se iz svega mo�e zaklju�iti jeste da je Ta�i postao nervozan.
Naime, 26. juna Albanci iz Drenice blokirali su kod sela Lapu�nik
magistralni put Pri�tina-Pe�, �to je bio prvi protest kosovskih
Albanaca protiv me�unarodnih snaga i uprave u pokrajini. Oni su zahtevali
da KFOR vrati zaplenjeno oru�je i municiju, a da su se prvi put �ule i
parole poput one � "KFOR, napolje iz Kosova". Malo ko sumnja u
to da iza ove i nekoliko manjih ali sli�nih manifestacija, koje su se
potom dogodile, ne stoji Ha�im Ta�i. S druge strane, njegovo napu�tanje
PAVK-a i uslovi koje je postavio za povratak u to telo tako�e sugeri�u
da je re� o nervozi. Lider Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova neko
vreme je bio povu�en, malo se pojavljivao u javnosti. Bilo je jasno da ne
mo�e da parira "euforiji prvoboraca" koja je zavladala po
dolasku stranih trupa na Kosovo. Civilna administracija ga poziva na
saradnju, ali tek poslednjih meseci Rugova po�inje vi�e da se pojavljuje
u javnosti i da daje intervjue, posebno zapadnoevropskim medijima. Rugova
ne odustaje od svog krajnjeg cilja � nezavisnog Kosova, ali njegove
izjave ni izbliza nisu tako ratoborne kao one Ha�ima Ta�ija. Osim toga,
za razliku od svog politi�kog rivala, on je u poslednje vreme u nekoliko
navrata podr�ao akcije UNMIK-a usmerene ka pobolj�anju polo�aja
kosovskih Srba. Postalo je o�igledno da civilna misija ra�una sa
koliko-toliko umerenijim, pre svega urbanim delom kosovske populacije za
koju se smatra da je naklonjena Rugovi i da je, u najmanju ruku, nesklona
biv�im ratnicima, a pogotovu onome �to su oni �inili prvih meseci po
"oslobo�enju" Kosova.
Kako se bli�e izbori (ako ih uop�te bude u oktobru), sukobi na politi�koj sceni Kosova �e eskalirati. I to ne samo oni koji se vode politi�kim sredstvima. Sude�i po poslednjim doga�ajima, atentatima na pojedine politi�ke (nekada vojne) li�nosti, borba �e se voditi bez rukavica.
Lideri kosovskih Srba
Najve�i
poraz na Kosovu do�ivela je vladaju�a koalicija.
Tako je, na primer, pre nekoliko dana predsednik Srpske nacionalne skup�tine u Kosovu Polju Svetislav Gruji� podneo ostavku na funkciju predsednika op�tine.
Kako su prenele agencije, on je istakao da ne "�eli da u�estvuje u raspadu srpstva na Kosovu i Metohiji" i dodao: "Ne �elim da budem u istom polo�aju sa onim Srbima koji su bili perjanici u predvo�enju izbegli�kih kolona Srba, a sada dr�e govore podr�ke iz Kru�evca, Beograda i Kraljeva. Ne �elim da budem predsednik naroda bez naroda, jer to nije moja savest." Poverenik zvani�nog Beograda za Kosovo Zoran An�elkovi� Baki sve se re�e pojavljuje u Pokrajini. Kosova je sve manje i u govorima zvani�nika, osim kada treba napasti me�unarodnu zajednicu, "okupatore" kako �esto ka�u, zaboravljaju�i valjda �iji je potpis na sporazumu iz Kumanova.
Opozicione stranke tako�e nemaju velikog uticaja na politi�ka kretanja me�u preostalim Srbima na Kosovu. One, dodu�e, imaju svoje poverenike u srpskim enklavama, ali glavnu re� vode dve struje Srpskog nacionalnog ve�a Kosova i Metohije. "Gra�ani�ku grupu" predvodi vladika Artemije, �ovek velikog poverenja u ljude i silom prilika ba�en u politiku, u kojoj ima skromno iskustvo �to je nadoknadio okru�iv�i se malom grupom stru�njaka koji rade kao njegovi savetnici, a me�u kojima je najeksponiraniji istori�ar iz Beograda Du�an Batakovi�. Uslovno se mo�e svrstati u politi�ke realiste jer su njegove aktivnosti usmerene ka pobolj�anju polo�aja Srba i povratku izbeglih na Kosovo, vezane pre svega za me�unarodnu zajednicu koja fakti�ki vlada pokrajinom.
Vladika Artemije je stalna meta napada i kritika (pa i onih najprizemnijih) zvani�nih medija u Srbiji i pojedinih lidera koalicije SPS-JUL-SRS. Oti�lo se daleko i u fabrikovanju njegovog "sukoba" sa patrijarhom Pavlom (slu�aj Srba iz Gra�anice koji od patrijarha "tra�e da se manastiru vrati stvarna namena"), �to je Patrijar�ija demantovala, ali "fabrikant" sukoba taj demanti nije objavio. Mo�da je i zato, izme�u ostalog, patrijarh Pavle na Vidovdan bio i u manastiru Gra�anica, �to prema re�ima oca Save "predstavlja i podr�ku u radu vladiki Artemiju". Lider SNV-a Kosovske Mitrovice Oliver Ivanovi� tako�e je odskora u politici i tako�e ima svoje savetnike. Jedno vreme se smatralo da je "eksponent zvani�nog Beograda", �to je on sam demantovao, a u �ta se mo�e posumnjati i na osnovu njegovih postupaka. Upu�eni smatraju da, ako je uop�te pod ne�ijim uticajem, na njega najvi�e uti�e politika koju zastupa Vojislav Ko�tunica. Iako imaju isti cilj � bolje uslove za �ivot i povratak Srba na Kosovo � za razliku od vladike Artemija, Ivanovi� odbija saradnju sa UNMIK-om, posebno sa Bernarom Ku�nerom. Analiti�ari smatraju da je u metodu, a ne u liderskim ambicijama koren sukoba dve struje u SNV-u. Iako je bilo nekoliko poku�aja "mirenja" dve struje, rezultata jo� nema. Doskora�nji �lan SNV-a iz Gra�anice Mom�ilo Trajkovi� svoje istupanje iz tog tela obrazlo�io je potrebom da "reaktivira Srpski pokret otpora (�iji je on lider) pred prestoje�e izbore", ali je u ime srpske opozicije nekoliko puta poku�ao da obe strane dovede za isti sto. Ako je suditi po nedavnoj izjavi koju je za Analiti�ki servis beogradskog Medija centra dao savetnik vladike Artemija Aleksandar Vidojevi�, ina�e stru�njak za me�uetni�ke odnose, "ruka pomirenja" je ponu�ena. "Bez obzira na me�usobne odnose te dve grupe ('gra�ani�ke' i 'kosovsko-mitrovi�ke', op. aut.), objektivno gledano, njihov rad je komplementaran, ali i razli�it", pi�e izme�u ostalog Vidojevi�.
"Svi se sla�u da je unutarsrpsko jedinstvo jedan od nacionalnih prioriteta na Kosovu i Metohiji, ali ne postoji saglasnost kako ga posti�i. Ja�anje politi�ke i bezbednosne pozicije kosovskih Srba zavisi�e od njihove spremnosti da svoje razlike stave u drugi plan i demokratskim putem postignu op�tenacionalni konsenzus o saradnji oko najva�nijih problema srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, kao �to su: bezbednost, povratak izbeglica, lokalna samouprava i povezivanje srpskih enklava, privreda i lokalna policija."
Du�an Radulovi�
