Na licu mesta: Srbi na Kosovu
Od enklave do enklave
Među kosovskim Srbima danas postoje tri jasne političke opcije i masa neopredeljenih ljudi kojima je u ovom trenutku borba za goli opstanak kudikamo preča od mahom besmislenih polemika koje među sobom vode njihovi politički lideri
Položaj
kosovskih Srba verovatno najbolje pokazuje da srpsko stanovništvo nikada
ne može biti u dovoljno teškoj nevolji da bi to bar na izvesno vreme
proizvelo ma kakav zajednički nastup mnogobrojnih političkih grupacija
koje bi da zastupaju njegove interese. Stanje se može oceniti čak i
gore. U svakoj od, doduše malobrojnih enklava u kojima još žive
kosovski Srbi aktivno je bar nekoliko potpuno različitih političkih
opcija koje pokušavaju da se predstave kao nezaobilazan činilac u rešavanju
kosovske krize, mada ih ponekad čini svega nekoliko ljudi. U suštini, među
kosovskim Srbima danas postoje tri jasne političke opcije i masa
neopredeljenih ljudi kojima je u ovom trenutku borba za goli opstanak
kudikamo preča od mahom besmislenih polemika koje među sobom vode
njihovi politički lideri. Istovremeno, Kosovo predstavlja poligon na
kojem se mešaju uticaji snažnog prisustva međunarodne zajednice, još
uvek osvetnički raspoloženih kosovskih Albanaca, te recidiva nekada na
Kosovu neprikosnovene Socijalističke partije Srbije. U takvim
okolnostima, kako se čini, nemoguće je postići minimum jedinstva u
stavovima međusobno nepovezanih zajednica koji žive u potpuno zavisnim
bezbednosnim uslovima, što dodatno pogoršava ionako kriminalno loš položaj
većine kosovskih Srba.
Nešto više od godinu dana nakon dolaska stranih trupa te uspostavljanja međunarodnog protektorata na teritoriji koja još samo u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a figurira kao sastavni deo Jugoslavije i egzodusa oko 200.000 tamošnjih Srba – kao najbrojnije i najbolje organizovano u prvi plan je izbilo Srpsko nacionalno veće iz Kosovske Mitrovice. Zadržavši u petini nekadašnje Mitrovice, te opština Leposavić, Zubin Potok i Zvečan oko 60.000 Srba, ta organizacija zastupa interese većine preostalih kosovskih Srba i predstavlja značajnu prepreku daljem albanskom širenju na sever. Uspeh te organizacije može se objasniti dobrim geografskim položajem, jer Ibar bukvalno odvaja taj deo od Kosova, ali i u velikoj meri stavom međunarodne zajednice koja, kako priznaju i sami Albanci, na severu toleriše Srbima ono što Albancima ne brani u ostalom delu Kosova. Prirodna veza sa Srbijom svakako isključuje mogućnost ozbiljnog sukoba te organizacije sa režimom u Beogradu, koji na Kosovu još jedino tu može do izvesne mere očuvati privid teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta. Očigledna zavisnost od međunarodnih činilaca, koji su i najsnažnija prepreka albanskom prodoru preko Ibra, zahteva snažan opozicioni blok, a mitrovačko Srpsko nacionalno veće sa svojim predstavnicima i DSS-om taj uslov u dovoljnoj meri zadovoljava. Mitrovački SNV ujedno je i prva registrovana organizacija kosovskih Srba nazvana tim imenom.
Istoimena organizacija iz Gračanice, koju su u početku činili samo pripadnici sveštenstva i malobrojni zaostali političari, uspela je da nadmaši uticaj države Srbije. Vladika raško-prizrenski Artemije, otac Sava Janjić i donedavno Momčilo Trajković su, kako se čini ipak, platili cenu medijski prenaglašene prisutnosti, i saradnje sa najznačajnijim predstavnicima zapadnog sveta koji su u proteklih godinu defilovali Kosovom. Relativni neuspeh gračaničke grupe posledica je kako propagande države Srbije tako i nemogućnosti međunarodne zajednice da u proteklih godinu dana pruži i najmanji dokaz želje da poneki Srbin ostane na Kosovu južno od Ibra. Upravo iz tih razloga ambiciozni planovi povratka, te put pomirenja ili u najmanju ruku zajedničkog života u odvojenim zajednicama, koji propagira gračanički SNV, padaju u vodu pri svakom kontaktu sa srpskim stanovništvom koje se trenutno nalazi u tako očajnoj situaciji da mu se čini da ga može spasiti jedino povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti. Na toj opciji svoj opstanak bazira treća politička skupina kosovskih Srba – ostaci nekadašnjeg kosovskog giganta Socijalističke partije Srbije. Da bi se shvatila dubina sadašnjeg uticaja SPS-a na Kosovu, potrebno je bar donekle sagledati snagu te stranke pre 24. marta prošle godine, dok su socijalisti predstavljali jedinu ozbiljnu političku "firmu" na Kosovu. Istovremeno, to je bio jedini deo Srbije u kojem je predizborna floskula te stranke "svi smo mi pomalo socijalisti" ličila na stvarnost. Nemoćni da svoje delovanje usmere na konkretne akcije i očigledno ignorisani od strane predstavnika međunarodne zajednice (osim u slučajevima nerazjašnjenih incidenata), socijalisti, slično opoziciji u Srbiji, ipak opstaju kao značajan politički faktor.
Bez obzira na dubinu podela među kosovskim Srbima, njihovi pogledi na tri ključne tačke sadašnjeg političkog delovanja – popis stanovništva, lokalne izbore zakazane za oktobar i povratak prognanih – gotovo su identični, ali čini se podstaknuti različitim motivima. Sve tri strane se, dakle, oštro suprotstavljaju bilo kakvom popisu stanovništva jer, kako je nedavno rekao vladika Artemije, "na Kosovu nema šta da se popiše" pošto je dve trećine Srba na ovaj ili onaj način prognano. Koketirajući sa međunarodnom zajednicom, jedino gračanički Srbi nisu eksplicitno odbili učešće u tom procesu, ali su svoj pristanak uslovili povratkom Srba, što će (kako stvari stoje) biti presudno za to kome će kosovski Srbi u narednom periodu pokloniti poverenje. Stoga ne iznenađuje animozitet između dve organizacije koje na to jedine pretenduju. Gračanica, uz pomoć međunarodne zajednice, ili Mitrovica sa nešto slabijom podrškom međunarodnih faktora ali mnogo izglednijom podrškom prognanih Srba, bez kojih su svi ti napori besmisleni. Treća grupa, koja osim verbalnih opredeljenja ne deluje suviše zainteresovano za bilo šta što ima veze s Kosovom, ima najmanje šanse da postigne bilo kakav uspeh, uprkos potencijalnoj logistici koju može angažovati za relativno kratko vreme. Ta grupacija nema ni poverenje, ni pristup prognanicima koji se još uvek nisu snašli u Srbiji. Ozbiljan pokušaj da ujedini napore SNV Mitrovice i Gračanice načinio je Momčilo Trajković, koji je istupanjem iz gračaničkog SNV-a pokušao da poveže dve organizacije. Nije, međutim, naišao na podršku. Drugi, i čini se mnogo značajniji napor da sve kosovske Albance i Srbe okupi na istom mestu uložio je nedavno vašingtonski Institut za mir, koji je na skup zakazan za 22. jul pozvao listom sve kosovske lidere. Ukoliko skup bude uspešan, planirano je da svi učesnici, zajedno sa državnim sekretarom SAD Medlin Olbrajt, potpišu zajedničku deklaraciju.
Rade Maroević (BETA)
