Na licu mesta: Srbi na Kosovu
Od enklave do enklave
Me�u kosovskim Srbima danas postoje tri jasne politi�ke opcije i masa neopredeljenih ljudi kojima je u ovom trenutku borba za goli opstanak kudikamo pre�a od mahom besmislenih polemika koje me�u sobom vode njihovi politi�ki lideri
Polo�aj
kosovskih Srba verovatno najbolje pokazuje da srpsko stanovni�tvo nikada
ne mo�e biti u dovoljno te�koj nevolji da bi to bar na izvesno vreme
proizvelo ma kakav zajedni�ki nastup mnogobrojnih politi�kih grupacija
koje bi da zastupaju njegove interese. Stanje se mo�e oceniti �ak i
gore. U svakoj od, dodu�e malobrojnih enklava u kojima jo� �ive
kosovski Srbi aktivno je bar nekoliko potpuno razli�itih politi�kih
opcija koje poku�avaju da se predstave kao nezaobilazan �inilac u re�avanju
kosovske krize, mada ih ponekad �ini svega nekoliko ljudi. U su�tini, me�u
kosovskim Srbima danas postoje tri jasne politi�ke opcije i masa
neopredeljenih ljudi kojima je u ovom trenutku borba za goli opstanak
kudikamo pre�a od mahom besmislenih polemika koje me�u sobom vode
njihovi politi�ki lideri. Istovremeno, Kosovo predstavlja poligon na
kojem se me�aju uticaji sna�nog prisustva me�unarodne zajednice, jo�
uvek osvetni�ki raspolo�enih kosovskih Albanaca, te recidiva nekada na
Kosovu neprikosnovene Socijalisti�ke partije Srbije. U takvim
okolnostima, kako se �ini, nemogu�e je posti�i minimum jedinstva u
stavovima me�usobno nepovezanih zajednica koji �ive u potpuno zavisnim
bezbednosnim uslovima, �to dodatno pogor�ava ionako kriminalno lo� polo�aj
ve�ine kosovskih Srba.
Ne�to vi�e od godinu dana nakon dolaska stranih trupa te uspostavljanja me�unarodnog protektorata na teritoriji koja jo� samo u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN-a figurira kao sastavni deo Jugoslavije i egzodusa oko 200.000 tamo�njih Srba � kao najbrojnije i najbolje organizovano u prvi plan je izbilo Srpsko nacionalno ve�e iz Kosovske Mitrovice. Zadr�av�i u petini nekada�nje Mitrovice, te op�tina Leposavi�, Zubin Potok i Zve�an oko 60.000 Srba, ta organizacija zastupa interese ve�ine preostalih kosovskih Srba i predstavlja zna�ajnu prepreku daljem albanskom �irenju na sever. Uspeh te organizacije mo�e se objasniti dobrim geografskim polo�ajem, jer Ibar bukvalno odvaja taj deo od Kosova, ali i u velikoj meri stavom me�unarodne zajednice koja, kako priznaju i sami Albanci, na severu toleri�e Srbima ono �to Albancima ne brani u ostalom delu Kosova. Prirodna veza sa Srbijom svakako isklju�uje mogu�nost ozbiljnog sukoba te organizacije sa re�imom u Beogradu, koji na Kosovu jo� jedino tu mo�e do izvesne mere o�uvati privid teritorijalnog integriteta i dr�avnog suvereniteta. O�igledna zavisnost od me�unarodnih �inilaca, koji su i najsna�nija prepreka albanskom prodoru preko Ibra, zahteva sna�an opozicioni blok, a mitrova�ko Srpsko nacionalno ve�e sa svojim predstavnicima i DSS-om taj uslov u dovoljnoj meri zadovoljava. Mitrova�ki SNV ujedno je i prva registrovana organizacija kosovskih Srba nazvana tim imenom.
Istoimena organizacija iz Gra�anice, koju su u po�etku �inili samo pripadnici sve�tenstva i malobrojni zaostali politi�ari, uspela je da nadma�i uticaj dr�ave Srbije. Vladika ra�ko-prizrenski Artemije, otac Sava Janji� i donedavno Mom�ilo Trajkovi� su, kako se �ini ipak, platili cenu medijski prenagla�ene prisutnosti, i saradnje sa najzna�ajnijim predstavnicima zapadnog sveta koji su u proteklih godinu defilovali Kosovom. Relativni neuspeh gra�ani�ke grupe posledica je kako propagande dr�ave Srbije tako i nemogu�nosti me�unarodne zajednice da u proteklih godinu dana pru�i i najmanji dokaz �elje da poneki Srbin ostane na Kosovu ju�no od Ibra. Upravo iz tih razloga ambiciozni planovi povratka, te put pomirenja ili u najmanju ruku zajedni�kog �ivota u odvojenim zajednicama, koji propagira gra�ani�ki SNV, padaju u vodu pri svakom kontaktu sa srpskim stanovni�tvom koje se trenutno nalazi u tako o�ajnoj situaciji da mu se �ini da ga mo�e spasiti jedino povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti. Na toj opciji svoj opstanak bazira tre�a politi�ka skupina kosovskih Srba � ostaci nekada�njeg kosovskog giganta Socijalisti�ke partije Srbije. Da bi se shvatila dubina sada�njeg uticaja SPS-a na Kosovu, potrebno je bar donekle sagledati snagu te stranke pre 24. marta pro�le godine, dok su socijalisti predstavljali jedinu ozbiljnu politi�ku "firmu" na Kosovu. Istovremeno, to je bio jedini deo Srbije u kojem je predizborna floskula te stranke "svi smo mi pomalo socijalisti" li�ila na stvarnost. Nemo�ni da svoje delovanje usmere na konkretne akcije i o�igledno ignorisani od strane predstavnika me�unarodne zajednice (osim u slu�ajevima nerazja�njenih incidenata), socijalisti, sli�no opoziciji u Srbiji, ipak opstaju kao zna�ajan politi�ki faktor.
Bez obzira na dubinu podela me�u kosovskim Srbima, njihovi pogledi na tri klju�ne ta�ke sada�njeg politi�kog delovanja � popis stanovni�tva, lokalne izbore zakazane za oktobar i povratak prognanih � gotovo su identi�ni, ali �ini se podstaknuti razli�itim motivima. Sve tri strane se, dakle, o�tro suprotstavljaju bilo kakvom popisu stanovni�tva jer, kako je nedavno rekao vladika Artemije, "na Kosovu nema �ta da se popi�e" po�to je dve tre�ine Srba na ovaj ili onaj na�in prognano. Koketiraju�i sa me�unarodnom zajednicom, jedino gra�ani�ki Srbi nisu eksplicitno odbili u�e��e u tom procesu, ali su svoj pristanak uslovili povratkom Srba, �to �e (kako stvari stoje) biti presudno za to kome �e kosovski Srbi u narednom periodu pokloniti poverenje. Stoga ne iznena�uje animozitet izme�u dve organizacije koje na to jedine pretenduju. Gra�anica, uz pomo� me�unarodne zajednice, ili Mitrovica sa ne�to slabijom podr�kom me�unarodnih faktora ali mnogo izglednijom podr�kom prognanih Srba, bez kojih su svi ti napori besmisleni. Tre�a grupa, koja osim verbalnih opredeljenja ne deluje suvi�e zainteresovano za bilo �ta �to ima veze s Kosovom, ima najmanje �anse da postigne bilo kakav uspeh, uprkos potencijalnoj logistici koju mo�e anga�ovati za relativno kratko vreme. Ta grupacija nema ni poverenje, ni pristup prognanicima koji se jo� uvek nisu sna�li u Srbiji. Ozbiljan poku�aj da ujedini napore SNV Mitrovice i Gra�anice na�inio je Mom�ilo Trajkovi�, koji je istupanjem iz gra�ani�kog SNV-a poku�ao da pove�e dve organizacije. Nije, me�utim, nai�ao na podr�ku. Drugi, i �ini se mnogo zna�ajniji napor da sve kosovske Albance i Srbe okupi na istom mestu ulo�io je nedavno va�ingtonski Institut za mir, koji je na skup zakazan za 22. jul pozvao listom sve kosovske lidere. Ukoliko skup bude uspe�an, planirano je da svi u�esnici, zajedno sa dr�avnim sekretarom SAD Medlin Olbrajt, potpi�u zajedni�ku deklaraciju.
Rade Maroevi� (BETA)
